4.

BIOREAKTORI

Bioreaktor je uređaj u kome se obavlja konverzija (transformacija) sirovina (supstrata) u že-

ljene proizvode pomoću biokatalizatora. U biotehnološkim procesima bioreaktori su srce procesa.
Svi bioreaktori od industrijskog značaja su heterogeni sistemi koji uključuju najmanje dve, a
obično više faza, zbog čega je međufazni prenos količine kretanja, toplote i mase od presudnog
uticaja na ispunjavanje osnovnih zadataka bioreaktora u biotehnološkom procesu.
Zavisno od vrste biokatalizatora, bioreaktori se mogu podeliti u više grupa, kao, na primer,
na:
- bioreaktore za mikrobiološke procese u kojima se transformacije supstrata obavljaju pomo-
ću živih ćelija mikroorganizama,
- bioreaktore za bioprocese sa biljnim i animalnim ćelijama i kulturom tkiva i ograna i
- bioreaktore za enzimske procese u kojima se transformacije supstrata obavljaju pomoću
enzima.
Žive ćelije mikroorganizama, kao i biljne i animalne ćelije, tkiva i organi, teže neprekidno da
promenom uslova okoline postignu i održavaju optimalne uslove za svoj rast. Ova prirodna ten-
dencija živih ćelija, tkiva i organa se potpomaže u bioreaktoru, da bi se ubrzalo i uvećalo nas-
tajanje željenog proizvoda (biomasa ili metabolit) ili izvršila biotransformacija supstrata. Glavni
zadatak bioreaktora je da osigura snabdevanje živih ćelija, tkiva i organa neophodnim supstratima
i optimalne procesne uslove (temperatura, pH, mešanje, aeracija) za rast i produkciju metabolita.
U slučaju bioreaktora za mikrobiološke procese često se u praksi koristi naziv fermentori, a za
proces - fermentacija
Transformacija supstrata u enzimskim reaktorima vrši se enzimima, bez prisustva živih ćelija
mikroorganizma. Zadatak enzimskog bioreaktora je da obezbedi optimalne procesne uslove za ak-
tivnost i stabilnost enzima.
Dalja podela bioreaktora moguća je prema različitim kriterijumima, i to:
- prema načinu organizacije rada,
- prema načinu gajenja proizvodnog organizma,
- prema obliku biokatalizatora i
- prema potrebi za prisustvo kiseonika u toku procesa itd.
Tako, prema režimu rada, biorektore je moguće podeliti na:
- diskontinualne (šaržne),
- kontinualne (protočne) i
- semikontinualne (polušaržne ili poluprotočne).
Najveću praktičnu primenu imaju šaržni bioreaktori, mada primena druga dva tipa bioreakto-
ra postaje šira iz dana u dan.

149
150 OSNOVI BIOPROCESNOG INŽENJERSTVA

Prema načinu gajenja proizvodnog organizma, bioreaktori se mogu podeliti na:

- dubinske (submerzne),
- površinske (emerzne) i
- bioreaktore sa čvrstom ili polutečnom hranljivom podlogom.
Biokatalizator može biti slobodno suspendovan u tečnom medijumu ili imobilisan na čvr-
stom nosaču. Prema obliku biokatalizatora, bioreaktori se mogu podeliti na:
- bioreaktore sa slobodno suspendovanim biokatalizatorom i
- bioreaktore sa imobilisanim biokatalizatorom.
Prema prisustvu ili odsustvu kiseonika u toku bioprocesa, bioreaktori se dele na:
- bioreaktore za aerobne procese i
- bioreaktore za anaerobne procese.
Ovi bioreaktori se razlikuju međusobno po tome što prvi mora da obezbedi kontinualno
snabdevanje kiseonikom, stvaranjem uslova za efikasno rastvaranje kiseonika iz vazduha u teč-
nom medijumu, dok drugi mora da spreči prisustvo kiseonika.

4.1. BIOREAKTORI ZA IZVOĈENJE MIKROBIOLOŠKIH PROCESA

4.1.1. Bioreaktori za submerzno gajenje mikroorganizama

Osnovna karakteristika ovog tipa bioreaktora je formiranje i održavanje međufazne površine
gas-tečnost dispergovanjem gasa (vazduha) u tečnosti pomoću spoljašnje energije. Prema vrsti
spoljašnje energije pomoću koje se obavlja mešanje i dispergovanje gasa, ova vrsta bioreaktora se
može podeliti u tri glavne grupe (slika 4.1):
- bioreaktore sa mehaničkim mešanjem,
- bioreaktori sa prinudnom cirkulacijom i mešanjem tečnosti pomoću pumpe i
- bioreaktori sa mešanjem aeracijom (produvavanjem vazduha).
Prema konstrukciji bioreaktori za submerzno gajenje se mogu podeliti u dve grupe, i to na:
- bioreaktore bez petlje i
- bioreaktore sa petljom (unutrašnjom ili spoljašnom).
Ako je odnos visine i prečnika bioreaktora manji od 3, govori se o sudu, a ako je ovaj odnos
veći od 3, onda se radi o koloni.

Bioreaktori sa mehaničkim mešanjem

1) Sudovi na mućkalici
Od prvog korišćenja 1933. godine, sudovi na mućkalici su verovatno, najrašireniji tip bio-
reaktora za gajenje mikrobioloških, biljnih i animalnih ćelija. Osnovna prednost ovog tipa bioreak-
tora je u mogućnosti izvođenja velikog broja eksperimenata u gotovo identičnim uslovima na
 4. BIOREAKTORI 151

relativno jednostavan i jeftin način, što je od posebnog značaja za primarni "screening", tj. selek-
ciju soja, optrimizaciju hranljive podloge, ocenu produktivnosti soja i sl. Najveća mana sudova na
mućkalici je ograničena i mala zapremina, što otežava praćenje promena parametara bioprocesa.
Takođe, prisutne su teškoće vezane za: prenos kiseonika u slučaju striktno aerobnih mikroorgani-
zama, dodavanje supstrata za prihranjivanje i održavanje pH u toku gajenja.
Kao bioreaktorski sudovi koriste se epruvete, boce i sudovi za gajenje mikroorganizama u
tečnoj hranljivoj podlozi, različitog oblika i veličine. Epruvete se koriste kada je zapremina hran-
ljive podloge veoma mala, i to uglavnom za preliminarnu identifikaciju mikroorganizama, klijanje
spora za kasnije gajenje mikroorganizama i sl. Gajenje mikroorganizama u većim zapreminama
obavlja se najčešće u standardnim tikvicama po Erlenamjeru, mada se mogu koristiti i drugi sudo-
vi. Ukupna zapremina suda je obično 100 do 1000 cm3, a najčešće 500 cm3. Sudovi većih zapre-
mina se koriste izuzetno, kada je potrebno u toku gajenja u kratkim vremenskim intervalima uzi-
mati veće uzorke ili kada nedostaje laboratorijski bioreaktor. U cilju povećanja aeracionog kapaci-
teta u bioreaktorske sudove se ugrađuju odbojnici različitog oblika. Odbojnici mogu uzrokovati
penušanje zbog intenzivnog mešanja, a nastala pena na površini tečnosti izaziva smanjenje brzine
prenosa gasova kroz graničnu površinu.

Slika 4.1 Tri tipa bioreaktora: a) sa mehaničkim mešanjem, b) sa cirkulacijom

supstrata i c) sa mešanjem aeracijom (produvavanjem vazduha) : 1. barbotažna
kolona, 2. air-lift sa unutrašnjom petljom i 3. air-lift sa spoljašnjom petljom

Sudovi su, po pravilu, stakleni zbog niza prednosti, kao što su: niska cena, mogućnost pos-
matranja rasta mikroorganizma i mešanja tečnosti, jednostavna sterilizacija i pranje, kao i otpor-
nost na kiseline, alkalije i toplotu. Nedostaci staklenih sudova su: lomljivost, mikroorganizmi mo-
gu rasti na zidovima suda i troškovi radne snage angažovane za pranje. U nekim slučajevima, na
primer, kada se ispituje uticaj materijala suda na tok fermentacije, koriste se i sudovi od metala
(čelik, aluminijum). Uprkos određenim pozitivnim osobinama (niska cena omogućuje jednokratnu
upotrebu, potpuna inertnost, ne inhibiraju rast, ne utiču na pH fermentacione tečnosti, nema rasta
na zidovima zbog hidrofobnosti), plastični sudovi se još uvek komercijalno ne proizvode.
U cilju obezbeđivanja sterilnih uslova sudovi su zatvoreni sa zapušačem, obično od pamuka
(vata), koji ima uticaja na razmenu mase između suda i okolnog vazduha. Koriste se, takođe, filter
diskovi i metalni zatvarači.
152 OSNOVI BIOPROCESNOG INŽENJERSTVA

Sud, obično standardna tikvica po Erlenmajeru, učvršćuje se na pogodan način na mućkalici.

Koriste se mućkalice sa recipročnim i rotacionim kretanjem. Osnovna razlika između ova dva tipa
mućkalica je u modelu mešanja tečnosti koje se uspostavlja u sudu učvršćenom na mućkalici.
Mešanje tečnosti u sudu na recipročnoj mućkalici je nepredvidljivo i često pri većim intenzitetima
mućkanja vodi zapljuskivanju, koje može ovlažiti zapušač. Kretanje tečnosti u sudu na rotacionoj
mućkalici je uniformno, rotaciono kretanje koje, pri većim brzinama obrtanja, stvara duboki vrtlog
("vortex"). Iako se recipročne mućkalice odlikuju jednostavnijom konstrukcijom i nižom cenom,
prednost se daje rotacionim mućkalicama zbog ravnomernog strujanja. Mućkalica mora da bude
tiha, pouzdana i bez drugih problema (vibracije) u toku rada u dužem vremenskom periodu, da
ima mogućnost promene brzine i/ili radijusa rotacionog kretanja i/ili frekvencije i amplitude
recipročnog kretanja, da omogućuje jednostavnu i brzu zamenu platforme i držača sudova i da su
troškovi rada niski.
Mućkalice se obično postavljaju u sobama ili kabinetima sa dobrom cirkulacijom vazduha u
kojima se temperatura održava konstantnom..
2) Bioreaktori sa mehaničkim mešanjem i prinudnom aeracijom
U ovu grupu spadaju bioreaktori opremljeni sa mehaničkom mešalicom i distributerom za
produvavanje sterilnog vazduha. Najčešće korišćen tip je klasičan bioreaktor sa mehaničkom me-
šalicom (slika 4.2).

Slika 4.2 Klasični bioreaktor sa mehaničkim mešanjem

Sastoji se iz cilindričnog suda sa ravnim, eliptičnim ili polusfernim dnom i često sa 4 simet-
rično postavljena odbojnika; odnos visine prečnika suda je obično 1 : 3, a širina odbojnika je naj-
češće 10% od prečnika suda. Razmena toplote se vrši preko omotača i/ili zmijastog razmenjivača
toplote. Mešanje se vrši različitim tipovima mešalica, zavisno od viskoziteta tečnosti (slika 4.3).
 4. BIOREAKTORI 153

Zadaci mešanja u bioreaktorima su ostvarivanje:

- homogenog sastava tečnosti,
- uniformne suspenzije mikroorganizama,
- efikasnog suspendovanja čvrstih čestica,
- efikasnog dispergovanja gasa u cilju povećanja brzine prenosa mase kiseonika,
- efikasnog emulgovanja tečnosti koje se ne mešaju i
- zadovoljavajućeg prenosa toplote.

Slika 4.3 Mešalice koje se najčešće koriste u bioreaktorima

Za mešanje tečnosti malog viskoziteta koriste se propelerska mešalica, lopatasta mešalica sa

kosim lopaticama i turbinska mešalica sa ravnim lopaticama. Prva dva tipa formiraju aksijalno
strujanje, a treći tip radijalno strujanje. Za mešanje tečnosti srednjeg viskoziteta preporučuju se lo-
pataste mešalice, koje formiraju tangencijalno i radijalno strujanje. U slučaju jako viskoznih teč-
nosti koriste se spiralna (formira aksijalno strujanje) i sidrasta mešalica (formira tangencijalno
strujanje).
154 OSNOVI BIOPROCESNOG INŽENJERSTVA

Klasičan bioreaktor sa mehaničkom mešalicom se pokazao nepogodnim za neke bioprocese

zbog neodgovarajućih tehničkih karakteristika i/ili neprofitabilnosti, kao i potrebnih specifičnih
uslova. Najznačajniji razlozi za razvoj i upotrebu novih tipova bioreaktora dati su u tabeli 4.1. Ovi,
novo razvijeni ili usavršeni postojeći bioreaktori imaju tehničke i ekonomske prednosti u odnosu
na klasičan bioreaktor sa mešalicom. Tako, na primer, u sastavu postrojenja za proizvodnju prote-
ina jednoćelijskih organizama kompanije ICI u Billingham-u nalazi se bioreaktor ukupne zapremi-
ne 2.300 m3 (kolona prečnika 7 m i visine 60 m), odnosno radne zapremine 1.560 m3, sa ukupnom
potrošnjom snage 7 MW. Tipičan primer je i postrojenje za obradu otpadnih voda, koje je Bayer
AG izgradio u Leverkusenu, koje ima ukupnu zapreminu oko 20.000 m3 (bioreaktor prečnika 26
m i visine 30 m). Upotreba klasičnih mešalica u bioreaktorima takvih zapremina nije tehnički iz-
vodljiva.
Tabela 4.1 Najvažniji razlozi razvoja novih bioreaktora
1. Konstrukcija bioreaktora vrlo velike zapremine:
o Problemi projektovanja
o Velika snaga mešanja (P/V = const.)
o Veliki troškovi energije i rashladne vode
o Problemi odvođenja toplote
2. Smanjenje specifičnih fiksnih troškova
3. Smanjenje specifičnih troškova energije
4. Izbegavanje oštećenja ćelija
5. Smanjenje gubitka supstrata (usled isparavanja i respiracije)
6. Povećanje stepena konverzije supstrata

3) Bioreaktori sa cirkulacijom tečnosti pomoću pumpe

Hranljiva podloga stalno cirkuliše kroz bioreaktor pomoću spoljašnje pumpe. Dispergovanje
gasa se može izvršiti na više načina, i to:
- pomoću dvofazne mlaznice,
- pomoću mlaza i
- kombinacijom pumpe i kompresora.
U slučaju dvofazne mlaznice gas se usisava i disperguje pomoću mlaza tečnosti sa brzinom
strujanja 5 do 100 m/s. Koriste se ejektorske mlaznice, injektorske mlaznice i mlaznice sa radijal-
nim strujanjem (slika 4.4). U drugom slučaju gas se disperguje pomoću mlaza tečnosti koji (brzi-
nom 8-12 m/s) izlazi iz mlaznice ili proreza i udara normalno na površinu tečnosti, rasprskavajući
se o površinu i prodirući u masu tečnosti; mlaz je opkoljen gasnim omotačem, koji se postepeno
disperguje u sitne gasne mehurove koji se kreću naniže i bočno, stvarajući "roj" mehurova.
Tipični bioreaktori iz ove grupe su kolone sa udarnim mlazom, kolone sa mlazom u
centralnoj ili spoljnoj petlji, kolone sa punjenjem i cirkulacijom, barbotažne kolone sa podovima i
cirkulacijom i kolone sa nepokretnim punjenjem (slika 4.5).
 4. BIOREAKTORI 155

Slika 4. 4 Shematski prikaz dvofaznih mlaznica:1) mlaznica sa slobodnim mlazom,

2) ejektorska mlaznica, 3) injektorska mlaznica, 4) mlaznica sa radijalnim
strujanjem i 5) udarni mlaz

Slika 4.5 Tipični bioreaktori sa cirkulacijom tečnosti pomoću pumpe: 1) sa

udarnim mlazom, 2) sa mlazom u centralnoj cevi, 3) sa mlaznicom u spoljnoj petlji,
4) sa punjenjem i cirkulacijom, 5) sa podovima i cirkulacijom i 6) cevni reaktor sa
cirkulacijom i separtorom
156 OSNOVI BIOPROCESNOG INŽENJERSTVA

4) Bioreaktori sa mešanjem i aeracijom

Ovoj grupi pripadaju svi bioreaktori kod kojih se komprimovani vazduh uduvava kroz
statički distributor (mlaznica, perforirani prsten, perforirana ploča, sinterovana ploča itd.) postav-
ljenim blizu dna bioreaktora. Formirani mehurovi se kreću naviše kroz tečnost pod dejstvom po-
tiska i napuštaju disperziju na slobodnoj površini. Tipični predstavnici ove grupe bioreaktora su
prikazani na slici 4.6.

Slika 4.6 Bioreaktori sa mešanjem sa vazduhom: 1) barbotažna kolona,

2) barbotažna kolona sa cirkulacijom tečnosti ("air-lift" loop ), sa centralnom cevi,
3) barbotažna kolona sa spoljnom cirkulacijom, 4) sa vertikalnom pregradom,
5) sa centralnom cevi sa strujanjem naniže (“deep shaft”), 6) barbotažna kolona sa
perforiranim podovima, 7) barbotažna kolona sa statičkim mešačima i
8) barbotažna kolona sa perforiranim podovima i sa spoljnom petljom sa statičkim
mešačima i pneumatskom pulzacijom tečnosti
 4. BIOREAKTORI 157

4.1.2. Površinski bioreaktori

Kod površinskih bioreaktora mikroorganizmi se nalaze na površini tečne hranljive podloge ili
kontinualno ovlaženoj čvrstoj površini. Snabdevanje kiseonikom je iz okolnog vazduha, bez ili sa
minimalnim ulaganjem spoljašnje energije za obnavljanje međufazne površine. Ovo bi mogao biti
ozbiljan razlog za obnovljeno interesovanje za površinske bioreaktore u budućnosti. Tipični
predstavnici ove grupe bioreaktora dati su u tabeli 4.2.
Tabela 4.2. Površinski bioreaktori
Bioreaktor Proces
Sa čvrstom podlogom Gajenje viših fungi (gljive)
Sa fluidizovanim slojem Fermentacija glukoze u alkohol u fluidizovanom sloju granula
kvasca
Sa mešanim čvrstim slojem Fermentacija komadića manioka pomoću Saccharomyces u
pekarskoj mesilici; sadržaj suve materije oko 25-50%,
Sa tavama Fermentacija limunske kiseline
Sa nepokretnim slojem Obrada otpadaka
Filmski Obrada otpadnih voda
Sa obnavljanjem površine Obrada otpadnih voda

Bioreaktori sa plitkim tavama. Rast mikroorganizama na čvrstom ili polučvrstom supstratu

kontrolisan je brzinom difuzije u čvrstoj fazi. Ovaj problem se prevazilazi upotrebom bioreaktora sa
plitkim tavama sa tečnom hranljivom podlogom u slučajevima kada proizvodni mikroorgani-
zam (na primer, plesni) može da "pliva" na slobodnoj površini tečnosti. Na površini se formira
micelijski prekrivač ispod koga se tečna hranljiva podloga može menjati više puta kada se supstrat
iscrpi. Na slici 4.7 prikazan je bioreaktor sa tavama. Plitke tave su postavljene jedna iznad druge u
sudu koji se može sterilisati i sa mogućnošću regulacije temperature. Punjenje tava (prelivanjem od
vrha prema dnu), sterilizacija i inokulacija obavljaju se automatski. Prenos mase se može me-
njati u uskim granicama, kontrolom sastava gasnog prostora.
158 OSNOVI BIOPROCESNOG INŽENJERSTVA

Bioreaktor sa nepokretnim
slojem. Bioreaktor je tipa kolone sa
punjenjem preko koga se hranljiva
podloga ravnomerno preliva, dok se
sterilni vazduh uduvava pri dnu. Pad
pritiska u bioreaktoru je obično za-
nemarljiv. Mikroorganizmi se talože
kao "biološki film" na površini pu-
njenja.
Bioreaktori sa obnavljanjem
kontaktne površine. Ovde spadaju
svi bioreaktori kod koji se snabdeva-
nje mikroorganizama sa supstratom i
kiseonikom ostvaruje pravilnim po-
navljanjem uranjanja površine pre-
krivene mikrobiološkom kulturom u
tečnu hranljivu podlogu i prolazom
ovlažene površine kroz gasni pros-
tor. Najprostiji oblik je horizontalni,
rotirajući bubanj uronjen 30-50% u
tečnu hranljivu podlogu, koji se na-
ziva “biodisk”.
Slika 4.7 Bioreaktor sa plitkim tavama

4.1.3. Bioreaktori sa čvrstom i polučvrstom hranljivom podlogom

ývrste hranljive podloge se koriste uglavnom u laboratoriji u istraživačke svrhe i za održava-
nje sojeva. Za industrijske bioprocese ranije su se koristili, jednostavni, dok se u novije vreme ko-
riste složeniji bioreaktori. Najjednostavniji je proces u gomili supstrata rasprostrtog po ravnoj po-
vršini ili plitkim tavama ili bazenima na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Odlikuju se malim
investicionim i pogonskim troškovima i lošom kontrolom procesa. Složeniji uređaji sastoje se od
većeg broja plitkih tava postavljenih u vertikalnom nizu. Za procese sa čvrstim ili polučvrstim
supstratima mogu se koristiti i bazeni sa perforiranim dnom i recirkulacijom kondicioniranog vaz-
duha (za snabdevanje kiseonikom i održavanje optimalne temperature), rotirajući bubnjevi i su-
dovi sa mehaničkim mešanjem.

4.1.4. Bioreaktor sa imobilisanim ćelijama

Pored toga što se mikroorganizmi mogu koristiti u suspendovanom obliku u tečnoj hranljivoj
podlozi, oni se mogu koristiti imobilisani na nosaču. U ovom slučaju se mikroorganizmi praktično
koriste kao čvrsti katalizatori. Dobijanje L-asparaginske kiseline iz amonijumfumarata pomoću
 4. BIOREAKTORI 159

imobilizovane Escherichia coli sa jakom aktivnošću aspartaze je prvi industrijski postupak u

kome su korišćene imobilisane ćelije jednog mikroorganizma (1973. godine).
Kao bioreaktori sa imobilizovanim ćelijama koriste se:
- bioreaktori sa nepokretnim slojem,
- bioreaktori sa fluidizovanim slojem,
- bioreaktori sa mešalicom i
- membranski bioreaktori.
Membranski bioreaktori spadaju u hibridni tip reaktora, kojima se predviđa velika ekspan-
zija u budućnosti. ûelije su imobilisane na selektivno propustljivoj membrani na kojoj se odvija
bioproces. Membrana je selektivno propustljiva za metabolit, tako da se paralelno sa biosintezom
vrši njegovo odvajanje, zbog čega se postupak naziva ekstraktivna biokonverzija. Ova vrsta bio-
reaktora može se koristiti kod sinteze rastvornih metabolita.
Unutrašnja cev je porozna. Ako je naprav-
ljena od keramike, ona služi kao membrana ili
nosač membrane na kojoj je, sa unutrašnje stra-
ne, fiksiran biokatalizator. Kroz unutrašnjost
cevi se potiskuje hranljiva podloga. Unutrašnju
cev okružuje spoljašnja cev.
Kroz omotač cevi, protivstrujno hranljivoj
podlozi, potiskuje se rastvarač metabolita. Me-
tabolit prolazi kroz membranu u omotač cevi,
rastvara se u rastvaraču i u obliku rastvora izla-
zi iz bioreaktora. Kao rastvarači, odabiraju se
supstance koje nisu toksične za biokatalizator i
koje ne reaguju sa proizvodom. Korišćen tip
membrane mora biti nepropustan za rastvarač. Slika 4.8 Membranski reaktor
Osnovni tip ove vrste bioreaktora je „cev u cevastog oblika
cev” (slika 4.8).