Ауксини Миљан Писић, IV-2

Гимназија : „Вук Караџић“

Лозница, Гимназијска 5

Матурски рад из Билогије

Ауксини

Ментор: Ученик:
Јованка Мијић, проф Миљан Писић, IV-2

Лозница, jун 2020. год.

Ауксини Миљан Писић, IV-2

САДРЖАЈ
Страна
1.Увод 2
1.1 Уопштено о хормонима 2
1.2 Откриће ауксина 3
2.Биосинтеза и метаболизам 4
2.1 Биосинтеза 4
2.2 Метаболизам 4
3.Природни и снтетички ауксини 5
3.1 Природни 5
3.2 Синтетички 5
4. Транспорт ауксина 6
5. Биолошки тестови и главне функције 7
5.1 Биолошки тестови 7
5.2 Главне функције ауксина 7
6. Начин дјелованја и регулација нивоа ауксина у биљци 9
6.1 Начин дјеловања 9
6.2 Регулација садржаја ауксина у биљци 9
6.3 Разградња ауксина 9
7.Физиолошко деловање 10
7.1 Средства за заштиту10
биљака
8.Примена ауксина 11
9.Закључак 12
10.Литература 13

1
Ауксини Миљан Писић, IV-2

1. УВОД

1.1. Уопштено о хормонима:

Онтогенетско развиће биљног оргамизма остварује се кроз низ континуалних промјена

морфолошке грађе и физиолошких и биохемијских функција. Вишећелијски организми,
који се састоје од различитих органа, представљју јединствену цјелину, у којој су
активности свих дјелова међусобно усклађени и узајамно зависне. Кординацију тих
активности обављају хеијске супстанце које се изграђују у појединим ткивима
организма и транспортују у друга, чије функције на одређене начине регузлишу. Такве
супстанце су прво откривене код животинја и добиле су назив хормони, од грчког
глагола hormain, што значи постаћи. Тридесетих година XX века изолована је једна
супстанца са регулаторном функцијом у растењу која убрзо и хемијски
идентификована као indolin -3- sirćetna kiselina, она је први билјни хормон чије је
постојанје доказано, а каснијих година пронађене су и многе друге природне и
синтетичке супстанце које су данас обухваћене називима fitohormoni i regulatori rasta.
Ауксини су прва група биљних хормона (fitohormona) који су откривени на основу тога
што стимулишу раст биљних ћелија. По хемијском саставу главна група ауксина су
индолна једињења, међу којима централно место припада indolil -3- sirćetna kiselina.

1.0 Indolil - 3 - sirćetna kiselina

2
Ауксини Миљан Писић, IV-2

1.2. Откриће ауксина:

Доказивању постојања и изоловању хормона раста претходили су одређена мишљења и

сазнања:

- Дарвин је први приметио појаву фотопериодизма;

- Метју Закс, у исто време када и Дарвин (1880), поставља теорију да су раст корена и
развиће цвета под утицајем физиолошки активних једињења која се стварају у биљци;

- Петер Бојсен - Јенсен је пратио исту појаву и утврдио да је раст интензивнији на

страни која је у сенци, где се налази материја која доводи до савијања.

- 1934. г. Когел је изоловао једну врсту ауксина из урина човека, а после тога је доказан
и изолован из биљака

3
Ауксини Миљан Писић, IV-2

2. БИОСИНТЕЗА И МЕТАБОЛИЗАМ
Током релативно дугог периода који је протекао од открића ауксина до данас, сабрана
је огромна количина података о нјиховом физиолошком дејству у расту и развићу
биљака али су многи нерешиви проблеми почели да се разјашњавају тек у последњој
деценији. И док у погледу основних знања у ефектима ауксина, нема много нових
открића , новија истраживања су значајно доприњела расвјетљавању њиховог
метаболизма и механизма дјеловања. То је постигнуто пре свега захваљујићи модерним
биохемијским и физичко – хемијским методама анализе ендогених хормона уз примену
изотопа, као и кориштењу мутаната и метода молекуларне генетике. На основу
прецизне идентификације и мерења ауксина многа класична схватања о биосинтези и
катаболизму ауксина данас су знатно ревидинара.

2.1 Биосинтеза:
Синтеза ауксина је усковезана уз метаболизам аминокиселине. Из триптофана пут
астајанја ауксина може ићи на више начина. Наки од начина настанка су:

- Декарбоксилаза
- Трансаминаза
- Амино – оксидаза
- Дехидрогенеза

2.1 Метаболизам (мјеста настанка ауксина):

- Меристемска ткива
- Ембријони
- Млади листови
- Плодови
Ауксини Миљан Писић, IV-2

3. ПРИРОДНИ И СИНТЕТИЧКИ АУКСИНИ

3.1. Природни ауксини

Из излаганја биосинтеза и катаболизму ИАА јасно је да биљке садрже велки број

различитих индолнох једнињења који су на одређени начи повезана са ИАА. Један од
природних ауксина који има велики значај за физиолошке реакције је indol - 3 - buterna
kiselina (IBA) која је одавно у употреби као синтетички ауксин. Код грашка и неких
других Fabaceae нађена је 4 - hloro - indolsirćetna kiselina и 4 – cl – triptofan са
значајном физиолошком активношћу. Ово су веома ретка природна једињења која
садрже хлор. Многе биљке садрже друга индолна једињења са модификацијама у
бочном ланцу као што су indol – 3 – propionska , indol – akrilna , indol – glikolna kiselina
и др. Природни биљни ауксини који нема индолну структуру је fenil – 3 – sirćetna
kiselina.

3.2. Синтетички ауксини

Познат је велки број ауксинских аналога којих нема у природи а који имају сличне
физиолошке функције. Најпознатији синтетички ауксини су :

- Indol – 3 – buterna kiselina

- α – naftalen - sirćetna kiselina (NAA)
- β – naftoksisirćetna kiselina (NOAA)
- 2,4 dihlorofenoksi sirćetna kiselina (2,4-D)
- 2,4,5 – trihlorofenoksi sirćetna kiselina (2,4,5-T)
- 2,3,6 – tirhlorobenzoeva kiselina
- 2,3,5 – triodobenzoeva kiselina (TIBA)
- 2 – metoksi – 3,6 – dihlorobenzoeva kiselina (dikamba)

2.0 Fenol – 3 – buterna kiselina 2.1 2 – metoksi – 3,6 – dihlorobenzoeva kiselina

5
Ауксини Миљан Писић, IV-2

4. ТРАНСПОРТ АУКСИНА:

Транспорт ауксина обавља се од места синтезе до места деловања. Зависно од места

настајања постоји више начина транспорта ауксина.

Стабло:

Најчешће транспорт се врши кроз паренхимске ћелије у близини проводних ткива (од
морфолошког врха ка бази) а ређи случај је флоемом заједно са асимилатима.

Корен:

Транспорт кроз меристемско ткиво корена (од морфолошког врха ка бази) а у старијим
деловима корена транспорт ауксина се одвија од базе ка врху.

Ако су место синтезе ауксина аксијални органи (меристемска ткива стабла и корена)
онда се транспорт ауксина одвија строго поларним путом (од морфолошког врха ка
бази).

Ауксини се преносе кроз паренхимске ћелије које су у близини проводних ткива.При

томе пролазе кроз ћелијски зид и плазмалему сваке паренхимске ћелије.

6
Ауксини Миљан Писић, IV-2

5. БИОЛОШКИ ТЕСТОВИ И ГЛАВНЕ ФУНКЦИЈЕ

АУКСИНА:

5.1. Биолошки тестови

Иако се савремена истраживанја ауксина немогу замислити без примјене преизних

инструменталних метода анализе поред нјих се још увјек користе биолошки тестови,
који показују која су једињења активна у живим ћелијама. Откриће ауксина било је
могуће захваљујући биолошком тесту за мјерење његове активности који је успоставио
Вент 1926 год. Овај тест није доживио ширу примјену јер захтјева посебну комору за
гајење биљака а осим тога он је био толико захтјеван да је и искусан тхничар мога да
обави мали посао у току дана. Најчешће кориштени текстови за ауксинску активнст се
заснивају на способности ауксина да стимулира издуживање одсечака колеоптила овса
или пшенице који су дугачки 3-5 мм, а исјецају се 3 мм испод врха. На исти начин
користе се одсечци прве интернодије овса који леже 2 мм испод нодуса, овај тест
омогућавца мјерење врло велког броја узорака одједном.

5.2. Главне функције ауксина

Главна физиолошка функција ауксина је стимулација издуживања ћелија. Осим ове,

ауксин има и друге функције:

- индукује развиће адвентивних коријенова,

- утиче на диобу и дуференцијацију ћелија,

- учествује у регулацији развића плода, опадања листова и плодова, у свим

другим процесима развића.

7
Ауксини Миљан Писић, IV-2

3.0 Биолошке тестови и главне функције ауксина

8
Ауксини Миљан Писић, IV-2

6. НАЧИН ДЈЕЛОВАЊА АУКСИНА И РЕГУЛАЦИЈА

НИВОА АУКСИНА У БИЉЦИ

6.1. Начин дјеловања

Када дође до мјеста дјеловања, ауксин се веже на одређени рецептор (проитеин).

Везање ауксина на одређени протеински рецептор који је смјештен на површини ћелије
долази до активације хормоина (секундарни гласник ) који индуцира специфичне
одговоре ћелије: активира се протонска пумпа а тиме и издвајање воденикових јона
кроз плазматску мембрану у ћелијски зид што доводи до растезања ћелијског зида. У
Голџијевом комплексу долази до синтезе материја потребних за раст ћелијског зида,
активирају се протеини који се вежу на ДНК, што индукује транскрипцију
специфичних гена неопходних за синтезу протеина потребних за продужени раст
ћелија

6.2. Регулација садржаја ауксина у биљци

Биљка има неколико начина помоћу којих регулише садржај ауксина:

• инактивација ауксина везањем за одређене спојеве (аминокиселине и шећере)
• разградња ауксина од стране фермената (ауксинооксидаза)
• синкронизација између ауксина и етилена. ауксин с једне стране индуцира
стварање етилена (повећава дисање ћелије), а етилен кочи транспорт ауксина што
говори о регулацијском механизму унутар биљке и синкронизацији између ова два
фитохормона.

6.3. Разградња ауксина

Одвија се помоћу специфичног ензима који делује као оксидаза. Синтетски
произведене ауксине оксидаза врло тешко разгради, те примена таквих хормона има
дуготрајније деловање.

9
Ауксини Миљан Писић, IV-2

7. ФИЗИОЛОШКО ДЕЛОВАЊЕ
Осим што омогућава раст и издуживање ћелија, а тиме и биљке, ови хормони остварују
и многа друга дејства од којих се издвајају најважнија:

- подстицање цветања
- стимулисање образовања плодова без семена, тзв. Партенокарпија
- поспешивање раста адвентивних коренова, тзв. ризогенеза, а инхибиција раста
главног корена; практична примена тога је што на резницама (вегетативно
размножавање) стимулирају образовање коренова
- задржавају опадање листова и плодника
- апикална доминантност
- фототропизам, који се огледа у томе да страна биљке окренута од извора
светлости расте више због нагомиланог ауксина на тој страни
- геотропизам
Ефекат зависи од концентрације хормона, а осим тогфа и до других фактора, као што је
температура.

4.0 Стимулирање раста адвентивног корјена и инхибирање раста главног корјена

10
Ауксини Миљан Писић, IV-2

7. ПРИМЕНА АУКСИНА
Синтетички ауксини дјелују у многим процесима исто као и пориродни а често имају и
вишу активност. Сва ова једињења се одликују постојаношћу у биљним ткивима јер не
подлежу ензимској деградацији каи ИАА па се у већој мјери користе у
експерименталне сврхе, у биотехнологији и у пољопривредној производњи. Користе
се за проређивање плодова, смањење превременог опадања недозрелих плодова и
продужавање мировања вегетативних органа.

7.1. Средства за заштиту биљака:

Десиканти и дефолијанти-уништавају зелене делове биљака(спречавају прелазак

системичних болести у
подземне органе ,олакшавају бербу или жетву култура).Дјелују на животне процесе
биљака на начин
различит од средстава за исхрану биљака.
Десиканти-за изазивање сушења биљака.
Дефолијанти-за изазивање опадања лишћа.

5.0 Фотопризам

11
Ауксини Миљан Писић, IV-2

8. ЗАКЉУЧАК:
Проучавајући састав начина деловања ауксина произведено је низ синтетских
производа који показују сличан ефект као ауксини. Помоћу тих производа могуће је
утицати на ток физиолошких процеса у биљци, а биљка их у односу на природне
ауксине помоћу својих фермената (ензима) не може разградити те примена таквих
хормона има дуготрајно деловање у неким случајевима и штетно.
При ниским концентрацијама ауксина преовладава образовање адвентивних
коренова ,док високе концентрације ауксина спречавају образовање корена и долази до
образовања калуса.
Високе дозе ауксина у култури могу изазвати појаву аберантних биљака.
Синтетски произведени ауксини имају примену у пољопривреди например за
стимулацију укорењавања.

12
Ауксини Миљан Писић, IV-2

9. ЛИТЕРАТУРА:

Kojić, M. (1989): Botanika, Naučna knjiga, Beograd

Sarić, M. (1975): Fiziologija biljaka, Naučna knjiga, Beograd
https://www.bionet-skola.com/
https://www.znanje.org/
https://www.wikipedia.org/

13
Ауксини Миљан Писић, IV-2

Датум предаје: ______________

Комисија:
Председник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

14