POJAM INTERPRETATIVNOG NOVINARSTVA

INTERPRETATIVNO

• Termin INTERPRETIRATI, izvorno od latinske reči INTERPRETARI. Vujaklija objašnjava taj termin
kao: tumačiti, objašnjavati, prevoditi.

• Dok je INTERPRETATOR tumač, izlagač, eksplikator.

• Pri interpretativnom novinarskom postupku obrade teme, događaj se više ne posmatra kao
izolovani, pojedinačni slučaj nego kao karika u nizu kojom su povezani njegovi uzroci i
posledice.

• Uslov za interpretiranje događaja je – njegovo razumevanje u širem kontekstu društvenog

značenja.

• Potreba za dubinskim osvetljavanjem događaja – interpretacijom – nametnula se u

novinarstvu relativno rano. Kertis Mek Dugal, razloge navodi u tome da “novost nije izolovani
incident nego je neizbežna veza sa mrežom drugih događaja”.

• “Pronalaženje smisla izvan fakata” – “stavljanje faktografije vesti u perspekitvu” – “unošenja

značenja u vest”( K.M.D)

• Za razliku od faktorafskog izveštavanja koje se zasniva na faktima, interpretativno se temelji

na “temi oko koje se novinarska storija gradi”.

• Pol Viver zato kaže:” fakta sada postaju samo materijal kojim je izabrana tema ilustrovana”.

• Deskripcija stavlja novinara u ulogu reportera – svedoka. Interpretacija ga prisiljava da

postane analitičar – tumač.

• Novinar pri interpretaciji oblikuje, “dizajnira” vest, drugačije nego što to čini kao reporter.

• Pri interpretaciji novinar ima ulogu naratora čiji se glas pažljivo sluša. ( Za razliku od izborne
kampanje u SAD 1960. godine kada su novinar i predsednički kandidat ravnopravno delili
vreme, već 1992.godine (Klinton i Buš) novinari govorili šest puta više od predsedničkih
kandidata.)

• U savremenom novinarstvu čitaoci, slušaoci, gledaoci više izloženi novinarskom viđenju

stvarnosti.

• Novinar ne zadovoljava se da jednostavno prenosi informacije do kojih je došao u fazi

prikupljanja, oslanjajući se samo na činjenice ili svedočenje. Novinar konstruiše, rekonstruiše
vest. Informacija koja stiže do auditorijuma pažljivo je razvrstana, analizirana i to u zavisnosti
od medija na kome se prezentuje, često i pod uticajem, kako kaže Fransis Bal, visokih političkih
nalogodavaca.

• Fransis Bal smatra da novinar “prikazuje činjenice u perspektivi” i “traži fakte iza fakta” ili je u
pitanju specifično “interpretativno uramljivanje” stvarnosti.

• Interpretativno novinarstvo nastaje iz dva razloga, potrebe.

• Prvo iz potrebe sve obrazovanije publike koja u informaciji zahteva odgovore na primarna
pitanja: ko, šta, gde, kada, kao – ali i na dubinsko pitanje – ZAŠTO.

1
 • Drugi je zahtev angažovanog, aktivnog novinarstva da informaciju smesti u kordinate njenog
dubljeg smisla.

• Savremeno novinarstvo ima potrebu za potpunoj obaveštenosti o trećoj dimenziji. Put ka njoj
je interpretacija, dopunska, dubinska informacija.

• Put ka dubinskoj informaciji usmeren je ka iznošenjem činjenica koje nisu “direktno vezane za
događaj u vesti ili podsećanjem na neke ranije činjenice, njihovim povezivanjem, veštim
ređanjem jednih za drugim, i to tako da se zaključak, sud, ocena o jednom događaju sami po
sebi nametnu...”

• Interpretativno izveštavanje otkriva “višak istine” jer dodatni podaci objašnjavaju i pozadinu,
dotad nesitražene činjenice i odnose između činjenica. Ono je “pregled razloga, modaliteta i
uslova – kao građe za bolje razumevanje aktuelnih kretanja” čime “podstiče primaoce na
aktivan odnos, na izgrađivanje stavova. Taj dodatni kvalite zasniva se, kako kaže Dušan Đurić,
na ličnoj sposobnosti autora da otkrije skrivena značenja.

• Interpretativno informisanje je “izveštavanje pomoću fakata koje, bez komentara, osvetljava,

pojašnjava događaj”.

• Interpretacija je novinarski postupak u kome novinar povodom određenog događaja, u težnji

da protumači pojavu čiji je događaj deo, odgovara na pet osnovnih pitanja KO, GDE, ŠTA,
KADA, KAKO i na dodatna pitanja ZAŠTO i ŠTA DALJE dodavanjem činjenica, koje ne moraju
biti aktuelnom kopčom vezane za događaj – povod, a do kojih je došao dubljim istraživanjem.

• U interpretaciji novinar ne iznosi sopstvene stavove, nego u želji da događaj stavi u širi
društveni kontekst, daje čitaocu na uvid dodatne podatke ili tuđe eksplikacije koje čitaocu,
slušaocu, gledocu pomažu da zaključi o čemu se zapravo radi.

• Krizne društvene situacije ( ratovi, depresije, katastrofe, sukobi) imaju potrebu za

izveštavanjem sa pozadinom događaja, kako bi se dobilo objašnjenje.

• Sve većoj konkurenciji stari mediji se suprostavljaju upravo dubljim, interpretativnim načinom
obrade tema.

• Novinar – interpretator je više izveštač: elitni tumač složene materije, pouzdani eksplikator
nejasnog. On auditorijumu nudi daleko više argumenata za zauzimanje konačnog stava.

ETAPE NOVINARSKE INTERPRETACIJE

• Proces novinarske interpretacije sastoji se iz tri etape:

• ISTRAŽIVANJE – detektivsko traganje za uzrokom, korenom, bekgraundom događaja;

odgovaranje na pitanja – KO, ŠTA, GDE, KADA, KAKO?

• ANALIZA – smeštanje događaja u širi društveni kontekst pojave; odgovaranje na pitanje –

ZAŠTO?

• PREDVIĐANJE – ukazivanje na razvoj daljeg toka događaja u budućnosti; odgovaranje na

pitanje – ŠTA DALJE?

2
 ISTORIJAT INTERPRETACIJE

• Interpretativno novinarstvo, slobodno se može reći da je staro koliko i novinarstvo uopšte.

Međutim, tek krajem XX i početkom XXI veka postalo je dominatan način izražavanja u
medijima.

• Početnu hipotezu da su velike, krizne, društvene situacije bile izuzetno pogodno tlo i za
kvantitativni i za kvalitativni porast interpretacije u medijima potvrdila je i istorija novinarstva.

• Tridesete godine XX veka period su kada se o tom, novom načinu obrade tema raspravljalo u
stručnim krugovima.

• Istovremeno, ne treba zaboraviti faktor rastućeg značaja analitičkog pristupa i interpretacije

kojim se štampa branila od konkurencije emitovane informacije pojavom radija, dvadesetih
godina XX veka. Očigledan porast interpretativnog novinarstva dogodio se i pedesetih godina
XX veka, kao reakcija starijih medija na prodor televizije.

• U štampi, kao odgovor na komparativne prednosti elektronskih medija – zvuka i slike – počinje
da se neguje dublji, analitičniji pristup obradi događaja i pojava. Ide se od faktografskog
izveštavanja ka formama u kojima se izražavaju gledišta, unose elementi human interest story
i pop sociologije. Slično se događa danas sa klasičnom televizijom, koja porastom
interpretativnog novinarstva reaguje na Internet.

DVADESETE GODINE XX VEKA

• Uzlet interpretativnog novinarstva u XX veku dogodio se u američkoj štampi posle Prvog

svetskog rata. Naime, Prvi svetski rat je dramatično ukazao na svu nemoć novina da čitaocima
protumače uzroke koji su svet gurnuli na ivicu samouništenja. Tada su vlasnici i urednici listova
shvatili da postoji neophodnost specijalno obučenih izveštača, koji ne samo da izveštavaju,
već i objašnjavaju, interpretiraju događaje.

• Godine velike svetske ekonomske krize (1929), depresije i period Nju Dila(1938), ukazale su
još veću potrebu da mediji objasne građanima šta se to – i zašto – u tadašnjem svetu događalo.

• Tržište štampe je na takve zahteve publike, ali i na pojavu radija, odgovorilo stvaranjem nove
vrste časopisa – magazina vesti (News magazines: Time(1923), Newsweek - 1933), a taj način
informisanja dobija naziv interpretacija (objašnjivačko, preduzimljivo, nekonvencionalno,
kreativno i spekulativno pisanje).

MAGAZINI

• Njusmagazini, “nedeljnici vesti”, koncipirani su tako da na osnovu pregleda najznačajnijih

medijskih događaja iz proteklih sedam dana ponude čitaocu dublji pristup – interpretaciju –
koju novinari dnevne štampe u stalnom stresu, zbog kratkog roka, nisu imali vremena da
pruže. U njima su dominirali analitički tekstovi, pre svega članci, čiji su povod bile najznačajnije
vesti iz protekle nedelje.

• Tajmova formula (koju je 1923.godine postavio Henry R. Luce) zasnivala se na postojanju

istraživačkih timova, organizovanih za obradu najsloženijih tema. Njusmagazini širom sveta
angažuju novinare specijaliste čiji tekstovi počivaju na dubinskom istraživanju – koriste se
podacima specijalizovanih ustanova, dokumentacija, arhiva, biblioteka, organizacija za
ispitivanje javnog mnenja, uslugama telegrafskih agencija. Zasnivaju se i na intervjuisanju što
većeg broja sagovornika – aktera, očevidaca, stručnjaka...

3
 • Mnogi od tih magazina do perfekcije su doveli ideju timskog žurnalizma: reporteri su na terenu
skupljali sve moguće činjenice o jednoj pojavi, a urednici ili novinari specijalisti, rirajteri
obrađivali su ih potom u redakciji, sumirajući, analizirajući, dajući im takozvanu “treću”,
dubinsku dimenziju.

DNEVNI LISTOVI

• Za razliku od novinskih agencija, koje su i dalje bile opredeljene ka faktografskom izveštavanju,

među dnevnim listovima Njujork Tajms se svrstava među pionire interpretiranja: jedna od
njegovih tačaka oslonca bilo je interpretiranje vesti iz inostranstva.

• Periodična štampa sledi tu praksu, tako da sve više daje prostora opširnijim tekstovima,
člancima, šireći tematsko područje interesovanja.

• Na sličan način i danas se komponuju televizijski vikend programi: urednici najpre u najavi daju
hronologiju najaktuelnijih zbivanja protekle sedmice, a zatim se najznačajniji događaji
komentarišu u razgovoru sa ekspertima ili kroz dubinske priloge novinara specijalista.

INTERPRETACIJA

• “Novi mediji ne nastaju spontano i nezavisno – oni se pojavljuju postepeno, iz metamorfoze

starih medija. Kao odgovor na nove forme, starije forme nastoje da se prilagode i nastave da
se razvijaju, a ne da nestanu. To je i razlog zato što se način izveštavanja u štampi postepeno
menjao u konkurenciji sa radiom.

• Umesto da odgovaraju samo na pitanje “KO JE ŠTA URADIO” novine i magazini u dubinskim
tekstovima odgovaraju na pitanje: “ZAŠTO JE NEŠTO UČINJENO”.

DRUGI TALAS

• Drugi talas prodora interpretacije u štampu, nastao je posle Drugog svetskog rata. Tada
počinje da raste svest o velikom uticaju propagande na medije tokom ratnih godina i saznanje
o deformisanju informacija pod pritiskom aktuelnih, propagandno – političkih potreba.

• “Pored fakata neophodno je dati i istinu o faktima”. R.E.Hiebert

• Dezorijentisani čitalac- slušalac o događajima je pored tumačenja tražio i predviđanje. Naime,

želeo je da mu se kaže u kom pravcu će se dalje menjati svet i njegova, lična sudbina u njemu.

• Sa težnjom da odgovori zahtevima novog vremena, štampa povećava povećava prostor koji
posvećuje interpretativnim formama izražavanja.

• Pred očiglednom nadmoći, tada novog medija – televizije, i radio je počeo da se menja.
Voditelji, disk – džokeji, muzika sa top – lista, živo uključivanje slušalaca koji postaju
neposredni kreatori radio – programa, mogućnost da se vesti emituju direktno u program,
prenosi utakmica, petominutni komentari i drugi vidovi dubinskog istraživanja događaja,
umnožavaju se na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

• Specijalizacija radija i izdvajanje programa za kulturu, ozbiljnu muziku, umetničku kritiku,

odvodi interpretativni pristup ka elitizmu.

ŠEZDESETE GODINE XX VEKA

• Štampa je u šezdesete godine XX veka ušla kao relativno skup medij, međutim uvođenjem
kompjuterskog sloga i jeftinijih tehnika proizvodnje uspela je da postane konkurentna.

4
 Istovremeno sa upotrebom kolora i grafičkih inovacija štampa je postala atraktivnija i
popularnija.

• Kako je realno neravnopravna sa dva snažna, elektronska medija, štampa je morala da ide za
onim što je njena posebnost, prednost.

• U novinama su prihvatili interpretaciju i na taj način su mogli da štampaju posebna izdanja,

koja su istovremeno izvor dopunske zarade, a opredeljena za eksplikaciju, tumačenje, analizu
jučerašnjih vesti.

• Zbog snažnog prodora masovnih medija, taj period je u teoriji poznat i kao razdoblje masovne
kulture. Tome je doprinela primena satelitskih tehnika i povećanje brzine informisanja velikog
broja građana, o događajima na bilo kom delu sveta.

• “globalno selo” Maršal Makluan

• To su i godine kada se događaji smenjuju dotad neviđenim tempom: vijetnamski rat, pokret
“deca cveća”, studentski nemiri... Emituje se dokumentarna emisija pod naslovom “Glad u
Americi” – 1968., koja ruši predstavu o američkom stilu života, Bob Vudvord i Karl Bernstajn,
1972. otkrivaju aferu Votergejt i ruše američkog predsednika, Spejs šatl “Challenger”
eksplodira pri lansiranju dok taj događaj u direktnom prenosu posmatra čitava planeta... Kao
i teroristički napad na njujorške kule, 11. septembra 2001. godine.

• Svi ti događaji ne mogu se medijski “pokrivati” bez dublje analize njihove pozadine, bez
stavljanja u širi kontekst, bez konsultovanja stručnjaka i eksperata, čije će ekspretite novinari
prevesti na jezik razumljiv svakom čoveku, Interpretacija postaje nezamenljiv način
savladavanja složene materije, a komplikovane “teške teme” prezentuju se zanimljivo, živo,
privlačno.

NOVINAR BUDUĆNOSTI

• Mek Dugal, smatra da će u budućnosti, “najuspešniji biti novinari i novinarke sa najvišom

spremom, sa specijalizovanim poznavanjem jedne ili dve oblasti, sa sposobnošću da
izbegavaju suvišne emocije i da ostanu objektivni, spremni da posmatraju i, prvenstveno,
sposobni da razumeju određene događaje u okviru najšireg, društvenog i političkog konteksta”

TREĆI TALAS

• Treći talas snažnog, otvaranja štampe, kao i određenih programa elektronskih medija
interpretaciji događa se krajem XX i početkom XXI veka, događa se SADA.

• Podstaknut je nastankom nove ere, Interneta i javnog žurnalizma(građanskog novinarstva),

započete onog dana 1983. godine “kada je Tajm magazin svoju naslovnu stranu, do tada
rezervisanu isklučivo za planetarno značajne medijske ličnosti, posvetio jednoj mašini – PC-
ju”.

• Razdoblje je okarakterisano kao “početak četvrte, tehnološke revolucije”.

INTERNET

• Rođen u eri hladnog rata, Internet raste zadivljujućom stopom od 10-15 procenata mesečno,
razvijajući stalno nove forme informativne razmene.

5
 • Internet “daje reč i onima koji ne poseduju radio i telvizijsku frekvenciju niti štamparske
mašine i distribuciju, tako da se broj njegovih korisnika stalno uvećava. A to je opet tek početak
onoga što će postati demokratski građanski ili javni žurnalizam.

• Dok je broj TV – prijemnika i vreme provedeno u gledanju televizije slično u većini zapadnih
zemalja, tiraži štampe na 1.000 stanovnika dramatično se razlikuju od Japana ( 562 primeraka
na 1.000 stanovnika) i Švedske (521), do Velike Britanije (414), SAD (268), Kanade (220) i
Italije(96).

• Za vreme porasta prisustva televizije svuda u svetu tiraži štampe rasli su u Japanu i Švedskoj,
a opadali u Kanadi i Italiji od 1 do 5 odsto, dok je najveći pad zabeležen u SAD – 16% odnosno
Velikoj Britaniji 21 %.

• Razloge opadanja tiraža štampe trebalo bi tražiti pre svega u uzrocima socijalne prirode i sve
većem raslojavanju stanovništva.

OSAMDESETE GODINE XX VEKA

• Pojava novih, sve savršenijih načina komuniciranja, digitalizacija planete, prisiljava novinare i
urednike glavnog toka medija da se protiv nezadržive konkurencije bore, dajući uz informaciju
o događajima i njegovu pozadinu – bekgraund (BKG)

• BKG podrazumeva da novinari prvo istražuju ono što se nalazi iza fasade, spoljašnjosti
aktuelnih događaja, zatim iskopane činjenice dubinski analiziraju, skeniraju, da bi ih smestili u
kordinate šireg, društvenog značenja.

• Moderna interpretacija, danas , je zastupljena u svim žanrovima izražavanja, od faktorafskih

do analitičkih, pa se može zaklučiti da su gotovo svi oblici izražavanja u novinarstvu manje ili
više interpretativni.

MODERNE NOVINE

• Moderne novine postaju pretesne za sve šire eksplikacije, interpretacije. Zato se i štampaju
brojni specijalni dodaci, obimni feljtoni (podlisci), posebna izdanja, posvećena samo jednoj,
izuzteno značajnoj i tiražno atraktivnoj temi koja, u datom trenutku, izaziva povećano
interesovanje publike.

• Za saradnju u takvim poduhvatima angažuju se novinari specijalisti ali i stručnjaci različitih

profila, kulturni i javni radnici, političari, ekolozi, policajci, privatni detektivi.

• Neizbežna demokratizacija medija, ma koliko bila spora dovodi do istraživanja tzv. Tabu tema,
preispitivanjem i novom obradom nerazjašnjenih događaja,

• Interpretativno novinarstvo, uz pomoć različitih metoda istraživačkog žurnalizma, odgovor je

medija na neefikasno delovanje zvaničnih organa koji sporo dolaze do proverene, zvanične
verzije.

6
 ISTRAŽIVAČKI METODI

 “Preko trnja do zvezda”... Možda najkraće, a opet najbolje objašnjava put novinara istraživača!

 Pre nego što stigne do Pulicerove nagrade, izloženi su brojnim pritiscima: posao im ugrožavaju
uplašeni vlasnici novina, nepoverljivi urednici, lukavi advokati, neodlučni izvori,traumirana
porodica i naravno... Zavidljive kolege...

 Uz sve to novinar mora da iskopa sve činjenice, da bude brz, efikasan, plodotvoran... I da
“pogodi metu” – temu!

PREPREKE,SAPLITANJA, I JOŠ PO NEŠTO...

 Najveća prepreka dubinskom žurnalizmu nije posledica represivnog režima ili straha za ličnu
sigurnost.

 Osnovna prepreka je kako ubediti urednike da potroše novac na istraživanje kao i strpljenje i
želja da se uđe u koštac sa teškim, uznemirujućim temama.

ZNANJE JE MOĆ...

 ZNANJE JE MOĆ – osnovna je misao vodilja svakog istraživačkog novinarstva.

 Reputacija novinara-iskusnog profesionalca, odličnog poznavaoca materije, časnog čoveka i

pre svega svestrano obrazovane ličnosti-ali i reputacija novina za koje taj novinar radi, uticaće
presudno na uspeh istraživanja.

 Strategija sakupljanja informacija “produkt je istog duha koji povezuje metode istraživanja
istorije, načine rada obaveštajnih službi, i naučni metod.

 Žurnalistički istraživački metod – traganje za činjenicama o aktuelnim događajima koji se mogu

proveriti ispoljava se kroz preduzetništvo, opservaciju i dubinsko istraživanje – kopanje.

 NOVINARSKI ISTRAŽIVAČKI METOD SASTOJI SE IZ SLEDEĆIH FAZA:

 OPSERVACIJE

 SAKUPLJANJA I PROUČAVANJA PISANOG MATERIJALA

 RAZGOVORA (INTERVJUA) SA ŠTO VEĆIM BROJEM RELEVANTNIH IZVORA INFORMACIJA

(AKTERI, SVEDOCI, SLUŽBENA LICA, STRUČNJACI – EKSPERTI, LJUDI KOJI NEŠTO ZNAJU,
PORODICA, PRIJATELJI...

OPSERVACIJA

 Prednost direktne opservacije: novinari-istraživači slažu se da je opservacija na licu mesta –

privatna istraga ili sakupljanje podataka direktnim prisustvom “detektiv bez značke”, bitan
prvi korak iz dva razloga: prvi zato što će se prema tom događaju ponašati kao očevidac,
njegova priča je uverljivija, jer ima autentične reporterske detalje, čitalac će mu više verovati,
ali i ono što je jako bitno, njegovi svedoci akteri imaće više poverenja da mu

SAKUPLJANJE I PROUČAVANJE PISANOG MATERIJALA

 KOD KUĆE:

7
  Istraživanje obično počinju kod kuće prekopavanjem lične biblioteke, dokumentacije ili
materijala iz porodičnog kruga. Dragocenu pomoć pružaju telefonski imenici (ne bacati stare!)
sa ponekad zaboravljenim imenima i brojevima.

 NA POSLU:

 Lokalna štampa može da bude odličan početni izvor informacija, dokumentacija medija u
kome radite,

 Isečci iz dokumentacije

 Statistički godišnjaci

 Ko je ko, Fototeka, Enciklopedije, Rečnici, Mape, planovi grada, Biblioteka

 IZVAN REDAKCIJE:

 Arhivi, Biblioteke(javne, univerzitetske, određenih ustanova, medija), Fototeka, Knjižare,

Ministarstva – važeći zakoni, Opštine – lokalna uprava, Muzeji, Patrijaršije, Specijalizovani
časopisi (njihovi urednici spremni su da govore o svojoj oblasti i da novinare drugih medija
upute na korisne kontakte), PR – službe – znaju sve o organizaciji – ličnosti za koju rade...

ELEKTRONSKI PODACI – INTERNET

 Uz pomoć podataka softvera reporterikopaju dublje i lakše pronalaze podatke koji im nisu bili
lako dostupni klasičnim novinarskim tehnikama. Traganje uz pomoć kompjutera daje
globalnom žurnalisti sposobnost da nađe fakte i donese zaključke, a potom da traži od
zvaničnika da prokomentariše dostupne podatke. Novinari su u prilici da u svakom trenutku
uđu u najveće svetske biblioteke, olakšava traženje izvora, osoba za intervju na globalnom
nivou

 Pretražujući po Internetu, novinari često nalaze i nove ideje, ali isto tako i brzo ulaze u temu
koju istražuju, proveravaju podatke, izvore, nove činjenice sa kojima dopunjuju tekst koji
pišu... Istražuju međunarodni ugao čime će uokviriti lokalnu temu...

 Pristup Internetu oslobađa novinara klasičnog traganja, i daje mu mogućnost da bude

kreativniji.

IZVORI – KAKO DO SAGOVORNIKA

 Telefonski imenici, Firme, organizacije, kolege sa kojima je izvor u vezi, Prijatelji, porodica,
poznanici, Izborne liste (opštine, mesne zajednice), Izdanja priručnika KO JE KO (biografije),
Sajtovi na Internetu, Agenti, PR-osobe (kada se radi o javnim ličnostima – političarima,
piscima, medijskim ličnostima), Profesionalne organizacije, udruženja (kada treba pronaći
advokate, lekare, novinare, glumce...), Kolege, saradnici, Fotografi, Eksperti za određenu
oblast, Pozorišta, izdavači, Susedi, Neprijatelji...

 U priručniku “Deset koraka do istraživačkog izveštavanja” američka novinarka Lusinda Flison

konstatuje da su prva istraživanja najteža, jer i medij i novinar tek stiču iskustvo kako se
pokrivaju složene teme. Vremenom, pošto se dokaže i proslavi u istraživanju, list postaje
cenjen, nekad i nagrađen, a novinar- istraživač stiče osećaj da radi društveno koristan posao.

 Lusinda Flison se zalaže za proširenje definicije istraživačkog novinarstva (njegov predmet nisu
samo slučajevi korupcije i zloupotrebe vlasti), i ističe da je neophodno “obezbediti podršku

8
institucije(medijske kuće) za rad na projektu: da novinar mora da stvara i neguje svoje izvore,
da bude stručnjak za odabranu temu, da pri istraživanju traži dokumenta kojih uvek ima više
nego što očekuje, da izađe iz redakcije i posmatra, da dobro procenjuje, da traži nove dokaze,
dobro organizuje prikupljeni materijal i da uvek odvoji dovoljno vremena za istraživanje!

9
 INTENZIVNO ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO

• Era drugog talasa “novog novinarstva” nastupila je šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka:
odlikuje je ponovni uzlet istraživačkog novinarstva specifične vrste.

• Smatra se da je terminu kumovao kolumnista Pit Hemil koji je definisao “pravac”, u kome
“novinari stavljaju sebe, svoje impresije i sopstvene zaključke u tekstove i upotrebljavaju za
sve to sopstvene reči pa “novo novinarstvo” ovog puta privlači pažnju i na novinare kao autore
i na novinarsku priču kao žanr.”

• Dubinsko istraživanje specijalnost je nedeljnih novina. Nedeljnici za takva istraživanja

uglavnom angažuju “specijalne izveštače” koji rade “special report”.

• Tehnike kojima su se služili novinari Sandej tajmsa tokom 60- tih godina prošlog veka, mogle
su se definisati kao visoko organizovano “insight investigations”. Naime, angažovali su TIM
REPORTERA koji su delovali sinhronizovano kao orkestar pod nadzorom urednika, koji je
planirao i nadgledao istraživanje.

• Ograničavajući faktori insight metoda su manjak prostora u listovima i nedostatak vremena za

istraživanje. Tekst koji se zasniva na dubinskom istraživanju zahteva najmanje dve cele strane
(od 6.000 reči najviše) što je opet podrazumevalo da bude objavljen u obimnijem nedeljnom
(vikend) izdanju dnevnog lista.

• Uticaj tih specijalnih “insight tehnika”, koje Harold Evans naziva “horizontalnim timskim
radom”, značajan je i u današnjim, modernim novinama.

• Harold Evans bio je 14 godina, od 1967. do 1981. urednik The Sunday Times – a, a zatim i
urednik The Times-a.

NOVI ŽURNALIZAM

• “Novi žurnalizam”, te druge ere, bio je i reakcija novinara štampe na ustoličenje televizije kao
masovnog medija.

• Njen odgovor bili su istraživački poduhvati novinara, potenciranje ličnog stila i vlastitog ugla
posmatranja događaja.

• I, dok se pretečama drugog “novog žurnalizma” smatraju pisci Ernest Hemingvej, Džordž Orvel,
Vilijam Fokner ili Džon Štajnbek, njegov istinski duhovni otac je novinar Tom Vulf, ali i Truman
Kepota, Norman Majler, Gej Tejliz, Džimi Breslin.

• U dnevnu štampu “novi žurnalizam” na početku nije uspevao da uđe. Naime, personalizacija,
u kojoj reporter uključuje i sebe u novinski tekst, nije bila prikladan način obrade tema
primeren “ozbiljnosti” dnavnog lista.

• Spisateljske i reporterske tehnike “novog žurnalizma” opisivane su kao “kaži to kao što vidiš”
– odnosno – impresionističke, intenzivne, humanističke, istraživačke pa i interpretativne.
Druga, kontroverznija karakteristika, bila je opisana kao zalaganje, aktivizam i učesništvo”.

NONFICTION REPORTAŽA

• U “novožurnalističkim” časopisima negovana je prevshodno forma nonfiction (NF) reportaže

– žanra koji se definiše kao “pisanje ili prezentacija istinitih događaja, aktivnosti, ideja koje se
odnose na stvarne ljude”. NF reportaža kombinovala je tehniku opažanja sa tehnikom

10
 intervjua. Cilj je bio da novinar priču doživi iznutra, na izvoru, umesto da je posmatra spolja ili
sa strane, kao što je praktikovano do tada. To je autorskom pristupu davalo nove kvalitete, a
pre svega veću uverljivost, garantovanu neposrednim, novinarskim učesništvom.

ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO

• Tačno se ne može precizirati kada je započelo ono što je kasnije nazvano “intenzivno
istraživačko novinarstvo”.

• Listovi i agencije učestvuju u nastojanju štampe da odgovore na nagomilane društvene

probleme, u burnom perioda postmakartizma, kubanske krize, ubistva Kenedija – 1968.
godine, protesta protiv Vijetnamskog rata, ping – pong diplomatije i to upravo ISTRAŽIVAČKIM
NOVINARSTVOM.

AFERA VOTERGEJT

• Afera Votergejt obeležena je dramatičnom ostavkom američkog predsednika Ričarda Niksona.

• List Njujork Post ovenčan je Pulicerovom nagradom za izveštavanje o aferi Votergejt. Novinari
Bob Vudvord i Karl Bernstajn svoju ulogu vrhonskih istraživača potvrdili su u knjizi “Svi
predsednikovi ljudi”, bestseleru koji je postao i film koji slavi istraživačko novinarstvo i
pretvara novinare u heroje nacije. U domenu mita ostala je konstatacija da su dva mlada
reportera srušila predsednika SAD

• Ostavka predsednika Niksona nije posledica samo uspeha istraživačkog novinarstva.

• Afera Votergejt, koja je bila povod za predsednikovu ostavku, bila je eksplozivna novost na
nebu žurnalizma, jer je sećanje na prethodni istraživački rad za vreme Vijetnamskog rata
odavno izbledelo.

• Votergejt je retrospektivno mogao da bude široko prihvaćen kao trijumf ne samo američkog
žurnalizma nego i čitavog američkog sistema slobodne štampe.

• Votergejt je označio i remitologizaciju muckraking –a. Samo je Votergejt skinuo predsednika

sa vlasti. Zato je Votergejt centralni mit američkog žurnalizma.

• U skorije vreme bili smo u prilici da procenjujemo na koji način su istraživači procenjivali
dejstvo medija u slučaju Bila Klintona i afere Levinski. Novinari – istraživači pretresli su čitav
dotadašnji život Monike Levinski, njene porodice, prijateljica, njenu radnu biografiju... Kopali
su u dubinu i u širinu, punili stupce, novine povećavale tiraž, ali je iza cele afere ostao drugačiji
utisak nego u aferi Votergejt.

11
 CILJ ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA

INSIDE STORY

• Istraživanje nije samo prvi korak na putu ka tumačenju događaja.

• On je zapravo – NAJZNAČAJNIJI KORAK.

• U čemu je razlika između istraživačkog i svakog drugog novinarstva?

• Zar nije svako novinarstvo i istraživačko?

• Ullman i Honeyman u Priručniku za reportere daju definiciju istraživačkog novinarstva:”...

Posledica inicijative, usmerene na značajnu temu koju određena osoba ili organizacija nastoji
da zadrži u tajnosti. Tri su osnovne pretpostavke takvog istraživanja: da je ono delo reportera
a ne nekog drugog istraživača, da je predmet istraživanja od značaja za čitaoca, gledaoca,
slušaoca i da oni, na koje se istraživanje odnosi, pokušavaju nešto da sakriju od javnosti.”

• Novinarka Lusinda Flison, smatra da su to teme o tome kako sistem funkcioniše ili ne
funkcioniše i o rekonstrukciji kompleksnih događaja koji utiču na život običnog čoveka.
Istraživačko se ne odnosi na izolovane incidente nego na sistemske probleme.

CILJ ISTRAŽIVAČKOG

• CILJ ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA JESTE DA SE U JAVNOSTI IZNESU NEPOZNATI DETALJI,

STVARNI UZROCI ILI NAMERE OSOBA UKLJUČENIH U KORUPCIJU ILI MALVERZACIJE.

• RUPERT MARDOK TO NAZIVA “IZVEŠTAVANJEM U ŠIRINU”.

• Novinari u stvari rade posao sličan detektivskom: polaze od vesti ili slučajne primedbe osobe
koja o aferi nešto zna. Kako lako dostupne činjenice nisu dovoljne da bi se sklopila cela priča,
trude se da je kompletiraju (idući ka suštini, srži) i pokušavajući da privole učesnike da im
otkriju ono što kriju.

• Poenta takvog istraživanja je obraćanje pažnje na one detalje kojima dnevni reporter ne stiže
da se bavi. Od prikupljene građe stvara se DOSIJE. Kada se radi o velikim istraživanjima,
formiraju se timovi reportera – istraživača (stalni ili ad hoc) koji, pod rukovodstvom urednika
među sobom dele posao. Čest je slučaj i da novinari rade u paru (Bujošević – Radovanović), a
nekada im pomažu osobe (nudeći im “priču” ili dokumenta), povezane sa slučajem koje su iz
nekog razloga zainteresovane da se određeno delovanje zaustavi ili kazni – to se inače, naziva
“tajnim žurnalizmom”. Finalni tekst pre objavljivanja prolazi i pravnu i sve druge provere.

ETIKA?

• Pitanje etike istraživačkog novinarstva postavlja se daleko češće nego kada je reč o klasičnom,
izveštačkom, koje odgovara “samo” na pet osnovnih pitanja – iako su metodi manipulacije i u
vesti dali ponekad “zavidne” rezultate.

DUBINSKO ISTRAŽIVANJE

• Dubinsko istraživanje o temi ili o osobi ima opravdanje, ukoliko predmet istraživanja ima
istinskog značaja za čitaoca, slušaoce, gledaoce.

• Razlikuju se teme bitne za širu zajednicu (hard news) od senzacija koje se prevshodno bave
zanimljivostima (soft news).

12
 • Istraživanje nečijeg privatnog života – samo zato jer to zadovoljava radoznalost publike,
tiražno je – međutim, jedan broj teoretičara smatra da nema opravdanje – odnosno da nije
etično. Ali, u traganju za korenima malverzacije ili korupcije cilj opravdava sredstvo. Jer,
istraživanje služi zaštiti tzv. Javnog interesa.

• Kategorija “public interest” (convenience, necessity – korist, nužda, sila prilika) podrazumeva
– istinski, stvarni interes publike.

• Podrazumeva se da podaci do kojih je novinar došao, istražujući temu, moraju da izdrže

višestruku proveru – od provere njihove tačnosti preko provere pouzdanosti izvora do pravne
(zakonske) provere prava na objavljivanje.

• Drugo značajno pitanje je odnos novinara prema izvoru informacija.

ODNOS NOVINARA PREMA IZVORU

• Postoje situacije kada izvor nije spreman da otkrije svoj identitet javnosti. Tada informacija ne
bi smela da bude objavljena dok nije potvrđena nezvisno od tog, neimenovanog izvora(OFF
THE RECORD – davanje informacija od strane zvaničnika, uz uslov da informacija ne sme biti
pripisana izvoru,tj. Izjava koja se ne sme citirati ili preneti). Drugi termin za isti pojam je
BACKGROUNDER.

• ON THE RECORD – je izjava koja se može citirati ili preneti.

SREDSTVA ISTRAŽIVANJA

• Šta su legalno dozvoljena sredstva u istraživačkom postupku?

• Novinar npr može da koristi skriveni mikrofon dok razgovara, ali mu zato taj razgovor neće biti
validan u slučaju sudskog spora.

• Bilo je slučajeva kada su se novinari poput tajnih agenata prerušavali, služili se lažnim
identitetom, da otkrili nešto, u slučaju kada im svedočenja izvora nisu dostupna ili uverljiva

SREDSTVA ISTRAŽIVANJA

• Nekada je novinarsko istraživanje dublje i detaljnije nego i sama sudska istraga.

• Novinar je prisiljen da sakupi takve argumente koji će drugu stranu onemogućiti da ga

demantuje.

• Najkvalitetniji dokument iz ugla uverljivosti jeste pisani dokument. Najteže je opovrgnuti

činjenice, potkrepljene zvaničnim papirom.

• Tek kada sakupi dovoljno materijala koji prevazilaze faktografsku novinarsku formu, novinar
piše tekst ili seriju tekstova. Kada sakupi podatke koji prevazilaze bilo koju novinarsku formu
novinar piše knjigu.

• U praksi ima situacija kada ni papiri ne prušaju celu priču. U toj situaciji su ljudi, kao izvor
informacija daleko korisniji.

• Dragan Bujošević i Ivan Radosavljević nakon petooktobarskih dešavanja objavili su knjigu “Peti
oktobar”, a zanimljivost štivu dali su svedočenjem učesnika u događaju.

13
 TELEPJUTERSKA INTERPRETACIJA

• Šta se dogodilo na medijskoj sceni u poslednjih nekoliko decenija?

• TELEVIZIJA!

• I posle više od pola veka postojanja Televizija poseduje veliku moć angažovanja gledaočevog
vremena i zamene njegovih čula.

• U isto vreme i izuzetno privlačan medij za oglašivače.

• Prema globalnim podacima, oko tri milijarde ljudi na planeti redovno gleda televiziju bar dva i
po časa dnevno, što znači da polovina svetskog stanovništva polovinu svog slobodnog
vremena provodi u aktivnosti koja njihovim precima nije bila poznata.

• Moderni čovek troši danas sedam puta više vremena na gledanje nego na čitanje.

• Hipnotišućom privlačnošću pokretne slike objašnjava se čovekova hronična zavisnost od

televizije – opijuma za narod XX veka.

• Međutim, danas je televizija samo jučerašnje otkriće, sredovečni medij.

• Njenom veličanstvu – Televiziji, predstoji vreme promena kao i drugim starijim medijima.

• Rodžer Fidler smatra da “Princip njihove metamorfoze, kao i više drugih, ključnih principa
medijamorfoze zasniva na tri koncepcije: koevolucije, konvergencije i kompleksnosti.” U pravo
ti principi uticaće i na promenu načina izveštavanja, na oblikovanje informativnih sadržaja i na
promenu uloge novinara u informativnim i dokumentarnim programima.

TEHNOLOGIJA TELEVIZIJE

Tehnologija televizije nije se previše menjala u proteklih pedeset godina. Ali, svet u kome njeni
gledaoci žive promenio se.

Televizija je jednostavno “prodro” u gotovo sve socijalne i ekonomske stratume i preselio se iz dnevne
sobe, gde je bio zamena za ognjište, u trepezariju, kuhinju, spavaću sobu pa i kupatilo.

“Žive vesti” i zabava ispunjavaju vreme koje je nekada bilo posvećeno čitanju, razgovoru, zajedničkom
ručku, igri...

INSTANT VESTI

• Kako bi što više provodili vreme pred ekranom, prešli smo na zamrznute obroke i večeru na
tacni. Daljinski je počeo da upravlja nama!

• To je stvorilo potrebu za transformacijom u sadržaju onoga što medij pretvara u poruke koje
emituje. Kratke vesti kojima se presecaju utakmice, teniski mečevi, filmovi, razgovori u studiju
ili šou programi koje do banalnosti pojednostavljuju kompleksne probleme i značajne
događaje, istovremeno otežavajući mogućnost da se relano proceni značaj objavljenih
informacija.

• Građanin je preplavljen trivijalnostima i zabavom, čak i u trenucima dramatičnih događaja koji

utiču i na njegov život i na zajednicu!

• PRIMER:

14
 • RTS – ovo emitovanje spletova narodnih pesama i igara, dok se na ulicama Beograda događala
petooktobarska revolucija; primer drastičnog višegodišnjeg oglušivanja o pravo gledalaca na
aktuelnu, ideološku neutralnu informaciju sa državne televizije.

• “Interpretiranje” stvarnosti na način RTS- a pre petog oktobra?!

• “Interpretiranje” stvarnosti na način B92?!

“NOW – THIS”

• Drugi problem informativnih programa televizije je način na koji se događaj, vredan da bude
pretočen u najkraću, novinarsku formu izražavanja, procenjuje pre svega po svojim
videogeničnim kvalitetima i potencijalima da privuče najveći mogući broj gledalaca i, naročito,
oglašivača.

• Neil Postman to zove “now – this” stilom televizijskog izveštavanja u kome su dnevna
dešavanja redukovana na tridesetominutno pakovanje nepovezanih četrdesetpetosekundniv
(ili i kraćih) zvučnih efekata. Na taj način izloženi smo fragmentarnim vestima, vestima izvan
konteksta, bez posledica, vrednosti, a često i bez elementarne ozbiljnosti. To dovodi do toga
da se televizijska vest često izjednačava sa zabavom.

Čarls Mek Gerd, duhovito kaže da je televizija postala medij koji neprestano mora da bude uključen.

“AKO NE ZBOG ZABAVE, ONDA ZBOG OSVETLJENJA. ONA, UOSTALOM, NIKADA NIJE BOLJA NEGO DOK
ČITATE”.

ILI, DOK VOAJERSKI UČESTVUJETE U TUĐOJ PRIVATNOSTI, ŠTO JE NAJNOVIJI SVETSKI TREND:
TAKMIČENJE KO ĆE IZ IZABRANE GRUPE NAJDUŽE IZDRŽATI U IZOLACIJI POD BUDNIM OKOM
JAVNOSTI, POSREDSTVOM VELIKE SESTRE – TELEVIZIJE.

INFORMATIVNE EMISIJE

• Zbog obilja informacija i ograničenog vremena trajanja, informativne emisije vesti na televiziji
nisu dobar prostor za interpretaciju.

• Televizijsko novinarstvo mora da bude jezgrovito, efikasno i precizno.

TELEVIZIJA I INTERPRETACIJA

• Preduslov je izvanredna pripremljenost novinara, njegov prethodni, istraživački rad koji mu u

programu uživo daje neophodnu sigurnost i odmerenost.

• Ima primera u emisiji vesti da se fakti i interpretacija slobodno mešaju. Reporteri sve češće
kritički ispituju ponašanje političara, dajući i oponentima priliku da govore, koristeći se jezikom
dokumenata, navodeći iskopane činjenice, citirajući nezgodne svedoke, oštećenu stranu.

• Interpretativno novinarstvo na televiziji skoncentrisano je u specijalne emisije informativnog

programa, posvećene jednoj aktuelnoj, složenoj temi.

• Dokumentarna serija “Latinica”, HRT – a predstvlja tipičan primer interpretativnog,

televizijskog žanra u kome snimljeni, dokumetarni prilozi služe kao okosnica produbljenom
razgovoru u studiju sa brojnim stručnjacima koji osvetljavaju fenomen iz svih uglova, sa
akterima, svedocima, uz upotrebu kompjuterske animacije, sa stranom koja se zalaže za i
stranom koja je protiv.

15
“LATINICA”

• Reč je o skupom projektu, u kome učestvuje tim od nekoliko desetina obučenih istraživača,
novinara specijalista a scenarista, urednik i voditelj Denis Latin, suvereno diriguje tom
složenom ekipom.

• Za solidan domet u interpretativnom TV novinarstvu neophodno je više elemenata:

USLOVI ZA INTERPRETACIJU NA TELEVIZIJI

• Televizijska kuća, spremna da stane iza serije u kojoj se, godinama govori o najosetljivijim
društvenim temama;

• Adekvatan termin(emisija koja se emituje posle Dnevnika i traje 130 minuta)

• Vreme za istraživanje (emisija se emituje jedanput nedeljno);

• Timski rad(64 saradnika potpisana su na špici, od čega jednu šestinu čine novinari);

• Novac – svi elementi produkcije serije svedoče o ozbiljnim ulaganjima u kvalitet – od ulaganja
u istraživački rad novinara do ulaganja u scenografiju, vizuelne efekte itd. Kompletna emisija
je marketinški pokrivena, pa autor može da pravi moderan, kvalitetan, dobro dizajniran
program.

DOKU – DRAMA

• Drugi vid televizijske interpretacije je DOKU – DRAMA (ili dramatizovani dokumentarac), koji
predstavlja moćan spoj činjenica i autorske kreativnosti, plod dubinskog istraživačkog
novinarstva.

• Doku – drama često je hibridan žanr i suočava se sa pitanjem objektivnosti – uverljivosti.

• Zasnovana na rudarskom kopanju fakata (koje može trajati mesecima čak i godinama) i ona
može podstaći pritisak javnosti da se reše neki nerazjašnjeni slučajevi, otklone sumnje i
dileme.

• DOKU – DRAMA ima dosta zajedničkih elemenata sa rekonstrukcijom. Međutim, ona je i

prevazilazi jer se iskopane činjenice koriste kao građa koja autoru služi da sredstvima drame
ponudi pravce kojima bi se moglo krenuti ka skrivenoj istini. Gledaocima je teško da jasno
odvoje delove koji su zasnovani na faktima od spekulacija.

INTERNET

• Kada televizija stvori nepoverenje kod gledaoca onda raste porast popularnosti Interneta –
prvo kao dopunskog, a zatim i kao samostalnog medija i informisanja i interpretiranja.

• Rodžer Fidler smatra da svet ide u pravcu stvaranja multimedija ili mešovitih medija u kojima
su dva ili više oblika komuniciranja integrisana.

TELEPJUTER

• Integrisanje više medija, koje objedinjuje najbolje odlike televizije i telefonije sa personalnim
kompjuterom, Džordž Gilder naziva – TELEPJUTEROM.

• TELEPJUTER je nova sprava na čijem kreiranju rade naučnici, koja bi trebalo da spoji najbolje
odlike televizije, komjutera i telefonije. On bi trebalo da doprinese brisanju lokalnih i

16
 nacionalnih granica. ( Primer takvog načina “pokrivanja” je teroristički napad na Ameriku 11.
septembra 2001. godine)

ONLINE NOVINE

• ONLINE NOVINE ili “novine na mreži” predstavljaju takođe oblik medijskog prožimanja starih
i novih medija.

• Glavna prednost u odnosu na klasične listove: daleko aktuelnije informacije nego u štampi jer
novinari online redakcija non – stop ažuriraju vesti tokom 24 sata.

INTERPRETACIJA

• Danas su se mediji promenili i iznutra: u redakcijama se umesto klasičnih daktilobiroa sa

daktilofkinjama i tonama papira koriste komjuteri na kojima novinari sami rade – umesto
šlajfni služe im ekrani.

• Pokazatelj promena je i digitalni jezik: izrazi kao modem, digitalno ili sajberspejs – postaju
aktuelne, ključne reči redakcijskog govora.

• Današnje interpretativno novinarstvo posledica je trostruke uloge savremenih medija:

• Da ispune opravdane zahteve publike koja, pored odogovora na pet osnovnih (KO, ŠTA, GDE,
KADA, KAKO) pitanja, traži i odgovore na dva dopunska (ZAŠTO i ŠTA DALJE);

• Da tumačenjem odgovore na konkurenciju novih medija koji u početku uglavnom samo

informišu;

• Da idući u dubinu, ispod faktografske površine pođu ka svestranom informisanju građana,

svesnim akterima političkih procesa i bolje obaveštenim glasačima.

17
 NOVINARI KNJIŽEVNICI

 Pripadnike trećeg talasa “novog žurnalizma”( kraj XX i početak XXI) nazivaju i “novinarima
književnicima”

 Ne prihvatajući standardna pravila pisanja, oni kreiraju sopstvena pravila koja zatim
prilagođavaju specifičnosti složene materije za koju su se opredelili.

 Reportaže – NF, zasnivaju se na činjenicama (KO-GDE-ŠTA-KADA-KAKO) ali se u oblikovanju

služe sličnim metodama kao i pisci (kompozicija, stil, jezik)

 Nova generacija “novinara književnika” odbija postojanje stvarne granice između novinarstva
i književnosti. Jedan broj njih, tvrdi da to nije ništa drugo do hibrid u kome se kombinuje
tehnika pisca romana sa činjenicama koje prikuplja reporter.

 Jedan od osnovnih zahteva, kojima se rukovode novinari pisci zasniva se, kao i u Pulicerovo
vreme, na zanimljivom prezentovanju materije.

 “Novinari pisci” nisu ravnodušni posmatrači događaja nego su često i stvarni učesnici u njemu.

 Nemački reporter Ginter Valraf prerušio se, za potrebe reportaže, u “Turčina Aliju” da bi što
autentičnije prikazao uslove života i rada Turaka u SR Nemačkoj. Njegova ispovest “Na dnu”
prevedena je na 14 jezika i prodata u tiražu od blizu tri miliona primeraka.

 Iz prava na vlastiti ugao posmatranja proističe i novinarsko pravo na pisanje u prvom licu
jednine. U klasičnom novinarstvu (ozbiljnoj, dnevnoj, informativno-političkoj štampi) to se
pravo koristi retko, samo u izuzetnim prilikama.

 Novinari su, kada je bilo neophodno podvući prisustvo na određenom događaju,

upotrebljavali neutralni izraz “ovaj reporter”, “vaš izveštač” (treće lice jednine) ili neutralno
“mi” (prvo lice množine) “Ja” – prvo lice jednine zahtevalo je istinski autoritet poznavaoca.

 Kod “novinara književnika” razumevanje tematike počinje emotivnom povezanošću, a zatim

vodi u poniranje( vreme provedeno na istraživačkom poslu)

“PONIRANJE” NORMAN SIMS

 “Poniranje” po Normanu Simsu, isključuje jednu od elementarnih odlika svakog novinarskog

rada – brzinu. U istraživanju teme novinari književnici približavaju se naučnicima. Nekada gube
osećaj za vreme. Evidentno je da ekstenzivan pristup kopanju činjenica i spora temeljnost
postavljaju pitanje finansiranja takvog posla, odnosno postojanja “sponzora” ili urednika i
vlasnika mecena.

DEJVID IZON

 Američki profesor žurnalizma Dejvid Izon, definiše dve grupe “novih žurnalista”: U prvoj su oni
koji kao etnografi podnose račun o onome što su otkrili. U drugoj su pisci koji “život
posmatraju kroz sopstvene filtere, opisujući kako se oseća čovek koji živi van realnog sveta”

NOVI ŽURNALIZAM...?

 Novi žurnalizam ustanovljava jednu novu komunikativnost, odbacuje kruta pravila

tradicionalnog novinarstva.

18
  Prilagođavao je štampu duhu vremena:upotrebljavajući složene istraživačke tehnike,
omogućavao je istinsku analizu fenomena u dubinu, podmlađujući štampu kao jedan od oblika
aktuelnog medijskog višeglasja.

TREĆI TALAS NOVINARA PISACA

 Norman Sims smatra da trećem talasu novinara pisaca pripadaju: Ričard Vest, Mark Krejmer
(autor knjige “Prodorni postupci”, novinar koji je mesece boravio na hiruškom odeljenju
bolnice gde su operisani bolesnici od raka), Trejsi Kider, Mark Singer, Sara Dejvidson(opisala
život četiri žene 60-tih godina, ona je jedna od njih, u noveli “Sitna para”), Rendi Šilts...

19
 NOVI ŽURNALIZAM

• “Štampa je porota nacije” – svojevremeno je pisao Džejms Gordon Benet, jedan od velikih
izdavača XIX veka, ali i sam reporter – istraživač, ističući prestižnu moć novinarskog
istraživanja.

• Kao najznačajniji reporterski postupak, prvi korak u istraživanju Benet je isticao – odlazak na
mesto događaja. Reporter odlazi dalje od pažljivog posmatranja, on traži fakta iza fakata.

• U Benetovo vreme istraživačko novinarstvo nije bilo uobičajena praksa, primenjivali su ga tek
u pojedinačnim slučajevima. Tek zlatna era štampe (od kraja američkog Građanskog rata do
1920.godine) donosi na scenu istraživačko novinarstvo, kao i konstituisanje novinarstva kao
profesije, početak studija novinarstva, ali i osnivanja profesionalnih udruženja.

BENET I PULICER

• Džozef Pulicer, urednik krstaš i njegovi reporteri praktikuju ga uz druge novine (posebne
tehnike rada, metod opservacije, istraživački metod i profesionalne norme ponašanja) pa je
za promene unutar štampe, koje se povezuju sa imenom tog novinskog magnata upotrebljen,
prvi put, termin – “novi žurnalizam”.

• Pulicer se u načinu obrade tema opredelio za zabavnu, senzacionalističku, živahnu

prezentaciju. Pored agresivne, liberalne uvodničarske strane, u komentarima i kolumnama
zastupao je duh novinara krstaša koji štite interese običnog građanina.

PULICER I NOVI ŽURNALIZAM

• “Šampionima malog čoveka” nazvani su novinari i novinarke koji su se borili protiv trustova i
monopola korumpiranih političara, fanatično tragajući za skrivenim činjenicama.

• Zasnivajući uređivačku politiku na borbi protiv korupcije i podršci naprednih snaga društva,
Pulicer stvara velike, moderne novine koje “neće služiti određenoj partiji nego narodu, koje
neće biti organ republikanizma nego istine, koje neće podržavati vladu nego će je kritikovati.”

PULICER I NOVI ŽURNALIZAM

• Džozef Pulicer je bio pristalica žena u novinarstvu. Jedna od njegovih novinarki, Elizabet
Kokrin, pod pseudonimom Neli Baj, vodila je istraživanje, taj novi novinarski postupak, a njeni
tekstovi o dramatičnoj situaciji u njujurškim duševnim bolnicama objavljuju u nastavcima u
World-u.

ŽENE I NOVI ŽURNALIZAM

• Randolf Herst, visoko vrednuje istraživače, naziva ih “kopačima društvenog đubreta”. U

njegovom listu (Exeminer)radila je reporterka Vinfred Blejks, koja je pod pseudonimom Eni
Lori istraživala – pretvarajući se da je bolesna i smestivši se u bolnicu u San Francisku – stanje
u sektoru javnog zdravlja. To je bilo novo istraživanje, na osnovu neposrednog iskustva.
Prikrivanjem ličnog i profesionalnog identiteta, novinar postaje učesnik. Vinfred Blejks se
izborila i dokazala da je za istraživanje delikatnih tema upotrebljivija od kolega, a pri tom je
istraživanju davala pečat ličnog i humanog.

RANDOLF HERST

20
 • Početkom 1899. godine Herstovi reporteri fanatičnim kopanjem doprinose rešenju
nerazjašnjenog slučaja (kada je u Njujorku pronađen raskomadan leš) pa se u Journal – ovom
uvodniku ističe da je “sposobnost lista da istražuje bar onoliko efikasna koliko i ona koja se
izdržava od sredstava poreskih obveznika”.

PITANJE TAJNI...

• Još negde oko 1870. godine postavljalo se pitanje tretmana tzv. Tajnih i poverljivih izvora u
istraživanju. Reč je o osobama (izvorima informacija) koje bi, da bi mogle da opstanu na svojim
radnim mestima i nastavile da doturaju dokumentaciju novinarima, trebalo da ostanu
anonimne.

• I ovde se, kao i u nekim drugim profesijama, javlja problem profesionalne tajne.

• Rad novinara podseća na osvajanje nedostupnih, planinskih vrhova: primoran je da garantuje

kontrolu javnog mnenja preko transparentnih informacija i lojalnosti prema državnim
institucijama koje deluju za dobrobit i u interesu zajednice.

• U Sjedinjenim Državama, na početku XX veka, postepeno se afirmiše novinarski stav po kome

je izvor pouzdaniji ukoliko je anonimniji.

• Taj stav se i danas često sreće i u svetskim medijima i kod nas. Međutim, nisu retki ni slučajevi
zloupotrebe tog stava...

21