I DEO – POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ ŠPEDICIJE

1. Šta je špedicija, ako je posmatramo kao privrednu delatnost?

Spedicija je specijalizovana privredna delatnost koja se bavi organizaciom otpreme robe I
drugim poslovima koji su sa tim u vezi.
Spedicija se u klasifikaciji delatnosti svrstava u sector saobracaja I skladistenje. Spediter
nije prevoznik iako moze da poseduje vozni park I da pruza uslugu prevoza prevoznim
sredstvima za sopstvene potrebe u sklopu svojih osnovnih usluga. Bavi se takodje
spoljnotrgovinskim robnim prometom, iako je bez njega takav promet skoro nemoguc
Spedicija privredna delatnost koja se bavi prvenstveno upravljanjem otpremom,
dopremom I prevozom robe, kao I svim povezanim propisima I uobicajenim specijalnim
poslovima I radnjama neophodnim da se izvrsi vremensko-prostorna transformacija dobara u
skladu sa logistickim principima.

2. Evolucija savremenih špediterskih preduzeća (slika 2-5.)?

U sirem smislu a posebno poslednjih pedesetak godina, razvoj medjunarodne spedicije usko je
povezann sa promeama I rapidnim razvojem:
 Spoljnotrgovinskog robnog prometa
 Razvojem pretovarnih sredstava
 Globalizacije
 Savremenih informatickih tehnologija
 Potrosackog mentaliteta u dvadesetom veku
 Svesti o zastiti zivotne sredine
 Rizika kojim je izlozena roba nap utu
 Zakonske regulative koja uredjuje medjunarodni promet robe
Slika 2-5
Posrednik u pruzanju pojedinacnih usluga
 Posredovanje u carinskom postupku
 Rezervisanje tovarnoog prostora
 Organizacija transportnog skladistenja
Arhitekta transporta
 Arhitekta transporta
 Rezervise tovarni proctor u svim vidovima transporta
 Moze imati svoja skladista I vozila za distribuciju
 Odgovornost za izbor vozara
 Ikt primena u administrativnim procesima
 Globalni logisticki provajder
 Odgovornost za izbor I rad ucesnika u lancu
 Razvijena mreza logistickih centara I poslovnica
 Razvijena primena ikt u svim procesima
 Usluge koje dodaju vrednost
 Usluge visoko prilagodjene potrebama korisnika

3. U čemu se ogleda razlika između naprednih logističkih provajdera,

odnosno transportnih itegratora i ostalih špeditera?
Razlika se ogleda u tome sto integrator nudi integrisanu uslugu transportnih lanaca od
vrata do vrata I po pravilu nastupa kao glavni prevoznik I multimodalni transportni operator.

4. Navedite kriterijume za osnovnu podelu špediterskih preduzeća, kao i

podelu špediterskih preduzeća?
Spediterska preduzeca se mogu podeliti prema razlicitim kriterijumim, a ovde su
navedeni najznacajniji :
 Prema teritorijalnom delokrugu rada
 Prema velicini preduzeca
 Prema specijalizaciji u podrucju poslovanja odnosno poslovnim aktivnostima

5. Koje prednosti uvoznici i izvoznici ostvaruju korišćenjem usluga

međunarodnog špeditera?
U osnovne prednosti spadaju:
 Tarifne ekonomske vrednosti ( smanjenjem prevoznih troskova oblikovanjem optimalnih
transportnih lanaca, cvrstim kalkulacijama ili pausalnim cenama
 Transportno-tehnicke vrednosti (primenom optimalnih transportnih tehnologija ustedama
na ambalazama )
 Prednosti u distibuciji ( koriscenje spediterskih skladista, prevoznih sredstava strucne
radne snage )
 Ostale prednosti ( pruzanje saveta pri ugovaranju poslova)
 6. Šta sve mora da ispunjava špediter, da bi imao epitet dobrog špeditera?
Dobar spediter dakle treba da bude zastupnik svog komintenta posrednik u povezivanju I
umrezavanju svih ucesnika u lancima snabdevanja , arhitekta I coordinator transporta, logisticki
provajder u citavom lancu snabdevanja, zastitnik domace ekonomije, opstih nacionalnih interesa
I zdravlja gradjana

7. Kakva struktura unutrašnje organizacije špediterskog preduzeća može

biti?
Uglavnom se mogu identifikovati dva tipa preduzeca I to:
 Cisto spediterska preduzeca
 Kombinovana speditersko-logisticka preduzeca
Pored njih u speditersku delatnost za sopstvene potrebe a ujedno I za potrebe trzista mogu
da obavljaju:
 Proizvodno spediterska preduzeca
 Trgovinsko logisticka preduzeca

8. Objasnite pojmove međušpediter i podšpediter?

Medjuspediter je pravno ili fizicko lice na koje je glavni spediter preneo izvrsenje dela
nekog spediterskog posla. Razlog za to je sto spediter ne moze uvek sam da obavi sve poslove na
celom transportnom lancu
Podspediter je osoba na koju je glavni spediter preneo u celini izvrsenje nekog
spediterskog posla. On moze da se angazuje u slucaju kad spediter nema organizovanu sopstvenu
sluzbu u nekom mestu iz kojeg treba da otpremi robu.

9. Koji je osnovni zadatak FIATA?

Osnovni zadatak FIATA je da unapredjuje speditersku delatnost u medjunarodnim
razmerama, odnosno da se bavi problemima pravne, ekonomske I tehnicke prirode koje se
odnose na medjunarodnu spediciju

10.Koji su ciljevi FIATA?

Ciljevi FIATA su:
 Tesnja I bolja saraadnja spediterskih udruzenja I preduzeca sirom sveta
 Standardizacija postupka, procedura, obrazaca, a samim tim I nivou znanja I usluga koje
pruzaju spedicije
 Pruzanje pomoci u oblasti profesionalne obuke I usavrsavanja kadrova
 Razmena iskustava I poslovnih veza
  Promovisanje predstavljanje I zastita interesa speditera
11.Navesti FIATA dokumente?
 FIATA FCR potvrda o prijemu robe
 FIATA FCT spediterska transportna potvrda
 FWR spediterska skladisna potvrda
 FBL prenosiva teretnica za multimodalni transport
 FWB neprenosivi multimodalni tovarni list
 FIATA SIC potvrda posiljaoca o masi
 FIATA SDT o prevozu opasne robe
 FFI spediterske instrukcije

II DEO – MEĐUNARODNI I DOMAĆI PRAVNI IZVORI I

SISTEMI KOJI REGULIŠU ŠPEDITERSKU DELATNOST
1. Navedite najvažnije nacionalne zakone koji regulišu prava i obaveze
špeditera?
Najvazniji nacionalni zakoni koji regulisu prava I obaveze speditera kada nastupa kao
narucilac prevoznih usluga:
 Zakon o obligacionim odnosima
 Zakon o prevozu tereta u drumskom transport
 Zakon o medjunarodnom prevozu u drumskom saobracaju
 Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobracaju
 Zakon o prevozu u drumskom saobracaju
 Zakon o ugovorima o prevozu u zeleznickom saobracaju
 Zakon o obligacionim osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdusnom saobracaju
 Zakon o izmenama zakona o obliglacionim I osnovama svojinsko-pravnih odnosa u
vazdusnom saobracaju
 Zakon o trgovackom brodarstvu
 Zakon o pomorskoj plovidbi
 Zakon o plovidbi lukama na unutrasnjim vodama
 I drugi

2. Pošto Zakon o obligacionim odnosima najdetaljnije reguliše pitanja

prava i obaveze špeditera i nalogodavca u ugovorima o otpremi,
navedite osnovna načela ZOO?
Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na određeno mesto neko lice ili neku
stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da mu za to isplati određenu naknadu. Kao
prevozilac, u smislu ovog zakona, smatra se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim
redovnim poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obaveže da izvrši prevoz uz
naknadu.

Obaveze prevozioca u linijskom prevozu

Član 649
Prevozilac koji obavlja prevoz na određenoj liniji (linijski prevoz) dužan je da redovno i uredno
održava objavljenu liniju.
On je dužan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispunjavaju uslove određene u
objavljenim opštim uslovima.
Ako redovna prevozna sredstva prevozioca nisu dovoljna za izvršenje svih zahtevanih prevoza,
prvenstvo imaju lica ili stvari za koje je to posebnim propisima predviđeno, a dalje prvenstvo se
određuje prema redu zahteva, s tim da se između istovremenih zahteva prvenstvo određuje prema
većoj dužini prevoza.

Odustanak od ugovora

Član 650
Pošiljalac, odnosno putnik može odustati od ugovora pre nego što počne njegovo izvršenje, ali
je dužan naknaditi štetu koju bi prevozilac pretrpeo usled toga.
Kad prevozilac sa započinjanjem prevoza kasni toliko da druga strana više nema interesa za
ugovoreni prevoz, ili kad prevozilac neće ili ne može da izvrši ugovoreni prevoz, druga strana
može odustati od ugovora i tražiti da se vrati plaćena naknada za prevoz.

Visina naknade za prevoz

Član 651
Ako je visina naknade za prevoz određena tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim
aktom ne može se ugovoriti veća naknada.
Ako iznos naknade za prevoz nije određen tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim
aktom, a ni ugovorom prevozilac ima pravo na uobičajenu naknadu za tu vrstu prevoza.
 U ostalom, shodno se primenjuju odredbe o naknadi sadržane u glavi ovog zakona o ugovoru o
delu.

Ograničenje primene odredbi ove glave

Član 652

Odredbe ove glave primenjuju se na sve vrste prevoza, ako zakonom za pojedine vrste nije
drukčije određeno.

3. Šta su uzanse?
Uzanse su običaj koji je u trgovini usvojen kao zakon. Uzansa (ili trgovački običaj) jeste
poslovni običaj koji je prerastao u pravilo koje se primenjuje u trgovinskim transakcijama, a koje
je kodifikovalo (objavilo, sakupilo i sistematizovalo) neko ovlašćeno telo. Stvaranje uzansi
teorijski znači konstatovanje postojećih običajnih normi i njihovo objavljivanje radi lakše
primene. Prema ustaljenom shvatanju u poslovnim običajima i trgovačkom pravu trgovačke
uzanse primenjuju se samo onda ako njihovu primenu stranke izričito ugovore. Takođe ova
pravila usvaja Međunarodna trgovačka komora sa sedištem u Parizu.

4. Šta uređuje Međunarodna trgovinska komora (ICC)?

Medjunarodna trgovinska komora se bavi arbitrazom u slucaju eventualnih sporova
izmedju kupoprodajnih strana ukoliko se iste tako dogovore. Medunarodna trgovinska komora je
inicijator nastanka I nosilac razvoja Inkoterms pariteta tokom gotovo celog jednog stoljeca.

5. Šta je Inkoterms i šta razjašnjava ugovornim stranama?

Inkoterms razjasnjava ugovornim stranama u kupoprodajnom ugovoru obaveze, troskove I
razlike vezane za isporuku dobara od prodavca do kupca.Ujedno koricenjem ovih pariteta u
celikoj meri se skracuje vreme potrebno za ugovaranje razlicitih deralja vaznih za isporuku robe
I time povecava efikasnost komunikacije koji prethodni kupovini.

6. Standardizovanjem ugovorene prakse šta Inkoterms omogućava

prodavcu i kupcu u međunarodnoj trgovini?
Prakticno inkoterms standardizuje ugovornu praksu I omogucava kupcu I prodavcu u
medjunarodnoj trgovini da :
 Koriste opste I kljucne rei
 Prevazidju problem nepoznavanja lokalniih zakona I obicaja
  Se saglase o znacenju tih reci
 Umanje ili izbegnu nesporazume I razlicita tumacenja u njihovoj upotrebi

7. Zašto se javljaju problemi prilikom primene Inkoterms pravila?

Problemi koji se javljaju prilikom primene Inkotermsa najcesce su posledica:
 Nedosledne trgovinske prakse I razlicitog shvatanja termina
 Nedovoljnih termina iz Inkotermsa
 Nedostatak dodatnih razjasnjenjaobaveza
 Pogresnog izbora pariteta I dr.

8. . Navedite i objasnite E grupu Inkoterms pravila?

Predstavlja polazak. Prva grupa E ima samo jedan paritet, gde je minimalna obaveza
prodavca da stavi robu na raspolaganje kupcu u svojim poslovnim prostorijama

9. Navedite i objasnite F grupu Inkoterms pravila?

Predstavlja glavni prevoz naplacen( ugovori o otpremi )
U drugoj kategoriji su pariteti koji pocinju slovom F (FCA, FAS, FOB) u kojima je prodavceva
duznost da isporuci robu prevozniku ili spediteru kojeg je imenovao kupac

10.Navedite i objasnite C grupu Inkoterms pravila?

Predstavlja da je glavni prevoz placen
Pariteti grupe C znace da jje obaveza prodavca da isporuci robu prevozniku kojeg je odabrao I
platio.

11.Navedite i objasnite D grupu Inkoterms pravila?

Predstavlja ugovore o prispecu
Pariteti grupe D u kojima je duznost prodavca da snosi sve rizike I troskove dopremanja robe do
odredista

12.Navedite tri tačke prelaska obaveza sa prodavca na kupca prema

Inkotermsu?
Postoje tri tacke prelaska obaveza sa prodavca na kupca
 Tacka prelaska troskova
 Tacka prelaska rizika
 Tacka prelaska odgovornosti za prevoz
 13.Šta predstavlja i šta treba da obezbedi carinska služba na carinskom
području, i navedite strateške funkkcije carinske službe?
Carinska sluzba predstavlja izvrsni organ uprave koji treba da na istom carinskom podrucju
obezbedi:
 Pravilnu I jednoobraznu primenu propisa
 Jednake uslove privredjivanja
 Efikasne mere kontrole spoljnotrgovinske razmene
 Brz protok roba,putnika I prevoznih sredstava
 Efikasno izvrsenje drugih poslova I zadataka
Strateske dunkcije carinske sluzbe su :
 Fiskalna funkcija
 Ekonomska funkcija, zastita domace proizvodnje
 Funkcija podrske brzom I efikasnom protoku robe
 Bezbednosna funkcija
 Informaciona funkcija
 Socijalna funkcija

14.Šta su carinska linija, carinsko područje, carinski pogranični pojas i

carinski putevi?
Carinska linija je granica, demarkaciona linija koja oivicava carinsko podrucije jedne
drzave, a u isto vreme I razdvaja carinsko podrucije jedne od carinskog podrucija druge
drzave.Carinska linija na moru je spoljna ivica teritorijalnog mora
Carinsko podrucje jedne drzabe je teritorija na kojoj se jedinstveno sprovode institute,
instrumenti I mere carinskog Sistema jedne zemlje. Carinsko podrucje se obicno, ali ne I
iskljucivo poklapa sa drzavnom teritorijom jedne zemnje na kojoj se primenjuje zakonodavna,
sudska I izvrsna vlast.
Carinski pogranicni pojas je deo carinskog podrucija uz granicu ciju duzinu I sirinu svaka
drzava autonomno odredjuje I za koji propisuje posebne mere carinskog nadzor
Carinski putevi su oni putevi koji sun a zakonom utvrdjen nacin propisani za
medjunarodni promet robe I transportnih sredstava.

15.Šta je carinska roba i koje elemente i karakteristike mora ispunjavati

neka stvar da bi se mogla smatrati carinskom robom?
Carinska roba je roba koja se u carinsko podrucije uvozi,odnosno unosi, ili prima, koji se
iz tog podrucija izvozi, odnosno iznosi ili salje, ili se preko tog podrucija prevozi, odnosno
prenosi.
 Da bi neka stvar mogla smatrati carinskom robom, treba da poseduje sledece sastavne
elemente I karakteristike:
 Da se radi o pokretnoj stvari(koja se moze fizicki pomerati)
 Da stvar prelazi preko carinske linije
 Da se prelazak preko carinske linije realizuje uz svesno ucesce ljudske volje
 Da stvar ima upotrebnu trzisnu vrednost
 Da stvar ima vrednost novcanu
 Da je stvar nicija – napustena
 Stvar je pod posebnim rezimom – carinskim nadzorom
 Stvar ima svoje mesto u carinskoj tarifi

16.Šta je carinski dozvoljeno postupanje s robom, a šta carinski

postupak?
Carinski dozvoljeno postupanje s robom, ili upotreba robe je:

 Stavljanje robe u carinski postupak

 Unosenje robe u slobodnu zonu ili slobodno skladiste
 Ponovni izvoz robe iz carinskog podrucija Republike Srbije
 Unistavalje robe
 Ustupanje robe u korist drzave
Carinski postupak je :
 Stavljanje robe u Slobodan promet
 Transit robe
 Carinsko skladistenje robe
 Aktivno oplemenjivanje robe
 Prerada robe pod carinskom kontrolom
 Privremeni uvoz robe
 Pasivno oplemenjivanje robe izvoz robe

17.Šta je carinska kontrola, a šta carinski nadzor?

Carinska kontrola su odredjene radnje koje sprovodi carinski organ u vezi s robom, kao
sto su : pregled robe, kontrola posojanja, ispravnosti I verodostojnosti dokumenata.
Carinski nadzor je skup mera koje preduzima carinski organ u cilju primene carinskih I
drugih propisa na robu koja podleze carinskom nadzoru. Carinski nadzor obuhvata mere za
sprecavanje neovlascenog postupanja carinskom robom I za obezbedjenje njene istovetnosti.
 18.Šta su carinska obeležja?
Carinskim obelezjima se nazivaju propisi utvrdjeni znaci kojima se carinska roba
obelezava. Vrsta carinskog obelezjakoje ce biti iskorisceno zavisi od vrste robe.
Cariinska obelezja su carinska plomba I ostisci carinskog ziga ili carinskog pecata. Pod
carinskim obelezjem smatra se I opis robe, spiskovi robe I koleta, fotografije skice ili crtezi
vezani za robu.
Obelezja se stavljaju odnosno utiskuju na napodesnije mesto na robin a omotu robe , na
prevoznom sredstvu ili prostoriji.

19.Šta je carinsko skladište?

Carinsko skladiste je zatvorena prostorija ili ogradjen pokriveni proctor namenjen za
smestaj carinske robe, koji koristi I kojim upravlja preduzece ili drugo pravno lice koje je
registrovano za delatnost uskladistenja robe

20.. Koje su osnovne karakteristike privremenog smeštaja robe?

Privremeni smeštaj robe može se definisati kao smeštaj robe pod carinskim nadzorom na
mestu i pod uslovima koje je odobrio carinski organ.
Ovo objašnjenje se odnosi na postupak odobravanja upravljanja prostorom za privremeni
smeštaj robe, na podnošenje deklaracije za privremeni smeštaj robe, kretanje robe u
privremenom smeštaju, trajanje i završetak privremenog smeštaja, poništavanje, ukidanje,
izmenu i suspenziju odobrenja za upravljanje prostorom za privremeni smeštaj i prelazne
odredbe koje se odnose na već odobrene prostore za privremeni smeštaj.

21.Koji su osnovni razlozi za osnivanje slobodnih zona?

Osnovni razlog za osnivanje firme u okviru Zone jesu brojne carinske i poreske olakšice,
koje značajno pojeftinjuju poslovanje. Slobodne Zone su idealna lokacija za poslovanje izvozno
orijentisanih preduzeća.
Carinske olakšice se ogledaju i u podizanju nivoa rada carinske službe shodno svetskim
standardima radi ubrzanja carinskih procedura a samim tim i smanjenja troškova za sprovođenje
postupka.

22.. Od čega se sastoji TIR karnet?

Sastoji se od :
 Naslovne strane, prednje korice karneta jedinstvene zute boje
 Robnog zutog manifesta, koji se ne koristi za carinske potrebe
 Seta vaucera I kontrolnih kupona bele I zelene boje
 Formulara za podnosenje sluzbenog izvestaja
 Zadnje korice karneta jedinstvene zute boje sa identifikacionom karticom
 23.Koje su aktivnosti carinarnica u postupku sa karenetom TIR?
Posto se utvrdi da su ispunjene osnovne pretpostavke za prevoz robe na osnov karneta
TIR polazna carinarnica stavlja carinska obelezja na drumsko vozilo ili kontejner, popunjava
odgovarajuce rubrike I overava karnet TIR. Nakon toga otcepljuje vaucer br 1 I zadrzava ga.
Druga polazna carinarnica potvrdjuje prvoj carinarnici prijem robe koja se prevozi na
osnovu karneta tir I uklanja obelezja sa vozila.

24.Koje carinske olakšice se ostvaruju kod privremenog uvoza

korišćenjem ATA karneta, i u kojim slučajevima se ATA karnet ne
izdaje?
ATA karnet je carinska propratna knjiga kojom je pojenostavljen postupak privremenog
uvoza I izvoza robe u tranzitu.
Privremeni uvoz robe koja je oslobodjena placanja uvozne carine u skladu sa carinskom
konvenciom o karnetu ATA za privremeni uvoz robe ili nacionalnim zakonima I propisima
zemlje uvoznice
Carinske olaksice koje ostvaruju ATA
 Trgovackih uzoraka I reklamnog materijala
 Ambalaze
 Sajamske robe
 Rezervnih delova za privremeno uvezenih drumskih motornih vozila
 Prevoza robe
ATA karnet se ne izdaje za:
 Prehrambene proizvode
 Robu namenjenu preradi
 Reklamni material koji ce biti podeljen na sajmovima ili izlozbama

25.Koje su aktivnosti carinarnica u postupku sa karenetom ATA?

Carinarnica zemlje privremenog izvoza odnosno izlaska nakon popunjavanja
odgovarajucih rubrika izlaznog kupona I kupona ponovnog uvoza cepa vaucer karneta I zadrzava
ga
Ulazna carinarnica zemlje tranzita popunjava odgovarajuce rubrike tranzitnog kupona,
kao I ostale osencene rubrike na dva primerka tranzitnog vaucera, cepa vaucer prvog primerka I
zadrzava ga.
 Izlazna carinatnica zemlje tranzita po prispecu robe popunjava sa svoje strane
odgovarajuce rubrike oba kupona I vaucera drugog tranzitnog lista overava I cepa donji deo
drugog primerka provoznog vaucera I vraca ga ulaznoj arinarnici zemlje tranzita u najkracem
roku radi razduzenja posiljke.

26.Koji su subjekti u osiguranju?

Prema zakonu o osiguranju Republike Srbije subjekti u osiguranju su :
 Osiguravac-drustvo za osiguranje
 Osiguranik
 Drustvo za posredovanje
 Drustvo za zastupanje u osiguranju
 Agencija za pruzanje drugih usluga u osiguranju

27.Objasnite pojmove saosiguranje i reosiguranje?

Reosiguranje je osnovno sredstvo da se osiguravac osigura da ce biti u sposobnosti da
ispuni ugovore o osiguranju koje je sklopio. Prakticno reosiguranje se moze posmatrati kao
osiguranje osiguranja.
Saosiguranje predstavlja horizontalno povezivanje osiguravaca koji medjusobno
preuzimaju po jedan deo brednosti osigurane imovine, odnosno osiguranih sredstava. Ako je
reosiguranje osiguranje osiguranja, saosiguranje predstavlja zajednicko osiguranje povezano sa
direktnim odnosom osiguranika I vise saosiguravaca.

28.Koje predmete osiguranja obuhvata transportno osiguranje?

Transportno osiguranje je posebna oblast osiguranja koja obuhvata sledece predmete osiguranja
 Osiguranje robe u transport
 Osiguranje prevoznih sredstava
 Osiguranje od odgovornosti
 Osiguranje drugih interesa u transport

29.Kako se može podeliti transportno osiguranje?

Transportno osiguranje se moze podeliti prema:
 Vrsti interesa
 Vidu transporta
 Prema trajanju osiguranja
 30.Šta je transportni rizik, i kakvi mogu biti rizici?
Transportni rizik predstavlja rizik kome su izlozeni transportna sredstva I roba za vreme prevoza.
Transportni rizici mogu biti
 Osnovni rizici
 Dopunski rizici
 Rizici usled mana I prirodnih svojstava robe
 Ratni I politicki rizici

31.Kada ugovor o osiguranju prestaje da važi?

Ugovor o osiguranju prestaje da vazi :
 Urednom isporukom posiljke koja je predmet osiguranja – kada nije napustio
osigurani slucaj
 Istekom perioda vazenja osiguranja predvidjenog ugovorom o osiguranju – ako
postoji
 Krsenjem klauzula ugovora o osiguranju

32.Šta je polisa osiguranja i navedite vrste polisa?

Polisa osiguranja je isprava koja potvrdjuje da je sklopljen ugovor o osiguraniku I
dokument kojim je osiguranik dokazuje svojstvo osiguranika I sva prava koja proisticu iz
ugovora o osiguranju
Postoji vise vrsta polisa I vise kriterijuma klasifikovanja, pa tako razlikujemo:
 Generalne
 Uvozne, tranzitne I izlazne
 Polise prema vidovima transporta
 Privremene I definitivne polise
 Devizne I dinarske, I dr

33.Koje su najznačajni tarife u špediterskoj delatnosti?

Tarife sa kojima se najcesce srece spediter, pa samim tim I od najveceg znacaja za njega
su:
 Prevozne – tarife u svim vidovima saobracaja
  Tarife u razlicitim terminalima I logistickim centrima
 Carinske tarife
 Spediterske tarife
 Tarife drugih lica I institucija koje angazuje ili sa kojima saradjuje spediter

34.Navedite tarifna načela?

U prakticnoj primeni postoje sledeca nacela:
 Nacelo javnosti
Podrazumeva da tarife moraju biti objavljene na uobicajen nacin I svakome pristupacne
 Nacelo jednakosti
Tarife moraju da se primenjuju prema svim korisnicima jednako
 Nacelo trajnosti
Podrazumeva se trajnost odnosno istovsnost kontinitet osnovnih usluga koje nude spediteri
 Nacelo jasnoce
Tarife moraju biti jasno odosno takve da korisniku uslluga omogucavaju izracunavanje cene
usluga na lak I jednostavan nacin

35.Navedite osnovne pojmove u tarifama?

Osnovni pojmovi:
 Tarifni system
 Tarifna politika
 Tarifna tehnika
 Tarifna udaljenost
 Tarifni razred
 Tarifni stav
 Tarifna valuta

36.Koji su osnovni principi koji se po pravilu primenjuju kod prevoznih

tarifa?
Osnovni principi koji se po pravilu primenjuju kod prevoznih tarifa jesu :
 Sto vece rastojanje, to veca prevoznina
  Sto veca brzina, to veca vozarina
 Sto visi pokazatelj kvaliteta usluge, to veaca vozarina

III DEO – ŠPEDITERSKI POSLOVI

1. Prema vremenu realizacije u odnosu na otpremu robe, kako se
špediterski poslovi mogu podeliti?
Prema vremenu realizacije u odnosu na otpremu robe spediterski poslovi mogu da se
podele na
 Poslove koji predhode zakljucenju ugovorao otpremi robe
 Poslove koji se realizuju nakon zakljucenja ugovora I tokom otpreme

2. Šta obuhvataju komercijalni poslovi špeditera?

Komercionalni poslovi obuhvataju nabavku I prodaju usluga koje spediter nudi, ili koje
su njemu potrebne na trzistu usluga I na sve poslove sa tim u vezi.Akvizicija , zakljucenje
pojedinacnih ugovora pregovaranje I ugovaranje posebnih uslova sa pojedinacnim komintentima
ili sa vozarima,ili klijentima

3. Šta spada u glavne marketinške poslove u špediciji?

U glavne marketinske poslove u spedicijii spadaju:
 Na strateskom nivou- oblikovanje adekvatnog marketing miksa
 Na operativnom nivou- promotivne aktivnosti, uspostavljanje I odrzavanje odnosa sa
kominentima.
4. . Šta su i šta uključuju tarifno – konkjkturni poslovi?
Tarifno-konkjkturi poslovi pripreme ponude I planiranja otpreme I ukljucuju:
 Rad sa tarifama I cenama logistickih I drugih preduzeca koje angazuje spediter
 Izrada I kalkulacija I ponuda potencionalnih komintenta
 Oblikovanje razlicitih varijantitransportnih lanaca prilikom davanja ponude komintentu

5. Koji su najznačajniji komercijalno marketinški poslovi?

Najznacajniji su:
 Privlacenje, pridobijanje klijenata I odrzavanje odnosa sa njima
 Pracenje trzista
 Oblikovanje transportnih lanaca
  Izrada kalkulacija cena prevoznih I drugih troskova za razlicite varijante otpreme
 Sklapanje ugovora
 Obrada reklamacija
 Obracun usluga preduzeca
6. Koji poslovi se ubrajaju u običajene operativne poslove špeditera?
U uobicajene operativne poslove speditera ubrajaju se sledeci poslovi:
 Organizacija prevoza I zakljucivanje pojedinacnih ugovora o prevozu
 Angazovanje drugih usluznih logistickih preduzeca
 Osiguranje robe
 Carinsko posredovanje
 Pribavljanje sertifikata I dozvola za medjunarodni promet robe
 Obavestavanje nalogodavca o procesu otpreme

7. ;ll;
8. Kakvu ulogu može da ima špediter prilikom osiguranja robe?
Spediter moze da ima aktivnu ulogu ili pasivnu ulogu u slcaju osiguranja robe. Spediter
osigurava stvari po izricitoj dipoziciji u vezi sa svakom pojedinacnom otpremom.

9. Navedite poslove carinskog posredovanja špeditera u carinskom

postupku u uvozu?
Postupak pojednostavljenja uvoznog postupka podrazumeva da roba, nakon prelaska
granice ide prvo u prostorije nosioca odobrenja, I pri tome nije u obavezi da ima javno ili
privatno carinsko skladiste

10.Navedite poslove carinskog posredovanja špeditera u carinskom

postupku u izvozu?
Obaveza speditera je da blagovremeno pribavi od izvoznika isprave I dozvole potrebne za
carinjenje I da tacno popuni JCI. Izvozno cariinjenje obuhvata:
 Pregled robe, prevoznog sredstva I dokumentacije
 Stavljanje carinskih obelezja
 Podnosenje JCI I pratecih dokumentacija
 11.. Kakve kontrole postoje u robnom prometu?
U fazi uvoza :
 Hrane zivotinjskog porekla – granicna veterinarska inspekcija
 Hrane biljnog porekla –granicna fitosanitarna inspekcija
 Mesovite hrane –granicna veterinarska I fitosanitarna inspekcija
U fazi izvoza:
 Hrane zivotinjskog porekla – veterinarska inspekcija
 Hrane biljnog porekla – fitosanitarna inspekcija
 Mesovite hrane – veterinarska I poljoprivredna inspekcija
 Vina I alkoholna pica – poljoprivredna inspekcija

12.Koji su ostali špediterski poslovi?

U ostale spediterske poslove spadaju :
 Pracenje transporta
 Zastupanje u regresivnom postupku doledjivanje izdavanje garantnih pisama
 zastupanje u slucaju generalne havarije
 Naplata robe
 Lizing I dr.