UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO - MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA FIZIKU

LASERI, VRSTE LASERA I NJIHOVE

PRIMENE

MASTER RAD

Kandidat: Mentor:
Bogdan Šijakinjić dr Suzana Stamenković
Br. indeksa: 30

Niš, 2017.
Sadržaj
1 Uvod ………………………………………………………………..…...………….1
2 Laseri ………………………………………………………………...…...………..2
2.1 Hronološki pregled razvoja lasera kroz istoriju………………………….…….2
2.2 Teorijske osnove lasera.......……............…………..……...………...……… 3
2.2.1 Model sistema sa dva energijska nivoa………….………...….………. 4
2.2.2 Modeli sistema sa tri i četiri energijska nivoa……..………....…………9
2.3 Osnovni principi rada lasera………………………….……………...………...11
2.3.1 Maser ……………………………………………………..…............ 11
2.3.2 Laser ………………………………….……………............…………11
2.3.3 Rezonatori……………………………………………….…................12
2.3.4 Q-prekidač…………………………………………...........…............ 23
3 Vrste lasera………………………………………………….………….................25
3.1 Podela lasera prema vrsti materijala aktivne sredine…………..……………. 25
3.1.1 Gasni laseri ………………………………………………..………….. 25
3.1.2 Tečni laseri ………………………………………….……….……….. 33
3.1.3 Laseri čvrstog stanja …………………….………………….………… 35
3.1.4 Poluprovodnički laseri …………………………………….…............. 38
3.1.5 Hemijski laseri ……………………………………………..…............ 39
3.1.6 Laseri sa slobodnim elektronima …………………………..…............ 40
3.2 Podela lasera prema režimu rada ……………………………….….………... 41
3.3 Podela lasera prema načinu pobude materijala aktivne sredine....................... 42
3.4 Podela lasera prema oblasti spektra u kojoj emituju svetlost………......…… 42
4 Primena lasera…………………………………………………………..……….. 45
5 Mere zaštite pri radu sa laserima …………………………………..………….. 58
6 Zaključak …………………………………………………………….….............. 59
Spisak slika ………………………………………………………………............ 60
Literatura………………………………………………………………………… 62
 1

1 Uvod
Laser je optički izvor koji proizvodi usmereno svetlosno zračenje, koje se
generiše mehanizmom stimulisane emisije nastale kao posledica interakcije
elektromagnetnog zračenja i aktivne sredine. Lasersko zračenje nastaje zahvaljujući
mogućnosti da se kod nekih materijala ostvari inverzna naseljenost na višim
energijskim nivoima.
U prvom delu rada izložene su teorijske osnove na kojima se zasniva praktična
realizacija laserskih sistema. Navedene su teorijske postavke Ajnštajna koji je 1917.
godine utvrdio koncept stimulisane emisije kao temeljni princip teorije koja je
omogućila dalji rad na razvoju lasera. Ajnštajn je iskoristio Plankovu tezu o
diskontinualnom karakteru svetlosti i postojanju najmanje količine svetlosti u obliku
fotona, odnosno kvanta svetlosti, i matematičkim putem utvrdio vrednosti verovatnoće
odigravanja procesa apsorpcije, spontane emisije i stimulisane emisije.
U nastavku su istaknuti osnovni principi rada lasera i izloženi efekti i fizički
smisao interakcije spoljnjeg elektromagnetnog zračenja i aktivne sredine lasera koja
dovodi do nastanka procesa apsorpcije, spontane emisije ili stimulisane emisije i stvara
inverznu naseljenost bez koje rad lasera ne bi bio moguć.
U drugom delu rada izložena je podela lasera na osnovu nekoliko kriterijuma
vezanih, pre svega, za materijal aktivne sredine, način pobude aktivne sredine, režim
rada lasera i oblasti spektra u kojoj laser emituje zračenje. Zatim su navedeni i podaci
o karakteristikama pojedinih lasera koji se najviše koriste u raznim oblastima ljudske
delatnosti.
U trećem delu dati su podaci o primeni lasera u mnogim oblastima kao što su:
industrija, medicina, nauka, telekomunikacije, ekologija, robotika, informatika,
holografija i vojna industrija, sa navodima o najčešće korišćenim laserima i efektima
njihove primene.
 2

2 Laseri
Optički izvor (optički kvantni generator) u kome se ostvaruje pojačanje
intenziteta zračenja u procesima stimulisane emisije, tako da se dobija
monohromatsko, koherentno i strogo usmereno elektromagnetno zračenje naziva se
laser. Sam naziv je akronim (skraćenica) od složenice Light Amplification by
Stimulated Emission of Radiation, što u prevodu znači “pojačavanje svetlosti
stimlisanom emisijom zračenja”.
2.1 Hronološki pregled razvoja lasera kroz istoriju
Hronološki pregled razvoja lasera prikazan je po godinama, kako teorijski deo
koji se odnosi na stvaranje teorijske osnove za konstrukciju lasera, tako i pronalazak
samog uređaja koji emituje lasersku svetlost.
Plank je 1900. godine postavio osnove teorije o diskontinualnom karakteru
energije i postojanju kvanta energije koji predstavlja najmanju količinu
elektromagnetnog zračenja (energije) u prostoru.
Albert Ajnštajn je 1917. godine u svom radu „O kvantnoj teoriji zračenja“ („On
the Quantum Theory of Radiation“) uveo pojam stimulisane emisije i pokazao da u
stanju termodinamičke ravnoteže Plankov zakon zračenja crnog tela proizilazi iz
interakcije spontane emisije, stimulisane emisije i apsorpcije zračenja. Njegov teorijski
koncept stimulisane emisije kasnije će biti korišćen za konstrukciju i izradu lasera,
odnosno stvoren je osnov za razvoj lasera i njegovu praktičnu realizaciju.
1954. godine - Č. Tauns konstruiše maser, kao prvi uređaj koji radi na principu
stimulisane emisije u mikrotalasnom (nevidljivom) delu spektra. Iste godine A.
Prohorov i N. Basov otkrivaju maser nezavisno od Č. Taunsa.
1960. godine - Teodor Mejman konstruiše laser, uređaj koji radi na principu
stimulisane emisije ali u vidljivom delu spektra. Kao aktivnu supstancu je koristio
rubin, kristal aluminijumovog oksida (Al2O3) kome su dodati atomi hroma u malim
količinama, oko 0,05%.
1962. godine - Robert Hol konstruisao je poluprovodnički laser.
1964. godine - C. K. N. Patel konstruisao je gasni CO2 laser.
1972. godine - prvi put u ratnim uslovima (Vijetnam) laser je korišćen za
označavanje meta.
1974. godine - laser prvi put primenjen u supermarketima kao čitač bar kodova.
1979. godine - u kosmosu u maglini Orion otkriveno zračenje, blisko
infracrvenom delu spektra, koje odgovara karakteristikama laserskog zračenja.
1979. godine - upotrebom lasera napravljen prvi CD player (Philips).
1980. godine - konstruisan laser koji emituje lasersku svetlost u području X-
zračenja.
1981. godine - u atmosferi Marsa i Venere otkriven je CO2 laser, što ukazuje na
postojanje procesa u kosmosu koji dovode do nastanka lasera (i masera) prirodnog
porekla.
 3

1985. godine - konstriusan prvi komercijalni laser za primenu u oftalmologiji

(hirurgija oka).
2.2 Teorijske osnove lasera
U ovom delu rada biće razmatrani osnovni procesi od značaja za rad lasera. Kao
najjednostavniji, prvo će biti razmatran sistem sa dva energijska nivoa, a zatim i nešto
složeniji modeli sistema sa tri i četiri energijska nivoa.
Prethodno će biti izložene osnovne postavke i definicije vezane za apsorpciju
zračenja, spontanu emisiju i stimulisanu emisiju, kao i za veoma važan fenomen
inverzne naseljenosti bez koje praktična realizacija lasera ne bi bila moguća.
Pronalasku lasera su prethodila istraživanja izvedena u okviru kvantne
mehanike kao posebne oblasti fizike. Plank je 1900. godine postavio teorijske osnove
kvantne mehanike prema kojoj energija ima diskontinualni karakter, pa se emituje i
apsorbuje u obliku kvanta energije koji predstavlja najmanju količinu energije.
Albert Ajnštajn je 1917. godine u svom radu „O kvantnoj teoriji zračenja”, dao
teorijski koncept stimulisane emisije svetlosti i povezao je sa Plankovom teorijom o
kvantnoj prirodi svetlosti, po kojoj je foton najmanja količina svetlosti koja se emituje.
Na taj način je stvorena osnova za razvoj lasera i njegovu praktičnu realizaciju.
Prilikom apsorpcije zračenja atom apsorbuje foton svetlosti, postaje pobuđen i
prelazi u više energijsko stanje, pri čemu je energija upadnog fotona jednaka razlici
energija nižeg i višeg energijskog stanja u koji atom prelazi.
Spontana emisija svetlosti je emisija koja nastaje spontanim prelaskom atoma
(molekula), bez spoljnjih uticaja, iz pobuđenog u niže energijsko stanje (ili u
osnovno). Prelaskom na niži energijski nivo, atom emituje foton čija je energija
jednaka razlici energija dva nivoa između kojih se vrši prelaz. Ovakva emisija
elektromagnetnog zračenja, bez spoljnjih uticaja daje nekoherentnu svetlost, jer
pobuđeni atomi spontano emituju fotone koje ne karakteriše prostorna i vremenska
koherentnost (emitovani fotoni imaju različite pravce prostiranja, amplitude, različite
ravni polarizacije i faze, odnosno faze nisu međusobno povezane).
Stimulisana emisija svetlosti nastaje dejstvom spoljašnjeg elektromagnetnog
zračenja na pobuđene atome (molekule) aktivne sredine, pri čemu je energija zračenja
jednaka razlici energija energijskih nivoa između kojih se vrši prelaz. Pritom dolazi do
prelaska elektrona na niži nivo i emitovanja fotona čija energija odgovara razlici
energija višeg i nižeg energijskog stanja (stimulisano zračenje). Pravac i smer
emitovanih fotona, njihove faze i ravni polarizacije, su isti kao i kod upadnih fotona
koji su izazvali ovakvu, prinudnu emisiju svetlosti (prostorna i vremenska
koherentnost). Talasna dužina svetlosti koju laser zrači, određena je količinom energije
koju elektron otpušta prilikom prelaska sa višeg na niži nivo.
Da bi došlo do stimulisane emisije atom (molekul) treba dovesti u metastabilno
stanje, odnosno dovesti elektron na viši energijski nivo koji ima znatno duže srednje
vreme života, (reda veličine 10−3 𝑠𝑠) u odnosu na druge kratkoživeće energijske nivoe
(srednje vreme života reda veličine 10−8 𝑠𝑠). Postojanje metastabilnih nivoa je ključni
uslov za rad lasera jer tada, zbog dužeg zadržavanja atoma u pobuđenom stanju, neće
svi atomi biti istovremeno deekscitovani, imajući u vidu da u mikrosvetu vladaju
 4

zakoni statistike i verovatnoće po kojima je istovremena deekscitacija svih pobuđenih

atoma malo verovatna. Neki atomi će se ranije deekscitovati (preći u niže energijsko
stanje) i emitovati fotone koji će izvršiti stimulisanu emisiju na onim atomima koji još
nisu deekscitovani ili pak izvršiti pobuđivanje atoma koji se nalaze u osnovnom stanju,
što dovodi do velikog umnožavanja fotona i intenziviranja celog procesa.
Uslov za nastanak laserske svetlosti je postojanje inverzne naseljenosti atoma
na višim energijskim nivoima, što znači da broj atoma u pobuđenom, ekscitovanom
stanju mora biti veći od broja atoma na neposredno nižem ili osnovnom stanju. Stanje
supstance u kome se većina atoma nalazi u pobuđenom stanju naziva se stanje
inverzne naseljenosti ili inverzne populacije. Do pojave inverzne naseljenosti dolazi
pod dejstvom spoljašnjeg polja (spoljašnjeg elektromagnetnog zračenja), kada atomi
bivaju ekscitovani (pobuđeni) pa prelaze sa nižeg u više energijsko stanje. Inverzna
naseljenost može postojati između metastabilnog stanja i neposredno nižeg pobuđenog
stanja. Zadržavanje atoma u metastabilnom stanju je duže nego u običnom pobuđenom
stanju pa zbog toga nastaje inverzna naseljenost.
Samo retke supstance omogućavaju stvaranje inverzne naseljenosti, pa je važan
korak prilikom projektovanja lasera pronalaženje takve supstance koja omogućava
formiranje stanja inverzne naseljenosti, odnosno stvaranje stanja gde je više atoma u
pobuđenom stanju nego što ih ima u osnovnom stanju.
Lasersko zračenje nastalo stimulisanom emisijom svetlosti karakteriše
monohromatičnost i koherentnost. Monohromatska svetlost je svetlost koja ima istu
talasnu dužinu i istu boju (grčki monos hromos-jedna boja). Kod koherentne svetlosti
fazna razlika između upadnih i emitovanih fotona je konstantna, a emitovani foton ima
isti pravac i smer kao i upadni, pa laserske zrake karakteriše visoka usmerenost. Takva
svetlost je koherentna i prostorno (stalna fazna razlika u različitim prostornim tačkama
u istom vremenskom trenutku) i vremenski (stalna fazna razlika u istoj tački u prostoru
u različitim vremenskim trenucima).
2.2.1 Model sistema sa dva energijska nivoa
Pretpostavimo da se u unutrašnjosti apsolutno crnog tela (šupljini) nalazi sistem
čestica koji sačinjavaju atomi energijskih stanja 𝐸𝐸1 i 𝐸𝐸2 , pri čemu je 𝑛𝑛1 broj atoma
energijskog stanja 𝐸𝐸1 , a 𝑛𝑛2 broj atoma na energijskom stanju 𝐸𝐸2 (slika 1). Energijska
razlika nivoa 𝐸𝐸2 i 𝐸𝐸1 odgovara zračenju učestanosti 𝜔𝜔, (𝐸𝐸2 − 𝐸𝐸1 = ℏ𝜔𝜔).
Procesi u ovom sistemu koji dovode do prelaza čestica sa nivoa višeg
energijskog stanja 𝐸𝐸2 na nivo nižeg energijskog stanja 𝐸𝐸1 i obrnuto mogu biti
neradijativni (međusobni sudari, fononske interakcije usled oscilacija kristalne rešetke)
i radijativni (procesi praćeni emisijom i apsorpcijom zračenja prouzrokovani dejstvom
fotona sa rezonantnom energijom ℎ𝜈𝜈, odnosno ℏ𝜔𝜔). Radijativni procesi koji mogu
nastati u sistemu sa dva energijska nivoa su: spontana deekscitacija (emisija),
indukovana ekscitacija (apsorpcija), indukovana deekscitacija (stimulisana emisija).
Proces spontane emisije (deekscitacije) nastaje pri prelasku atoma sa
energijom 𝐸𝐸2 , koji imaju konačno vreme života reda veličine 10−8 do 10−9 𝑠𝑠, u
osnovno stanje 𝐸𝐸1 . Pri ovom procesu dolazi do emisije fotona, odnosno do zračenja
čija učestanost odgovara razlici energijskih nivoa 𝐸𝐸2 i 𝐸𝐸1 :
 5

𝐸𝐸2 − 𝐸𝐸1 = ℏ𝜔𝜔. (2.2.1)

Broj atoma u pobuđenom stanju n2 se usled procesa spontane emisije (deekscitacije)

smanjuje po zakonu:
𝑑𝑑𝑑𝑑2
= −𝐴𝐴21 ∙ 𝑛𝑛2 , (2.2.2)
𝑑𝑑𝑑𝑑

gde 𝐴𝐴21 predstavlja Ajnštajnov koeficijent kojim se izražava verovatnoća da u jedinici

vremena dođe do spontane deekscitacije. Gornja jednačina može se integraliti:
𝑑𝑑𝑑𝑑2
∫ = − ∫ 𝐴𝐴21 𝑑𝑑𝑑𝑑, (2.2.3)
𝑛𝑛2

pri čemu rešenje ima oblik: 𝑙𝑙𝑙𝑙 𝑛𝑛2 = −𝐴𝐴21 𝑡𝑡 + 𝐶𝐶, odnosno: 𝑛𝑛2 = 𝑒𝑒 −𝐴𝐴21 𝑡𝑡 ∙ 𝑒𝑒 𝐶𝐶 gde je 𝐶𝐶
integraciona konstanta. Posle primene početnih uslova, broj atoma u pobuđenom
stanju menja se po zakonu:
𝑛𝑛2 = 𝑛𝑛20 ∙ 𝑒𝑒 −𝐴𝐴21𝑡𝑡 , (2.2.4)

gde je 𝑛𝑛20 početni broj atoma u neuređenom stanju. Spontana emisija je neuređen
proces, gde se pojedini atomi deekscituju međusobno nezavisno i faza je rezultat
slučajnosti.
Proces indukovane ekscitacije (apsorpcije) izazivaju kvanti spoljašnjeg
elektromagnetnog zračenja, sa energijom 𝐸𝐸2 − 𝐸𝐸1 = ℏ𝜔𝜔, kome je izložen posmatrani
sistem, odnosno kvanti spoljašnjeg zračenja čija energija odgovara razlici energija dva
energijska nivoa na kojima se nalaze atomi u posmatranom sistemu. Pri ovom procesu
atomi na energijskom nivou 𝐸𝐸1 apsorbuju kvante čija je energija ℏ𝜔𝜔 i prelaze iz
osnovnog stanja u pobuđeno stanje energije 𝐸𝐸2 . Broj atoma koji u jedinici vremena
izvrše prelaz iz stanja 𝐸𝐸1 u stanje 𝐸𝐸2 može se odrediti iz jednačine:
𝑑𝑑𝑑𝑑1 𝑖𝑖𝑖𝑖
= −𝑊𝑊12 ∙ 𝑛𝑛1 . (2.2.5)
𝑑𝑑𝑑𝑑

𝑖𝑖𝑖𝑖
Koeficijent 𝑊𝑊12 predstavlja verovatnoću da u jedinici vremena dođe do apsorpcije,
odnosno procesa indukovane ekscitacije i zavisi od gustine zračenja 𝜌𝜌(𝜔𝜔) i gustine
prisutnih fotona učestanosti 𝜔𝜔:
𝑖𝑖𝑖𝑖
𝑊𝑊12 = 𝜌𝜌(𝜔𝜔) ∙ 𝐵𝐵12 , (2.2.6)

gde je 𝐵𝐵12 Ajnštajnov koeficijent verovatnoće indukovane eksitacije, (apsorpcije).

Proces indukovane, stimulisane deekscitacije (emisije) takođe nastaje usled
dejstva rezonantnog zračenja energije 𝐸𝐸2 − 𝐸𝐸1 = ℏ𝜔𝜔. Pri ovom procesu dolazi do
prinudnog (stimulisanog) prelaska atoma iz pobuđenog stanja 𝐸𝐸2 u osnovno stanje 𝐸𝐸1
pod dejstvom fotona iz spoljašnjeg zračenja (slika 1).
Verovatnoća da u jedinici vremena dođe do procesa indukovane deeksitacije
𝑖𝑖𝑖𝑖
izražena je koeficijentom 𝑊𝑊21 koja zavisi od gustine zračenja 𝜌𝜌(𝜔𝜔) i gustine prisutnih
fotona učestanosti 𝜔𝜔:
𝑖𝑖𝑖𝑖
𝑊𝑊21 = 𝜌𝜌(𝜔𝜔) ∙ 𝐵𝐵21 , (2.2.7)
 6

gde je 𝐵𝐵21 Ajnštajnov koeficijent verovatnoće indukovane deeksitacije. Broj atoma

koji u jedinici vremena, usled indukovane, stimulisane deekscitacije, izvrše prelaz iz
stanja 𝐸𝐸2 u stanje 𝐸𝐸1 određuje se iz jednačine:
𝑑𝑑𝑑𝑑2 𝑖𝑖𝑖𝑖
= −𝑊𝑊21 ∙ 𝑛𝑛2 . (2.2.8)
𝑑𝑑𝑑𝑑

Slika 1. Stimulisana emisija laserskog sistema sa dva energijska nivoa.

Indukovana emisija je uređen (koherentan) proces jer se novi talas zračenja

emituje sa istom fazom, frekvencijom, u istom pravcu i smeru sa upadnim talasom.
Pošto je u posmatranom sistemu broj atoma n1 u energijskom stanju 𝐸𝐸1
konstantan kao i broj atoma 𝑛𝑛2 u energijskom stanju 𝐸𝐸2 (jer se sistem nalazi u stanju
termodinamičke ravnoteže), to će broj prelaza iz stanja 𝐸𝐸1 u stanje 𝐸𝐸2 (usled
indukovane ekscitacije) i broj prelaza iz stanja 𝐸𝐸2 u stanje 𝐸𝐸1 (usled spontane i
indukovane deekscitacije) biti jednak:
𝑑𝑑𝑑𝑑1 𝑑𝑑𝑑𝑑2
= = 0. (2.2.9)
𝑑𝑑𝑑𝑑 𝑑𝑑𝑑𝑑

Broj atoma 𝑛𝑛1 energijskog nivoa 𝐸𝐸1 menja se tako što se:
- smanjuje usled apsorpcije fotona i prelaska sa stanja 𝐸𝐸1 u stanje 𝐸𝐸2 (indukovana
𝑖𝑖𝑖𝑖
ekscitacija, apsorpcija −𝑊𝑊12 ∙ 𝑛𝑛1 ),
- povećava se usled spontane emisije usled konačnog vremena života atoma u
pobuđenom stanju 𝐸𝐸2 (𝐴𝐴21 ∙ 𝑛𝑛2 ), i
- povećava se usled stimulisane emisije pod dejstvom fotona iz spoljašnjeg
zračenja, pri čemu atomi prelaze iz stanja 𝐸𝐸2 u stanje 𝐸𝐸1 emitujući fotone
energije 𝐸𝐸2 − 𝐸𝐸1 = ℏ𝜔𝜔 pod dejstvom istih takvih fotona iz spoljašnjeg zračenja
𝑖𝑖𝑖𝑖
(indukovana deekscitacija 𝑊𝑊21 ∙ 𝑛𝑛2 ).
Prema tome može se zapisati sledeća relacija koja opisuje navedene procese:
𝑑𝑑𝑑𝑑1 𝑖𝑖𝑖𝑖 𝑖𝑖𝑖𝑖
= −𝑊𝑊12 ∙ 𝑛𝑛1 + 𝐴𝐴21 ∙ 𝑛𝑛2 + 𝑊𝑊21 ∙ 𝑛𝑛2 . (2.2.10)
𝑑𝑑𝑑𝑑

Broj atoma 𝑛𝑛2 energijskog nivoa 𝐸𝐸2 menja se tako što se:
𝑖𝑖𝑖𝑖
- smanjuje usled stimulisane emisije (−𝑊𝑊21 ∙ 𝑛𝑛2 ),
- smanjuje usled spontane emisije (−𝐴𝐴21 ∙ 𝑛𝑛2 ),
 7

𝑖𝑖𝑖𝑖
- povećava usled indukovane ekscitacije, odnosno apsorpcije ( 𝑊𝑊12 ∙ 𝑛𝑛1 ).
U konačnom, promena broja atoma na nivou 𝐸𝐸2 može se odrediti iz jednačine:
𝑑𝑑𝑑𝑑2 𝑖𝑖𝑖𝑖 𝑖𝑖𝑖𝑖
= −𝑊𝑊21 ∙ 𝑛𝑛2 − 𝐴𝐴21 ∙ 𝑛𝑛2 + 𝑊𝑊12 ∙ 𝑛𝑛1 . (2.2.11)
𝑑𝑑𝑑𝑑

Iz uslova ravnoteže (2.2.9) proizilazi:

𝑖𝑖𝑖𝑖 𝑖𝑖𝑖𝑖 𝑖𝑖𝑖𝑖 𝑖𝑖𝑖𝑖
−𝑊𝑊12 ∙ 𝑛𝑛1 + �𝐴𝐴21 + 𝑊𝑊21 �𝑛𝑛2 = −𝑛𝑛2 � 𝐴𝐴21 + 𝑊𝑊21 � + 𝑛𝑛1 𝑊𝑊12 . (2.2.12)

Uvođenjem relacija (2.2.6) i (2.2.7) u gornju jednakost dobija se izraz za gustinu

energije 𝜌𝜌(𝜔𝜔):
𝐴𝐴21 𝑛𝑛2 𝐴𝐴21
𝜌𝜌(𝜔𝜔) = = 𝑛𝑛1 . (2.2.13)
𝐵𝐵12 𝑛𝑛1 −𝐵𝐵21 𝑛𝑛2 𝐵𝐵 −𝐵𝐵21
𝑛𝑛2 12

Primenom Bolcmanove formule za raspodelu elektrona po energijskim nivoima za

slučaj termodinamičke ravnoteže:
𝑛𝑛2 𝑛𝑛1 𝐸𝐸2 −𝐸𝐸1
= 𝑒𝑒 − 𝑘𝑘𝑘𝑘 , (2.2.14)
𝑔𝑔2 𝑔𝑔1

gde su 𝑔𝑔1 i 𝑔𝑔2 stepeni degenerisanosti nivoa (ili njihova statistička težina), dobija se
izraz za gustinu energije zračenja sistema čestica apsolutno crnog tela:
𝐴𝐴21
𝐵𝐵21
𝜌𝜌(𝜔𝜔) = 𝑔𝑔1𝐵𝐵 ћ𝜔𝜔 . (2.2.15)
12 ∙ 𝑒𝑒 𝑘𝑘𝑘𝑘 −1
𝑔𝑔2 𝐵𝐵21

Poređenjem gornje relacije sa Plankovim zakonom zračenja koji glasi:

ћ𝜔𝜔3 1
𝜌𝜌(𝜔𝜔) = ∙ ћ𝜔𝜔 , (2.2.16)
π2 𝑐𝑐 3
𝑒𝑒 𝑘𝑘𝑘𝑘 −1

dobija se veza između Ajnštajnovih koeficijenata:

𝐴𝐴21 ћ𝜔𝜔3 𝑔𝑔1 𝐵𝐵12
= i = 1, (2.2.17)
𝐵𝐵21 π2 𝑐𝑐 3 𝑔𝑔2 𝐵𝐵21

a iz jednakosti 𝑔𝑔1 = 𝑔𝑔2 (jednaka degenerisanost nivoa) proizilazi da su verovatnoće

𝐵𝐵12 i 𝐵𝐵21 međusobno jednake (𝐵𝐵12 = 𝐵𝐵21 ).
Na osnovu ovog razmatranja očigledno je da se teorijskim uvođenjem procesa
stimulisane emisije u analizu procesa koji se odvijaju u ovom sistemu, dobija
saglasnost sa Plankovim zakonom zračenja. Takođe, može se zaključiti da su fotoni
emitovani stimulisanom emisijom identični fotonima iz zračenja koji su izazvali
proces stimulisane emisije, odnosno imaju istu frekvenciju, pravac, fazu i polarizaciju.
Izraz za 𝜌𝜌(𝜔𝜔) odnosi se na gustinu zračenja kompletnog sistema čestica u
apsolutno crnom telu. Ako uočimo jednu česticu u sistemu koja se nalazi u šupljini
apsolutno crnog tela, u odnosu na tu česticu je okolno zračenje u šupljini eksterno,
 8

odnosno možemo smatrati da se čestica nalazi u polju spoljašnjeg zračenja, pa

prethodna analiza procesa važi i kada se radi o analizi procesa pri eksternom zračenju.
Na osnovu Ajnštajnovog principa može se zaključiti kakav je odnos između
verovatnoće spontane i stimulisane emisije, odnosno odnos između koeficijenata 𝐴𝐴21 i
𝑖𝑖𝑖𝑖 𝑖𝑖𝑖𝑖
𝑊𝑊21 . Iz izraza (2.2.15) uz uslov 𝑔𝑔1 𝐵𝐵12 /𝑔𝑔2 𝐵𝐵21 = 1 proizilazi, pošto je 𝑊𝑊21 = 𝜌𝜌(𝜔𝜔)𝐵𝐵21 :
𝐴𝐴21 ∙ρ (𝜔𝜔)
𝐴𝐴21 ћ𝜔𝜔
𝑊𝑊21
𝜌𝜌(𝜔𝜔) = ћ𝜔𝜔 ili = 𝑒𝑒 𝑘𝑘𝑘𝑘 − 1. (2.2.18)
𝑊𝑊21
𝑒𝑒 𝑘𝑘𝑘𝑘 −1

To znači da se veza između koeficijenata koji predstavljaju verovatnoću spontane i

stimulisane emisije može analizirati zavisno od opsega posmatrane frekvencije 𝜔𝜔, na
datoj temperaturi 𝑇𝑇 (sobna temperatura 𝑇𝑇 = 300𝐾𝐾).
ћ𝜔𝜔 ℎ𝑐𝑐
Ako pretpostavimo da je ≈ 1 , tada je energija kvanta ℏ𝜔𝜔 = 𝑘𝑘𝑘𝑘 = , pa je
𝑘𝑘𝑘𝑘 𝜆𝜆0
talasna dužina kvanta energije na sobnoj temperaturi (𝑇𝑇 = 300𝐾𝐾):
𝑚𝑚
ℎ𝑐𝑐 6,626 ∙10−34 𝐽𝐽𝐽𝐽 ∙2,998∙108
𝜆𝜆0 = = 𝐽𝐽
𝑠𝑠
≈ 0,000048𝑚𝑚 = 48𝜇𝜇𝜇𝜇, (2.2.19)
𝑘𝑘𝑘𝑘 1,381 ∙10−23 ∙ 300𝐾𝐾
𝐾𝐾

gde su:
ℎ = 6,62606957 ∙ 10−34 Js - Plankova konstanta;
𝑚𝑚
𝑐𝑐 = 299 792 458 𝑠𝑠 - brzina svetlosti (u vakuumu);
𝐽𝐽
𝑘𝑘 = 1,3806488 ∙ 10−23 𝐾𝐾 - Bolcmanova konstanta;
Prema tome za frekvenciju se dobija vrednost 𝜈𝜈 = 𝑐𝑐/𝜆𝜆0 = 6256 𝐺𝐺𝐺𝐺𝐺𝐺.
ћ𝜔𝜔
Ako je ≪ 1 proizilazi da je 𝜆𝜆 ≫ 𝜆𝜆0 , energija kvanta je veoma mala i tada
𝑘𝑘𝑘𝑘
važi 𝐴𝐴21 ≪ 𝐵𝐵21 𝜌𝜌(𝜔𝜔), odnosno verovatnoća indukovane emisije je mnogo veća od
verovatnoće spontane emisije, za datu temperaturu 𝑇𝑇.
ћ𝜔𝜔
Ako je ≫ 1 proizilazi da je 𝜆𝜆 ≪ 𝜆𝜆0 , radi se o optičkom delu spektra, energija
𝑘𝑘𝑘𝑘
kvanta je veoma velika i tada važi: 𝐴𝐴21 ≫ 𝐵𝐵21 𝜌𝜌(𝜔𝜔), odnosno verovatnoća spontane
emisije je mnogo veća od verovatnoće indukovane emisije, za datu temperaturu 𝑇𝑇.
Na sobnoj temperaturi je raspodela čestica po nivoima data Bolcmanovom
ћ𝜔𝜔
raspodelom. Kako je ≫ 1, termalnim putem ne može se ostvariti značajnija
𝑘𝑘𝑘𝑘
naseljenost pobuđenog nivoa. Zbog male koncentracije atoma energijskog stanja 𝐸𝐸2
broj spontanih i stimulisanih deekscitacija je jako mali. Prema tome, uticaj toplotnog
zračenja na stimulisanu emisiju u optičkom delu spektra je zanemarljiv. Najznačajniji
uticaj na naseljenost energijskog nivoa 𝐸𝐸2 ima gustina energije eksternog zračenja.
Naseljenost nivoa 𝐸𝐸2 se postiže apsorpcijom energije koja potiče od spoljašnjeg
zračenja. Inverznu naseljenost u sistemu sa dva energijska nivoa je vrlo teško ostvariti
zbog čega se za dobijanje laserske emisije koriste sistemi sa tri ili više nivoa.
 9

2.2.2 Modeli sistema sa tri i četiri energijska nivoa

Kod laserskih sistema sa tri energijska nivoa (slika 2) pod dejstvom svetlosti
frekvencije 𝜈𝜈31 , gde je 𝐸𝐸3 − 𝐸𝐸1 = ℎ𝜈𝜈31 , u procesu apsorpcije dolazi do ekscitacije
atoma sa osnovnog nivoa energije 𝐸𝐸1 na pobuđeni energijski nivo 𝐸𝐸3 . Ovaj proces
pobuđivanja atoma dejstvom spoljašnjeg izvora energije naziva se pumpanje i može da
bude ostvaren i drugim načinima, npr. električnim pražnjenjem, hemijskom reakcijom,
itd. Pumpanjem energijskog nivoa 𝐸𝐸3 , na njemu će se naći veliki broj atoma (u
početnom stanju su skoro svi atomi sistema bili u osnovnom stanju energijskog nivoa
𝐸𝐸1 ). U brzom procesu, elektroni prelaze sa nivoa energijskog stanja 𝐸𝐸3 na nivo 𝐸𝐸2 , pri
čemu se energija može emitovati u obliku fotona (spontana emisija) ili neradijativno u
obliku fonona ili se javljaju gubici energije usled različitih sudara.

Slika 2. Laserski sistem sa tri energijska nivoa.

Atom sa energijskog nivoa 𝐸𝐸2 može preći u osnovno stanje energije 𝐸𝐸1
emisijom fotona frekvencije 𝜈𝜈21 , gde je 𝐸𝐸2 − 𝐸𝐸1 = ℎ𝜈𝜈21 . Ako je vreme života nivoa 𝐸𝐸2
mnogo duže od vremena života nivoa 3, naseljenost nivoa sa energijom 𝐸𝐸3 biće
približno jednaka nuli, dok će se sva energija akumulirati na nivou 𝐸𝐸2 . Ako je preko
polovine ukupnog broja atoma u sistemu ekscitovano na nivo 𝐸𝐸2 , doći će do inverzne
naseljenosti nivoa 𝐸𝐸2 u odnosu na osnovni nivo 𝐸𝐸1 . Pobuđeni nivo 𝐸𝐸3 se brzo puni u
procesima apsorpcije i brzo prazni prelazima koji nisu praćeni emisijom fotona. Nivo
𝐸𝐸2 je metastabilan jer se elektroni na ovom nivou nalaze dovoljno dugo da se ostvari
inverzna naseljenost. U uslovima inverzne naseljenosti nivoa 𝐸𝐸2 u odnosu na nivo
energije 𝐸𝐸1 , stimulisanom emisijom se može postići optičko pojačanje fotona
frekvencije 𝜈𝜈21 . Pri prelazu sa nivoa 𝐸𝐸2 na nivo 𝐸𝐸1 doći će do emitovanja laserske
svetlosti.
Kod laserskih sistema sa tri energijska nivoa za postizanje inverzne naseljenosti
potrebno je intenzivno pumpanje, odnosno veliko ulaganje energije. Jednačine
laserskog sistema sa tri energijska nivoa 𝐸𝐸1 , 𝐸𝐸2 i 𝐸𝐸3 , gde su pripadajući brojevi čestica
na tim nivoima 𝑛𝑛1 , 𝑛𝑛2 , 𝑛𝑛3 (slika 2), glase:
𝑑𝑑𝑑𝑑3 𝑖𝑖𝑖𝑖 𝑖𝑖𝑖𝑖
= 𝑊𝑊13 𝑛𝑛1 − �𝑊𝑊31 + 𝐴𝐴31 + 𝐴𝐴32 �𝑛𝑛3 , (2.2.20)
𝑑𝑑𝑑𝑑

𝑑𝑑𝑑𝑑2 𝑖𝑖𝑖𝑖 𝑖𝑖𝑖𝑖

= 𝑊𝑊12 𝑛𝑛1 − �𝑊𝑊21 + 𝐴𝐴21 �𝑛𝑛2 + 𝐴𝐴32 𝑛𝑛3 . (2.2.21)
𝑑𝑑𝑑𝑑
 10

Inverzna naseljenost se ostvaruje između nivoa 2 i 1. Na osnovu ovih jednačina,

uzimajući u obzir da je ukupan broj čestica u sistemu 𝑛𝑛0 = 𝑛𝑛1 + 𝑛𝑛2 + 𝑛𝑛3 ≈ 𝑛𝑛1 + 𝑛𝑛2 ,
pošto je naseljenost nivoa 𝐸𝐸3 veoma mala u poređenju sa naseljenošću nivoa 𝐸𝐸2 i 𝐸𝐸1 ,
dolazi se do relacije:
𝑛𝑛2 −𝑛𝑛1 𝑖𝑖𝑖𝑖 −𝐴𝐴
𝑊𝑊13 21
≈ 𝑖𝑖𝑖𝑖 𝑖𝑖𝑖𝑖 . (2.2.22)
𝑛𝑛0 𝑊𝑊13 +𝐴𝐴21 +2𝑊𝑊12

Na osnovu izraza (2.2.22) sledi da je uslov za postizanje inverzne naseljenosti u

𝑖𝑖𝑖𝑖
sistemu sa tri energijska nivoa: 𝑊𝑊13 > 𝐴𝐴21 .
Treba naglasiti da su kod laserskih sistema sa tri energijska nivoa mogući i
drugi načini ostvarivanja inverzne naseljenosti, ali oni nisu razmatrani u ovom radu.
Kod laserskih sistema sa četiri energijska nivoa (slika 3) pumpanjem se atomi
ekscituju iz osnovnog energijskog nivoa 𝐸𝐸1 na pobuđeni energijski nivo 𝐸𝐸4 . Sa nivoa
𝐸𝐸4 gornjeg pobuđenog stanja elektroni prelaze brzim, neradijativnim prelazom na nivo
𝐸𝐸3 . S obzirom da je vreme života nivoa 𝐸𝐸3 mnogo veće od vremena života nivoa 𝐸𝐸4 ,
odnosno proces neradijativnog prelaza je mnogo brži od procesa laserskog prelaza,
elektroni se akumuliraju na nivou 𝐸𝐸3 , koji predstavlja gornji laserski nivo, odnosno
metastabilno stanje. Sa metastabilnog stanja 𝐸𝐸3 (gornjeg laserskog nivoa) procesima
stimulisane emisije dolazi do prelaska na nivo 𝐸𝐸2 (donji laserski nivo), odnosno donje
pobuđeno stanje). Sa nivoa 𝐸𝐸2 nastaju brzi neradijativni prelazi na osnovni nivo 𝐸𝐸1 .
Usled brzog neradijativnog prelaza sa nivoa 𝐸𝐸4 na nivo 𝐸𝐸3 dolazi do brze
depopulacije (pražnjenja) nivoa 𝐸𝐸4 . Takođe i na nivou 𝐸𝐸2 dolazi do brze deeksitacije,
pa se i ovaj nivo brzo prazni. Dovoljno je da samo nekoliko atoma bude ekscitovano
na nivo 𝐸𝐸4 da bi na nivou metastabilnog stanja 𝐸𝐸3 nastala inverzna populacija. Zato su
laseri sa četiri energijska nivoa mnogo efikasniji i praktičniji, tako da većina lasera ima
ovakvu šemu aktivnih energijskih nivoa.

Slika 3. Laserski sistem sa četiri energijska nivoa.

Kod laserskog sistema sa četiri energijska nivoa 𝐸𝐸1 , 𝐸𝐸2 , 𝐸𝐸3 i 𝐸𝐸4 gde su
pripadajući brojevi čestica 𝑛𝑛1 , 𝑛𝑛2 , 𝑛𝑛3 , 𝑛𝑛4 (slika 3) važna je velika naseljenost nivoa 𝐸𝐸3 i
𝐸𝐸1 , što je ostvareno kada su koeficijenti 𝐴𝐴43 i 𝐴𝐴21 veliki, pa se nivoi 𝐸𝐸4 i 𝐸𝐸2 brzo
prazne. Zbog toga se broj čestica na navedenim nivoima, 𝑛𝑛2 i 𝑛𝑛4 , može zanemariti u
poređenju sa 𝑛𝑛1 i 𝑛𝑛3. Pošto se ovakav sistem ponaša kao sistem sa dva nivoa, izraz koji
opisuje zauzetost energijskog nivoa 𝐸𝐸3 glasi:
 11

𝑑𝑑𝑑𝑑3 𝑖𝑖𝑖𝑖
≈ 𝑊𝑊14 𝑛𝑛1 − 𝐴𝐴32 𝑛𝑛3 . (2.2.23)
𝑑𝑑𝑑𝑑

Iz izraza (2.2.23) za stacionarno stanje (𝑑𝑑𝑑𝑑3 /𝑑𝑑𝑑𝑑 = 0) dobijamo uslov za postizanje

𝑛𝑛3 𝑖𝑖𝑖𝑖
𝑊𝑊14
inverzne naseljenosti nivoa: ≈ .
𝑛𝑛1 𝐴𝐴32

2.3 Osnovni principi rada lasera

2.3.1 Maser
Prvi uređaj koji je emitovao usmereni snop koherentne svetlosti visokog
intenziteta konstruisan je 1954. godine i poznat je pod nazivom maser. Konstruisao ga
je Tauns, a nezavisno od njega iste godine Basov i Prohorov. Maser je uređaj koji radi
na isti način kao i laser, ali u drugom frekvencijskom području i emituje svetlost u
mikrotalasnom delu spektra.
2.3.2 Laser
Laser je optički izvor (optički kvantni generator) koji u procesima stimulisane
emisije emituje koherentno zračenje u infracrvenom i vidljivom delu spektra. Prvi
laser je konstruisao T. Mejman 1960. godine, a poznat je pod nazivom rubinski laser.
Laser proizvodi usmereni svetlosni snop visokog intenziteta i razlikuje se od drugih,
konvencionalnih izvora svetlosti.
Delovi lasera su:
1. Aktivna sredina;
2. Sistem za pobuđivanje;
3. Rezonator (sa nepropusnim ogledalom i delimično propusnim ogledalom);
4. Sistem za hlađenje.
Na slici 4. je dat šematski prikaz lasera gde se mogu videti navedeni delovi.

Slika 4. Šematski prikaz lasera.

Aktivna sredina lasera je supstanca čiji atomi (molekuli) učestvuju u

procesima stimulisane emisije i može biti u gasovitom, tečnom ili čvrstom stanju.
 12

Sistem za pobudjivanje vrši ekscitaciju atoma (molekula) aktivne sredine

optičkom pobudom, putem električnog pražnjenja, hemijskim reakcijama itd.
Rezonator je oscilatorni sistem ograničen sa dva ogledala, jednim
nepropusnim i drugim delimično propusnim, unutar koga se oscilovanjem
elektromagnetnih talasa (svetlosti) vrši pojačavanje svetlosti kroz procese stimulisane
emisije.
Sistem za hlađenje odvodi toplotu nastalu u toku procesa stimulisane emisije
kod neradijativnih prelaza, bez zračenja, kada se energija troši na zagrevanje aktivne
sredine.
2.3.3 Rezonatori
Svaki laser ima rezonator koji obezbeđuje uslove za njegov normalan rad.
Naziv rezonator je nastao po analogiji sa šupljinama koje se koriste prilikom rada sa
zvučnim talasima. Rezonatorski sistem lasera, sastoji se od dva ogledala, kao
reflektujućih površina, između kojih se nalazi aktivna sredina. Zadatak rezonatora je
stvaranje što većeg broja fotona u sistemu (kroz višestruku refleksiju), odnosno
sprečavanje zračenja da prerano napusti sistem, što dovodi do povećanja stepena
inverzne naseljenosti. Jedno od dva ogledala ima koeficijent refleksije 100% i
neprozirno je, a drugo ima niži koeficijent refleksije (između 99% i 100%) i propušta
određenu količinu svetlosti, pa fotoni mogu izaći iz laserske šupljine, odnosno iz
aktivne sredine. Na taj način, lasersko zračenje predstavlja skup koherentnih fotona što
mu daje veliki intenzitet. Pritom, samo oni fotoni koji su emitovani u pravcu ose
ogledala će se reflektovati između ta dva ogledala i ostati u laserskoj šupljini. Svetlost
koja se kreće između ogledala konstantno se pojačava, s tim što se deo energije gubi
na zagrevanje aktivne sredine, a drugi deo se gubi izlaskom svetlosti kroz
polupropusno ogledalo. Stabilnost rezonatora znači da su jedini poželjni gubici
energije, gubici usled transmisije kroz izlazno ogledalo.
Pravilno podešavanje rezonatora i svođenje grešaka u položaju osa ogledala
na prihvatljiv nivo veoma je važan uslov za minimiziranje difrakcionih gubitaka u
rezonatoru i postizanje odgovarajućeg praga za lasersku emisiju. Kod idealno
podešenih ogledala talasi unutar rezonatora su simetrično raspoređeni oko ose koja
spaja ogledala (osa laserskog optičkog sistema). Ako su greške u položaju ogledala
velike difrakcioni gubici se povećavaju.
Svetlosno zračenje koje prolazi između dva ogledala formira stojeći talas, s tim
što je rastojanje između ogledala jednako celobrojnoj vrednosti polovina talasnih
dužina fotona koji se kreću unutar aktivne sredine, što zapravo predstavlja uslov za
formiranje stojećeg talasa:
𝜆𝜆
𝐿𝐿 = 𝑛𝑛 , (2.3.1)
2

gde je: 𝑛𝑛-ceo pozitivan broj, 𝜆𝜆-talasna dužina svetlosti, 𝐿𝐿-rastojanje između ogledala.
Iz ovog uslova i relacije 𝜈𝜈 = 𝑐𝑐/𝜆𝜆 dobijamo izraz za frekvenciju laserske svetlosti:
𝑛𝑛𝑛𝑛
𝜈𝜈 = . (2.3.2)
2𝐿𝐿
 13

Standardna ogledala od aluminijuma i srebra nisu pogodna za primenu kod

lasera zbog osobine da apsorbuju zračenje, jer na taj način dovode do povećanja
gubitaka u rezonatoru. Laserska ogledala se proizvode nanošenjem slojeva dielektrika
na površinu od stakla ili nekog drugog materijala, koja mora imati visok kvalitet, jer to
bitno utiče na sposobnost refleksije ogledala i nivo izlazne snage sistema. Najčešće
korišćeni materijal za slojeve su kriolit (Na3AlF6) i cink sulfid (ZnS), a osnova za
izradu ogledala je kvarcno staklo čija se površina obrađuje sa tačnošću do na 𝜆𝜆/100 (𝜆𝜆
-talasna dužina).
Visoka refleksivnost rezonatorskih ogledala sa naizmenično nanešenim
dielektričnim slojevima velikog i malog indeksa prelamanja, može se objasniti
pomoću Frenelove relacije koja povezuje amplitudu reflektovanog zraka 𝑟𝑟 i indekse
prelamanja tih sredina 𝑛𝑛1 i 𝑛𝑛2 :
𝑛𝑛2 cos 𝛽𝛽−𝑛𝑛1 𝑐𝑐𝑐𝑐𝑐𝑐𝑐𝑐
𝑟𝑟 = − . (2.3.3)
𝑛𝑛2 cos 𝛽𝛽+𝑛𝑛1 𝑐𝑐𝑐𝑐𝑐𝑐𝑐𝑐

Za laserski rezonator čiji je upadni ugao 𝛼𝛼 = 𝛽𝛽 = 0, amplituda reflektovanog talasa je:

𝑛𝑛2 −𝑛𝑛1
𝑟𝑟 = − , (2.3.4)
𝑛𝑛2 + 𝑛𝑛1

a intenzitet reflektovanog zračenja iznosi:

𝑛𝑛2 −𝑛𝑛1 2
𝑅𝑅 = ( ) . (2.3.5)
𝑛𝑛2 +𝑛𝑛1

Iz izraza (2.3.4) može se zaključiti da, ako je 𝑛𝑛2 > 𝑛𝑛1 , amplituda reflektovanog talasa
𝑟𝑟 je negativna, što ukazuje na činjenicu da talas koji se reflektuje menja fazu za 𝜋𝜋.
Refleksivnost ogledala raste sa povećanjem broja slojeva, odnosno nanošenjem
većeg broja slojeva povećava se reflektivnost ogledala (slika 5). Uslov za
konstruktivnu interferenciju se postiže kada je optička debljina svakog sloja između
graničnih površina 𝜆𝜆/4. Praktično ograničenje pri ovakvoj konstrukciji predstavljaju
apsorpcija materijala, adhezija slojeva, kao i problemi sa merenjem debljine slojeva.

Slika 5. Šematski prikaz ogledala sa pet slojeva.

 14

Zračenje koje stiže do rezonatorskog ogledala pada (i reflektuje se) na materijal

sa visokim indeksom prelamanja (slika 5). Na osnovu izraza (2.3.4) sledi da nastaje
promena faze za 𝜋𝜋. Zračenje koje se prenosi dalje reflektuje se na površini sledećeg
sloja nižeg indeksa prelamanja (slika 5), pa neće doći do promene u fazi. Međutim,
𝜆𝜆
usled razlike u pređenom putu od 2 , (𝜆𝜆 je talasna dužina zračenja u materijalu), prvi i
4
drugi reflektovani talas će biti u fazi, pa nastaje njihova konstruktivna interferencija.
Proces se dalje višestruko ponavlja na svakoj graničnoj površini, pa se na taj način
postiže visoka refleksivnost ovakvog ogledala.
Faktor kvaliteta (dobrote) rezonatora 𝑸𝑸, kojim se opisuju relativni gubici
energije tokom jednog perioda, definiše se kao odnos:
𝑊𝑊
𝑸𝑸 = −2𝜋𝜋𝜋𝜋 𝑑𝑑𝑑𝑑 , (2.3.6)
𝑑𝑑𝑑𝑑

𝑑𝑑𝑑𝑑
gde je 𝑊𝑊 ukupna energija u rezonatoru, gubitak energije tokom jednog perioda.
𝑑𝑑𝑑𝑑
Sređivanjem i integraljenjem izraza (2.3.6) može se odrediti smanjenje energije u
rezonatoru nakon jednog perioda:
𝑑𝑑𝑑𝑑
𝑸𝑸 = −2𝜋𝜋𝜋𝜋𝜋𝜋, (2.3.7)
𝑑𝑑𝑑𝑑

𝑑𝑑𝑑𝑑 2𝜋𝜋𝜋𝜋
=− 𝑑𝑑𝑑𝑑, (2.3.8)
𝑊𝑊 𝑄𝑄

𝑑𝑑𝑑𝑑 2𝜋𝜋𝜋𝜋
∫ =− ∫ 𝑑𝑑𝑑𝑑, (2.3.9)
𝑊𝑊 𝑄𝑄
2𝜋𝜋𝜋𝜋
𝑙𝑙𝑙𝑙𝑙𝑙 = − 𝑸𝑸
𝑡𝑡 + 𝐶𝐶, (2.3.10)
𝟐𝟐𝟐𝟐𝟐𝟐
− 𝒕𝒕
𝑾𝑾 = 𝑾𝑾𝟎𝟎 𝒆𝒆 𝑸𝑸 . (2.3.11)

Nakon jednog ciklusa u rezonatoru energija se smanji i postaje:

2𝜋𝜋𝜋𝜋 2𝐿𝐿
−
𝑊𝑊 = 𝑊𝑊0 𝑒𝑒 −𝛾𝛾 = 𝑊𝑊0 𝑒𝑒 𝑄𝑄 𝑐𝑐 , (2.3.12)

odnosno, faktor kvaliteta rezonatora je:

𝟒𝟒𝟒𝟒𝟒𝟒𝟒𝟒
𝑸𝑸 = . (2.3.13)
𝜸𝜸𝜸𝜸

Faktor dobrote zavisi od odnosa ukupne elektromagnetne energije u rezonatoru i

energije izgubljene u jednom ciklusu u rezonatoru u vremenu 𝑡𝑡 = 𝐿𝐿/𝑐𝑐 (𝐿𝐿-dužina
rezonatora; 𝑐𝑐-brzina svetlosti), pri čemu izgubljena energija predstavlja energiju koja
napusti rezonator kroz polupropusno ogledalo i difrakcione gubitke (zbog
nepravilnosti oblika ogledala). Ovaj faktor pokazuje sposobnost rezonatora da
akumulira energiju.
 15

Rezonatori se prema konfiguraciji mogu podeliti na:

- planparalelne rezonatore;
- koncentrične (sferne) rezonatore;
- konfokalne rezonatore;
- hemisferične rezonatore;
- rezonatore velikog poluprečnika.
Planparalelni rezonator se sastoji iz dva ravna paralelna ogledala, od kojih je
jedno nepropusno, a drugo delimično propusno (Slika 6). Ogledala moraju biti strogo
paralelna, a svako odstupanje od paralelnosti negativno utiče na rad lasera i povećava
gubitke u laseru (manja energija laserskog zračenja). Eventualna greška oblika
ogledala (npr. zakrivljenost) i prisustvo neravnina takođe loše utiče na rad lasera, jer to
dovodi do nastanka velikih gubitaka energije i moguće funkcionalne blokade lasera.
Kod planparalelnih rezonatora ceo volumen aktivne sredine je pokriven procesima
stimulisane emisije, što je svakako prednost u odnosu na druge vrste rezonatora.
𝑅𝑅1 = ∞ 𝑅𝑅2 = ∞

Slika 6. Planparalelni rezonator.

Planparalelni rezonator pokazuje veliku osetljivost na optički kvalitet ogledala

koja moraju biti izrađena sa tolerancijom neravnina reda veličine do 𝜆𝜆/100.
Koncentrični (sferni) rezonator čine dva sferna ogledala jednakih
poluprečnika, a rastojanje između njih odgovara dvostrukom poluprečniku sferne
površine ogledala. Jedno ogledalo je nepropusno, a drugo delimično propusno. I kod
ovih ogledala deformacije oblika, ili nepreciznost položaja ogledala imaju negativan
uticaj na rad lasera (Slika 7).
𝑅𝑅1 = 𝑅𝑅 𝑅𝑅2 = 𝑅𝑅

𝐿𝐿 = 2𝑅𝑅

Slika 7. Koncentrični (sferni) rezonator.

 16

Konfokalni rezonator se sastoji iz dva sferna ogledala, nepropusnog i

polupropusnog, čiji poluprečnici su jednaki, a njihovo međusobno rastojanje jednako
je poluprečniku ogledala (Slika 8).
𝑅𝑅1 = 𝑅𝑅 𝑅𝑅2 = 𝑅𝑅

𝐿𝐿 = 𝑅𝑅

Slika 8. Konfokalni rezonator.

Hemisferični rezonator se sastoji od dva ogledala, od kojih je jedno sferno a

drugo ravno. Jedno ogledalo je nepropusno, a drugo delimično propusno. Rastojanje
između njih odgovara poluprečniku sfernog ogledala. Loša strana ovakvog koncepta je
mala izlazna snaga lasera (Slika 9).
𝑅𝑅1 = ∞ 𝑅𝑅2 = 𝑅𝑅

𝐿𝐿 = 𝑅𝑅

Slika 9. Hemisferični rezonator.

Rezonator velikog poluprečnika čine dva sferna ogledala, od kojih je jedno

nepropusno, a drugo delimično propusno. Rastojanje između ogledala je, 10 do 20
puta manje od poluprečnika ogledala. Ovakav rezonator ima veliku korisnu zapreminu
šupljine i veliki broj pobuđenih atoma pa time i veliku izlaznu snagu (Slika 10).
𝑅𝑅1 ≫ 𝐿𝐿 𝑅𝑅2 ≫ 𝐿𝐿

𝐿𝐿

Slika 10. Rezonator velikog poluprečnika.

 17

Slika 11 pokazuje refleksiju zraka svetlosti kod stabilnog i nestabilnog

rezonatora. Kod stabilnih rezonatora elektromagnetni talasi se reflektuju u sopstvenoj
oblasti, odnosno zrak paralelan optičkoj osi ostaje u rezonatoru posle veoma velikog
broja refleksija, dok kod nestabilnih rezonatora dolazi do pojave divergencije
svetlosnog zračenja.

Slika 11. Stabilan i nestabilan rezonator.

Rezonatori sa sfernim ogledalima fokusiraju zrak svetlosti koji divergira.

Teoretski uslov za maksimalnu stabilnost rezonatora bi bio da se zakrivljena površina
talasnog fronta laserske svetlosti poklapa sa zakrivljenom površinom sfernih ogledala
rezonatora, odnosno da je radijus zakrivljenosti sfernih ogledala identičan sa radijusom
zakrivljenosti talasnog fronta. Za ispunjenje ovog uslova potrebno je, zavisno od vrste
lasera, da radijus sfernih ogledala iznosi nekoliko kilometara. U praksi se, u cilju
postizanja optimalne stabinosti rezonatora, obično koriste ogledala sa radijusom
zakrivljenosti 10 do 20 puta većim od dužine rezonatora.
Stabilnost rezonatora može se ustanoviti i analizom prostiranja paraksijalnih
zraka svetlosti kroz optički sistem. Prostiranje paraksijalnih zraka (zraci paralelni osi
ili pod vrlo malim uglom u odnosu na osu optičkog sistema) kroz različite optičke
sisteme može se izraziti u matričnoj formi, korišćenjem matrice prenosa zraka.

Slika 12. Tipična trajektorija zraka kroz optički sistem.

Paraksijalni zrak pri prolasku kroz jedan optički sistem prikazan je na slici 12.
Zrak je u potpunosti određen udaljenošću 𝑥𝑥 od optičke ose i uglom 𝑥𝑥1′ koji zaklapa sa
tom osom. Prema slici 12, zrak je u ulaznoj ravni određen ulaznim parametrima 𝑥𝑥1 i
𝑥𝑥1′ , a u izlaznoj ravni, parametrima 𝑥𝑥2 i 𝑥𝑥2′ . Odgovarajuće izlazne veličine
paraksijalnih zraka su linearno zavisne od ulaznih veličina i važiće sledeće relacije:
𝑥𝑥2 = 𝐴𝐴𝑥𝑥1 + 𝐵𝐵𝑥𝑥1′ , (2.3.14)
𝑥𝑥2′ = 𝐶𝐶𝑥𝑥1 + 𝐷𝐷𝑥𝑥1′ , (2.3.15)
 18

koje se mogu zapisati i u matričnoj formi:

𝑥𝑥2 𝐴𝐴 𝐵𝐵 𝑥𝑥1
�𝑥𝑥 ′ � = � � � ′ �.
2 𝐶𝐶 𝐷𝐷 𝑥𝑥1
𝐴𝐴 𝐵𝐵
Matrica � � naziva se matrica prenosa zraka i njena determinanta je u opštem
𝐶𝐶 𝐷𝐷
slučaju jednaka jedinici: 𝐴𝐴𝐴𝐴 − 𝐵𝐵𝐵𝐵 = 1. Pojedini elementi matrice mogu se povezati sa
1
žižnom daljinom sistema 𝑓𝑓 i sa položajem glavnih ravni korišćenjem relacija: 𝑓𝑓 = − ;
𝐶𝐶
𝐷𝐷−1 𝐴𝐴−1
ℎ1 = ; ℎ2 = gde su ℎ1 i ℎ2 rastojanja glavnih ravni od ulazne i izlazne ravni
𝐶𝐶 𝐶𝐶
𝐴𝐴 𝐵𝐵
(slika 12). Na slici 13 prikazane su matrice prenosa zraka � � za šest elementarnih
𝐶𝐶 𝐷𝐷
optičkih sistema.

Slika 13. Matrice prenosa zraka za šest elementarnih optičkih sistema.

Višestruka refleksija svetlosnog zraka od rezonatorskih ogledala može se

uporediti sa prolaskom zraka kroz periodični niz optičkih elemenata (niz sočiva), pri
čemu se svaka celina u nizu opisuje jednom matricom prenosa. Zapravo, prolazak
zraka kroz 𝑛𝑛 uzastopnih elemenata opisuje se 𝑛𝑛 − tim stepenom matrice prenosa.
Periodični niz matrica kojim se opisuje kretanje zraka kroz periodični niz sočiva i
ekvivalentan je kretanju zraka između sfernih ogledala, može biti stabilan i nestabilan.
Matematički uslov za stabilnost niza je nejednakost −2 < 𝐴𝐴 + 𝐷𝐷 < 2. Primenom
uslova za stabilnost periodičnog niza matrica matematički se ispituje stabilnost
rezonatora. Rezonator predstavljamo ekvivalentnim optičkim sistemom, a svaki
element ekvivalentnog optičkog sistema predstavljamo odgovarajućom matricom
prenosa. Pošto se zrak svetlosti kreće između ogledala rezonatora uz višestruku
 19

refleksiju, rezonator će biti predstavljen periodičnim nizom matrica na koji možemo

primeniti matematički uslov stabilnosti −2 < 𝐴𝐴 + 𝐷𝐷 < 2. Ukoliko je matematički
uslov stabilnosti ispunjen, u rezonatoru će se održavati fokusiranost zraka svetlosti
prilikom višestrukih releksija. Ukoliko uslov stabilnosti nije ispunjen, zraci svetlosti će
pri refleksijama u rezonatoru sve više i više divergirati, odnosno rezonator će biti
nestabilan.
Rezonator sa sfernim ogledalima predstavlja se ekvivalentnim optičkim
sistemom koji sačinjavaju četiri sočiva (slika14). Rastojanje između sfernih ogledala d
odgovara međusobnom rastojanju između sočiva. Žižne daljine sfernih ogledala
jednake su žižnim daljinama sočiva u ekvivalentnom nizu. Veza između žižnih daljina
i radijusa ogledala je:
𝑅𝑅1 𝑅𝑅2
𝑓𝑓1 = i 𝑓𝑓2 = . (2.3.16)
2 2

Slika 14. Rezonator sa sfernim ogledalima i ekvivalentni optički sistem.

Ekvivalentni optički sistem sa slike 14 analogan je optičkom sistemu pod

brojem 4 na slici 13 gde je data matrica prenosa koja opisuje sledeću putanju zraka:
rastojanje 𝑑𝑑1 , tanko sočivo, rastojanje 𝑑𝑑2 , tanko sočivo, s tim što je u sistemu na slici
14, 𝑑𝑑1 = 𝑑𝑑2 = 𝑑𝑑. Kretanje svetlosnog zraka duž ose između sfernih ogledala uz
višestruku refleksiju odgovara kretanju zraka kroz periodični niz sočiva. Svaki
elemenat niza je pri tom opisan sopstvenom matricom, datom pod brojem 4 na slici 13.
Matrica prenosa ovakvog sistema glasi:
𝑑𝑑2 𝑑𝑑1 𝑑𝑑2
1− 𝑑𝑑1 + 𝑑𝑑2 −
𝐴𝐴 𝐵𝐵 𝑓𝑓1 𝑓𝑓1
� �=� 1 1 𝑑𝑑2 𝑑𝑑1 𝑑𝑑2 𝑑𝑑1 𝑑𝑑1 𝑑𝑑2 �. (2.3.17)
𝐶𝐶 𝐷𝐷 − − + 1− − − +
𝑓𝑓1 𝑓𝑓2 𝑓𝑓1 𝑓𝑓2 𝑓𝑓1 𝑓𝑓2 𝑓𝑓2 𝑓𝑓1 𝑓𝑓2
 20

Primenom uslova stabilnosti −2 < 𝐴𝐴 + 𝐷𝐷 < 2 na ekvivalentni sistem od četiri

sočiva sa slike 14, dobija se sledeći izraz:

𝑑𝑑2 𝑑𝑑1 𝑑𝑑2 𝑑𝑑1 𝑑𝑑1 𝑑𝑑2

𝐴𝐴 + 𝐷𝐷 = 1 − +1− − − + . (2.3.18)
𝑓𝑓1 𝑓𝑓1 𝑓𝑓2 𝑓𝑓2 𝑓𝑓1 𝑓𝑓2

𝑅𝑅1 𝑅𝑅2
Pošto je 𝑓𝑓1 = , 𝑓𝑓2 = , 𝑑𝑑1 = 𝑑𝑑2 = 𝑑𝑑, prethodni izraz dobija oblik:
2 2

2𝑑𝑑 2𝑑𝑑 2𝑑𝑑 2𝑑𝑑 4𝑑𝑑 2

𝐴𝐴 + 𝐷𝐷 = 1 − +1− − − + . (2.3.19)
𝑅𝑅1 𝑅𝑅1 𝑅𝑅2 𝑅𝑅2 𝑅𝑅1 𝑅𝑅2

Daljim sređivanjem dobija se jednačina:

4𝑑𝑑 4𝑑𝑑 4𝑑𝑑2
𝐴𝐴 + 𝐷𝐷 = 2 − − + ,
𝑅𝑅1 𝑅𝑅2 𝑅𝑅1 𝑅𝑅2

odnosno,
𝑑𝑑 𝑑𝑑
𝐴𝐴 + 𝐷𝐷 + 2 = 4 �1 − � �1 − 𝑅𝑅 �. (2.3.20)
𝑅𝑅1 2

1
Uslov stabilnosti −2 < 𝐴𝐴 + 𝐷𝐷 < 2 može se prikazati u obliku −1 < (𝐴𝐴 +
2
1
𝐷𝐷) < 1 što se takođe može napisati i kao: −1 < (𝐴𝐴 + 𝐷𝐷) + 1 − 1 < 1. Posle
2
dodatnog sređivanja dobija se sledeća nejednakost:
1 1
0 < (𝐴𝐴 + 𝐷𝐷) + 1 < 2 ili: 0 < (𝐴𝐴 + 𝐷𝐷 + 2) < 1.
2 4

Kada se u gornju nejednakost uvrsti izraz (2.3.20) dobija se uslov pomoću koga se
može odrediti da li je rezonator stabilan:
𝒅𝒅 𝒅𝒅
𝟎𝟎 < ( 𝟏𝟏 − ) ( 𝟏𝟏 − ) < 𝟏𝟏. (2.3.21)
𝑹𝑹𝟏𝟏 𝑹𝑹𝟐𝟐

𝑑𝑑 𝑑𝑑
Uvođenjem geometrijskih parametara zakrivljenosti 𝑔𝑔1 = 1 − i 𝑔𝑔2 = 1 − , gde je
𝑅𝑅1 𝑅𝑅2
𝑑𝑑 geometrijsko rastojanje između ogledala, a 𝑅𝑅1 i 𝑅𝑅2 radijusi ogledala, uslov
stabilnosti rezonatora glasi:
𝟎𝟎 < 𝒈𝒈𝟏𝟏 𝒈𝒈𝟐𝟐 < 1. (2.3.22)

Grafički, uslov stabilnosti rezonatora (2.3.22) predstavlja se dijagramom

stabilnosti koji je prikazan na slici 15. Ose koordinatnog sistema na ovom dijagramu
su parametri zakrivljenosti 𝑔𝑔1 i 𝑔𝑔2 . Na ovom dijagramu rezonatore predstavljamo
tačkama čije su koordinate (𝑔𝑔1 , 𝑔𝑔2 ). Rezonatori koji ispunjavaju uslov stabilnosti leže
u obojenoj oblasti dijagrama na slici 15, odnosno unutar hiperbole 𝑔𝑔2 = 𝑔𝑔1−1 .
- Kod planparalelnog rezonatora za koji važi 𝑅𝑅1 = 𝑅𝑅2 = ∞, parametri zakrivljenosti
𝑑𝑑 𝑑𝑑 𝑑𝑑 𝑑𝑑
su: 𝑔𝑔1 = 1 − = 1 − = 1 − 0 = 1 i 𝑔𝑔2 = 1 − = 1 − = 1 − 0 = 1, pa je
𝑅𝑅1 ∞ 𝑅𝑅2 ∞
planparalelni rezonator u dijagramu stabilnosti predstavljen tačkom koja ima
koordinate (𝑔𝑔1 , 𝑔𝑔2 ) = (1, 1).
 21

Slika 15. Dijagram stabilnosti rezonatora.

- Kod konfokalnog rezonatora važi da je 𝑅𝑅1 + 𝑅𝑅2 = 2𝑑𝑑, pa su za 𝑅𝑅1 = 𝑅𝑅2 = 𝑑𝑑

𝑑𝑑 𝑑𝑑 𝑑𝑑 𝑑𝑑
parametri zakrivljenosti: 𝑔𝑔1 = 1 − = 1 − = 1 − 1 = 0 i 𝑔𝑔2 = 1 − =1− =
𝑅𝑅1 𝑑𝑑 𝑅𝑅2 𝑑𝑑
1 − 1 = 0, pa je konfokalni rezonator u dijagramu stabilnosti predstavljen tačkom
koja ima koordinate (𝑔𝑔1 , 𝑔𝑔2 ) = (0, 0).
- Ogledala koncentričnog (sferičnog) rezonatora su udaljena za njihov dvostruki
𝑑𝑑 2𝑑𝑑
radijus, 𝑅𝑅1 = 𝑅𝑅2 = 𝑑𝑑/2; parametri zakrivljenosti su 𝑔𝑔1 = 1 − = 1 − = −1 i
𝑅𝑅1 𝑑𝑑
𝑑𝑑 2𝑑𝑑
𝑔𝑔2 = 1 − =1− = −1, tako da je koncentrični rezonator u dijagramu
𝑅𝑅2 𝑑𝑑
zakrivljenosti predstavljen tačkom koja ima koordinate (𝑔𝑔1 , 𝑔𝑔2 ) = (-1, -1).
- Hemisferični rezonator se sastoji od jednog sfernog ogledala radijusa 𝑅𝑅1 = 𝑑𝑑 i
jednog ravnog ogledala (𝑅𝑅2 = ∞). Parametri zakrivljenosti ovog rezonatora su: 𝑔𝑔1 =
𝑑𝑑 𝑑𝑑 𝑑𝑑 𝑑𝑑
1− = 1 − = 1 − 1 = 0 i 𝑔𝑔2 = 1 − = 1 − = 1 − 0 = 1, tako da je
𝑅𝑅1 𝑑𝑑 𝑅𝑅2 ∞
hemisferični rezonator na dijagramu stabilnosti predstavljen tačkom koja ima
koordinate (𝑔𝑔1 ,𝑔𝑔2 ) = (0, 1).
- Kod konkavno-konveksnog rezonatora zakrivljenost jednog ogledala je negativna,
fokus talasnog fronta je izvan šupljine rezonatora i zbir 𝑅𝑅1 + 𝑅𝑅2 = 𝑑𝑑. Rezonator čija
3𝑑𝑑
ogledala imaju radijuse 𝑅𝑅1 = −𝑑𝑑 i 𝑅𝑅2 = ima parametre zakrivljenosti 𝑔𝑔1 = 1 −
2
𝑑𝑑 𝑑𝑑 𝑑𝑑 2𝑑𝑑 1
=1− = 1 + 1 = 2 i 𝑔𝑔2 = 1 − =1− = , tako da je konkavno-
𝑅𝑅1 −𝑑𝑑 𝑅𝑅2 3𝑑𝑑 3
konveksni rezonator na dijagramu stabilnosti predstavljen tačkom koja ima koordinate
1
(𝑔𝑔1 ,𝑔𝑔2 ) = (2, ).
3
𝑑𝑑
- Rezonator čija ogledala imaju radijuse 𝑅𝑅1 = i 𝑅𝑅2 = 𝑑𝑑 ima parametar zakrivljenosti
2
𝑑𝑑 2𝑑𝑑 𝑑𝑑 𝑑𝑑
𝑔𝑔1 = 1 − =1− = 1 − 2 = −1 i 𝑔𝑔2 = 1 − = 1 − = 1 − 1 = 0 tako da je
𝑅𝑅1 𝑑𝑑 𝑅𝑅2 𝑑𝑑
ovaj rezonator na dijagramu stabilnosti predstavljen tačkom koja ima koordinate (𝑔𝑔1
,𝑔𝑔2 ) = (-1, 0).
 22

Uslov stabilnosti rezonatora možemo definisati i na osnovu izraza za površine

mrlja laserskog snopa na ogledalima uz pretpostavku da su kružnog oblika:
1 1
𝑔𝑔2 2 𝑔𝑔2 2
π 𝑟𝑟12 = 𝜆𝜆𝜆𝜆 �
𝑔𝑔1 (1−𝑔𝑔1 𝑔𝑔2
� π 𝑟𝑟22 = 𝜆𝜆𝜆𝜆 �
𝑔𝑔1 (1−𝑔𝑔1 𝑔𝑔2
�. (2.3.23)

Ako je 𝑔𝑔1 = 0 ili 𝑔𝑔2 = 0 ili 𝑔𝑔1 𝑔𝑔2 = 1, veličina mrlje na nakom od ogledala je
beskonačna što znači da zračenje divergira, odnosno rezonator je nestabilan.
Izbor tipa rezonatora, veličine radijusa i rastojanja između ogledala zavisi od
vrste lasera, režima rada, veličine očekivane izlazne snage, aktivne sredine itd. Biće
navedeni najčešće korišćeni rezonatori kod gasnih i lasera čvrstog stanja.
Kod gasnih lasera je moguća primena većine poznatih tipova rezonatora, ali sa
različitim učinkom s obzirom na specifična svojstva svakog od njih.
Kod planparalelnog rezonatora dozvoljeno odstupanje paralelnosti ogledala
iznosi oko 1 sekundu pa je ovaj rezonator posebno osetljiv na termalne promene i
vibracije, zbog čega difrakcioni gubici energije mogu biti veliki. Podešavanje
planparalelnog rezonatora je otežano pa se on generalno manje koristi od drugih tipova
rezonatora, naročito kod gasnih lasera. Jedina prednost ovog rezonatora je pokrivanje
celog volumena laserske šupljine pa su procesima stimulisane emisije obuhvaćeni svi
atomi aktivne sredine.
Rezonatore sa ogledalima velikih radijusa krivine je lakše podesiti nego
planparalelne, a zbog velikog radijusa krivine velika je pokrivenost zapremine laserske
šupljine. Koriste se za gasne lasere velike izlazne snage.
Kod konfokalnih rezonatora je podešavanje položaja ogledala dosta
jednostavno, ali je volumen laserske šupljine koji pokrivaju manji. Ovaj rezonator se
koristi ako je potrebno da se dobije dovoljno velika snaga sa malim prečnikom
laserske šupljine.
Koncentrični rezonator je teže podesiti kao i planparalelni pa se ređe koristi kod
gasnih lasera. Hemisferični rezonator se lako podešava, ali se koristi samo 1/3 laserske
šupljine jer mu je korisna zapremina u obliku kupe.
Kod lasera čvrstog stanja kada je potrebno dobiti veliku izlazu snagu u
impulsnom ili kontinualnom režimu rada, koristi se planparalelni rezonator. Problem
preciznog podešavanja rezonatora se kod ovih lasera često rešava tako što se čeone
strane kristala poliraju pa se na njih zatim nanose refleksioni slojevi, što isključuje
potrebu za posebnim ogledalima. Ukoliko je neophodna ugradnja Q-prekidača (o
kome će bit reči u narednom poglavlju), u rezonator se postavljaju ogledala pored
kristala, a između njih Q-prekidač. Ako su dovoljne niže izlazne snage, kod lasera
čvrstog stanja je moguća primena i hemisferičnog rezonatora u uslovima velikih
vibracija i neujednačenih termičkih opterećenja.
 23

2.3.4 Q - prekidač
Q - prekidač je mehanizam pomoću koga se kod impulsnih lasera ostvaruje
mnogo kraće trajanje impulsa, a kod kontinualnih dobijanje kratkih impulsa ogromne
izlazne snage od 109 do 1010 𝑊𝑊. Suština je u tome da se svetlost koja napusti radno
telo i dođe do ogledala ne vraća u aktivnu sredinu, a za to vreme se povećava količina
pobuđenih atoma na metastabilnom nivou. Postoje aktivni i pasivni prekidači. Aktivni
prekidači mogu biti mehanički ili elektrooptički.
Kod mehaničkih prekidača pored svih standardnih delova rezonatora postoji i
jedan obrtni elemenat (u obliku diska) sa otvorima na krugu određenog prečnika, koji
u toku okretanja povremeno zauzimaju položaj u kome se osa otvora ciklično poklapa
sa osom ogledala i aktivne sredine kod lasera čvrstog stanja u kome se događaju
procesi stimulisane emisije. Obrtni elemenat-disk, koga pokreće elektromotor,
povremeno otvara i zatvara put fotonskog mlaza između dva ogledala, što ima veliki
uticaj na procese emisije fotona u sistemu.
Bez Q-prekidača u procesima stimulisane emisije došlo bi do pobuđivanja
atoma i emisije fotona normalnim tempom i ostvarivanja izlaznih snaga nižeg nivoa.
Ugradnjom Q-prekidača u sistem stvorena je mogućnost cikličnog zatvaranja optičkog
puta fotona koji spaja ogledala, kada se aktivira elemenat optičke pobude (lampa,
bljeskalica), pa pobuđeni atomi koji se nalaze u metastabilnom stanju u manjoj meri
emituju fotone (zbog blokade ogledala) što dalje dovodi do povećanja broja pobuđenih
atoma u metastabilnom stanju. Otvaranjem optičkog puta između ogledala i
poklapanjem osa otvora na disku sa osom aktivne sredine i ogledala dolazi do
deblokade ogledala, kretanja fotona između njih, pa nakon toga i deekscitacije
povećanog broja atoma iz metastabilnog stanja, a potom i do emisije snažnog
laserskog zračenja u vidu impulsa (džinovski impulsi).
Zbog potrebe za većim brzinama koje bi pratile ove procese pobuđivanja i
emisije fotona tražen je i pronađen novi način ostvarivanja cikličnog propuštanja
fotona između ogledala pomoću elektrooptičkog Q-prekidača. U prostor između
aktivne sredine i ogledala postavlja se polarizator i Kerova ćelija (do ogledala).
Kerova ćelija je posuda ispunjena čistim benzolom priključena na napon od 10 𝑘𝑘𝑘𝑘.
Svetlost iz aktivne sredine prolazi kroz polarizator, a zatim ulazi u Kerovu ćeliju u
kojoj se pri priključenom naponu menja ravan polarizacije svetlosti za 45° koja tako
izmenjena stiže do ogledala. U povratku svetlost prolazi sada natrag kroz Kerovu
ćeliju, gde ponovo menja ravan polarizacije za 45° , što je ukupno 90° , koju polarizator
kao takvu ne propušta u aktivnu sredinu, što znači da Kerova ćelija zajedno sa
polarizatorom zaustavlja svetlost. Ta dva elementa predstavljaju prepreku za svetlost
sve dok je Kerova ćelija priključena na izvor visokog napona. Zaustavljanjem svetlosti
dolazi do nagomilavanja pobuđenih atoma u metastabilnom stanju, a naglim
isključivanjem visokog napona na Kerovoj ćeliji sistem Kerova ćelija-polarizator
propušta svetlost pa se proces stimulisane emisije nastavlja uz učešće povećanog broja
atoma na metastabilnom nivou.
Opisani mehanizam ima svrhu da se prolongiranjem laserske akcije postigne
izuzetno velika populacija metastabilnih atoma, a zatim pokrene stimulisana emisija
visokog intenziteta i na taj način stvore impulsi velike izlazne snage.
 24

Pasivni prekidači predstavljaju supstancu sa visokom sposobnošću apsorpcije

zračenja, koja je uneta u aktivnu sredinu i čiji zadatak je da povremeno prekida i
uspostavlja put fotonskog mlaza između ogledala. Uneta supstanca u početku pobude
aktivne sredine apsorbuje zračenje nastalo usled spontane emisije tako da je izlazno
ogledalo u potpunosti izolovano od ostatka rezonatora, pa zbog blokade ogledala
dolazi do porasta broja pobuđenih atoma na metastabilnom nivou. Kada intenzitet
zračenja pređe određenu granicu, apsorber postaje propusan (propušta fotonski mlaz)
pa dolazi do laserske emisije visokog intenziteta.
Izborom odgovarajuće dimenzije ili optičke gustine apsorbera moguće je
podesiti da do postizanja potrebnog nivoa propusnosti apsorbera dođe u trenutku kad
je ostvarena maksimalna inverzna naseljenost i tada dolazi do emisije svetlosti velike
izlazne snage. Kao apsorberi mogu biti korišćeni rastvori pojedinih boja, obojeno
staklo, plastika odgovarajuće boje, itd.
 25

3. Vrste lasera
Podela lasera može se izvršiti prema različitim kriterijumima. Ovde su
navedene samo neke podele, odnosno podela prema:
1. Vrsti materijala aktivne sredine (gasni, tečni, laseri čvrstog stanja),
2. Režimu rada (kontinualni i impulsni),
3. Načinu pobude materijala aktivne sredine (laseri sa optičkom pobudom, putem
električnog pražnjenja i sudarima elektrona, pobudom hemijskim reakcijama,
nuklearnim reakcijama),
4. Oblasti spektra u kojoj emituju svetlost.
3.1 Podela lasera prema vrsti materijala aktivne sredine
Na osnovu vrste materijala aktivne sredine može se izvršiti sledeća klasifikacija
lasera:
1. Gasni laseri,
2. Tečni laseri,
3. Laseri čvrstog stanja.
U daljem izlaganju zadržaćemo se pre svega na podeli prema agregatnom stanju
aktivne sredine uz napomenu da svaka vrsta lasera ima svoje specifičnosti zbog čega
se moraju istovremeno uzeti u obzir i ostale njihove karakteristike iskorišćene za
klasifikaciju.
3.1.1 Gasni laseri
Kod gasnih lasera radna ili aktivna supstanca unutar rezonatora je u gasovitom
agregatnom stanju, s tim što takav gas može biti sastavljen od atoma, molekula ili jona
pa kažemo da postoje atomski, jonski i molekularni gasni laseri. Najćešće korišćeni
gasovi kod ove vrste lasera su mešavina helijuma i neona (He-Ne), argon (Ar), kripton
ili ugljendioksid (CO2). Ovakvi laseri rade kako u kontinualnom, tako i u impulsnom
režimu rada. Kod gasnih lasera pobuda se može ostvarivati pražnjenjem kroz gas,
optički, radiotalasima, itd., ali je najčešći oblik pobude sudarna eksitacija. Na
elektrode, ugrađene u cev lasera, dovodi se električni napon nakon čega, pod dejstvom
električnog polja elektroni između anode i katode se ubrzavaju i sudaraju sa česticama
gasa i dolazi do ekscitacije gasa u cevi. Elektron zapravo, predaje deo energije čestici i
dovodi je u pobuđeno stanje. Rezonator kod gasnih lasera je napravljen od keramike ili
stakla, a laseri su laki za korišćenje i jednostavne su konstrukcije.
Helijum-neonski laser (He-Ne laser) je gasni laser koji se najčešće koristi, a
odlikuju ga sledeće osobine:
- radi u kontinualnom režimu rada,
- emituje vidljivu svetlost,
- lasersko zračenje je veoma dobro usmereno,
- stabilan je i suguran u radu,
- predstavlja laserski sistem male snage (max 100 𝑚𝑚𝑚𝑚).
 26

Ovaj laser se koristi u slučajevima kada nije potrebna velika snaga kao što je
skeniranje bar-kodova, različita merenja, itd. Pobuda aktivne supstance vrši se
električnim pražnjenjem kroz smešu helijuma i neona pri pritisku od oko 100 𝑃𝑃𝑃𝑃.
Pražnjenjem u smeši gasova nastaje i održava se struja jačine 10 𝑚𝑚𝑚𝑚 – 20 𝑚𝑚𝑚𝑚.
Aktivna supstanca kod ovog lasera je smeša helijuma i neona u razmeri 10:1. Svetlosni
snop je širine 1 − 2 𝑚𝑚𝑚𝑚, a prosečna snaga je mala i iznosi oko 20 𝑚𝑚𝑚𝑚. Helijum-
neonski laser može raditi na više talasnih dužina u vidljivoj i infracrvenoj oblasti
spektra. Šema konstrukcije He-Ne lasera je predstavljena na slici 16.

Slika 16. Šematski prikaz He – Ne lasera.

Pumpanje se postiže električnim pražnjenjem kroz gasnu mešavinu He-Ne

jednosmernom ili naizmeničnom strujom. Elektroni koji se ubrzavaju između anode i
katode se sudaraju sa atomima helijuma i neona u laserskoj cevi i tako veliki broj
atoma helijuma i neona prelazi u pobuđena stanja.
Zapravo, često se javlja potreba da laserska svetlost bude linearno polarizovana.
U tu svrhu se na krajeve laserske cevi postavljaju prozori pod Brusterovim uglom
(slika 17), koji od dve komponente polarizacije, paralelne i normalne, propuštaju samo
paralelnu dok normalnu reflektuju. Brusterovi prozori postoje gotovo na svim cevima
gasnih lasera. Konstrukcija se razlikuje za atomske, jonske i molekularne lasere.

Slika 17. He-Ne laser sa Brusterovim prozorima.

Delovanje Brusterovog prozora (slika18) zasniva se na zakonu refrakcije

(prelamanja), primenjenom za upadni ugao koji je jednak jednak Brusterovom uglu.
Prema zakonu refrakcije, ako je upadni ugao 𝛼𝛼, a prelomni ugao 𝛽𝛽, relativni indeks
sin 𝛼𝛼
prelamanja iznosiće 𝑛𝑛 = . Brusterov ugao 𝛼𝛼𝐵𝐵 je takav ugao da je zbir Brusterovog
sin 𝛽𝛽
ugla 𝛼𝛼𝐵𝐵 i njemu odgovarajućeg prelomnog ugla 𝛽𝛽 jednak devedeset stepeni, odnosno,
𝜋𝜋
𝛼𝛼𝐵𝐵 + 𝛽𝛽 = . Prema tome, iz zakona refrakcije proizilazi da je tg 𝛼𝛼𝐵𝐵 = 𝑛𝑛.
2

Koeficijent refleksije paralelno polarizovanih zraka 𝑅𝑅 ∥ , za upadni ugao koji je

jednak Brusterovom uglu 𝛼𝛼𝐵𝐵 , jednak je nuli:
 27

tan(𝛼𝛼𝐵𝐵 −𝛽𝛽) 2
𝑅𝑅∥ = � � = 0, (3.1.1)
tan(𝛼𝛼𝐵𝐵 +𝛽𝛽)

dok je koeficijent refleksije normalno polarizovanih zraka 𝑅𝑅⊥ jednak:

sin(𝛼𝛼𝐵𝐵 −𝛽𝛽) 2
𝑅𝑅⊥ = � � = (sin(𝛼𝛼𝐵𝐵 − 𝛽𝛽 ))2 . (3.1.2)
sin(𝛼𝛼𝐵𝐵 +𝛽𝛽)

Slika 18. Transmisija paralelno polarizovanih svetlosnih zraka kroz Brusterov prozor.

Na slici 19 je predstavljen prikaz energijskih nivoa sa prelazima kod He-Ne

lasera. Neon ima atomski broj 10 i osnovno stanje atoma neona ima elektronsku
konfiguraciju 1s22s22p6. Pobuđivanjem atoma neona dolazi do prelaska jednog
elektrona iz 2p orbitala na viši energijski nivo 4s ili 5s stanja (elektronska
konfiguracija ovih stanja glasi: 1s22s22p54s i 1s22s22p55s). Dominantnu ulogu u
pobuđivanju atoma neona imaju sudari atoma neona u osnovnom stanju sa atomima
helijuma u pobuđenom stanju. Elektronska konfiguracija atoma helijuma u osnovnom
stanju je 1s2. Sudarima sa elektronima u gasnoj mešavini, jedan od dva elektrona iz
omotača helijumovog atoma prelazi na viši energijski nivo 2s sa spinom istog ili
suprotnog smera u odnosu na drugi elektron, odnosno atomi helijuma prelaze u
pobuđena stanja 23s i 21s (elektronska konfiguracija ovih stanja je 1s2s singlet i 1s2s
triplet). Takođe, do pobuđivanja atoma neona dolazi i u direktnim sudarima sa
elektronima u gasnoj mešavini He-Ne lasera. Sa slike 19 se vidi da su energijski nivoi
pobuđenih metastabilnih stanja atoma helijuma 23s i 21s veoma bliski, skoro
rezonantni, energijskim nivoima pobuđenih stanja atoma neona 4s i 5s, tako da u
sudarima atoma neona i pobuđenih atoma helijuma dolazi do rezonantnog transfera
energije. Na taj način atomi helijuma pokazuju veliku efikasnost u pumpanju neona.
Između pobuđenih nivoa atoma neona se stvara inverzna populacija 5s stanja u odnosu
na 4p (elektronska konfiguracija 4p stanja glasi: 1s22s22p54p) i 3p stanje (elektronska
konfiguracija 3p stanja glasi 1s22s22p53p) i između 4s stanja u odnosu na 3p stanje.
Za održavanje inverzne naseljenosti je, pored efikasnog pumpanja atoma neona
na gornji laserski nivo, potrebno i što pre depopulisati donji laserski nivo. Na donjem
laserskom nivou jedan od elektrona, koji se u osnovnom stanju nalazi u 2p orbitalama,
nalazi se u 4p odnosno 3p orbitali. Pražnjenje donjih laserskih nivoa do osnovnog
stanja se odvija prelaskom elektrona na međunivo 3s. Populacija međunivoa 3s bi
mogla otežati pražnjenje donjih laserskih nivoa, pa se zato gasna mešavina zatapa u
cev malog prečnika u kojoj dolazi do intenzivnih sudara atoma na međunivou 3s sa
zidovima cevi. Na taj način se neradijativnim putem postiže pražnjenje međunivoa
 28

energijskog stanja 3s koji nastaje pri prelasku sa donjeg laserskog nivoa He-Ne lasera
4p odnosno 3p u osnovno stanje neona 1s22s22p6.

Slika 19. Prikaz energijskih nivoa sa prelazima kod He - Ne lasera.

Najčešći prelaz kod He-Ne lasera je 𝜆𝜆 = 638,2 𝑛𝑛𝑛𝑛 (crvena laserska svetlost).
Oscilovanje na ovoj talasnoj dužini se može postići pomoću selektivnog rezonatora ili
postavljanjem Brusterovih prozora na lasersku cev, tako da svetlost talasne dužine
638,2 𝑛𝑛𝑛𝑛 bude propuštena, a svetlost talasne dužine 3,39 𝜇𝜇𝜇𝜇 apsorbovana.
CO2 laser (slika 20) spada u grupu molekulskih lasera, a konstruisao ga je C.
K. N. Patel 1964. godine, tako što je kroz cev ispunjenu čistim CO2 propustio struju i
kasnije ustanovio da je za dobijanje laserskog zraka velike snage potrebno dodati azot
(N2) i helijum (He) sa odnosom unutar smeše CO2:N2:He - 1:1:8. Takva smeša
obezbeđuje kvalitetan rad u kontinualnom režimu rada. Pri ovakvom sastavu smeše
azot (N2) podstiče pobuđivanje molekula CO2, a helijum podržava proces pražnjenja
nižih energijskih nivoa i na taj način omogućava stvaranje i održavanje inverzne
naseljenosti (veća popunjenost na višim energijskim nivoima). Prisustvo azota u CO2
laseru, zapravo doprinosi povećanju naseljenosti višeg energijskog nivoa.

Slika 20. Šematski prikaz CO2 lasera.

 29

CO2 laser se odlikuje velikom izlaznom snagom i visokom efikasnošću (10-

30%) konverzije električne energije u optičku. Helijum ima visok koeficijent toplotne
provodljivosti i njegovo dodavanje aktivnoj sredini CO2 lasera doprinosi boljem
hlađenju ugljendioksida. Pošto je naseljenost nižeg energijskog nivoa manja ako je
temperatura niža, uloga He kod CO2 lasera je zapravo smanjenje naseljenosti nižeg
laserskog nivoa (slika 21).
U procesu pumpanja CO2 lasera, pored promena u prostornoj raspodeli
elektrona u elektronskoj konfiguraciji, veoma su značajne promene u vibracionim
energijskim nivoima atoma u molekulima, kao i rotacione i translacione pobude
molekula. Molekuli CO2 su linearni troatomski molekuli, kod kojih se atom ugljenika
nalazi simetrično u sredini, između dva kiseonikova atoma. Vibracije atoma u
molekulima CO2 se opisuju pomoću tri vibraciona moda: simetrično istezanje (1),
savijanje (2) i asimetrično istezanje (3). Vibracioni energijski nivoi molekula CO2 se
opisuju sa tri kvantna broja koji predstavljaju vibracione modove. Npr. vibracioni
energijski nivo 0110 opisuje oscilaciju u kojoj se jedan vibracioni kvant energije nalazi
u modu 2 (ovaj vibracioni nivo inače ima najmanju energiju).

Slika 21. Prikaz energijskih nivoa sa prelazima kod CO2 lasera.

Laserski prelazi kod CO2 lasera se odvijaju između vibracionog nivoa 0001
koji predstavlja gornji laserski nivo i vibracionog nivoa 1000 koji predstavlja donji
laserski nivo (𝜆𝜆 = 10,6 𝜇𝜇𝜇𝜇). Moguće je dobiti i laserski prelaz između vibracionih
 30

nivoa 0001 i 0200 (𝜆𝜆 = 9,6 𝜇𝜇𝜇𝜇). Pumpanje gornjeg laserskog nivoa 0001 se veoma
efikasno postiže rezonantnim transferom energije u direktnim sudarima molekula CO2
sa pobuđenim metastabilnim molekulima azota N2, a takođe i direktnim sudarima
molekula CO2 sa elektronima. Kao dvoatomni molekul, azot ima samo jedan
vibracioni mod i dva energijska nivoa 𝑣𝑣 = 0 i 𝑣𝑣 = 1. Kao što se vidi na slici 21, viši
vibracioni nivo v = 1 je energijski veoma blizak pobuđenom nivou 0001 molekula CO2.
Hlađenje sistema helijumom doprinosi depopulaciji donjeg laserskog nivoa 1000
odnosno 0200.
Ovaj tip lasera ima sledeće svojstva:
- veliku snagu izlaznog zračenja (više od 10 𝑘𝑘𝑘𝑘);
- zračenje u bliskoj infracrvenoj oblasti (9 600 𝑛𝑛𝑛𝑛 < 𝜆𝜆 < 11 000 𝑛𝑛𝑛𝑛);
- rad u kontinualnom i impulsnom režimu rada.
Ovakvi laseri imaju veliku snagu, a u impulsnom režimu rada i veću nego u
kontinualnom režimu pa su našli široku primenu u metaloprerađivačkoj industriji.
Impulsni režim rada postiže se ukoliko se jedno fiksno ogledalo zameni rotirajućim.
Argonski laser Ar+ (V. Bridžs ga je prvi konstruisao 1964. godine) pripada
grupi jonskih gasnih lasera. Ar laser je snažan laser koji može generisati lasersko
zračenje na osam talasnih dužina svetlosti u vidljivom delu spektra. Najčešće, Ar laser
emituje svetlost plave boje (𝜆𝜆 = 488 𝑛𝑛𝑛𝑛) ili zelene boje (𝜆𝜆 = 514,5 𝑛𝑛𝑛𝑛).

Slika 22. Prikaz energijskih nivoa sa prelazima kod argonskog lasera.

Slika 22 pokazuje energijske nivoe sa prelazima kod Ar lasera. Osnovna

elektronska konfiguracija atoma argona glasi: 1s22s22p63s23p6. Prolaskom struje kroz
gas, usled sudara atoma argona i elektrona, dolazi do jonizacije atoma argona koji
otpuštaju jedan od šest elektrona u 3p spoljašnjoj ljusci. Tako nastaju pozitivni joni
argona, što predstavlja prvi deo procesa pumpanja. Zatim dolazi do pobuđivanja ovih
jona argona tako što jedan od preostalih 3p5 elektrona primajući energiju prelazi u više
energijsko stanje 4s ili 4p. Pošto je vreme života 4p nivoa oko 10 puta duže od
vremena života 4s nivoa, značajno se povećava naseljenost nivoa 4p, odnosno nastaje
inverzna naseljenost nivoa 4p u odnosu na nivo 4s, čime su stvoreni uslovi za lasersku
emisiju sa gornjeg laserskog nivoa 4p na donji laserski nivo 4s. Pri ovom prelazu se
 31

emituje laserska svetlost talasne dužine 𝜆𝜆 = 488 𝑛𝑛𝑛𝑛. Na slici 22 je pokazano da su u

osnovnom stanju argonskog lasera joni argona na energiji oko 16 𝑒𝑒𝑒𝑒 (15,75 𝑒𝑒𝑒𝑒). Ta
velika količina energije koja mora biti dovedena laseru je razlog male efikasnosti
argonskog lasera od samo oko 0,1%.
Eksimer laser je gasni laser sa značajno unapređenim tehničkim
karakteristikama. Eksimer je naziv za molekule koji se najčešće sastoje od dva atoma
od kojih jedan ima kompletno popunjenu valentnu ljusku, tako da je formiranje
molekula moguće jedino ako je takav atom u pobuđenom stanju. Eksimer (excimer) je
skraćenica od engleskog naziva - excited dimer. Termin eksimer je uobičajen i za
molekule ovog tipa koji imaju više od dva atoma i čiji je pravilan naziv exciplex
(skraćeno od engleskog naziva excited complex).
Eksimer molekuli koji se najčešće primenjuju kod ovog tipa lasera se sastoje od
atoma inertnog gasa i halogenog elementa npr. ArF, KrF, XeF, XeCl. Ovakvi molekuli
ne postoje u prirodi, ali se mogu proizvesti električnim pražnjenjem odgovarajuće
gasne mešavine.Vreme života eksimera je vrlo kratko i meri se nanosekundama.
Eksimeri su molekuli koji postoje samo u pobuđenom stanju. Kada se eksimer
vrati u osnovno stanje, njegove komponente spontano disosuju, tako da je populacija
osnovnog stanja ovih lasera uvek nula. Uslov inverzne populacije je ispunjen u
momentu kada postoji pobuđeno stanje. Dijagram na slici 23 pokazuje energijske
nivoe eksimer lasera zavisno od rastojanja između atoma (na slici je sa R označen
inertni gas, a sa H halogeni elemenat). Pobuđeno stanje može postojati samo u
obojenoj oblasti na dijagramu, i to za određena rastojanja između atoma.

Slika 23. Energijski nivoi eksimer lasera zavisno od rastojanja između atoma.

Radna sredina eksimer lasera je mešavina inertnog gasa (Ar, Kr, Xe) i
halogenog elementa (F, Cl) u helijumu ili neonu na visokom pritisku. Talasna dužina
emitovane laserske svetlosti se može podešavati i zavisi od udela inertnog gasa i
halogenog elementa u gasnoj mešavini.
 32

Eksimer molekul, XeCl na primer, nastaje u radnoj sredini gasne mešavine koju
sačinjava 1,27% ksenona i 0,05% hlorovodonične kiseline, dok 98,68% predstavlja
gas neon. Pobuda se postiže kratkim snažnim impulsima električnog pražnjenja, reda
veličine nanosekunde. Pod dejstvom impulsa električnog pražnjenja dolazi do
jonizacije atoma inertnog gasa, tj. ksenona: Xe →Xe+. Jonizovani ksenon reaguje sa
hlorom i formira halogenid inertnog gasa ksenona XeCl. Laserskom emisijom
molekuli XeCl prelaze iz pobuđenog u osnovno stanje. Posle stimulisane ili spontane
emisije eksimer molekul odmah disosuje, tako da je izbegnuta reapsorpcija
generisanog zračenja.
Slika 24 pokazuje šemu jednog eksimer lasera. S obzirom na korozivnu prirodu
primenjenih gasova, telo eksimer lasera se izrađuje od nerđajućeg čelika, polivinilskih
i teflonskih komponenti. Pražnjenje je obično transverzalno, elektrode su dugačke,
ravne i napravljene od nikla i bakra. Slično kao kod CO2 lasera postoji predjonizacija
koja obezbeđuje uniformnu pobudu.
Eksimer laseri su impulsni, dužina trajanja impulsa je nekoliko desetina
nanosekundi. Prosečna snaga eksimer lasera je oko 100 𝑊𝑊, a frekvencija impulsa je do
1 𝑘𝑘𝑘𝑘𝑘𝑘. Električni koeficijent korisnog delovanja je 1%. Eksimer laser je snažan laser
koji skoro uvek radi u UV oblasti. Primenjuju se za proučavanje složenih
fotohemijskih procesa, za separaciju izotopa, u fotolitografiji, u proizvodnji čipova, u
oftalmologiji (ArF laser talasne dužine 193 𝑛𝑛𝑚𝑚), za lečenje psorijaze (XeCl laser
talasne dužine 308nm), za pobudu tečnih lasera itd.

Slika 24. Šema eksimer lasera.

Laseri sa metalnim parama spadaju u kategoriju jonskih gasnih lasera, jer se

odgovarajućim procesima mora prethodno izvršiti jonizacija, a nakon toga i dovođenje
jona u pobuđeno stanje. Jonizacija i pumpanje aktivne sredine se ostvaruje
propuštanjem struje kroz medijum. Kod jonskih lasera kao radni prelazi se koriste
energijski nivoi jona. Aktivna sredina kod ovih lasera mora sadržati dovoljno veliki
broj jona, pri čemu u sudarima elektrona sa atomoma nastaju joni, a u sudarima
elektrona sa jonima dolazi do nastanka pobuđenih jona. Aktivna sredina lasera mogu
biti pare metala: Cu, Pb, Zn, Sn, Cd i Se. Poznatiji laseri sa metalnim parama su He-
Cd, He-Se i He-Cu laser.
 33

Kod He-Cd lasera proces jonizacije se može predstaviti sledećom relacijom:

𝐻𝐻𝐻𝐻 ∗ + 𝐶𝐶𝐶𝐶 → 𝐻𝐻𝐻𝐻 + (𝐶𝐶𝐶𝐶 + )∗ + 𝑒𝑒, (3.1.3)

gde je zvezdicom označen pobuđeni atom, odnosno jon. Ovaj laser se naziva
kadmijumski jer se prelazi događaju između pobuđenih jona kadmijuma (𝐶𝐶𝐶𝐶 + )∗ .
Jonizaciju, a zatim i pobuđivanje atoma kadmijuma Cd vrše pobuđeni atomi helijuma
He*, pri čemu se višak energije koju poseduje pobuđeni atom helijuma pretvara u
kinetičku energiju elektrona. He-Cd laser ima izlaznu snagu do 100 𝑚𝑚𝑚𝑚.
Jonizacija kod He-Se lasera (selenski laser) se može prikazati jednačinom:

𝐻𝐻𝑒𝑒 + + 𝑆𝑆𝑆𝑆 → 𝐻𝐻𝐻𝐻 + (𝑆𝑆𝑆𝑆 + )∗ (3.1.4)

Prelazima sa različitih energijskih nivoa pobuđenih jona selena (𝑆𝑆𝑆𝑆 + )∗ na niže nivoe
nastaju laserska zračenja na 19 različitih talasnih dužina u vidljivom delu spektra.
He-Cu laser zahteva visoke temperature (1400° 𝐶𝐶) da bi se postigao dovoljno
visok pritisak para bakra, pa se koriste soli bakra za koje je ta temperatura 250° 𝐶𝐶.
Laseri sa metalnim parama u svojoj konstrukciji uz anodu imaju mali rezervoar
sa metalom koji se zagreva da bi se obezbedio dovoljno visok pritisak za rad, kao na
primer zagrevanje do 250° 𝐶𝐶 za Cd. Potrošnja kadmijuma je pritom 1 𝑔𝑔 na 1000 sati
rada lasera.
3.1.2 Tečni laseri
Kod tečnih lasera radna ili aktivna supstanca je u tečnom agregatnom stanju.
Prvi tečni laseri razvijeni su 1963. godine. Dalji razvoj tečnih lasera tekao je u smislu
izrade kako organskih tako i neorganskih lasera. Važan momenat u razvoju ovih
lasera je otkriće prvog tečnog lasera sa organskim bojama 1966. godine.
Nedostatak tečnih lasera je promena strukture rastvora zbog pojave taloga, koji
se nakon određenog, ne tako dugog vremena (do 2 meseca) formira i značajno utiče na
funkcionalne karakteristike lasera. Laseri sa tečnošću se moraju hladiti što se postiže
propuštanjem tečnosti kroz rashladni uređaj.
Postoje dva tipa tečnih lasera i to su laseri sa neorganskim tečnostima i laseri sa
organskim bojama. Osnovni nedostatak lasera sa neorganskom tečnošću je
nemogućnost rada u kontinualnom režimu rada. Laseri sa organskim bojama rade u
kontinualnom režimu s tim što kod njih postoji mogućnost kontinualnog podešavanja
talasnih dužina uključivanjem različitih selektivnih elemenata u rezonator (prizma;
optička rešetka).
Najviše korišćeni neorganski laseri su laseri na bazi rastvora soli neodimijuma
(Nd) u neorganskim tečnostima kao na primer SeOCl2 (selen oksidihlorid) i POCl3
(fosforoksihlorid) u prisustvu SnCl4 ili ZrCl4. U ovim rastvorima nastaju sledeće
hemijske reakcije:
Na2O3 + 3SnCl4 + 3SeOCl2 → 2Nd 3+ +3SnCl6 + 3SeO2, (3.1.5)

Na2O3 + 3SnCl4 + 3POCl3 → 2Nd 3+ +3SnCl6 + 3P2O3Cl4. (3.1.6)

 34

Kao rezultat ovih reakcija nastaju joni Nd3+ koji učestvuju u apsorpcionim i emisionim
procesima pa se ovi laseri mogu smatrati varijantom neodimijumskih lasera (kao kod
lasera čvrstog stanja).
Nedostaci neorganskih lasera su veliki početni rast izlazne snage, a zatim pad
zbog gubitaka nastalih kao posledica nehomogenosti tečnosti pa s tim u vezi
nedovoljne efektivnosti lampe, bljeskalice.
U impulsnom režimu rada izlazna snaga ovih lasera dostiže vrednost i do
nekoliko 𝑀𝑀𝑀𝑀. Neodijumski tečni laseri se koriste za lasersku emisiju velikih snaga i
energija čak do 50 𝑀𝑀𝑀𝑀.
Tečni laseri sa organskim bojama su laseri sa veoma dobrim karakteristikama
kao što je osobina da se njihove talasne dužine mogu menjati kontinuirano u širokom
opsegu. Zračenje ovih lasera može biti u oblasti od bliskog ultraljubičastog do bliskog
infracrvenog područja spektra. Organske boje koje se najčešće koriste kao aktivna
sredina kod ovih lasera su: rodamin 6G, rodamin B, p-terfenil, kumarin 2, kumarin 6
itd. Kao rastvarači ovih boja se mogu koristiti alkoholi (etil-alkohol, metil-alkohol),
benzol, etanol ili voda.
Molekuli organskih boja su sistemi sa tri energijska nivoa. Energijski nivoi kod
molekula organskih boja su zapravo energijski intervali, trake veće širine, a ne usko
određeni nivoi. Razlog za ovo je vibraciona energija molekula boje. Upravo ovakve
intervali, a ne nivoi u klasičnom smislu, omogućavaju ostvarivanje kontinualnog
podešavanja talasnih dužina zračenja. Vreme života na ovim nivoima (intervalima) je
kratko pa su potrebne visoke energije pumpanja da bi se održavala inverzna
naseljenost u potrebnom obimu.
Pumpanje kod ovih lasera se izvodi pomoću lampi, bljeskalica, azotnog lasera
ili drugih lasera čvrstog stanja kao što je rubinski laser koji je ranije više korišćen u
ove svrhe. Kontinualnu promenu talasnih dužina laserskog zračenja je moguće postići
na više načina. Najjednostavniji način je promena koncentracije boje, tako što se
povećanjem koncentracije u rastvoru povećava talasna dužina ili promena vrste
rastvarača. Ovo se pri stalnoj koncentraciji može postići i upotrebom posebnih
disperzionih elementa unutar rezonatora, a to mogu biti prizma ili optička rešetka,
čijim zaokretanjem se menja talasna dužina zračenja.
Izlazna snaga lasera sa organskim bojama pumpanih lampom, bljeskalicom
dostiže vrednosti od 100 𝑊𝑊. Nedostatak lasera sa organskom bojama je razlaganje
boje pri optičkom pumpanju što dovodi do gubitaka energije i smanjenja izlazne snage
lasera.
Tečni laser na bazi organske boje rodamin 6G (slika 25) emituje svetlost žute
boje, talasne dužine 𝜆𝜆 = 580 𝑛𝑛𝑛𝑛. Pumpanje je optičko, argonskim laserom koji
emituje laserski zrak plavozelene boje 𝜆𝜆 = 514𝑛𝑛𝑛𝑛. Talasna dužina svetlosti tečnih
lasera sa organskim bojama može se menjati kontinualno u širim intervalima talasne
dužine nego kod gasnih i lasera čvrstog stanja, a širina opsega talasnih dužina je često
(50 − 100) 𝑛𝑛𝑛𝑛 i više. Na primer, tečni laser sa organskom bojom rodamin 6G može
imati talasnu dužinu u intervalu od 635 𝑛𝑛𝑛𝑛 (narandžasto-crvena boja svetlosti) do
560 𝑛𝑛𝑛𝑛 (zeleno-žuta boja svetlosti) i može generisati impuls trajanja 16 𝑓𝑓𝑓𝑓.
 35

Slika 25. Tečni laser na bazi organske boje rodamin 6G.

3.1.3 Laseri čvrstog stanja

Kod lasera čvrstog stanja aktivna sredina je u čvrstom stanju na sobnoj
temperaturi i sastoji se od kristalnih ili amorfnih čvrstih materijala, najčešće u obliku
šipke. Na krajevima šipke su ogledala tako da ona zapravo predstavlja lasersku
šupljinu. Za izradu aktivnog tela u čvrstom stanju najčešće se koristi rubin, kalcijum-
molibdat, kalcijum-fluorid (CaF2), kalijum-volframat, itrijum aluminijum granat
(YAG), erbijum (Er), talijum (Tm), prazeodijum (Pr), iterbijum (Yb), holmijum (Ho),
plastične mase, staklo, itd. Danas se dosta koristi Nd:YAG (Neodimijum Itrijum
Aluminijum Granat) koji zrači u bliskoj infracrvenoj oblasti na talasnoj dužini od
1064 𝑛𝑛𝑛𝑛. Prednost ovog lasera je u maloj energiji potrebnoj za pobuđivanje.
Pobuđivanje atoma ovih lasera obično se izvodi optičkom pobudom, korišćenjem
ksenonske lampe, bljeskalice, a u novije vreme i pomoću LED diode. Laseri čvrstog
stanja se više od drugih lasera koriste u vojne svrhe. Kada je aktivna sredina lasera
čvrstog stanja dielektrik, pobuđivanje se može vršiti isključivo optičkim pumpanjem,
odnosno lampom, bljeskalicom.
U laserski medijum dodaju se aktivni elementi (aktivatori) koji ubrzavaju
proces nastanka inverzne naseljenosti. Koncentracija ovih dodatih elemenata je obično
manja od 1%. Za svaki tip lasera se posebno utvrđuje optimalna koncentracija
primesa.
Izbor materijala aktivne sredine za konkretan laser zavisi od njegove namene, a
obično se zahteva da poseduje sledeća svojstva: mehaničku čvrstoću, hemijsku
stabilnost, termičku stabilnost, dobru prozračnost i optičku homogenost. Ovako veliki
broj zahteva bitno sužava krug materijala čija primena je moguća kod lasera čvrstog
stanja. U delu teksta koji sledi biće navedeni neki od njih.
Rubinski laser je bio prvi otkriveni laser koji je konstruisao T. Mejman 1960.
godine (Slika 26). Aktivna sredina ovog lasera je rubin, inače oksid aluminijuma
(Al2O3) kome su dodati atomi oksida hroma (Cr2O3) sa procentualnim učešćem u
ukupnoj masi od 0,05%. Joni hroma, koji rubinu daju ružičastu boju, glavni su nosioci
svih procesa stimulisane emisije kod rubinskog lasera.
 36

Slika 26. Prikaz rubinskog lasera.

Rubin treba da ima homogenu strukturu, što u kombinaciji sa korišćenjem

odgovarajućih lampi za pumpanje (npr. ksenonske lampe) i pri impulsnom režimu
rada, sa kratkim trajanjem impulsa, dovodi do stvaranja vrlo velike izlazne snage
lasera od više 𝐺𝐺𝐺𝐺.

Slika 27. Prikaz energijskih nivoa sa prelazima kod rubinskog lasera.

Laserski prelaz kod rubinskog lasera je prikazan na slici 27 i odvija se između

gornjeg laserskog nivoa 𝐸𝐸2 i donjeg laserskog nivoa 𝐸𝐸1 . Joni hroma Cr3+ se pobuđuju
bljeskovima ksenonske lampe i prelaze na pobuđeni nivo 𝐸𝐸3 . Sa ovog nivoa joni
prelaze na metastabilni nivo 𝐸𝐸2 neradijativnim prelazima, pri čemu se oslobođena
energija pretvara u toplotnu i mora biti hlađenjem odvedena iz sistema. Između nivoa
𝐸𝐸2 i 𝐸𝐸1 nastaje inverzna populacija. Rubinski laser kod koga razlika između energijskih
nivoa 𝐸𝐸2 i 𝐸𝐸1 iznosi 1789 𝑒𝑒𝑒𝑒 emituje lasersku svetlost crvene boje, talasne dužine
694,3 𝑛𝑛𝑛𝑛.
Nd:YAG laser je laser kod koga je aktivna sredina kristal itrijum-aluminijum-
granat Y3Al5O12 u kome je deo jona Y3+ zamenjen jonima Nd3+ (elemenat neodimijum-
Nd pripada grupi retkih zemalja). Učešće neodimijuma u ukupnoj masi aktivne sredine
je oko 1%. Nd:YAG laser (slika 28) emituje svetlost u infracrvenom delu spektra,
najčešće sa talasnom dužinom oko 1,06 𝜇𝜇𝜇𝜇. Pored kristala itrijum-aluminijum-
granata YAG, kao osnovni materijal koji se dopira atomima neodimijuma koristi se i
staklo.
 37

Slika 28. Šematski prikaz Nd:YAG lasera.

Inverzna naseljenost kod ovog lasera nastaje aktivnošću jona neodimijuma

Nd3+, koji podstaknuti optičkom pobudom dovode do stimulisane emisije i nastanka
laserskog zračenja. Nd:YAG je laser sa četiri energijska nivoa koji su zajedno sa
prelazima šematski prikazani na slici 29.
Ovaj laser ima dobre karakteristike i može da radi kako u impulsnom tako i u
kontinualnom režimu rada, s tim što se za rad u kontinualnom režimu koriste
kriptonske, a za rad u impulsnom režimu ksenonske lampe. Volumen aktivne sredine
(šipke) je kao kod rubinskog lasera, a za pumpanje laserskog medijuma se koriste
linearne lampe sa eliptičnim reflektorom pri čemu ose lampe i šipke prolaze kroz žižne
tačke elipse.

Slika 29. Prikaz energijskih nivoa sa prelazima kod Nd:YAG lasera.

Nd:staklo laser radi na istom principu kao i Nd:YAG laser, a razlika u

karakteristikama potiče od razlika u strukturi aktivne sredine, jer staklo pripada grupi
amorfnih materijala kod kojih koncentracija Nd može biti znatno veća. Ovo
obezbeđuje izuzetno veliku izlaznu snagu Nd:staklo lasera, najveću do sada poznatu.
Staklo ima malu toplotnu provodljivost pa Nd:staklo laseri ne mogu da rade u
kontinualnom režimu tako da većina ovih lasera radi u impulsnom režimu. Medijum
aktivne sredine kod Nd:staklo lasera može imati velike dimenzije pa je njihova izlazna
snaga znatno veća od snage Nd:YAG lasera i dostiže vrednosti do nekoliko stotina
TW, što omogućava upotrebu ovih lasera u eksperimentima vezanim za nuklearnu
fuziju.
 38

3.1.4 Poluprovodnički laseri

Kod poluprovodničkih lasera aktivna sredina je poluprovodnik i u čvrstom je
agregatnom stanju, ali su izdvojeni u posebnu grupu zbog specifičnosti vezanih za
način formiranja inverzne naseljenosti i procesa nastanka emisije laserskog zračenja.
Postoji više vrsta poluprovodičkih lasera koji imaju različitu strukturu. Prelazi kod
poluprovodničkih lasera su određeni energijskim karakteristikama materijala.
Energijski spektar kod p-n tipa poluprovodničkih lasera se sastoji od dve zone,
valentne i provodne koje su razdvojene posebnom kontaktnom, zabranjenom zonom.
Zračenje kod ovih lasera se formira protokom struje kroz p-n spoj u kome na n strani
postoji višak elektrona, a na p strani višak šupljina, i čije osobine bitno utiču na rad
lasera. Rekombinovanjem elektrona i šupljina u kontaktnom aktivnom sloju, širine
manje od jednog mikrometra, dolazi do emisije fotona i nastanka laserskog efekta,
odnosno emitovanja koherentnog svetlosnog zračenja.
Energija fotona (boja svetlosti) određena je svojstvima poluprovodničkog spoja,
odnosno iznosom energijskog procepa. Na primer za GaAs lasere, energijski procep
iznosi 1,45 𝑒𝑒𝑒𝑒, što odgovara emisiji fotona talasne dužine 885 𝑛𝑛𝑛𝑛. Pomoću GaN,
odnosno, AlGaN tehnologije postiže se laserski efekt u danas najzanimljivijem
spektralnom području između 400 i 500 𝑛𝑛𝑛𝑛 (plavi i ljubičasti laser). Poluprovodnički
materijal ZnSe omogućava izradu plavozelenih lasera s talasnom dužinom u intervalu
od 490 do 528 𝑛𝑛𝑛𝑛. Poluprovodnički materijal na bazi GaAs omogućava emitovanje
laserske svetlosti u području talasne dužine od 635 do 900 𝑛𝑛𝑛𝑛.
Kod p-n tipa poluprovodničkih lasera aktivna oblast u kojoj se stvara inverzna
naseljenost je veoma male širine (reda veličine 𝜇𝜇𝑚𝑚) a struja praga za lasersku emisiju
je visoka. Zbog male širine zone aktivne oblasti dolazi do velike divergencije
laserskog zračenja tako da veliki deo zračenja napušta aktivnu oblast i apsorbuje se u
delovima poluprovodnika gde je inverzna populacija mala. Kod heterostrukturnih
poluprovodničkih lasera, materijali različitih indeksa prelamanja svetlosti se stavljaju u
neposrednu blizinu p-n spoja, čime se značajno smanjuje gustina struje za prag
laserske emisije i povećava efikasnost lasera jer nema divergencije zračenja u p i n
oblastima, kao što je to slučaj kod klasičnih p-n lasera.

Slika 30. Dvoslojni heterostrukturni laser (DH laser).

Slika 30 pokazuje jedan takav dvoslojni heterostrukturni laser (DH laser-double

heterostrukture laser). Kod ovih lasera se jedan sloj sa malom širinom zabranjene zone
 39

(npr. galijum arsenid GaAs sa 𝐸𝐸𝑔𝑔 = 1,42 𝑒𝑒𝑒𝑒 na 300 𝐾𝐾) nalazi između dva sloja
dopirana donorskim (n-tip), odnosno akceptorskim (p-tip) primesama, koja imaju
velike širine zabranjene zone (npr. AlGaAs sa 𝐸𝐸𝑔𝑔 = 1,8 𝑒𝑒𝑒𝑒), što dovodi do formiranja
energijske barijere koja zadržava elektrone i šupljine u aktivnom sloju. Materijali koji
se stavljaju u blizinu p-n spoja imaju različite indekse prelamanja. Indeks prelamanja
aktivnog materijala (kod GaAs je 𝑛𝑛 = 3,6) je obično veći od indeksa prelamanja
dodatog materijala (npr. AlGaAs 𝑛𝑛 = 3,4).
Slika 31 pokazuje opseg talasnih dužina laserske svetlosti DH lasera, debljine
aktivnog sloja 0,1 𝜇𝜇𝑚𝑚, zavisno od materijala, odnosno od načina dopiranja p i n sloja.
Na primer, kod kristala AlxGa(1-x)As, moguće je podesiti talasnu dužinu laserske
svetlosti u opsegu od 0,7 do 0,9 𝜇𝜇𝜇𝜇.

Slika 31. Opseg talasne dužine laserske svetlosti dvoslojnih heterostrukturnih

poluprovodničkih lasera.

3.1.5 Hemijski laseri

Osnova za funkcionisanje hemijskih lasera su hemijski procesi u aktivnoj
sredini lasera. Za stvaranje inverzne naseljenosti, kao neophodnog uslova za rad lasera,
koristi se energija koja nastaje prilikom hemijskih reakcija između komponenata
aktivne sredine što na kraju dovodi do prelaska molekula u pobuđeno stanje.
Reakcione komponente aktivne sredine kod hemijskih lasera su gasovi pa se oni mogu
smatrati gasnim laserima, s tim što energija pobude kod njih nastaje na specifičan
način kroz hemijsku reakciju reaktanata, prekidom i uspostavljanjem hemijskih veza
između njih. Reaktanti pritom, konstantno dotiču, a produkti izlaze iz sistema.
Prednost hemijskog pumpanja je u tome što se energija pobude dobija samim
mešanjem komponenata i pokretanjem hemijske reakcije bez učešća spoljnjih činilaca,
osim eventualnog iniciranja procesa kratkim impulsom svetlosti.
 40

Hemijskom reakcijom dve komponente opšteg tipa može se predstaviti model

nastanka pobuđenih čestica koje kasnije kroz proces stimulisane emisije učestvuju u
stvaranju laserskog zračenja:
𝐴𝐴 + 𝐵𝐵𝐵𝐵 → 𝐴𝐴𝐴𝐴 ∗ + 𝐶𝐶 ∗ , (3.1.7)

gde su 𝐴𝐴 – atom, 𝐵𝐵𝐵𝐵 – molekul, 𝐴𝐴𝐴𝐴∗ – pobuđeni molekul nastao hemijskom

reakcijom, 𝐶𝐶 ∗ – pobuđeni atom nastao hemijskom reakcijom.
Iz ovog primera opšteg tipa je jasno da hemijskom reakcijom dolazi do
raskidanja starih i stvaranja novih veza koje rezultiraju nastankom pobuđenih atoma i
molekula. Ti pobuđeni atomi i molekuli dalje učestvuju u procesima stimulisane
emisije i formiranju laserskog zračenja.
Prvi uspešan eksperiment ove vrste su izveli Kasper i Pimentel koristeći smešu
H2 i Cl2, dobivši pobuđene atome hlora koji su dalje učestvovali u stvaranju inverzne
naseljenosti i formiranju laserske svetlosti. Hemijskom reakcijom između vodonika i
hlora oslobađa se energija neophodna za stvaranje inverzne naseljenosti. Hemijska
reakcija je izgledala ovako:
Cl2 + ℎ𝜈𝜈 → 2Cl, (3.1.8)
Cl + H2 → HCl + H, (3.1.9)
H + Cl2 → HCl* + Cl. (3.1.10)

Pobuđeni molekuli HCl* učestvuju dalje u procesu stimulisane emisije i

stvaranju laserske svetlosti na sledeći način:

HCl* → HCl + ℎ𝜈𝜈. (3.1.11)

Elementi koji se često koriste za stvaranje energijske pobude kod hemijskih lasera su
vodonik (H2) i fluor (F2). Ta smeša je eksplozivna pa joj se dodaju gasni stabilizatori u
određenom odnosu. Reakcijom između H2 i F2 dolazi do stvaranja, a zatim i ekscitacije
molekula fluorovodonika što u krajnjem ishodu dovodi do laserske akcije. Pokretanje
hemijske reakcije se kod ove smeše vrši pomoću električnog pražnjenja. Izlazna snaga
hemijskih lasera u impulsnom režimu rada dostiže vrednosti do 3 𝑀𝑀𝑀𝑀.
3.1.6 Laseri sa slobodnim elektronima
Laseri sa slobodnim elektronima predstavljaju noviji tip lasera kod kojih se
elektroni u laseru (u vakuumu) kreću slobodno u periodičnom magnetnom polju, koje
naizmenično menja smer duž puta elektrona. Elektroni se kreću između naizmenično
postavljenih magneta čiji se broj i jačina magnetnog polja mogu menjati pa tako uticati
na energiju elektrona. Interakcijom elektromagnetnog polja i elektrona dolazi do
pojave stimulisane emisije. Fotoni uhvaćeni između ogledala izazivaju stimulisanu
emisiju slobodnih elektrona u magnetnom polju. Od karakteristika magnetnog polja i
energije elektrona zavisi talasna dužina laserskog zračenja, a ona može biti
proizvoljna. Intenzitet zračenja je veliki i može iznositi nekoliko 𝑀𝑀𝑀𝑀/𝑐𝑐𝑐𝑐2 .
Koeficijent korisnog dejstva je mali (oko 0,5%) pa je potrebno poboljšati
karakteristike akceleratora elektrona (magneta).
 41

3.2 Podela lasera prema režimu rada

Laseri mogu raditi u kontinualnom ili impulsnom režimu, odnosno izlazni
signal može biti kontinualan u vremenu ili se sastojati od periodičnih impulsa
određenog trajanja. Zbog toga može se izvršiti podela prema režimu rada na:
1. Kontinualne lasere i
2. Impulsne lasere.
Laser sa kontinualnim režimom rada (Slika 32, CW-continuous wave operation)
neprekidno emituje zračenje konstantne snage, a vreme kontinualne emisije je duže od
0,25 𝑠𝑠. U impulsnom režimom rada (Slike 32 i 33, pulsed operation) emituje energiju
u obliku impulsa konstantne frekvencije, a vreme trajanja impulsa je manje od 0,25 𝑠𝑠.

Slika 32. Kontinualni i impulsni režim rada lasera.

Impulsni režim rada lasera (Slika 33) karakteriše vreme trajanja impulsa (s),
frekvencija ponavljanja impulsa (Hz), energija impulsa (J) i maksimalna snaga (kW).
Prosečna snaga lasera u impulsnom režimu rada jednaka je proizvodu energije impulsa
i frekvencije impulsa, a maksimalna snaga je jednaka količniku energije impulsa i
vremena trajanja impulsa.

Slika 33. Parametri impulsnog režima rada lasera.

 42

Q prekidanje je metod kada laser može da radi kako u kontinualnom tako i u

impulsnom režimu rada. Na primer, kod CO2 lasera se blokadom laserskog zraka
unutar rezonatora u trajanju od 1 𝑠𝑠, a zatim trenutnim uklanjanjem blokade, postiže
emitovanje zraka kome je radna snaga 1000 puta veća od prosečne snage u
kontinuiranom režimu rada. Trajanje impulsa je oko 150 − 500 𝑛𝑛𝑛𝑛, a radna snaga
impulsa je oko 100 𝑘𝑘𝑘𝑘.
3.3 Podela lasera prema načinu pobude materijala aktivne sredine
Jedna od klasifikacija lasera može se izvršiti prema načinu pobude aktivne
sredine. Prema ovoj podeli postoje:
1. Laseri sa optičkom pobudom;
2. Laseri sa pobudom putem električnog pražnjenja i sudarima elektrona;
3. Laseri sa pobudom hemijskim reakcijama;
4. Laseri sa pobudom nuklearnim reakcijama (produktima nuklearnih reakcija).
Optička pobuda radnog tela (aktivne sredine) se najčešće ostvaruje
korišćenjem različitih tipova lampi. Najviše su u upotrebi lampe sa gasovima kao što
je npr. često korišćena ksenonska lampa, bljeskalica. Optički elementi za pobuđivanje
se sastoje od lampe linearnog ili spiralnog oblika (koja obuhvata aktivnu supstancu) i
poliranog metalnog cilindra koji okružuje svetleće elemente i sprečava rasipanje
svetlosti u okolinu usmeravajući je prema aktivnoj sredini. Metalni cilindar (reflektor)
može biti kružnog ili eliptičnog oblika.
Strujni sistemi za pobuđivanje atoma aktivne supstance koriste se za pojedine
vrste lasera i karakteriše ih visok stepen iskorišćenja energije. Ovakav način pobude se
primenjuje najčešće kod poluprovodničkih lasera kao i gasnih lasera na bazi
ugljendioksida (CO2). Kod gasnih lasera se provođenjem struje kroz sistem, odnosno
kretanjem elektrona, uspostavlja proces sudarne eksitacije koji dovodi do stvaranja
inverzne naseljenosti viših energijskih nivoa.
Kod lasera sa pobudom hemijskim reakcijama hemijski sastav aktivnog tela
je takav da se hemijskim reakcijama između elemenata aktivne sredine obezbeđuje
energija neophodna za stvaranje inverzne naseljenosti i normalan tok nastanka
laserskog zračenja. Energija pobude nastaje kroz hemijske reakcije reaktanata
prekidom i uspostavljanjem veza između njih.
Pobuda kod lasera sa pobudom nuklearnim reakcijama se vrši pomoću
čestica koje su produkt nuklearnih reakcija. I pored tehničkih poteškoća koje stoje na
putu realizacije ovakvog koncepta metod se može označiti kao perspektivan.
3.4 Podela lasera prema oblasti spektra u kojoj emituju svetlost
Prethodno navedene vrste lasera mogu se klasifikovati i prema oblasti spektra u
kojoj emituju svetlost (Slika 34):
1. Laseri u vidljivom delu spektra (𝜆𝜆 = 400 − 700 𝑛𝑛𝑛𝑛),
2. Laseri u bliskoj infracrvenoj oblasti (𝜆𝜆 = 700 − 1400 𝑛𝑛𝑛𝑛),
3. Laseri u dalekoj infracrvenoj oblasti (preko 𝜆𝜆 = 10 000 𝑛𝑛𝑛𝑛),
4. X laseri, odnosno laseri u X oblasti. (𝜆𝜆 = 0,01 − 1 𝑛𝑛𝑛𝑛).
 43

U vidljivoj oblasti spektra zrače argonski laser (454,6 − 528,7)𝑛𝑛𝑛𝑛, kriptonski

laser (416 − 799,3 𝑛𝑛𝑛𝑛), tečni laseri sa bojama (390 − 640)𝑛𝑛𝑛𝑛, rubinski laser
(694,3 𝑛𝑛𝑛𝑛) itd.
U vidljivoj i bliskoj IC oblasti spektra zrače He-Ne laseri (632,8 − 3391,3)𝑛𝑛𝑛𝑛
itd.
U bliskoj IC oblasti zrače Nd:YAG laseri (1064 − 1320)𝑛𝑛𝑛𝑛, Nd:staklo laseri
(1061 𝑛𝑛𝑚𝑚) itd.
U dalekoj IC oblasti spektra zrači CO2 laser (9400 − 10600)𝑛𝑛𝑛𝑛 itd.
U X oblasti zrače X laseri (0,01 − 1)𝑛𝑛𝑛𝑛.
 44

Slika 34. Spektar elektromagnetnih zračenja sa primenom

 45

4. Primena lasera
Zbog svojih posebnih karakteristika i širokih mogućnosti primene, laseri se
koriste u mnogim sferama života. Različite lasere karakteriše različita talasna dužina, a
svetlost koju emituju ima različitu izlaznu snagu pa od toga u velikoj meri zavisi i
njihova primena. Oblasti u kojima je primena lasera posebno izražena su: različite
grane industrije, naročito vojna industruja, medicina, nauka, telekomunikacije,
ekologija, robotika, informatika, holografija, laserska spektroskopija itd.
U industriji su laseri našli široku primenu u obradi materijala i njihovom
upotrebom se mogu izvoditi različiti tehnološki procesi. Obrada laserom bazira se na
korišćenju svetlosne energije u obliku fotonskog mlaza, koji nailaskom na materijal
uzorka prouzrokuje njegovo lokalno topljenje i isparavanje. Moguća je i obrada vrlo
tvrdih pa i najtvrđih materijala kao što je dijamant na kome se može vršiti izrada
reljefnih površina, graviranje itd. Za obradu metala i nemetala koriste se gasni i laseri
čvrstog stanja. Laseri se u industriji koriste posebno za: rezanje materijala,
zavarivanje, lokalnu termičku obradu, nanošenje prevlaka, topljenje, bušenje malih
otvora, kontrolu proizvoda, merenje itd.
Za rezanje materijala koriste se gasni laseri i laseri čvrstog stanja. Precizno
vođenje laserskog snopa je važan uslov za dobijanje delova visoke tačnosti pa se za to
koriste CNC mašine sa tačnošću pozicioniranja do 10 𝜇𝜇𝜇𝜇. Ovakav postupak
obezbeđuje ostvarivanje tolerancije reda veličine 0,025 𝑚𝑚𝑚𝑚. Rez ostvaren na ovaj
način je kvalitetan i širine je oko 0,15 𝑚𝑚𝑚𝑚 (slika 35). Nedostatak ovog postupka je
nemogućnost rezanja ploča od čelika debljine veće od 20 𝑚𝑚𝑚𝑚. Najčešće korišćeni
laseri za rezanje materijala su gasni CO2 laser i laser čvrstog stanja Nd:YAG laser
(slika 36).
Za rezanje su neophodne visoke temperature što se ostvaruje fokusiranjem
laserskog zračenja odgovarajućim sočivima. Fokusiranje laserskog zračenja je moguće
u kružnicu prečnika 0,025 – 1,0 𝑚𝑚𝑚𝑚, sa gustinom snage 106 𝑊𝑊/𝑐𝑐𝑐𝑐2 dovoljne da
izazove površinsko topljenje metala za manje od 0,1 𝑠𝑠. Ovakvim tehnološkim
metodama se omogućava rad bez pritiska na materijal, sa visokom čistoćom obrađenih
površina, a sve važne parametre je moguće kontrolisati elektronski. Rezanje materijala
se može vršiti laserima u kontinualnom ili impulsnom režimu rada ali se kod prvih
postiže rez znatno višeg kvaliteta površine.

Slika 35. Prikaz CNC mašine za sečenje limova laserom i dela urađenog na mašini.
 46

Slika 36. Prikaz postupka rezanja i graviranja laserom.

Postoje tri osnovna načina rezanja materijala laserom:

1. lasersko rezanje pomoću kiseonika;
2. lasersko rezanje topljenjem materijala;
3. lasersko rezanje isparavanjem materijala.
Lasersko rezanje pomoću kiseonika je postupak koji je posebno pogodan za
rezanje delova od čelika (niskougljenični i niskolegirani) čija debljina ne prelazi
10mm. Laserska svetlost zagreva materijal do temperature sagorevanja nakon čega
kiseonik u obliku mlaza, prateći laserski snop, sagoreva čelik izduvavajući otpadni
materijal iz zone rezanja. Potrebna snaga lasera za ovu svrhu iznosi od 1 − 2,5 𝑘𝑘𝑘𝑘 i
zavisi od debljine materijala. Zahtevana čistoća kiseonika je 99,95% i od nje u velikoj
meri zavisi kvalitet sečene površine.
Lasersko rezanje topljenjem materijala je metod koji se sastoji u rezanju čelika
(visokolegirani) topljenjem materijala laserom snage 2,5 𝑘𝑘𝑘𝑘, pri čemu maksimalna
debljina materijala čije sečenje je moguće iznosi 8 𝑚𝑚𝑚𝑚. Otpadni materijal iz zone
rezanja se uklanja dejstvom inertnih gasova pod pritiskom od 15 − 20 𝑏𝑏𝑏𝑏𝑏𝑏.
Lasersko rezanje isparavanjem materijala je postupak kojim se rezanje
ostvaruje tako što materijal isparava pod dejstvom toplote koju stvara lasersko
zračenje. Mlazom inertnog gasa se nakon toga uklanjaju pare metala iz zone rezanja.
Zavarivanje laserom je metod koji je našao široku primenu u metalo-
prerađivačkoj industriji, automobilskoj industriji, avioindustriji, elektronici, preciznoj
mehanici, izradi nakita itd. (Slike 37 i 38).
Nd-YAG laser je veoma pogodan za ovu namenu pa se najviše i koristi.
Zavarivanje, pritom, može biti izvedeno sa dodavanjem materijala ili bez toga,
topljenjem delova koji se spajaju na mestu spoja. Laserom je moguće, pored materijala
koji se lako zavaruju (čelik), vršiti i zavarivanje teško zavarivih materijala, kao što su
nerđajući čelici, plemeniti metali (zlato, srebro) i obojeni metali (Al, Cu).
Prilikom zavarivanja debljih materijala za fokusiranje laserskog zraka koriste se
sočiva sa većom žižnom daljinom, jer su pogodna za formiranje uskog svetlosnog
snopa sa više energije, a kod tanjih materijala (do 1 𝑚𝑚𝑚𝑚), sočiva manje žižne daljine
od 10 − 15 𝑚𝑚𝑚𝑚. Kod zavarivanja različitih materijala potrebno je dovesti optimalnu
količinu energije da bi topljenje oba materijala bilo istovremeno, a ceo postupak tekao
normalno. Svaki materijal zahteva posebne karakteristike laserskog snopa, kao što su
 47

snaga i talasna dužina, a materijal mora u radnoj zoni biti precizno postavljen. Laseri
koji rade u impulsnom režimu rada su pogodniji za zavarivanje i koriste se više za ovu
namenu.
Prednosti laserskog zavarivanja su:
- kvalitetan var,
- nizak nivo deformacije materijala,
- mogućnost zavarivanja teško zavarivih materijala,
- mogućnost zavarivanja na mestima sa otežanim pristupom,
- mala količina utrošene energije.

Slika 37. Uporedni prikaz tri vara dobijena sa tri različita postupka zavarivanja.

Slika 38. Prikaz zavarivanja laserom na teško pristupačnom mestu.

Laseri su u medicini našli široku primenu pre svega kao hirurška tehnika, ali u
mnogim oblastima medicine koriste se i kao nehirurške metode. Postoji više studija u
kojima su razmatrani stvarni efekti laserske terapije čiji cilj je utvrđivanje optimalnih
parametara kod primene lasera u medicini. Oblasti u kojima se laseri najviše koriste
su: stomatologija, oftalmologija (tretmani pri poremećaju oka), dermatologija,
ortopedija (tretman kostiju, ligamenata i mišića), otorinolaringologija (tretmani pri
poremećaju uha, grla i nosa), urologija, neurohirurgija, onkologija (tretmani kancera),
pulmologija (tretman kod poremećaja respiratornog sistema), gastroenterologija
(tretman kod poremećaja gastrointestinalnog trakta) itd.
U hirurgiji se, umesto skalpela, koristi fokusiran laserski snop visokog
intenziteta, kojim se dejstvuje na oboleli deo, bez oštećenja zdravog tkiva, uklanjaju se
tumori ili pak zaustavljaju krvarenja malih krvnih sudova. Hirurški zahvat izveden
laserom obezbeđuje rad sa manjim krvarenjima u odnosu na tradicionalnu hirurgiju.
Laserska hirurgija podrazumeva manji rez pa se smanjuje mogućnost pojave
postoperativne infekcije, a vreme oporavka je kraće nego kod klasične hirurgije.
 48

Postoje i određeni rizici koji prate operativne zahvate izvedene laserom, jer
greške učinjene prilikom utvrđivanja radnih parametara lasera mogu dovesti do
oštećenja pojedinih organa pacijenta. I pacijent i lekar moraju prilikom operacije imati
zaštitne naočare koji treba da spreče moguće oštećenje oka jer su u pitanju laseri veće
izlazne snage.
Najčešće korišćeni laseri u hirurškim zahvatima su:
- CO2 laser sa velikom izlaznom snagom;
- Nd:YAG laser (Neodimijum Itrijum Aluminijum Granat) velike izlazne snage koji
omogućava izvođenje invazivnih zahvata;
- Ar (argonski) laser, koji obezbeđuje optimalnu snagu i koristi se u hirurgiji oka.
U stomatologiji se koristi više vrsta lasera, a posebno prethodno pomenuti CO2
laser (u oralnoj hirurgiji), Nd:YAG laser i Ar laser. Laseri manje snage se koriste u
preventivne i dijagnostičke svrhe, a laseri veće snage za eliminaciju karijesa ili
hirurgiju mekih i tvrdih tkiva usne duplje. Dejstvo lasera na tvrda tkiva (zub) se ogleda
u termičkom efektu koji dovodi do isparavanja čvrste mase zuba i nastanka udubljenja
za plombu. Laseri u infracrvenom delu spektra obezbeđuju posebno kvalitetan rad na
zubnim tkivima. CO2 laser koji zrači u tom delu spektra pokazuje visoku efikasnost u
radu i znatno je produktivniji od nekih drugih lasera (rubinski laser itd.). Najviše
korišćeni laser za delovanje na karijes zubnog tkiva je Er:YAG laser, zbog dobre
apsorpcije u tvrdom tkivu i veoma velike preciznosti u radu. Koristi se takođe i za
tretman mekih tkiva kao i za izbeljivanje zuba iz estetskih razloga.
Oftalmologija je oblast medicine gde su laseri našli veoma široku primenu zbog
preciznosti i efikasnog delovanja na malom prostoru, naročito u hirurgiji oka. Defekat
koji može biti tretiran laserom je krvarenje nastalo usled povećanja krvnih sudova u
oku, a kao posledica dijabetesa, pri čemu se korisno dejsvo lasera sastoji u
zaustavljanju krvarenja i sprečavanju uvećavanja krvnih sudova. Laser se takođe može
u pojedinim slučajevima (ne svim) koristiti za lečenje žute mrlje, koja omogućava
vizuelno registrovanje i najsitnijih detalja, zaustavljanjem krvarenja i uspostavljanjem
njene pune biološke funkcionalnosti.
Medicinski tretman glaukoma ili povišenog očnog pritiska, koji kada se ne leči
može dovesti do slepila, laserom se vrši tako što se u unutrašnjosti oka napravi otvor
manjih dimenzija kroz koji izlazi višak tečnosti pa očni pritisak pada na optimalnu
vrednost. Najćešće korišćeni laseri kod operativnih zahvata prilikom lečenja glaukoma
su argonski laser, Nd:YAG laser itd.
Laserom je moguće promenom oblika rožnjače, odnosno njenog radijusa, lečiti
dalekovidost, kratkovidost ili astigmatizam (razrokost) po proceduri čiji medicinski
naziv je Lasik. Koristeći Excimer laser, prethodno programiran u skladu sa željenom
geometrijom rožnjače, vrši se njena korekcija. U oftalmologiji se laser koristi i za
lečenje katarakte koja zbog zamućenja očnog sočiva ugrožava vid pacijenta. Kroz mali
prethodno napravljen rez se unosi ultrazvučna sonda pomoću koje se katarakta razbija
i izbacuje napolje, a zatim kroz isti rez ubacuje se veštačko sočivo.
U dermatologiji laseri su našli široku primenu i koriste se za lečenje i
uklanjanje različitih defekata na koži. Laserom je moguće otklanjati mrlje ili izrasline
 49

različitog porekla, uključujući i nekancerogene (benigne) promene na kožnom tkivu.

Laseri se koriste i u kozmetičkoj hirurgiji za otklanjanje bora i obavljanje drugih
estetskih intervencija kao što su uklanjanje ožiljaka ili tetovaže, što daje bolje rezultate
od klasične hirurgije. Za ovu namenu je u upotrebi više tipova lasera, a najčešće su to
rubinski ili Nd:YAG laser.
U ortopediji se laseri koriste kao hirurški alat za tretman skočnog zgloba,
ručnih zglobova, kolena, ramena itd. Proces rehabilitacije kratko traje, oporavak je
relativno brz, redukovana je fizikalna terapija, a bol je manji nego kod klasičnih
metoda.
Otorinolaringologija je oblast medicine u kojoj se za hirurške tretmane uha,
grla i nosa koriste CO2 ORL laseri niske ili srednje snage.
Laseri su našli primenu i u neurohirurgiji pa se koriste i za tako složene
zahvate kao što je spajanje vrlo tankih prekinutih nerava, pri čemu je vreme vraćanja
funkcije nerva kraće nego kod klasičnih metoda spajanja.
Laser se koristi i u onkologiji u medicinskom tretmanu tumora. Tumorske ćelije
su prethodno senzibilisane fotosenzitivnim agensom koji se unosi u organizam
intravenozno (injekcijom) i biva apsorbovan od strane svih ćelija organizma. Nakon
određenog vremena agens se zadržava samo u ćelijama kancera. Agens apsorbuje
lasersku svetlost, postaje aktivan i uništava tumorske ćelije. Ovakav tretman je
posebno efikasan kod kožnih metastaza i uroloških i gastrointestinalnih kanceroznih
promena.
Laser je našao široku primenu i u telekomunikacijama. Pomoću lasera,
odnosno laserskih dioda, binarni kod računara se pretvara u svetlosni signal koji se
praktično bez ikakvih gubitaka optičkim kablovima prenosi na velike udaljenosti.
Optičke kablove čini snop optičkih vlakana. Takva vrsta optičkog kabla povezuje SAD
i Evropu.
U robotici se laseri koriste kao senzori visoke tačnosti za određivanje položaja
u prostoru, što omogućava pozicioniranje robota u skladu sa programom kojim su
utvrđeni putanja i druge funkcije robota.
U informatici laseri se koriste za memorisanje podataka na optičke medije
(CD, DVD), za skeniranje podataka, kao laserski štampači (slika 39) itd.

Slika 39. Šematski prikaz laserskog štampača.

 50

Važna oblast u kojoj su laseri našli primenu je i holografija (reč potiče od

grčkih reči holos i graphos koje znače potpun zapis) u smislu da se na hologramu
registruje i amplituda i faza svetlosnog talasa. Holografija je metoda dobijanja
trodimenzionalnih slika na materijalu osetljivom na svetlost. Fotografijom se na filmu
registruje samo intenzitet svetlosti, koji je srazmeran kvadratu amplitude svetlosti
odbijene od predmeta. Međutim, fotofilm ne registruje fazu oscilovanja svetlosnih
talasa. Faza oscilovanja zavisi od reljefa površine predmeta, odnosno od toga da li je
neka tačka predmeta bliža ili dalja od fotofilma. Holografija je postala moguća tek
kada je konstruisan laser. Da bi se dobio hologram, svetlosni talasi koji interferuju
moraju biti koherentni.
Pri snimanju holograma (slika 40) snop laserske svetlosti se šalje na sistem
sočiva kojim se širi uzani snop laserske svetlosti. Tako dobijamo ravan (upadni) talas
koji prolazi kroz polupropusnu ploču i usmerava se na fotoploču (referentni talas).
Jedan deo upadnog talasa se odbija od polupropusne ploče i pada na predmet čiju sliku
(hologram) hoćemo da napravimo. Zrak se odbija od predmeta i to je noseći ili sferni
talas čiji su zraci radijalni, a ne paralelni kao kod ravnog talasa. Sferni talas dolazi do
fotoploče i na njoj se dešava interferencija ova dva talasa. Interferencijom, odnosno
slaganjem talasa, pri čemu iz svake tačke tela svetlost pada na ceo hologram, dobijamo
zabeležen zapis faza, odnosno podatke o fazi talasa koja je određena reljefom ovog
predmeta.

Slika 40. Snimanje holograma.

Pri rekonstrukciji holograma (slika 41) na sam hologram treba da padne

svetlost, odnosno ravan talas pod istim uslovima kao što je bio i pri snimanju (talasa
identičan sa referentnim talasom). Pri tome dolazi do difrakcije svetlosti na
hologramu, svetlost skreće, a u produžecima pravaca ovih zraka, usled interferencije,
formira se imaginarni, trodimenzionalni lik predmeta. Pomeranjem položaja oka, lik
možemo da vidimo sa različitih strana. Važna karakteristika holograma je da svaki deo
holograma sadrži informaciju o celom telu, s tim što je kod manje površine holograma,
manja jasnoća slike.
 51

Slika 41. Prikaz rekonstrukcije holograma.

Za ispitivanje sastava meterije primenjuju se različite metode kojima se može

izvršiti kvalitativna i kvantitativna analiza uzorka. Različite metode podrazumevaju
uključivanje različitih spoljašnjih faktora (upotreba elektromagnetnog zračenja,
električne struje, magnetnog polja itd.) koji dovode do promena u uzorku na osnovu
kojih se mogu izvesti zaključci o sastavu materije i drugim fizičkim i hemijskim
karakteristikama uzorka. Spektroskopija kao jedna od metoda podrazumeva delovanje
optičkog zračenja na uzorak i analizu dobijenog spektra. U okviru laserske
spektroskopije kao izvor elektromagnetnog zračenja koristi se laser, odnosno lasersko
zračenje se usmerava na uzorak, a dobijeni spektar analizira nekom vrstom
spektroskopskog instrumenta.

Slika 42. Laserska spektroskopija.

Laserska svetlost je usmerena, prostorno i vremenski koherentna i ima visok

intenzitet i veliku gustinu energije, pa je ova metoda znatno efikasnija od metoda kod
kojih se koristi izvor bele, nekoherentne svetlosti (klasična spektroskopija). Između
ostalog, prednosti laserske spektroskopije su i veća moć razlaganja koja zavisi samo
od prirode ispitivanog uzorka, ali ne i od instrumentalne širine korišćenog uređaja.
 52

Takođe, kao prednosti mogu se spomenuti eliminacija doplerovog širenja linija,

detektovanje individualnih atoma i molekula, proučavanje spektara pobuđenih čestica
usled njihove selektivne ekscitacije, spektroskopija visoko pobuđenih stanja
zahvaljujući multifotonskim prelazima pod dejstvom laserskog zračenja velike snage,
daljinska spektralna analiza koja je našla primenu u ispitivanju zagađenosti viših
slojeva atmosphere, itd. Laserska spektroskopija je omogućila rešavanje mnogih
problema uočenih primenom klasične spektroskopije kao i formiranje novih metoda
istraživanja čiji razvoj nije bio moguć primenom klasičnih svetlosnih izvora.
U laserskoj spektroskopiji mogu se izdvojiti dve grupe spektorskopskih
eksperimenata. Jedna, gde se koriste laseri sa tačno određenom (fiksiranom) talasnom
dužinom, i druga gde se talasna dužina lasera kontinualno menja.
Postoji više metoda laserske spektroskopije. Jedna od njih je i Ramanova
spektroskopija koja analizira rasejano monohromatsko lasersko zračenje. Laserski
snop se usmerava na uzorak preko sistema sočiva i ogledala. Pritom, najveći deo
zračenja se rasejava bez promene talasne dužine, ali jedan manji deo upadnog zračenja
menja talasnu dužinu pri rasejanju. Zapravo, fotoni upadnog zračenja dobijaju ili gube
deo energije usled interakcije sa fononima nastalih zbog vibracija molekula u čvrstim i
tečnim uzorcima. Promena energije, odnosno talasne dužine daje informacije o
vibracionim modovima fonona, a samim tim i o molekulima prisutnim u uzorku.
Fluorescentna metoda (laserski indukovana fluorescencija) se zasniva na pojavi
fluorescencije, emisije vidljivog zračenja pri osvetljavanju uzorka zračenjem kraćih
talasanih dužina. Emitovano fluorescentno zračenje je jedinstvena karakteristika
svakog atoma i molekula što je iskorišćeno za identifikaciju čestica uzorka. Na primer,
laserski indukovana fluorescanecija se koristi za otkrivanje pesticida u hrani.
Apsorpcione metode laserske spektroskopije mogu proučavati propušteno
zračenje (u slučaju kada se apsorbuje znatna količina upadnog zračenja), ili
apsorbovanu energiju u samom uzorku (kada se apsorbuje mali deo upadnog zračenja)
praćenjem promena temperature, pritiska ili drugih karakteristika ispitivanog uzorka
usled procesa apsorpcije. Prednost apsorpcionih metoda je mnogo veća granica
razlaganja što omogućava merenje vrlo uzanih apsorpcionih linija.
Optoakustička metoda, kao jedna vrsta apsorpcione metode, zasniva se na
optoakustičnom efektu, odnosno efektu promene pritiska u zatvorenoj zapremini usled
apsorpcije infracrvenog zračenja. Upravo velika snaga laserskog zračenja omogućava
povećanje osetljivosti detekcije apsorpcionih linija. Kada se talasna dužina laserskog
zračenja poklapa sa apsorpcionom linijom nastaje apsorpcija zračenja, odnosno
ekscitacija čestica. Njihova relaksacija može biti neradijativna što dovodi do
zagrevanja uzorka i promene pristiska koja se registruje osetljivim mikrofonima.
U slučaju postojanja vrlo bliskih kvantnih prelaza u atomima i molekulima,
zbog Doplerovog širenja linija, spomenutim metodama laserske spektroskopije ne
može se izvršiti njihovo razdvajanje. Potrebno je izvršiti eliminaciju Doplerovog
širenja što je i dovelo do razvoja nelinearne laserske spektroskopije.
Jedna od metoda nelinearne laserske spektroskopije je saturaciona
spektroskopija. Lasersko zračenje za koje je karakteristična visoka usmerenost
interaguje samo sa česticama uzorka koje imaju komponentu brzine u pravcu kretanja
 53

upadnog talasa. Na taj način vrši se selektivna ekscitacija čestica što dovodi do
promene raspodele molekula po brzinama i za osnovni i za pobuđeni nivo. Na mestu
rezonantne brzine javlja se rupa u raspodeli donjeg nivoa i maksimum u raspodeli
gornjeg nivoa. Dubina rupe i visina maksimuma zavise od stepena saturacije
apsorbovanog zračenja. Promene u raspodeli čestica po brzinama dovode do distorzije
Doplerovog profila spektralnih linija.
Za dvofotonsku spektroskopiju kao jednu od metoda nelinearne laserske
spektroskopije je karakteristično da dolazi do simultane, istovremene apsorpcije dva
fotona upadnog laserskog zračenja čiji rezultat je ekscitacija čestica uzorka. Optimalni
uslovi za spektroskopsku analizu postižu se apsorpcijom dva fotona koji se kreću duž
istog pravca ali u suprotnim smerovima.
Laserska tehnologija ima široku primenu u vojnoj industriji, a njeno
korišćenje se, pritom, vrši na isti način kao i u drugim granama industrije
(metaloprerađivačka) ali u skladu sa specifičnostima koje su karakteristične za tu vrstu
proizvodnje.
Moguća upotreba lasera u borbenim uslovima i eventualnoj ratnoj situaciji se u
savremenim armijama ograničava uglavnom na tri funkcije, obeležavanje cilja i
nišanjenje, direktno dejstvo na cilj i kao sredstvo komunikacije (Slika 43).
Do sada je razvijeno više sistema za nišanjenje i obeležavanje cilja u borbenim
uslovima i na njihovom razvoju se kontinuirano radi. Lasersko zračenje kod ovih
sistema se usmerava na cilj, odbija od njega, a zatim prolazi kroz proces kompjuterske
obrade, nakon čega se izlazni podaci koriste za upotrebu oružja i uništavanje cilja.
Oružja koja se koriste za direktno dejstvo na cilj su od posebnog interesa za
armije u svetu jer se njihovom upotrebom deluje u smislu neutralisanja i uništenja
cilja. Problem kod ovih oružja je loš uticaj atmosfere i lokalnih meteoroloških prilika
na lasersko zračenje što bitno umanjuje njegovu ubojnu moć.
Laseri se koriste i kao sredstvo komunikacije tako što se vrši modulisanje
signala koji prenosi informaciju u laserski snop i obrnuto. Prednost ove metode je
otežano otkrivanje podataka čiji se prenos vrši od strane protivnika, a nedostatak je
kratak domet ovakvih sistema (nekoliko kilometara) i negativan uticaj meteoroloških
uslova na signal.

Slika 43. Lasersko oružje.

 54

U toku su i eksperimentalna istraživanja vezana za nuklearnu fuziju, uz

upotrebu laserske tehnike, čijom primenom je stvorena mogućnost dobijanja praktično
neograničenih količina energije spajanjem deuterijuma i tricijuma, kada nastaje
element helijum. U laboratorijama u Americi se vrše eksperimenti sa laserskim
sistemima u kojima bi u optimalnim eksperimentalnim uslovima bilo moguće stvoriti
laserski zrak izlazne snage 500 𝑇𝑇𝑇𝑇 (1𝑇𝑇𝑇𝑇 = 1012 𝑊𝑊). Upotrebom lasera bi bio
proizveden pritisak od nekoliko desetina miliona atmosfera što bi rezultiralo
implozijom ampule sa deuterijumom i tricijumom i nuklearnom fuzijom ta dva
elementa.

U sledećim tabelama dat je pregled različitih vrsta lasera sa talasnim dužinama

svetlosti koje emituju, načinom pobude aktivne sredine i primenom.

Gasni laseri
vrsta lasera talasna dužina način pobude primena
Helijum – 632,8nm (543,5nm; Električno Interferometrija,
neonski laser 593,9nm; 611,8nm; pražnjenje holografija, spektroskopija,
(He-Ne laser) 1152,3nm;1520nm; skeniranje.
3391,3 nm)
Argonski 454,6nm; 488,0nm, Električno Fototerapija mrežnjače oka,
laser 514,5nm (351nm; pražnjenje litografija, spektroskopija,
363,8nm; 457,9nm; laserska pumpa za ostale
465,8nm; 476,5nm; lasere.
472,7nm; 528,7nm)
Kriptonski 416nm; 539,9nm; Električno Naučna istraživanja,
laser 568,2nm; 647,1nm; pražnjenje koristi se sa argonom za
676,4nm; 752,5nm; laser, svetlosni prikazi.
799,3nm
Ksenon-jon Vidljivi deo Električno Naučna istraživanja.
laser spektra, UV i IR pražnjenje
Azotni laser 337,1nm Električno Pumpanje lasera sa bojama,
pražnjenje merenje zagađenosti
vazduha, naučna
istraživanja.
CO2 laser 10600nm; Električno Obrada materijala (rezanje,
(9400nm) pražnjenje zavarivanje), hirurgija.
CO laser 2600 do 4000nm; Električno Obrada materijala
4800 do 8300nm pražnjenje (graviranje, zavarivanje),
spektroskopija
Ekscimer 193nm (ArF), ekscimer Litografija, hirurgija.
laser 248nm (KrF) rekombinacija uz
308nm (XeCL) električno
353nm (XeF) pražnjenje
 55

Tečni laseri
vrsta lasera talasna dužina način pobude primena
Laseri sa bojama 390-435 nm; Drugi laseri, Naučna istraživanja,
460-515 nm; lampa bljeskalica spektroskopija,
570-640 nm medicina
Hemijski laseri
Vrsta lasera talasna dužina način pobude primena
HF laser(vodonik- 2700 do 2900nm Hemijska reakcija u Istraživanja u
fluorid laser) gorećem mlazu vojne svrhe
etilena i azot
trifluor (NF3)
DF laser(deuterij- 3600 do 4200nm Hemijska reakcija Istraživanja u vojne
fluorid laser) svrhe
HOIL laser(hemij. 1315nm Hemijska reakcija u vstraživanja u vojne
kiseonik- jod laser) mlazu svrhe
monokiseonika i
joda

Laseri sa parama metala

vrsta lasera talasna dužina način pobude primena
HeCd laser 441nm; 325nm Električno Kontrola novčanica,
(helijum-kadmij.) pražnjenje naučna istraživanja,
ispisivanje oznaka
HeHg laser 567nm; 615nm Električno Naučna istraživanja
(helijum-živa) pražnjenje
HeSe laser 24 tal.dužine Električno Naučna istraživanja
(helij.-seleni.) između crvene i pražnjenje
UV
HeAg laser 224,3nm Elektr. pražnjenje Naučna istraživanja
(helij.-srebr.)
Sr laser (stroncij.) 430,5nm Elektr. pražnjenje Naučna istraživanja
NeCu laser 248,6nm Elektr. pražnjenje Naučna istraživanja
(neon-bakar)
Cu laser (bakar) 510,6nm; 578,2nm Elektr. pražnjenje Pumpa za lasere sa
bojama,
dermatolgija
Au laser (zlato) 627nm Elektr. pražnjenje Dermatologija
 56

Laseri čvrstog stanja

vrsta lasera talasna dužina način pobude primena
Rubinski laser 694,3nm Lampa, bljeskalica Holografija,
uklanjanje tetovaže
Nd:YAG laser 1064nm (1320nm) Lampa bljeskalica, Obrada metala,
laserska dioda hirurgija, merenje
udaljenosti, pumpa za
druge lasere, naučna
istraživanja
Er:YAG laser 2940nm Lampa bljeskalica, Stomatologija
laserska dioda
Nd:YLF laser 1047nm; 1053nm Lampa bljeskalica, Pumpa za druge
laserska dioda lasere
Nd:YVO4 laser 1064nm Laserska dioda Pumpa za druge
lasere,označavanje
Nd:YCOB laser 1060nm Laserska dioda
Nd:staklo laser 1062nm (silikatno Lampa bljeskalica, Koriste se velike
staklo);1054nm laserska dioda snage (1012W), za
fosfatno staklo) lasersku fuziju
Ti:safir laser 650-1100nm Drugi laseri Spektroskopija,
merenje, naučna
istraživanja
Tm:YAG laser 2000nm Laserska dioda Merenje
Yb:YAG laser 1030nm Lampa bljeskalica, Obrada materijala,
laseska dioda merenje
Yb kao primesa, 1000nm Laserska dioda Obrada materijala:
stakleni laser rezanje,zavarivanje,
označavanje
Ho:YAG laser 2100nm Laserska dioda Hirurgija,uklanjanje
bubrežnog kamenca,
stomatologija
Ce:LiSAF ili 280 do 316nm Laserske pumpe Merenje (atmosfere)
Ce:LiCAF laser
F-Centar laser 2300-3300nm Jonski laser Spektroskopija
 57

Poluprovodnički laseri
Vrsta lasera Talasna dužina način pobude primena
Poluprovodnička 0,4-20μm Električna struja Obrada materijala,
laserska dioda zavarivanje, laserska
pumpa, holografija,
telekomunikacije
GaN laser 400nm Električna struja Optički disk
AlGaInP laser 630-900nm Električna struja Mašinska obrada,
AlGaAs laser optički disk,CD disk
glava, medicina,
laserska pumpa
InGaAsP laser 1000-2100nm Električna struja Mašinska obrada,
telekomunikacije,
medicina
Kvantni kaskadni Infracrvena oblast Električna struja Naučna istraživanja
laser
Hibridno silikatni Infracrvena oblast Električna struja Naučna istraživanja
laser

Ostale vrste lasera

vrsta lasera talasna dužina način pobude primena
laseri sa slobodnim Širok raspon svetlost Nauka o
elektronima (0,1nm-nekoliko materijalima,
mm) medicina
Gasno dinamički Oko 10500nm Smesa N2 i CO2 Primena u vojne
laser svrhe
Raman laser 1000-2000nm Laserska pumpa
(Yb-staklo laser)
Nuklearno Kao gasni laseri Nuklearna fisija Naučna istraživanja
pumpan laser
Tabela 1. Osnovne vrste lasera, talasne dužine, način pobude i primena
https://sh.wikipedia.org/wiki/Popis_osnovnih_vrsta_lasera
 58

5 Mere zaštite pri radu sa laserima

Pri radu sa laserima čovek se izlaže opasnostima koje se mogu svrstati u četiri
kategorije: zračenje, eksplozija, toksične supstance i strujni udar.
Zračenje lasera se razlikuje od drugih vrsta zračenja zbog karakteristika
svetlosnog snopa koji je koherentan i ima daleko veću snagu po jedinici površine od
drugih prirodnih i veštačkih izvora svetlosti. Najosetljiviji organ na lasersko zračenje
je ljudsko oko. Očni kapci imaju funkciju zaštite oka od zračenja i reaguju zatvaranjem
na zračenje koje registruje oko. Ovakva instiktivna reakcija nije efikasna u slučaju
lasera jer oko reaguje samo na vidljivu svetlost, a veliki broj lasera zrači u bliskoj IC
oblasti spektra, što je posebno opasno jer zračenje deluje na veoma maloj površini oka
prečnika do 0,020 𝑚𝑚𝑚𝑚.
Oštećenje oka može imati različit karakter ali je opasan mogući termički uticaj
na oko koji nastaje kod izlaganja oka dejstvu zračenja u kratkom vremenskom
intervalu. Naglim povećanjem temperature za samo nekoliko stepeni celzijusa iznad
temperature koja je optimalna za funkciju oka dolazi do oštećenja vitalnih delova oka,
a ako je laserski zrak direktno uperen u oko i žuta mrlja može biti oštećena.
Za efikasnu zaštitu očiju neophodno je u toku rada sa laserima koristiti zaštitne
naočare koje umanjuju efekat zračenja na talasnoj dužini lasera, a propuštaju zrake
drugih tlasnih dužina. Bez obzira na snagu lasera nikada ne treba gledati u laserski
zrak niti ga upravljati u nečije oko.
Daljinomeri koji koriste lasere za svoj rad moraju imati specificiranu bezbednu
daljinu kako bi se sprečilo negativno dejstvo njihovog zračenja na okruženje.
Daljinomer zbog toga nikada ne treba usmeriti prema delu prostora gde se nalaze ljudi.
Prilikom rada lasera postoji mogućnost eksplozije lampe bljeskalice ili pak
rezonatorskog sistema sa sočivima posebno kod lasera čvrstog stanja pri velikim
gustinama zračenja. Zato je neophodno da bljeskalice budu uvek u kućištima, a
rezonatori smešteni u zaštitne metalne kutije.
U toku rada lasera moguće je da snažno lasersko zračenje indukuje hemijske
reakcije u laserskom medijumu i dovede do stvaranja toksičnih supstanci u blizini
lasera. Zato je neophodno da se u prostorijama gde se radi sa snažnim laserima
obezbedi kvalitetna ventilacija.
U radu sa laserom postoji i opasnost od strujnog udara pa da bi se opasnost od
ovoga svela na minimum potrebno je da svi izvori napajanja budu propisno zaštićeni i
uzemljeni.
 59

6 Zaključak
U radu je prezentiran i teorijski i praktični aspekt problematike vezane za lasere
i njihovu primenu. Postupno su izloženi podaci relevantni za ovu temu sa akcentom na
najviše korišćenim laserima i analizi njihovih karakteristika.
Navedeni su i istorijski podaci po godinama o nastanku lasera i razvoju laserske
tehnike kroz vreme, od stvaranja teorijske osnove pa do razvoja lasera sa osobinama
koje omogućavaju njihovu primenu u svim oblastima ljudske delatnosti.
Razvoj laserskih tehnika i novih tipova lasera teče i danas i stvara uslove za
korišćenje i još širu pimenu lasera u starim, ali i novim oblastima u kojima do sada
nije bio prisutan.
U razvoju novih laserskih tehnika akcenat je stavljen na hemijske lasere zbog
specifičnog načina pobude aktivne sredine i širokih mogućnosti za njihovu upotrebu u
kosmičkim i drugim tehnologijama.
U toku su istraživanja vezana za lasere kod kojih se pobuda vrši produktima
nuklearnih reakcija kod kojih postoje određene tehničke poteškoće koje će u narednom
periodu svakako biti prevaziđene.
Medicina je oblast koja je zbog svog značaja u vrhu prioriteta kada su laseri i
njihova upotreba u pitanju pa su u toku značajne aktivnosti na što širem uključivanju
lasera u različite medicinske terapije.
Vojna industrija zbog izuzetnih karakteristika laserskog oružja angažuje
zanačajne kapacitete i ulaže velika sredstva u razvoj ovog tipa oružja, što svakako
unapređuje primenu i razvoj lasera i u okvirima civilnog sektora.
 60

Spisak slika
Broj slike i naziv : Izvor slike :
Slika 1. Stimulisana emisija laserskog sistema sa dva https://en.wikipedia.org/wiki/Population_inversion
energijska nivoa
Slika 2. Laserski sistem sa tri energijska nivoa. https://en.wikipedia.org/wiki/Population_inversion

Slika 3. Laserski sistem sa četiri energijska nivoa. https://en.wikipedia.org/wiki/Population_inversion

Slika 4. Šematski prikaz lasera. http://www.slideshare.net/RKSKUSHWAHA/basics-of-laser-and-its-use-in-

dermatology

Slika 5. Šematski prikaz ogledala sa pet slojeva. http://www.batop.de/information/r_Bragg.html

Slika 6. Planparalelni rezonator OSNOVE OPTIKE, OPTIČKIH POMAGALA I UREDJAJA Handout 11 –

2012/2013 Dj. Koruga, D. Vasiljević, J. Šakota

OSNOVE OPTIKE, OPTIČKIH POMAGALA I UREDJAJA Handout 11 –

Slika 7. Koncentrični (sferni) rezonator.
2012/2013 Dj. Koruga, D. Vasiljević, J. Šakota

Slika 8. Konfokalni rezonator OSNOVE OPTIKE, OPTIČKIH POMAGALA I UREDJAJA Handout 11 –

2012/2013 Dj. Koruga, D. Vasiljević, J. Šakota

OSNOVE OPTIKE, OPTIČKIH POMAGALA I UREDJAJA Handout 11 –

Slika 9. Hemisferični rezonator.
2012/2013 Dj. Koruga, D. Vasiljević, J. Šakota

OSNOVE OPTIKE, OPTIČKIH POMAGALA I UREDJAJA Handout 11 –

Slika 10. Rezonator velikog prečnika.
2012/2013 Dj. Koruga, D. Vasiljević, J. Šakota

Slika 11. Stabilan i nestabilan rezonator. http://aml.engineering.columbia.edu/ntm/level2/ch02/html/l2c02s06.html

Slika 12. https://www.osapublishing.org/ao/fulltext.cfm?uri=ao-5-10-

Tipična trajektorija zraka kroz optički sistem 1550#articleFigures

Slika 13. Matrice prenosa zraka za šest elementarih http://www.slideshare.net/mehmetdeveci/laser-beams-and-resonators

optičkih sistema
Slika 14. Rezonator sa sfernim ogledalima i ekvivalentni https://www.osapublishing.org/ao/fulltext.cfm?uri=ao-5-10-
optički sistem 1550#articleFigures

Slika 15. Dijagram stabilnosti rezonatora. https://en.wikipedia.org/wiki/Optical_cavity

Slika 16. Šematski prikaz He – Ne lasera. https://www.repairfaq.org/sam/laserhtr.htm

Slika 17. He-Ne laser sa Brusterovim prozorima. https://www.rp-photonics.com/brewster_windows.html

Slika 18. Transmisija paralelno polarizovanih svetlosnih https://perg.phys.ksu.edu/vqm/laserweb/Ch-7/F7s5t1p6.htm

zraka kroz Brusterov Rami Arieli: "The Laser Adventure" Chapter 7 Section 5, page 8

Slika 19. Prikaz energijskih nivoa sa prelazima kod He - https://en.wikipedia.org/wiki/Helium%E2%80%93neon_laser

Ne lasera.

Slika 20. Šematski prikaz CO2 lasera. https://laserscn.wordpress.com/

Slika21.Prikaz energijskih izvora sa prelazima kod CO2 laser.photoniction.com/tutorial/

lasera Fig.4.2.4.
Slika 22. Prikaz energijskih nivoa sa prelazima kod https://perg.phys.ksu.edu/vqm/laserweb/
argonskog lasera ( Rami Arieli: "The Laser Adventure")

Slika 23. Energijski nivoi eksimer lasera zavisno od https://perg.phys.ksu.edu/vqm/laserweb/ch-6/f6s1t8p3.htm

rastojanja između ( Rami Arieli: "The Laser Adventure")

Slika 24. Šema eksimer lasera. http://www.twi-global.com/technical-knowledge/faqs/process-faqs/faq-

what-is-an-excimer-laser/

Slika 25. Tečni laser na bazi organske boje rodamin 6G. https://en.wikipedia.org/wiki/Dye_laser

Slika 26. Prikaz rubinskog lasera. http://www.fizika.si/seminarji/laser/laser.html#rubinski

 61

Slika 27. Prikaz energijskih nivoa sa prelazima kod https://perg.phys.ksu.edu/vqm/laserweb/

rubinskog lasera ( Rami Arieli: "The Laser Adventure")

Slika 28. Šematski prikaz Nd:YAG lasera. https://sh.wikipedia.org/wiki/Gra%C4%91a_lasera

Slika 29. Prikaz energijskih nivoa sa prelazima kod https://web.phys.ksu.edu/vqm/laserweb/Ch-6/F6s2t2p2.htm

Nd:YAG lasera ( Rami Arieli: "The Laser Adventure")

Slika 30. Dvoslojni heterostrukturni laser (DH laser). http://britneyspears.ac/physics/fplasers/fplasers.htm

Slika 31. Opseg talasne dužine laserske svetlosti http://ldselection.com/tutorial/basics-of-laser-diode/chapter1-basics-of-

dvoslojnih heterostrukturnih poluprovodničkih lasera. laser-diode/

Slika 32. Kontinualni i impulsni režim rada lasera laser.photoniction.com/tutorial/

Fig.1.1.2.
Slika 33.Parametri impulsnog režima rada lasera laser.photoniction.com/tutorial/
Fig.1.1.3.
Slika 34. Spektar elektromagnetnih zračenja sa http://www.sk.rs/2012/04/skpr01.html
primenom

Slika 35. Prikaz CNC mašine za sečenje limova laserom i http://www.gemtradedoo.com/cnc-masina-vanad-laser-kompakt

dela urađenog
Slika 36. Prikaz postupka rezanja i graviranja laserom. http://www.digitart.rs/wordpress/services/laser/

Slika 37. Uporedni prikaz tri vara dobijena sa tri različita http://www.laserskovarenje.com.hr/index.php/lasersko-zavarivanje
postupka zavarivanja.

Slika 38. Prikaz zavarivanja laserom na teško http://www.laserskovarenje.com.hr/index.php/lasersko-zavarivanje

pristupačnom mestu.

Slika 39. Šematski prikaz laserskog štampača. http://www.physics.hku.hk/~phys0607/lectures/chap06.html

Slika 40. Snimanje holograma. http://science.howstuffworks.com/hologram1.htm

Slika 41. Prikaz rekonstrukcije holograma http://how-does-things-work.blogspot.rs/2010/02/working-of-

hologram.html

Slika 42. Raman laserska spektroskopija. https://www.doitpoms.ac.uk/tlplib/raman/index.php

Slika 43. Lasersko oružje http://www.zerohedge.com/news/2016-06-27/us-navy-begin-testing-

powerful-150-kilowatt-laser-weapon-system
 62

Literatura
(1) Henč-Bartolić V, Bistričić L, - Predavanja i auditorne vježbe iz fizike lasera,
Element, Zagreb, 2001.
(2) Koechner W, Bass M, - Solid-State Lasers: A Graduate Text, Springer Verlag,
New York, 2003.
(3) Konjević N, Laseri sa promenljivom talasnom dužinom, Sveske fizičkih nauka,
SFIN, Beograd, 1993.
(4) Konjević N, Laserska spektroskopija, Savremena istraživanja u fizici II, Institut za
fiziku, Beograd i Naučna knjiga, Beograd, 1982.
(5) Konjević N, - Uvod u kvantnu elektroniku - Laseri, Naučna knjiga, Beograd, 1981.
(6) Lugomir S, Stipančić M, - LASERI - Fizikalne osnove, konstrukcija i primjena,
IGKRO “Svjetlost” - OOUR Zavod za udžbenike, Sarajevo, 1977.
(7) Marinčić A, - Laseri i optoelektronika, Tehnička knjiga, Beograd, 1987.
(8) Marković V, - Fizika jonizovanih gasova, Niš, 2004.
(9) Martinovski V i Antić M, Noviteti u termičkim postupcima rezanja, Zavarivanje i
zavarene konstrukcije, 3 (2011).
(10) Meschede D, - Optics, Light and Laser, Wiley-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA
ICCM, Weinheim, 2007.
(11) Peng Q et al. - Laser in medicine, Rep. Prog. Phys. 71 (2008)
(12) Renk K. F, - Basics of Laser Physics, Springer International Publishing, 2012.
(13) Siegman A. E, - Lasers, University Science Books Sausalito, California, 1986.
(14) Svanberg S, - Atomic and molecular spectroscopy, Springer-Verlag Berlin
Heidelberg, 2001.
(15) Svelto O, - Principles of lasers, Springer Science & Business Media, 2010.
(16) Plamann K et al. - Ultrashort pulse laser surgery of the cornea and the sclera, J.
Opt. 12 (2010),
(17) Puđa N. – Upotreba lasera u savremenoj medicini, Vršac, 2005.
(18) Paschotta R, Encyclopedia of Laser Physics and Technology, https://www.rp-
photonics.com/encyclopedia.html
(19) https://perg.phys.ksu.edu/vqm/laserweb/ Arieli R, The Laser Adventure
(20) http://www.laserskovarenje.com.hr/index.php/lasersko-zavarivanje
(21) https://sh.wikipedia.org/wiki/Popis_osnovnih_vrsta_lasera
(22) http://science.howstuffworks.com/hologram.htm