Srednja elektrotehnička i građevinska škola “Nikola Tesla“

Maturski rad
Tema:ROM memorija

Predmet:Računari
Mentor: Učenik:
Sadržaj

1.Uvod...........................................................................................2

2.Šta je ROM memorija...............................................................3

2.1.Čemu ona služi........................................................................4

2.2.Istorija ROM memorije...........................................................5

2.3.Mask ROM memorije.............................................................6

3.Klasifikacija ROM memorije....................................................7

3.1.Prom.......................................................................................8

3.1.Prom.......................................................................................9

3.2.Eprom...................................................................................10

3.3.EEprom.................................................................................11

3.4.Fleš memorija.......................................................................12

3.5.CD-ROM................................................................................13

3.6.DVD-ROM.............................................................................14

3.6.DVD-ROM.............................................................................15

3.7.Blu-rej disk...........................................................................16

4.Zaključak.................................................................................17

5.Literatura................................................................................18
Uvod:

Računarske tehnike neprestano napreduju u skladu sa sve većim zahtevima

performansi, pri čemu ni napredak sistemske memorije ne zaostaje.

ROM memorija:Engleski-(Read-only memory) je memorija iz koje se podaci mogu

samo čitati.Ova vrsta memorije se koristi u računarima i drugim elektronskim
uređajima.

Brzina čitanja:

Iako je tokom vremena bilo razlika, današnji veliki RAM se čita brže nego veliki
ROM. Iz tog razloga se sadržaj ROM-a često kopira u RAM a zatim iz njega čita
(shadowed, kod BIOS-a npr.).

Brzina upisivanja:

Kod onih vrsta ROM-ova u koje se može upisivati, upisivanje je uvijek znatno
sporije od čitanja i zahtijeva ili promjene napona ili prilagođavanje - džampera
(engl. jumper - kratkospojnik/u računarskoj tehnici/)

Pričaću vam još o klasifikacijama ROM memorije kao i o CD i DVD klasifikacijama.

2.Šta je ROM memorija

ROM memoria (Read-only memory - memorija iz koje se podaci mogu samo čitati)
je vrsta memorije koja se koristi u računarima i drugim elektronskim uređajima.

Iako se diskretno kola u principu mogu menjati, integrisana kola ne mogu i

beskorisna su ako su podaci oštećeni. Uprkos jednostavnosti, brzini i
ekonomičnosti mask ROM memorije, ugnježdeni sistemi (embedded system)
često prave reprogramabilne memorije koje su fleksibilnije i jeftinije. Od 2007,
ROM kola se uglavnom koriste za aplikacije kao što su mikrokodovi i slične
strukture, na različitim tipovima procesora.

Druge vrste stalne memorije kao što su EPROM i EEPROM nazivaju se skraćeno
samo ROM memorije iako se ovi tipovi memorije mogu brisati i reprogramirati
više puta, s tim što upisivanje u memoriju može trajati duže i može zahtevati
drugačiju proceduru za upisivanje nego što je potrebno učiniti za čitanje.
2.1.Čemu ona služi

Podaci skladišteni u ROM memoriji ne mogu biti izmenjeni, ili mogu biti izmenjeni
sporo i sa teškoćama, pa se uglavnom koristi za firmware (softver koji je vezan za
specifični hardver i ne zahteva česta ažuriranja).

Svaki računar zahteva neki vid stalne memorije (memorija koja sadržava svoj
sadržaj nakon prestanka napajanja) za čuvanje određenog programa koji se
aktivira kada se računar uključi ili kada počne izvršavanje (proces poznat kao
bootstraping ili skraćeno bootovanje). Isto tako, svaki ne-trivijalan računar
zahteva neki oblik promenljive memorije za snimanje stanja tokom izvršavanja.

ROM se najčešće koristi za smeštanje sistemskih programa,za koje želimo da budu

na raspolaganju računaru u svako doba.Najbolji primer je sistemski ROM BIOS
program,koji će da čuva u posebnom ROM-u na matičnoj ploči računara.Znači da
je program dostupan kada se uključi napajanje, pa računar može da ga ikoristi za
podizanje sistema.Postoji nekoliko vrsta ROM memorija čiji se sadržaj može
promeniti pod određenim uslovima, a mogle bi se nazvati memorija koja služi za
čitanje .
2.2.Istorija ROM memorije

Najjednostavniji tip solid state ROM memorije je star koliko i poluprovodnička

tehnologija. Kombinovana logička kola mogu biti udružena da mapiraju n-bitni
adresni ulaz na proizvoljnim vrednostima m-bitnog izlaza (look-up tabela). Sa
pronalaskom integrisanih kola dolazi mask ROM.

Mask ROM sadrži rešetku linija reči (adresni ulaz) i liniju bitova(izlaz podataka),
selektivno udružene sa tranzistorskim prekidačima i mogu predstavljati
proizvoljnu look-up tabelu sa regularnim fizičkim rasporedom i predvidljivog
kašnjenja.
2.3.Mask ROM memorija

Mask ROM je memorija čiji se sadržaj upisuje u fabrici u toku procesa proizvodnje,
i kasnije se ne može izbrisati i ponovo upisati. One se proizvode sličnim
tehnološkim postupkom kao i mikroprocesori. Koriste se za programe koji se
masovno proizvode i ne menjaju se često.

U mask ROM-u , podaci su fizički kodirani u kolu, pa samim tim mogu biti
programirani samo tokom proizvodnje. Ovo izaziva niz mana:

1.Ekonomično je samo kupiti veliki broj mask ROM memorija pošto korisnici
moraju da sklope dogovor sa proizvođačima da bi proizveli poseban dizajn.

2.Vreme između završetka dizajna i dobijanja gotovog proizvoda je veliko iz istog

razloga koji je gore naveden.

3.Mask ROM nije praktičan za istraživanje i razvoj pošto dizajneri moraju često da
menjaju sadržaj memorije tokom dizajniranja.

4.Ako je proizvod isporučen sa mask ROM memorijom koja sadrži grešku, jedini
način da se ovo ispravi jeste da se u svim proizvodima fizički zameni memorija.
3.Klasifikacija ROM memorije

Postoje:

-PROM

-EPROM

-EEPROM

-CD-ROM

-DVD-ROM

3.1.PROM

PROM je programabilna ROM memorija, koju može da programira sam korisnik

prema svojim potrebama. Diodna PROM memorija je proizvedena tako, da se na
svim ćelijama matričnog polja nalaze diode u rednoj vezi sa topljivim nikl-hrom
(Ni-Cr) osiguračima, kao što je prikazano na slici. Kada memorija nije
programirana sve adresne linije su preko osigurača i dioda spojene na liniju
podataka. Korisnik sam programira memoriju tako što izazove pregorevanje
osigurača na mestima gde želi da mu bude logička 0. Pregorevanje se vrši
sukcesivno tako što se adresira reč po reč,a na liniju podataka gde treba odstraniti
diodu dovodi se negativan impuls. Tada kroz osigurač i diodu protekne struja
većeg inteziteta koja pregore osigurač i na taj način raskine vezuadresne i linije
podataka.
Prom:

PROM se proizvode prazni, i u zavisnosti od tehnologije, mogu biti programirani

na ploči, na završnom testu, ili u sistemu. Prazne PROM memorije su
programirane tako što se priključe na PROM programator uređaj. Dostupnost ove
tehnologije omogućuje kompanijama da čuvaju zalihe PROM memorija i da ih
programiraju po potrebi, kako bi izbegli čekanja na nabavku memorija. Ovi tipovi
memorija se često koriste u mikrokontrolerima igračkih konzola, mobilnim
telefonima, RFID tagovima, ugradnim medicinskim uređajima, HDMI, i u mnogim
drugi potrošačkim uređajima i u automobilskoj industriji.
3.2.EPROM

EPROM (engl. Erasable programmable read only memory) ili izbrisljiva

programabilna samo za čitanje memorija je vrsta memorija koja sadržava svoj
sadržaj nakon prestanka napajanja. Drugim rečima, to je stalna memorija. To je
niz plivajućih-kapija tranzistora individualno programiranih elektronskim
uređajem koji snabdeva viši napon nego što se normalno koristi u digitalnim
kolima. Jednom programirana, EPROM može biti obrisana izlaganjem jakoj UV
svetlošću. EPROM je lako prepoznatljiva po providnom kvarcnom prozoru na vrhu
pakovanja, kroz koji je vidljiv silikonski čip, i koji dozvoljava prolaz UV svetlosti
tokom brisanja.

3.3.EEPROM
EEPROM je skraćenica za Electrically Erasable Programmable Read-Only Memory i
predstavlja vrstu stalne Memorije koja se koristi u racunarima i drugim
elektronskim uređajima za skladištenje malih količina podataka koji se moraju
sačuvati kada nestane napona, npr. tabela kalibracije ili konfiguracija uređaja.
Za razliku od bajtova u većini drugih tipova stalne memorije, individualni bajtovi u
tradicionalnoj EEPROM memoriji mogu biti nezavisno pročitani, obrisani, ponovo
upisani.
EPROM obično moraju biti uklonjeni iz uređaja za brisanje i programiranje, dok se
EEPROM mogu programirati i brisati u kolu, primenom posebnih programskih
signala. Prvobitno, EEPROM memorije su bile ograničene na jednobajtnim
operacijama, koje su ih napravile sporijim, ali moderni EEPROM omogućavaju
multibajt operacije.One, takođe, imaju ograničeni vek, tj. reprogramiranje je bilo
ograničeno na desetine ili stotine hiljade puta. To ograničenje je produženo na
milion puta u savremenim EEPROM. U EEPROM koja se stalno reprogramira dok je
računar u upotrebi. Zbog ovog razloga EEPROM je korišćena za čuvanje
konfiguracionih informacija, a ređe kao RAM.

3.4.Fleš memorije
Najnoviji oblik poluprovodničke memorije je fleš memorija, koja se tako zove
(eng. Flash - munja) zbog brzine kojom se može reprogramirati. Fleš memorija se
prvi put pojavila sredinom osamdesetih, i predstavlja sredinu između EPROM-a i
EEPROM-a i po ceni i po funkcionalnosti. Kao i EEPROM, fleš memorija koristi
tehnologiju električnog brisanja. Cela fleš memorija se može obrisati za svega par
sekundi. Međutim, kod fleš memorija se ne može brisati bajt po bajt, već samo po
blokovima. Fleš memorija postiže istu gustinu pakovanja kao i EPROM (veću od
EEPROM-a) zato što koristi samo jedan tranzistor po bitu podatka. Ovo je
najfleksibilniji tip ROM memorija, i sada se često koristi za smeštanje BIOS
programa. Korišćenje fleš memorije za smeštanje BIOS-a omogućava korisniku da
uvek ima aktuelnu verziju BIOS-a na svom računaru. Fleš memorije imaju tu
osobinu da se reprogramiraju u samom sistemu. To nas lišava ugradnje podnožja,
vađenje memorije i vraćanje, pri čemu može da se ošteti neki od pinova. Fleš
memorije se mogu reprogramirati i do 100 000 puta.

3.5.CD-ROM
Kada su ranih 1980-ih godina u kompanijama Sony i Philips pronašli kompakt
disk(CD - compact disc), čak ni oni nisu mogli da zamisle kakav će to raznovrstan
nosilac informacija da postane. CD za zvuk je uveden 1982. godine, a njegova
postojanost,mogućnosti slučajnog pristupa i kvalitet zvuka su ga učinili
neverovatno uspešnim,tako da je osvojio najveći deo tržišta za samo nekoliko
godina. Memorija samo za čitanje na kompakt disku (CD-ROM) pojavila se 1984.
godine, ali joj je trebalo nekoliko godina da bude široko prihvaćena kao CD za
zvuk. Ovo ustezanje potrošača je najviše posledica nedostatka odgovarajućeg
sadržaja u prvih nekoliko godina kada je tehnologija postala raspoloživa.
Međutim, sada postoji bezbroj računarskih igara, softverskih aplikacija,
enciklopedija, prezentacija i drugih multimedijskih programa raspoloživih na CD-
ROM memorijama, pa ono što je u početku bilo projektovano da nosi 74 minuta
digitalnog zvuka visokog kvaliteta, sada može da drži do 650 Mbajta računarskih
podataka, 100 skeniranih fotografija za objavljivanje ili cak 74 minuta potpuno
pokretnog videa i zvuka u VHS kvalitetu.

3.6.DVD-ROM
DVD, skraćenica od Digital Versatile Disc je optički prenosni disk i koristi
tehnologiju optičkog zapisa, koji se može koristiti za zapisivanje podataka,
uključujući filmove sa visokim video i audio kvalitetom.DVD-ovi su slični CD-ovima:
prečnik od 12 cm ili 8 cm (mini), ali DVD-ovi se dekodiraju u različit format i pri
mnogo većoj gustoći. Za razliku od CD-ova, svi DVD-ovi moraju imati sistem
datoteka. Ovaj sistem datoteka se zove UDF, koja je produžetak ISO 9660
standarda. Digitalni višenamenski disk je predstavljen 1996. godine (Predhodni
naziv je Digitalni Video Disk).Današnji DVD služi za smještaj kompletnih filmova,
plus dodatnih materijala kao što su neuvrštene scene, režiserske beleške, reklame
za film i slično. I sve to na više jezika sa podržana 32 različita podtitla, 9 uglova
snimanja, grananjem radnje i drugo.

Prvi DVD plejeri i diskovi su se pojavili u novembru 1996. u Japanu, martu 1997. u
SAD-u, 1998. u Evropi i 1999. u Australiji. Prvi filme na DVD-u je Twister iz 1996.
godine.Postoji više potencijalnih nasljednika DVD-a koje razvijaju različite
kompanije: Sony/Panasonic's Blu-ray Disc (BD), Toshiba HD DVD i Maxell's
Holographic Versatile Disc (HVD).

DVD diskovi mogu sadržavati sledeće vrste podataka:

-DVD-Video, sadržava video fajlove (video i zvuk)

-DVD-Audio, sadržava zvuk visoke definicije (high-definition sound)

-DVD-Data, fajlovi

DVD medijum takođe može biti:

-DVD-ROM , presovani disk (samo za čitanje podataka)

-DVD+R/RW, R = za jednokratno snimanje, RW = za višekratno snimanje

-DVD-R/RW , R = za jednokratno snimanje, RW = za višekratno snimanje

-DVD-RAM , nasumično višekratno snimanje; "after-write" proveravanje

integriteta podataka je uvek aktivno

3.7.Blu-rej disk
Blu-rej disk Engleski: (Blu-ray Disc)je naslednik DVD-a.Njegov konkurent je bio
Tošibin HD DVD koji je povučen iz proizvodnje pošto je tokom takozvanog „plavog
rata“ Soni predstavio četvoroslojni Blu-rey Disc kapaciteta 100 GB.Tošiba je
priznala poraz i objavila da se više neće proizvoditi HD DVD diskovi.Tehnologija i
priipadajući uređaji su koncipirani za privatne korisnike.Za više očekivanja
preduzetničkih korisnika postoje varijante

- Professional Disc for Data – PDD

- Professional Disc for Broadcast – PDB

Blu-rej disk postoji u 3 formata:

-Kao BD samo za učitavanje,kao BD-R za učitavanje i jednostruki zapis i kao BD-RE

za učitavanje i višestruki zapis podataka.

4.Zaključak
Sve više se shvata važnost uloge koju proizvođači PC-a imaju u ostvarivanju
napretka u polju PC sistema.

Rom memorija je jedan od važnijih delova računara, jer bez ROM-a ne može da
radi računar.Glavnu ulogu radi Mask ROM koji podiže operativni sistem.
 5.Literatura

-Wikipedia

-www.google.com