1.Osnovni principi u biologiji?

-univerzalnost

-evolucija

-diverzitet

-kontinuitet

-homeostaza

-interakcije

2.Teorije u biologiji,ko su tvorci i kako glase?

-1. Teorija o ćeliji,Robert Huk

Ćelijska teorija glasi da se sva živa bića sastoje od ćelija koje nastaju od prethodnih ćelija.

2. Teorija evolucije putem prirodne selekcije,Čarls Darvin

Prirodna selekcija znači da se slučajno nastale mutacije genetskog materijala u toku istorije prenose
na potomke

3. Teorija o genima,Dzejms Votson i Fransis Krik

Informacija se sa DNA prepisuje na RNA a sa ove na protein

4. Teorija o homeostazama,

Homeostaza predstavlja dinamičku ravnotežu uslova pri kojima organizam može da funkcioniše

3.Zašto su poznati naučnici u bilogiji,i njihova primena u biotehnologiji?

1-Robert Huk - otkrio ćeliju

2-Karl fon Line- osnivač sistematike

3-Čarls Darvin- teorije evolucije

4-Gregor Mendel -začetnik klasične genetike

5-Luj Paster-vakcina protiv besnila

6-Robert Koh-bakteriologija

7-Aleksander Fleming-penicilin
4.Hijerarhijska organizacija?

ćelija --> tkivo --> organ --> sisten organa --> organizam

jedinka --> populacija --> biocenoza --> ekosistem --> biom --> biosfera

5.Šta je homeostaza i ko je održava?

Održavanje ravnotežnog stanja unutrašnje sredine,održava je biološki kontrolni sistem.

6.Po kom principu funkcioniše održavanje homeostaze?

Taj sistem funkcioniše po principu povratne sprege,što znači da proizvod procesa reguliše sam
proces.

7.Šta je metabolizam i kako se deli?

Metabolizam je celokupan promet materije i energije u organizmu.

Deli se na : 1) Katabolizam 2)Anabolizam

8.Šta je katabolizam i anabolizam?

Katabolizam-pocesi razlaganja složenih organskih molekula na jednostavnije pri čemu se oslobađa

energija.

Anabolizam-Sinteza složenih molekula od jednostavnijih pri čemu se troši energija.

9.ATP uloga,kako obezbeđuje energiju i u kom procesu se obnavljaju?

Uloga je da obezbeđuje energiju,otpuštanjem poslednjeg fosfata koji se vezuje za određeni molekul

taj molekul postaje fosforilisan i reaktivan.

Tako što se za ADP vezuje fosfatna grupa.

10.Oblici energije?
11.Šta je disanje?

12.Šta je fotosinteza?

Energija sunčevog zračenja se pretvara u hemijsku energiju koja se nalazi ugrađena u organske
materije. U procesu fotosinteze oslobađa se i kiseonik.

13.Oblici ishrane sa objašnjenjem?

-Autotrofni-sami stvaraju organske materije

-Heterotrofni-Koriste gotove organske materije

-Paraziti-živi na račun drugog organizma

-Saprofiti-žive na ostacima organskih materija

-Ingestivni organizmi-grabljivice

-Simbioza-zajednica dva organizma

-Fototrofni-vrše fotosintezu

-Hemotrofni-koriste hemijsku energiju

14.Građa DNK?

Molekul DNK je građen od dva komplementarna polinukleotidna lanca koji su spiralno uvijeni i
međusobno povezani preko naspramnih nukleotida slabim vodoničnim vezama, uvek po pravilu A sa
T dvostruka vodonična veza, G sa C trostruka vodonična veza.

15.Građa RNK?

Molekul RNK je polimer građen od monomera ribonukleotida.

Ribonukleotid je građen od šećera RIBOZE, azotne baze, purinske ADENINA I GUANINA i pirimidinske
CITOZIN I URACIL i fosfatne grupe. Nukleotidi se razlikuju po azotnoj bazi i obeležavaju se velikim
početnim slovom baze, tako da se razlikuju 4 ribonukleotida A, G, C i U.
16.Uloga šećera i podela sa predstavnicima?

Oni predstavljaju glavni izvor hemijske energije u većini živih sistema.

Monosaharidi

Disaharidi

Polisaharidi

17.Građa i uloga masti?

Masti su građene od viših masnih kiselina (zasićenih i nezasićenih) i trohidroksilnog alkohola

glicerola.

-Deponije energije,

-Gradivne materije, grade sve biološke membrane

-Zaštitne materije, predstavljaju toplotne i mehaničke izolatore.

18.Građa i podela proteina?

Proteini su polimeri građeni od više monomera – AMINO KISELINA.

-Prosti – građeni samo od amino kiselina

- Složeni – proteinski deo + neproteinska materija

LIPOPROTEINI (lipidi i proteini)

GLIKOPROTEINI (šećeri i proteini)

NUKLEOPROTEINI (nukleinska kiselina i protein)

19.Prokariotska ćelija sa objašnjenjem?

PROKARIOTSKA ĆELIJA (grčka reč, pro-prost , karion-jedro), nema organizovano jedro (jedro nema
jedrov omotač), već je jedrov materijal smešten u citoplazmi. Prokariotsko jedro je predstavljeno
molekulom DNK koji je koncentrisan u citoplazmi i naziva se NUKLEOID. PROKARIOTSKU ĆELIJU
IMAJU BAKTERIJE I MODROZELENE ALGE.
20.Eukariotska ćelija sa objašnjenjem?

EUKARIOTSKA ĆELIJA (grčka reč, eu – pravi, karion –jedro ), ima organizovano jedro, jedro ima jedrov
omotač koji ga odvaja od ostalog dela citoplazme. Eukariotska ćelija je složenije građe i može biti
biljna i životinjska. Biljna i životinjska ćelija imaju sličnu građu, razlikuju se samo u nekim delovim.

21.Razlika između biljne i životinjske ćelije?

Osnovni delovi svih eukariotskih ćelija su:

- Ćelijska membrana

- Citoplazma

- Ćelijske organele ( jedro, mitohondrije, endoplazmatični retikulum, goldžijev aparat, ribozomi,

citoskelet )

BILJNA ĆELIJA pored ovih delova ima ĆELIJSKI ZID, VAKUOLE, HLOROPLASTE.

ŽIVOTINJSKA ĆELIJA pored ovih delova ima LIZOZOME I CENTRIOLU.

22.Građa i uloga ćelijske membrane?

ĆELIJSKA MEMBRANA daje oblik i veličinu ćeliji, obavija unutrašnji sadržaj i čini ga stalnim ,
obezbeđuje razmenu materija između unutrašnjeg i spoljašnjeg sadržaja.

Sve ćelijske membrane su po građi LIPOPROTEINSKI KOPLEKS što znači da su građene od lipida
(fosfolipida i holesterola) i od proteina koji čine membranu selektivno propustljivom, to su proteini
nosači, enzimi i receptori. Membrane su dvoslojne jer sufosfolipidi raspoređeni u dva sloja.

23.Vrste transporta kroz ćelijsku membranu?

Transport kroz membranu može biti:

1. pasivan

2. aktivan

3. citoza
24.Građa eukariotskog jedra?

Jedrov omotač koji je građen od dve membrane (lipoproteinske prirode), spoljašnja membrana ima
vezane ribozome, unutrašnja membrana (prava jedrova membrana), obavija unutrašnji sadržaj jedra.
Unutrašnja i spoljašnja membrana su povezane na mestima koji se zovu jedrove pore, preko njih se
vrši razmena materija između jedrovog sadržaja i citoplazme.

Unutrašnji jedrov sadržaj – nukleoplazma, po sastavu slična

citoplazmi, sadrži jedrove organele, hromozome i jedarce (nukleolus).

25.Građa hromozoma?

hromozom građen od dve sestrinske hromatide koje su spojene primarnim suženjem –

centromerom.

26.Broj hromozoma u ćelijama?

Broj hromozoma je različit ali karakterističan za svaku vrstu. U telesnim (somatskim) ćelijama taj broj
je diploidan 2n, a u polnim (gametskim) taj broj je haploidan n. (primer, kod čoveka 2n je 46; kod
miša 2n je 40; kod šimpanze je 2n 48; kod crnog duda 2n je 308 i td.).

27.Homologi hromozomi?

U telesnim ćelijama hromozomi se nalaze u paru, istog su oblika i strukture i nazivaju se homologi
hromozomi ( jedan potiče od oca jedan od majke).

28.Uloga svih ćelijskih organela?

29.Ćelijski ciklus,i koje faze obuhvata?

Ćelijski ciklus je period između dve ćelijske gemeracije. On obuhvata dva perioda a

to su:

- Period interfaze,

- Period ćelojske deobe

30.Nabroj deobe?

-Amitoza,

-Mitoza,

-Mejoza.

31.Mitoza je deoba kojih ćelija,i njen značaj?

Mitoza-kariokineza je deoba svih telesnih ćelija sa diploidnim brojem hromozoma i nastaju ćelije sa
diploidnim brojem hromozoma. Značaj mitoze je za rast tkiva organa i celokupnog organizma, kao i
za obnavljanje oštećenih i povređenih delova tela. U toku mitoze deli se jedro (hromozomi), i taj
period naziva se KARIOKINEZA, deli se citoplzma i taj eriod naziva se CITOKINEZA.