ŠENOINA DJELA U METODIĈKOJ LITERATURI

U brojnim knjiţevnoteorijskim, knjiţevnopovijesnim i knjiţevnokritiĉkim radovima poznatih

znanstvenika (Miroslava Šicela, Slobodana Prosperova Novaka, Ive Frangeša, Antuna Barca,
Dubravka Jelĉića i drugih) izreĉen je vrijednosni sud o Šenoinu knjiţevnom stvaralaštvu i to s
knjiţevnoteorijskih, idejno-filozofskih i metodoloških gledišta. Ta raznolika literatura, u kojoj je
Šenoino stvaralaštvo prouĉeno i vrjednovano, omogućila je i metodiĉka prouĉavanja. Unatoĉ
tome, treba istaknuti da cjelokupna metodiĉka teorija i praksa na odgovarajući naĉin ne prate nova
knjiţevno-znanstvena dostignuća. Još uvijek o Šenoi i njegovu stvaralaštvu nema dovoljno
metodiĉkih radova pa moţemo reći da Šenoa kao najveći pisac svoje epohe nije sustavno
metodiĉki prouĉavan. To naravno ne znaĉi da o njegovom stvaralaštvu ne postoji odreĊena
metodiĉka graĊa. Ta se graĊa nalazi u razliĉitim izvorima: nastavnim programima, ĉitankama,
školskoj lektiri, priruĉnicima za nastavnike i uĉenike, metodiĉkim monografijama, ĉlancima i
raspravama te razliĉitim radijskim i televizijskim emisijama.
U ovome radu autorica je prouĉavala metodiĉke ĉlanke, nastavni program, ĉitanke za osnovnu i
srednju školu (gimnazija i ĉetverogodišnje strukovne škole), priruĉnike za nastavnike i uĉenike
kako bi utvrdila zastupljenost Šenoinih djela u osnovnim i srednjim školama.