Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“

Zrenjanin

EKSPERIMENT ZA PAMĆENJE
- seminarski rad -

Predmet: Psihologija

Profesor: prof. dr Đurđa Soleša - Grijak Student: Marija Mladić

Broj indeksa: IM 45/15
Smer: inženjerski menadžment

Zrenjanin, 2015. godina

 SADRŽAJ

2. EKSPERIMENT
4. ZAKLjUČAK
5. LITERATURA
 1. UVOD
Eksperiment je jedna od dve osnovne metode psihološkog istraživanja. Suštinska odlika
eksperimentalnog istraživanja jeste sistematsko i namerno menjanje uslova u kojima se
neka pojava javlja. Eksperimentalnim istraživanjem moguće je najpouzdanije utvrditi
zakonitosti javljanja neke pojave. Zato je upravo uveđenjem eksperimenta u psihološko
istraživanje psihologija kao nauka i počela da se razvija. Ovo istraživanje je takođe i
najsigurnija metoda istraživanja, jer pomoću nje možemo najpouzdanije otkriti uzroke
javljanja određene pojave.

Eksperiment koji smo uradili jeste eksperiment za pamćenje. Pamćenje je trajanje onog što
je učenjem prethodno stečeno. Učenjem se stvaraju izvesne relativne trajne promene u
nervnom sistemu, ono predstavlja “beleženje” ili “upisivanje” izvesnih tragova u mozgu.
Pamćenje je trajanje tih tragova, a zaboravljanje slabljenje ili nestajanje tih tragova. Vilijem
Džejms je rekao da dobro pamtiti znači razmišljati o onome što se uči.

Istraživali smo proces pamćenja na osnovu jednog ispitanika. Naš ispitanik ima 17 godina i
ide u srednju školu.

Vreme koje smo imali određeno za vršenje ovog eksperimenta je pet dana. Osobu smo
ispitivali prvog, trećeg i petog dana. Svakog dana su bile primetne određeno promene.

Ispitanik je dobio da nauči zanimljiv tekst o Ajfelovom tornju. U tekstu se nalaze brojne
informacije, kako u obliku reči tako i u obliku bojeva. Nakon naučenog teksta ispitanik je
dobio 14 pitanja na koja je odgovorio. Na osnovu toga smo izvršili eksperiment. Na kraju
smo broj tačnih odgovora pretvorili u procente i videli tačan učinak testa u procentima.
 2. EKSPERIMENT
Ajfelov toranj

Ajfelov toranj je metalni toranj sagrađen na Marsovim poljima u Parizu i danas je

znamenitost i simbol Pariza. Sagrađen je 1889. godine, a ime je dobio po inženjeru koji ga
je i projektovao Gustavu Ajfelu. Toranj je visok 300 metara, a uključujući antene na vrhu
visok je 324 metra. Težak je 10.100 tona.

Do vrha Ajfelovog tornja moguće je doći na dva načina, liftom ili stepenicama, ukoliko se
odlučimo za stepenice treba da znamo da ih ima 1665. S obzirom da se većina posetilaca
odlučuje za lift, on godišnje gore – dole pređe 103.000 kilometara. To je isto kao kada bi
dva i po puta obisao nasu planetu. Tokom velikuh hladnoća toranj se skupi do 15
centimetara.

Izgradnja Ajfelovog tornja trajala je dve godine, dva meseca i pet dana. To je opet skoro 180
godina manje nego što je trajala izgradnja druge najpopularnije atrakcije Pariza,
Bogorodičine crkva. Toranj je premijerno predstavljen 1889. godine na Svetskom sajmu
„Exposition Universelle“ koji je organizovan povodom veka od Francuske revolucije..

Francuski proizvođač automobila „Citroen“ koristio je toranj za svoju veliku reklamu

sačinjenu od 250000 svetlećih lampica, što je u Ginisu zabeleženo kao najveća reklama na
svetu. Ona je krasila toranj od 1925. do 1934. godine.

Jedna žena se čak 2008. godine venčala za Ajfelov toranj. Od tada njeno ime je Erika la
Tour.

Toranj može i da pleše. I to čini svaki put kada duva jači vetar, pomerajući se u krug za 6 do
7 centimetara. Farbanje tornja obavlja se svake sedme godine, a za samo farbanje potrebno
je 60 tona farbe.

Danas, Ajfelov toranj posećuje oko sedam miliona ljudi godisnje, što je čini najposećenijom
turističkom atrakcijom.Najveći broj posetilaca je iz Francuske (10,4 %), a potom iz Španije
(8,1 %) i SAD (7,9 %).

Slika 1. Ajfelov toranj

Ovo su pitanja koja smo postavljali ispitaniku:
1. Gde se nalazi Ajfelov toranj i koje godine je sagrađen?
2. Po kome je toranj dobio ime?
3. Koliko je toranj visok uključujući antene?
4. Koliko stepenica ima toranj?
5. Koliko godišnje lift u tornju pređe gore – dole?
6. Koliko je tačno trajala izgradnja tornja?
7. Kada i gde je Ajfelov toranj predstavljen?
8. Koliko je svetlećih lampica bilo u „Citroenovoj“ reklami?
9. Od koje do koje godine je reklama krasila toranj?
10. Koje godine se Erika udala za toranj?
11. Koliko farbe je potrebno za farbanje tornja?
12. Za koliko centimetara se toranj pomera u krug kada duva vetar?
13. Koliko ljudi godišnje poseti toranj?
14. Koliki je procenat posetilaca Ajfelovog tornja iz Španije?

3. REZULTATI EKSPERIMENTA
Prvi dan:

Prvog dana ispitanik je dobio sat vremena da pročita i nauči dati tekst o Ajfelovom tornju.
Nakon sat vremena počeli smo sa ispitivanjem. Ispitanik je dobio test sa pitanjima koji je
trebao da reši. Test je trebao da se reši za 30 minuta, kako je ispitanik i učinio.

Tekst je bio smišnjenog karaktera i nije ga bilo mnogo teško zapamtiti. Od 14 pitanja
ispitanik je tačno odgovorio na 12 što znači da mu 2 odgovora nisu bila tačna tj. jedno
pitanje je uradio ali mu nije bilo tačno a jedno nije pokušao. To su bila pitanja pod brojem
14 i 9. Ispitanik je rekao da su mu ta pitanja bila teška za pamćenje zbog toga što sadrže
neke godine i procente na koje on nije obratio pažnju. Takođe ispitana osoba je rekla da
test nije bio težak, jer joj je tekst bio zanimljiv i nikada pre nije čula za neke od navedenih
činjenica. Neke odgovore je znala i od pre iz neke opšte kulture i geografije. Kao što su na
primer: “Gde se nalazi toranj i po kome je dobio ime?“ Za poslednje pitanje na koje nije
znao odgovor ispitanik je rekao da je iz teksta zapamtio i koliko procenata posetilaca dolazi
iz Francuske i SAD-a ali da je zaboravio koliko procenata posetilaca dolazi iz Španije i da
nije toliko obratio pažnju na to.
Treći dan:

Trećeg dana ispitaniku smo dali isti test sa istim pitanjima koji je takođe trebao da uradi za
pola sata. Ispitanik se žalio da mu je to bilo malo vremena i da nije mogao svih odgovora da
se seti. Takođe je rekao da se odgovora na neka pitanja setio i pomoću fotografskog
pamćenja.

Od 14 pitanja ispitanik je tačno odgovorio na 9 pitanja. Pitanja koja mu nisu bila tačna su
pitanja pod brojem 3, 5, 9, 11, 12, 14. Na primer, na pitanje pod brojem 3 „Koliko je toranj
visok uključujući antene?“ ispitanik je napisao 300 metara što nije tačan odgovor, ali je
tačno da je toranj visok 300 metara bez antena. Što znači da se setio tačne visine tornja ali
ne i visine sa antenama koja iznosi 324 metra.

Peti dan:

Poslednjeg dana ispitivanja tj. petog dana takođe smo ispitaniku dali onaj isti test sa 14
pitanja. Ispitanik je dobio 10 minuta duže da radi test, jer je zaboravio neke podatke. Tako
da je sada test trajao 40 minuta. Ispitanik je tačno uradio pola testa tj. uradio je 7 od 14
pitanja. Urađena su pitanja koja je ispitanik od pre znao i koja su mu ostala u sećanju pri
prvom čitanju od pre pet dana. Na neka pitanje ispitanik je odgovarao i pomoću asocijacija
koje je sam smišljao.

Sledi prikaz tabele po danima u procentima:

Vreme proteklo od učenja

Prvi dan Treći dan Peti dan

Ispitanik
85,71 % 64,29 % 50 %

4. ZAKLJUČAK
Zaključili smo da je ispitanik odgovore na pitanja iz teksta najbolje znao prvog dana nakon
procitanog teksta i to je 85,71 %. Dok je trećeg dana znao malo vise od pola 64,29 % a
poslednjeg petog dana znao je tačno pola odnosno 50 %. Smatram da kako je vreme
prolazilo tako je sadržaj pamćenje bio sve slabiji.
 5. LITERATURA
http://www.b92.net/putovanja/zanimljivosti.php?nav_id=830758

http://www.znanje.org/i/i25/05iv01/05iv0114/ajfelov%20toranj.htm

https://gymkopsih.wordpress.com/2013/11/17/pamcenje/

„Opšta psihologija“ Dr Nikola Rot – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd

„Psihologija za drugi razred gimnazije“ Nikola Rot i Slavoljub Radonjić - Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva Beograd