Društveni uslovi nastanka novinskih agencija

• Početkom 19. veka, zahvaljujući tehnološkom razvoju, razvija se štampa, umnožava se broj
listova i raste „glad za informacijama“.

• Pre toga: glasnici, golubi pismonoše... kasnije: železnica, parobrod

• Pronalazak optičkog telegrafa (Klod Šape, Francuska, 1793.g.), naznaka za brži prenos
informacija.

Jedno slovo dva minuta.

Revoluciju u razvoju medija, donosi pronalazak i usavršavanje električnog telegrafa.

U upotrebu ovaj telegraf uveli su u Nemačkoj Gaus 1833, a u Americi Morze 1837. god.

Zahvaljujući ovom uredjaju 1850.g. proradila je veza izmedju Francuske i Velike Britanije, a 1866.g.
izmedju Evrope i SAD.

• Vest je postala roba

Osnovni preduslovi za razvoj agencija:

- Kapitalizam

- Tržište

- Tehnološki napredak

- Školovana i pismena publika

Prve novinske agencije – strane

• Prvu novinsku agenciju (Agencija Avas-AFP) osnovao je 1835.g Francuz Šarl Ogist Avas (Carles
August Havas).

Avas je bio vlasnik firme za prevod članaka iz stranih novina.

Glavna Avasova roba bile su vesti sa londonske berze, koje je agencija distribuirala uz pomoć jata
posebno utreniranih golubova.

Agencija Avas 1944.g. preimenovana je u agenciju Frans pres (AFP) sa većinskim državnim vlasništvom.

Godine 1957. ova agencija je dobila status javno-privatnog servisa (cilj nezavisnost od države i privatnih
vlasnika), ali i danas se finansira iz pretplata državnih institucija na njen servis vesti.
 • Volf i Rojters

Dopisnik Avasa iz Berlina Bernard Volf osnovao je 1849. god. Prvu nemačku agenciju Volf. Podržavljena
1865.g.

Pokretač službe golubova pismonoša u agenciji Avas Julijus Rojter je 1851.g. u Londonu osnovao
agenciju Rojters.

Na početku distribuirao vesti sa berze.

Danas medju tri najveće u svetu.

Ni jedan od vlasnika nema više od 15 odsto akcija.

• U SAD pet dnevnih listova iz Njujorka 1848. godine osnivaju asocijaciju koja se bavila
distribucijom vesti iz meksičko-američkog rata.

Iz te asocijacije, koja je u medjuvremenu proširena, 1851.g. izrasla je Agencija Asošijeted pres (AP).

AP, AFP i Rojters danas su najznačajnije svetske agencije.

• Značajne strane agencije:

- SAD: Junajted pres internešenel (UPI), 1999.g. ugašena, odnosno pripojena AP.

- Rusija: Itar –Tas, medju 5 najvećih svetskih agencija (nastala 1992.g. posle raspada SSSR (Tass)

- Kina: Sinhua (Nova Kina) deluje od 1937.g., medju 5 najvećih na svetu.

Prve novinske agencije – domaće

• Avala

Prva nacionalna novinska agencija u Kraljevini SHS bila je Avala, osnovana 1919.g.

Osnivač francuski novinar Alber Mise u Beogradu, uz odobrenje Vlade Kraljevine SHS.

Početkom 1927.g. njen osnivač Mise primoran da napusti Beograd, pošto je otkriveno da je bio špijun
francuske vojne obaveštajne službe.

Avala je prešla u nadležmost Ministarstva inostranih poslova.

1929.g. Avala postaje akcionarsko društvo: 90 odsto vlasnik država, a 10 odsto jugoslovenski listovi

Okupatori 1941.g. likvidirali Avalu.

 • Tanjug

U toku Drugog svetskog rata nastaje Telegrafska agencija nove Jugoslavije – Tanjug (prva novinska
agencija osnovana na slobodnoj teritoriji jedne zemlje u okupiranoj Evropi).

Tanjug je osnovan 1943.g. u Jajcu (BiH).

Osnivač Moša Pijade, a prvi direktor Vladislav Ribnikar.

Sredinom 70-tih Tanjug postaje jedna od vodećih novinskih agencija u svetu (1968.g. rangiran kao osma
svetska novinska agencija)

Satutus: bila državna, trenutno neizvesna sudbina.

Iz ove agencije nastale su agencije Hina (Hrvatska), Srna (RS), Mina u CG, Sta u Sloveniji, Mia u
Makedoniji, Kosovo pres na Kosovu i Metohiji

• Beta i Fonet

Iz Tanjuga u Srbiji je nastalo više agencija od kojih su se dve zadržale do danas Beta i Fonet.

Beta osnovana 1992.g, a prvu vest emitovala je 1994.

Ima dopisničku mrežu u mnogim gradovima u zemlji i inostranstvu.

Fonet osnovan 1994.g. a težište rada stavio je na fono izveštaje za radio i televizijske stanice.

- Objektivnost, citiranost...

Delatnost agencija
• Novinske agencije su fabrike vesti. Rade po principu brzo, kratko, jasno, pouzdano i sadržajno.
Trude se da izveštavaju iz svih krajeva sveta.

• Bitna razlika između novinskih agencija i drugih medija je u tome što novinske agencije
opslužuju druge medije i tako, posredno, dolaze do krajnjih korisnika: čitalaca štampe,
slušalaca radija, gledalaca televizije, korisnika Interneta.

• Agencije nude:

- Generalni servis koje obuhvataju sve aktualne informacije sa kojima agencija raspolaže

- Specijalni servis za štampu, radio i televiziju

- Agencije imaju posebne servise za političke teme, ekonomiju, kulturu, nauku, umetnost, biografije,
zanimljivosti, servis dokumantacije...

- Foto servis

- Fono servis

- Video servis

- Na osnovu narudžbina prave se specijalni prilozi za pojedine teme.

Diskurs agencijske vesti

• Komunikacijska šema u novinskim agencijama

- Agencijski stil

- Jakobsonov model komunikacije

- Van Dijkova superstruktura diskursa vesti

• Agencija kao pošiljalac vesti

- Izvori

- Tehnologija proizvodnje i slanja vesti

- Put agencijske vesti

• Agencijska vest kao poruka

Komunikacijska šema u novinskim agencijama

• Agencijski stil

Sve do 19. veka u novinarstvu je prevladavao literarni stil pisanja. Promena onda kad je vest postala
roba.

Telegraf nije trpeo literarni stil, jer nije bio dovoljno tehnološki savršen, pa se dogadjalo da veza pukne u
toku slanja izveštaja i redakcija ostane bez glavne vesti.

Iz antičke retorike, od Cicerona , preuzeto je pravilo da se na početku vesti publika mora obavestiti o
najznačajnijim detaljima nekog dogadjaja.
Smatra se da je prvu vest po tom principu poslao novinar agencije AP 1865.g..

Njen početak glasi:

»Predsednik je juče u jednom pozorištu pogođen metkom i, možda, ubijen...«

Potom slede detalji o atentatu na američkog predsednika Abrahama Linkolna.

Ovo se u literateraturi naziva AP-ovom glavom vesti, odnosno lidom po principu obrnute piramide.

Ovakav način pisanja se i danas praktikuje, uprkos tehnološkom razvoju

Agencijski stil vesti uslovljen je prirodom ove vrste novinarstva.

Piše se kratko i izbacuje sve što je moguće.

Razlikujemo novinarski i novinski stil.

Novinarski se odnosi na sve medije (štampa, radio, televizija, internet), a novinski se odnosi na stil
pisanja za štampane medije.

U literaturi se ne pominje agencijski stil, ali je izvesno da on postoji.

Osnovni princip rada agencija je obavestiti korisnike brzo, kratko, jasno, pouzdno i sadržajno. Odatle
proističu i karakteristike agencijskog stila.

Najšira komunikacijska šema u proizvodnji agencijske vesti izgleda ovako:

1. Novinar javlja vest dopisništvu

2. Dopisništvo obradjuje vest i šalje je centrali

3. Centrala obradjuje vest, rasporedjuje je u odredjenu grupu/servis i šalje je pretplatnicima

(medijima)

Mediji prave selekciju dobijenih vesti i obradjuju ih u skladu sa zahtevima medija

Univerzalna komunikacijska šema agencijske vesti izgledala bi ovako:

Izvor – novinar – dopisništvo – centrala - mediji

Osnovna razlika izmedju agencija i ostalih medija jeste ta što agencije svoje proizvode namenjuju pre
svega medijima, pa tek posredno korisnicima
 • Jakobsonov model komunikacije

Vest je poruka i može se posmatrati kroz Jakobsonov model komunikacije.

Taj model izgleda ovako:

Pošiljalac šalje poruku primaocu.

Da bi bila delotvorna ona mora imati kontekst koji je razumljiv primaocu, zatim kod koji je u celosti ili bar
delimično zajednički pošiljaocu i primaocu, i kontakt, tj. fizički kanal i psihološku vezu izmedju pošiljaoca
i primaoca, što obojici omogućuju da udju u komunikacioni odnos.

Agencijska vest ima važnu specifičnost u odnosu na vesti ostalih medija, a ona se odnosi na posredništvo
medija koji poruku mogu da modeluju po sosptvenoj želji.

Šema agencijske vesti u Jakobsonovom modelu komunikacije može se prikazati na sledeći način:

KONTEKST

PORUKA

POŠILJALAC-----------MEDIJ---------PRIMALAC

KONTAKT

KOD

Za AN najvažniji deo Jakobsonovog modela komunikacije odnosi se na metajezičku funkciju kojom se

proverava da li pošiljalac i korisnik govore istim jezikom, odnosno da li poruka stiže kroz isti svima
razumljiv kod.

Zato se u AN stvari pojednostavljuju i skraćuju rečenice uz korišćenje opštepoznatih reči i izraza, uz

izbegavanje stranih reči i stručnih izraza.

Primeri: sida, svinjski, ptičiji, grip, a ne medicinski termini

Kontekst iz Jakobsonove šeme, odnosno saznajna funkcija jezika u AN vezuje se pre svega uz dodatna
objašnjenja nekog dogadjaja o kojem je reč u vesti, odnosno uz bekgraund.

Kontakt, odnosno fatička funkcija jezika (odnosi se na uspostavljanje i održavanje kontakta, a neki autori
dodaju i prekidanje kontakta), u AN predstavlja važan kanal na putu poruke, jer uspostavlja psihičku vezu
izmedju dva subjekta komunikacije (pošiljaoca, medija ili primaoca).
Funkcije jezika
• Funkcije jezika: ideaciona, emociona, konativna, fatička, konstrukciona, funkcija rasterećenja i
td....

Ideaciona: Jezik služi za saopstavanje naših ideja i misli

Primer: “Smatram da je govor fundamentalna i distinktivna karakteristika ljudske vrste”

Emociona: Jezik (govor) služi za emitovanje emocija tj. izražavanje našeg afektivnog i emotivnog odnosa
prema onome o čemu govorimo ili pišemo

Primer: “Uvredjen sam zbog tako ružnih stvari koje mi imputiraš”

Konatativna: Jezik može imati motivacionu tj. konativnu funkciju.

Primer: “Želim da mojim studentima napravim power point prezentaciju za slededeći čas predavanja, jer
im to pomaže u spremanju ispita”

Fatička funkcija jezika

• Odnosi se na uspostavljanje i održavanje kontakta (neki autori dodaju i prekidanje kontakta)

• Zadovoljava opšte ljudsku potrebu za društvenošću (Mek Dugal:gregarni instinkt)

• Ima ulogu u svim oblicima zajedništva kao sto su ceremonije,obredi,neki porodični

razgovori,ljubavni razgovori itd.

• Primer: “Kako ste” – “Dobro sam”

Komunikacijska šema u novinskim agencijama

• Van Dijkova superstruktura diskursa vesti

Diskurs je, prema rečnicima i enciklopedijama: govor, razgovor, rasprava, raščlanjivanje.

Imamo društveni, politički, naučni, književni, medijski ili neki drugi diskurs.

Pojam potiče od latinske reči discursus, a znači trčanje napred i nazad, optrčavanje, znači i običan
razgovor.

Diskurs čine tekst i kontekst, u interakciji koja ima određeno značenje, a ujedinjuju ih učesnici koji su
deo konteksta.
Teun A. van Dijk (holandski lingvist, prof. diskurs studija) je predložio superstrukturu diskursa vesti. Ona
izgleda ovako:

1. Uvod

1.1. Naslovna kompozicija

1.2. Lid

2. Epizoda (e)

2.1. Dogadjaj

2.1.1. Prethodne informacije

2.1.2. Aktuelni dogadjaji

2.1.3. Objašnjenje

2.1.3.1. Kontekst

2.1.3.2. Bekgraund

2.2. Posledice/reakcije

2.2.1. Dogadjaji

2.2.2 Izjave

3. Komentari

3.1. Očekivanja

3.2. Evaluacija (procena)

Kategorije su teoretske: definišu prototip diskursa vesti (znači ne moraju sve da se upotrebe, nisu
relevantne podjednako)

I hijerarhijska šema je uslovna i može da trpi izmene,

Šema koju nudi van Dijk može da se primeni na agencijsku vest, jer je i njena struktura konvencionalna,
datira još iz vremena Američkog gradjanskog rata.
Agencija kao pošiljalac vesti
• U okviru diskursa Agencijska vest može se sagledavati iz mnogo uglova:

- Agencija kao pošiljalac vesti

- Vest kao poruka

- Medijske kuće kao prvi primaoci

- Auditorijum kao krajnji primalac.

Agencija je grupni pošiljalac vesti, a novinar kao neposredni autor je anoniman.

Agencijsku vest obeležava: tehnologija prikupljanja i prosledjivanja vesti, kao i kriterijumi prilikom izbora
vesti, kao i zavisnost izbora vesti od primaoca.

Agencije medijima šalju uglavnom vesti i izveštaje i to u okviru:

- Generalnog servisa (obuhvata sve aktuelne informacije kojima agencija raspolaže)

- Specijalnih servisa (za štampu, radio, televiziju i internet)

- Posebnih servisa (za političke teme, ekonomiju, kulturu, sport...)

- Foto servisa

- Fono servisa

- Video servisa

- Specijalnih servisa (po naružbini pojedinih medija)

- Izvori

U svakoj agencijskoj vesti mora biti naveden izvor.

Samo izuzetno, uz dogovor u redakciji, anonimni izvor (redakciji mora da bude poznat).

Takva vest mora biti apsolutno pouzdana.

Pouzdanost pre ekskluzivnosti (proveriti svaki podatak, bez obzira gde i ko ga je saopštio).

U praksi se odomaćio model pružanja samo delimičnog podatka o izvoru informacije. To se postiže
upotrebom metonimijskog agensa.

Primer: MUP Srbije je saopštio, Egipatska vlada je saopštila i sl.

Prostor za manipulaciju

• Agencije i redakcije kao prvi primaoci vesti

Mediji su prvi i prethodni primaoci agencijskih vesti.

Kad prime vest sledi selekcija i obrada u skladu sa specifičnostima medija.

I agencije preuzimaju vesti od medija.

Kriterijum značaj vesti.

Agencija od agencije može da preuzme vest samo uz potpisan ugovor o saradnji, uz obavezu da navede
izvor vesti, odnosno naziv agencije od koje je preuzela vest

Agencijska vest kao poruka

• AV treba da bude objektivna, neutralna poruka.

Komentari autora izostaju, a mogu se dati jedino kroz izjave učesnika dogadjaja, stručnjaka.

Pristrasnost AV kao poruke uništava poverenje korisnika u agenciju.

Agencijski žanrovi
• O agencijskim žanrovima

Najčešći proizvod agencija: vest i izveštaj

Ima i reportaža, članaka i intervjua

Za sve agencijske tekstove važe univerzalni principi: sažeti su, precizni i pregledni, bez elemenata
naracije, komentarisanja.

To su, ujedno i odlike takozvanog agencijskog podstila.

Tipološke karakteristike agencijske vesti

Vest je oblik novinarskog izražavanja (vrsta, žanr) kojim se u najkraćim crtama, uz odgovore na pitanja:
ko, šta, gde, kada, kako ili zašto javnost obaveštava o jednoj ili više činjenica, o nekakvom dogadjaju ili
prirodnoj pojavi, o nekoj ličnosti, pri čemu to obaveštenje mora da bude novo, aktuelno, istinito i važno
ili zanimljivo.
Izveštaj je novinarska vrsta kazivanja o jednom dogadjaju, pri čemu se on obradjuje sa više detalja ne
samo primarne, nego i sekundarne prirode kako bi se bolje prikazao i objasnio odredjeni dogadjaj ili
pojava.

Vest samo registruje, a izveštaj traži dubji smisao dogadjaja, istovremeno ga opisuje, objašnjava i
tumači.

U agencijskom smislu može se tvrditi da je izvštaj proširena vest.

Lični odnos autora u agencijskom radu se potpuno potiskuje, pa prema tome u izveštaju ne može biti
nikakvih tumačenja, što poništava razliku izmedju vesti i izveštaja koja važi u drugim medijima.

Agencijski izveštaj se razlikuje od agencijske vesti samo po tome što u sebi može da sadrži više vesti.

Univerzalnost vesti
Osnovne stilske odlike svake vesti jesu jasnost, konciznost i tačnost, a ako se pri tom ostvari i
zanimljivost – kažemo da su svi bitni elementi stila usklađeni.

Kratka novinska vest ima obično od 30 do 50 reči, a razvijena oko 150 reči. Ovo je, ipak, relativno.

Opširnost je osnovna greška u stilizovanju vesti, bez obzira na medij.

Konciznost je uslovljena jasnošću.

Kriterijumi na osnovu kojih se određuje da li je nešto dovoljno važno ili zanimljivo da bude vest

Aktuelnost – Radi se o novom događaju ili staroj vesti

Blizina - Da li se događaj direktno tiče lokalnog čitaoca

Konflikt - Da li problem još postoji, da li ima onih kojima je do toga stalo

Poznate ličnosti – Radi li se o ljudima koji privlače pažnju?

Posledica i uticaj – Kakav će efekat tekst imati na čitaoce?

Ljudski interes – Da li je po nečemu zanimljiv i jedinstven iako nije od revolucionarnog značaja

Drugi faktori koji utiču na tretman vesti:

- Urednički i novinarski instinkt

- Publika

- Prostor za vesti
- Vesti na raspolaganju

- Uređivačka politika medija

- Pritisak izdavača

- Uticaj oglašivača

- Medijska konkurencija

Nema razlike izmedju agencijske vesti i vesti uopšte.

Razlika jedino u tehničkoj opremljenosti, što zavisi od medija.

Idealno sačinjena agencijska vest je univerzalna, odnosno jasna i razumljiva kako lokalnom čitaocu, tako i
onima koji su hiljadama kilometara daleko.

Specifična obeležja AV
a) Blagovremenost i brzina.

Tačnost pre brzine.

Uticaji na blagovremenost:

- Način slanja vesti

- Vrsta i sadržaj informacije (podeljeno na fleševe i vesti, tek na kraju kompletna vest)

b) Tačnost i preciznost (bez materijalnih grešaka, uz sve relevantne podatke)

c) Vest mora da bude iscrpna. Mora da sadrži bekgraund, podsećanje na ono što je prethodilo
dogadjaju o kome se izveštava.

d) Navodjenje lica i mesta. Lica i mesta koja se navode moraju da budu identifikovana. Javne ličnosti:
ime, prezime, titula, funkcija ili čin. Godine i nacionalnost, kad je to bitno.

e) Pouzdanost. Svaka, a posebno ona vest sa anonimnim izvorom mora biti pouzdana. Kad sumnjamo u
tačnost navodimo citat i ime osobe koja nešto saopštava.

f) Ekskluzivnost. Pre drugih medija.

g) Izvor vesti. Svaka AV mora da sadrži izvor

h) Sažetost. Bez suvišnih reči.

i) Jednostavnost. Uvek se pitate šta je to o čemu želite da pišete i to uz bekgraund javljate.

j) “Pravilo fioka”. AV treba da bude napisana u obliku fioka, što znači da pasusi moraju da čine posebne
celine koje se po potrebi mogu izbaciti, a da se tekst bitno ne naruši.

k) Dužina pasusa. Ne duže od 5 redova, osim kad se citiraju tekstovi, dokumenti, ili nabrajuju elementi
nekog sporazuma. Lid najviše 4 reda.

l) Ne piše se hronološki. Sprečiti fascinaciju sagovornikom

m) “Pro et contra”. Saslušati obe strane. Osim ako onaj ko optužuje ima toliki autoritet da je to samo po
sebi vest, zatim potražiti odgovor druge strane.

Organizacija AV
• Agencijska vest organizuje se prema nekoliko čvrstih pravila:

- Pravilo 5W+H

- Obrnuta piramida

- Sistem fioka

- Pravilo dužine vesti

Pravilo 5W+H

Temelj novinarske profesije.

Pitanja: Ko, Šta, Kada, Gde, Kako i Zašto.

Ne moraju svi odgovori da stanu u Lid.

- Pravilo obrnute piramide.

Prvo najvažnije, pa potom manje važno.

- Pravilo fioka.

Odvajanje bitnod od nebitnog i slaganje u pasuse. Oni se nazivaju fiokama.

Prva fioka, lid je obavezna i ona se ne može izostaviti.

Fioku obično čini jedna rečenica.

 - Pravilo dužine vesti.

Poželjna prosečna dužina AV po teoriji je izmedju 30 i 40 redova, u praksi najbolje AV imaju 10 do 15

redova ili manje od toga.

Izbegavati stilske figure, fraze, metafore

Struktura AV
• Slag, naslov, datiranje, potpis, lid

Slag i naslov u AV predstavljaju celinu, ali naslov mora da bude samostalan.

Slag je odrednica koja u suštinskim crtama ukazuje o čemu se radi u vesti.

Naslov bliže odredjuje temu.

Slag sadrži tri reči.

Prva označava servis:

ZEM – vesti iz Srbije

REG – vesti iz regiona

SVT – vesti iz sveta

EKO – ekonomske vesti iz zemlje i sveta

KUL – vesti iz kulture

SPT – sportske vesti..... itd.

Postoje posebni servisi kod kojih je prva reč u slagu ime agencije – BETA, AP i sl. Na primer.

BETA-NAJAVA, AP-KALENDAR, TANJUG-SERVIS ČLANAKA... itd.

Druga reč u slagu se najčešće odnosi na mesto odakle je vest, a treća bliže objašnjava o kojoj je oblasti
reč. Na primer:

ZEM-NIŠ-SKUPSSTINA kazuje da je vest iz zemlje, iz gradske Skupštine.

ZEM-BEOGRAD-TRGOVINSKI SUD – vest iz zemlje, Trgovinskog suda u Beogradu.

ZEM-NOVI SAD-POLICIJA – da je vest iz zemlje i to iz novosadske policije.

Fleš je najkraća forma vesti koja u slagu ima i četvrtu reč: HITNO

Fleš vеst jе vrlo retka i šтampа sе u izuzetnim situacijama. To је маksiмаlnо коnciznа i uzbudljiva vest,
sačinjena od nеkоliко rеči, оbičnо na naslovnoj strani novina. Njоme sе najavljuje neki sadržaj vesti u
narednom izdanju. Flеš мožе biti čаk i od dve reči: “Ubijеn Đindjić”.

U strukturnom smislu tо nije celovita vest. Onа ne sadrži čak ni odgovore koje se podrаzumеvaju u glavi
vesti.

Naјvažnija kаракteristiка – izuzetno važan sadržaj (neočekivana ubistvа pоznatih lličnosti, prirodne
nepogode, tehnički i naučni pronalasci, izbijanja ratova i sl.).

NASLOV vesti treba da sadrži jasnu poruku

„U neredima u Budipešti 20 povređenih“, a ne „U neredima 20 povređenih“.

DATIRANJE I POTPIS

Svi tekstovi, izuzev onih za koje je posebno naznačeno (tekstovi za pojedine posebne servise, za internet
sajtove i slično ), počinju osnovnim elementima datiranja: nazivom mesta odakle se šalje vest, datumom
i imenom agencije. Na kraju svake agencijske vesti mora da stoji (kraj), a iza toga inicijali autora,
obrađivača i dežurnog urednika.

Na primer:

NISS, 16. oktobra ( Beta ) – pa sledi tekst...

( kraj ) n.n./ m.m.

Ako je vest sačinio veliki broj dopisnika i saradnika, nije potrebno navesti sve njihove inicijale. Za
dopisnike se koristi skraćenica dop, za novinare nov, a za urednike urd, pa potpis izgleda ovako:
dop/nov/urd

Ako je tekst kompiliran iz dva izvora, mogu se navesti dva grada:

NISS / BEOGRAD, 16. oktobra ( Beta ) – pa sledi tekst...

Ako agencija prenosi pisanje neke druge agencije, onda se to mora navesti. Na primer:

NJUJORK, 16. oktobra ( Beta /Rojters ) – pa sledi tekst...

Ako se kompilira više agencija može da stoji:

NJUJORK, 16. oktobra ( Beta ) – pa sledi tekst u kome se u drugom ili trećem pasusu kaže „prenose
agencije“.

Primer Betine vesti sa slagom, naslovom i lidom:

ZEM-SRBIJA-IZBORI-HITNO

Naslov: Vanredni izbori 10. decembra

BEOGRAD, 3. novembra ( Beta ) – Vanredni izbori u Srbiji održaće se 10. decembra, saopštio je danas
predsednik Skupštine Marko Marković. Ova odluka doneta je na zahtev većine poslanika.

• LID

Glava vesti – lid ( od engleskog glagola to lead – voditi, prednjačiti... ) jeste početak, uvodni deo vesti u
kojem se nalaze osnovne, najbitnije činjenice, poređane po značaju. Ostali, manje značajni podaci nalaze
se u drugom delu, takozvanom telu vesti.

Lid treba da bude kratak i jasan.

Ne mora da odgovori na svih 5W plus H ( How – kako ).

Lid ne sme da bude jedna duga rečenica sa prevelikim brojem detalja.

Lid ne mora uvek da bude samo jedna rečenica. Mogu, ako je potrebno, da je čine i dve rečenice.

Rezimirajućim lidom, uglavnom, započinje tradicionalni način pisanja, nazvan obrnutom piramidom, u
kojoj je vest sređena po paragrafima i to od najvažnijeg ka manje važnom.

Lid rezimira glavne stavke događaja koji čini vest.

Rezimirajući lid govori publici koji su najvažniji od šest osnovnih elemenata nekog događaja, pet W i H.

Ne postoje dva ista lida iako se odnose na isti događaj i sadrže odgovore ne ista pitanja.

Rezimirajući lidovi treba da postignu dva cilja:

1. Da rezimiraju tekst

2. Da pridobiju čitaoce

Stavljanjem najvažnijih W i H u prvi paragraf rezimira se tekst. Čitaoci se pridobijaju najjačim mogućim
rečima.
Na lidu se radi sve dok se ne pronađe najbolja kombinacija reči. To podrazumeva:

- Kad napišete jedan lid ne zaustavljajte se: preradite ga i učinite boljim

- Izbegavajte nepotrebne reči

- Izbegavajte žargon

- Pišite jasno i koncizno

- Služite se efektnim glagolima

- Pišite slikovito

- Lidovi koji nisu rezimei obično potpadaju u jednu od sledećih kategorija:

- - Narativni lid

- - Kontrastni lid

- - Stakato lid

- - Komunikativni lid

- - Upitni lid

- - Citatni lid

- - “Nijedan od pomenutih”

Agencijska vest
Primer agencijske vesti sa rezimirajućim lidom:

BAGDAD, 28. marta – Najmanje deset Iračana, od kojih pet policajaca i jedan vojnik, ubijeno je danas u
nekoliko napada u Iraku, saznaje se iz policijskih i bolničkih izvora.

Pukovnik Abdel Karim Fahed, načelnik policije u Duri, gradiću desetak kilometara severoistočno od
Bagdada, ubijen je zajedno sa svojim vozačem. Nepoznati napadači su pucali na njegov automobil,
navode izvori iz Ministarstva odbrane. ( AFP )

U navedenom slučaju podatak da se gradić Duri nalazi desetak kilometara severoistočno od Bagdada je
važan da bi i čitaoci koji nisu Iračani i koji nikad nisu čuli za Duri stekli predstavu gde se pomenuti
događaj odigrao.
Struktura AV
• BEKGRAUND ( engl. background ) objašnjava pozadinu događaja. Bekgraund treba sažeti u
jedan pasus, ako je to moguće, ili, što je još uputnije, provući ga kroz vest.

Agencijski izveštaj
Definicija i pojam izveštaja

Izveštaj je, uz vest, najčešći novinarski žanr u dnevnom novinarstvu. Opisivanjem dogadjaja, od toka do
ishoda on popunjava dve trećine prostora i vremena u informativnim listovima i emisijama.

Neke od definicija izveštaja:

- “Izveštaj je brat-blizanac vesti, samo malo razvijeniji i zreliji”.

- “Izveštaj je vest sa više pojedinosti”, proširena vest.

- “Izveštaj upoznaje javnost sa tokom jednog događaja, odgovarajući opširnije na najvažnija

pitanja”.

Teoretičari novinarstva razlikuju tri vrste izveštaja:

- opšti, obični, klasični, informativni

- reporterski (koji način izražavanja pretpostavlja informativnoj gustini, količini objašnjenih

činjenica)

- komentatorski ili interpretativni izveštaj u kome se napušta mirno izveštavanje i započinje

tumačenje, koje se koleba izmedju komentara i članka.

Razlika između vesti i izveštaja

- Dobar izveštaj u sebi sadrži i dve, tri pa i više posebnih vesti.

- Vest javlja, a izveštaj informiše

- Vest iznosi činjenice, a izveštaj činjenice uklapa u šire celine

- Vest je celina, a izveštaj je heterogena struktura

- Vest javlja samo rezultate a izveštaj opisuje i tok, put do rezultata, ponekad i najvažnije što je
prethodilo rezultatu (rasprava, dileme, alternative)
Šta čini izveštaj

Osnova izveštaja je događaj, o čijem toku se informiše auditorijum.

- Prvi korak je biti prisutan na događaju od početka do kraja.

- Drugi korak je selekcija, odvajanje bitnog od nebitnog

- Treći korak je odabir metodološkog postupka, da li će u izveštaju biti citata ili neće. Poželjno je
da ih bude, jer oni daju živost izveštaju.

- Poslednji korak je pisanje teksta, po principu obrnute piramide, kao i u vesti.

- Izveštaj je poželjno pisati po principu “fioka”, odnosno logičkih celina, kako bi i uredniku bilo
lakše da, u slučaju manjka prostora ili potrebe skraćenja, to uradi bez problema, vadeći pojedine
“fioke” iz izveštaja.

Četiri pravila izveštavanja:

• priprema, prisustvo, dokumentacija, jasnoća

- Izveštaj se ne piše hronološki, nabrajanjem tačaka dnevnog reda

Stari Rimljani nisu imali novinarstvo, ali su već znali kako treba da izgleda početak novinarskog
teksta:”Pri nabrajanju u izlaganju treba početi od najvažnijeg”.

Još stariji retoričari Grci tražili su da svako ko želi o nečemu da govori, odgovori na sedam glavnih
pitanja: ko, šta, kada, kako, čime, gde, zašto. Danas je važno navesti još jednu stvar – izvor informacije.

Pravilo 5W+H u izveštaju

Za dobar izveštaj, kao i za dobro napisanu vest, potrebno je poštovati pravilo obrnute piramide, kao i
pravilo 5W+H. Kao i vest, mora da ima lid (jednostavan ili, u zavisnosti od situacije ili potrebe,
sublimirajući).

• Kako početi izveštaj?

- U jednotematskoj raspravi je relativno lako: treba početi od rezultata.

- Kad je na dnevnom redu više stvari, ako su delovi ipak povezani moguć je i složeniji lid.

Na pr.: “Dinar je devalvirao, cena benzina je uskladjena sa novim kursom dinara, a vlada će preduzeti
mere da spreči poznato lančano dizanje cena”.
 To su zapravo tri odluke, ali iz istog paketa. Ne daju se pojedinosti, jer to opterećuje početak. U
kasnijem delu izveštaja svaka od ovih stvari se precizira.

- Novinski izveštaj omogućuje umetanje antrfilea – okvira široke namene. U njemu se mogu dati
najvažniji delovi ekspozea, replike, cenovnici i sl.

Vest o nekom događaju koji se ponavlja ili nastavlja, mora da sadrži i objašnjenje i podsećanje, mora da
ima “background”, kako bi čitaocima bilo jasno o čemu je u nekoj vesti ili izveštaju zapravo reč.

“Background” se može definisati i kao “prethodna vest” ili “jučerašnja vest”, odnosno kao sve ono što
je prethodilo vesti ili izveštaju koji trenutno pišemo, a u kojem moramo da objasnimo šta je dovelo do
određenih dešavanja, procesa itd.

Najčešće greške u pisanju izveštaja

• Greške iz neznanja

- Hronološko pisanje vesti ili izveštaja

- Izostavljanje najbitnijih podataka

- Neproveravanje podataka

- Fasciniranost sagovornikom

• Stilske greške

- Korišćenje birokratskog rečnika i uskostručnih termina nepoznatih većem delu čitalaca i nepoznavanje
pravopisa

• Etičke greške

- Izmišljanje podataka, menjanje izjava sagovornik

- Jednostranost i uskraćivanje "druge strane"

- Objavljivanje imena ili drugih podataka koje mogu da

ukažu na identitet maloletnika, samoubica i drugih

osoba koje treba zaštititi.

- Objavljivanje podataka koji mogu da utiču na tok

istrage, suđenja...
- Objavljivanje "naručenih" tekstova

Osnovni postulati dobrog izveštavanja:

- Shvatite da ste samo čovek i da i vi možete da

napravite grešku. Znači: stalno se preispitujte

- Nikada nemojte da grešite u navođenju imena ljudi,

gradova, mesta, institucija...

- Dva puta proverite vaše činjenice, dva puta proverite

vaše rečenice

- Dobro upoznajte gramatiku i pravopis vašega jezika

- Koristite jednostavne, široj publici razumljive reči. Uvek

imajte na umu “sveto trojstvo” dobrog izveštavanja:

jasnoća, kratkoća i jednostavnost

- Pišite kratkim rečenicama, kraćim od 30 reči

- Dobri reporteri ne koriste klišee, fraze i preterano

uobičajene izraze

- Pažljivo slušajte, pažljivo posmatrajte

- Koristite sjajne, ilustrativne citate. Nikada ne koristite

citate da biste nabrajali činjenice

- Razmišljajte, napišite, pročitajte, preškrabajte, pa

ponovo napišite. I ako treba, još koji put to ponovite...

- Budite informisani, pratite medije

• Izveštaj ( report, engl.– izveštaj, prikaz, svedočenje ) je, uz vest, najčešći novinarski žanr. To
naročito važi za agencijsko novinarstvo.

• Kao i vest, izveštaj je faktografski oblik novinarskog izražavanja.

• Vrste izveštaja
Prema načinu obrade, tj. kompozicionoj strukturi, postoje tri vrste izveštaja: standardni ili klasični,
reporterski i analitičko-interpretativni

Kriterijum za ovakvu podelu nalazi se u prioritetu odgovora na neka od pet bitnih pitanja ( 5 W ). U
prvom slučaju, kada se podjednako detaljno odgovara na svih 5 W u pitanju je standardni izveštaj.
Kada se težište stavi na kako, u pitanju je reporterski izveštaj, a kada se težište stavi na zašto, onda se
radi o analitičko-interpretativnom izveštaju.

Standardni ili klasični izveštaj

Ova vrsta izveštaja se bavi bitnijim činjenicama događaja i ni jednu od njih posebno ne favorizuje.

Standardni ili klasični izveštaji su najčešći u agencijskom novinarstvuReporterski izveštaj

Prati događaj u razvoju, odslikava atmosferu i opisuje ambijent u kojem se događaj odigrao. Na taj
način čitalac dobija predstavu o celini opisanih događaja. U ovoj vrsti izveštaja akcenat se stavlja na
odgovor na pitanje – kako.

Agencijski novinari ga najčešće koriste u ratnim izveštajima, demonstracijama, nemirima, sportskim

događajima...

Analitičko-interpretativni izveštaj

U ovoj vrsti izveštaja akcenat je na odgovoru na pitanje - zašto.

Novinar stavlja činjenice u takav međusobni kontekst da čitalac stiče jasniju predstavu o događaju i lakše
o njemu zauzima stav.

U ovoj vrsti izveštaja događaj se više nego u ostalim stavlja u kontekst njegovog šireg, društvenog
značaja.

• O čemu izveštava agencijski novinar?

1. Izveštaj sa konferencije za novinare

2. Izveštaj sa „živog“ događaja: sa sednica vlade, skupštine, mitinga, štrajkova, ratova, tribina,
utakmica...

3. Izveštaji na osnovu saopštenja za javnost, raznih dokumenata i izveštavanja drugih medija ( štampe,
radija, televizije, drugih agencija, Interneta... )

Agencijski novinari ne komentarišu događaj nego citiraju razne sagovornike koji komentarišu događaj
ili pojavu
• Kako izveštavati sa:

- političkih skupova

- iz privrede

- sa demonstrancija

- nesreća

- sportskih dogadjanja