Етичка дилема

Етичка дилема јесте један део наше свакодневнице. Дилеме има свуда, у грађевини,
индустријама, пољопривреди, па чак и у свакодневном животу човека. Колико нам се
уствари пута у току дана укаже да морамо да бирамо између неких ствари? У данашње
време има доста правилом прописаних закона, али то што људи у тренутку одабира
осећају, побеђује. Најтеже етичке дилеме долазе када имамо две ''добре'' опције, али
ни ми сами не можемо да се одлучимо за једну. Познати научници покушали су да
дођу до решења етичких дилема, али до сада ниједан није успео.

Као и сви људи етичких дилема има и у фармацији и медицини. Фармацеути и лекари
спадају у групу људи који су нам неопходни за живот. Међутим, покушај да се бар код
њих реше дилеме постао је немогућ. Свако од нас се бар једном запитао, да ли су
лекари сигурни у лекове који нам препоручују? Да ли апотекари сигурно знају структуру
лека који дају, и да је он намењен баш за проблем који купац има или ипак не?

То су нека честа питања која сви ми имамо приликом одлака лекару или апотекару, али
некако те мисли брзо прођу уз реченицу ''они боље знају од мене''. Грешите, чак и они
имају дилему око неких лекова, резултата, па и код операција, али се труде да изаберу
најбоље решење. Код њих су грешке минимално дозвољене, али их ипак има. Такође
великих дилема имају и у фармацеутској индустрији, тачније људи који праве лекове.
На њима је можда и највећа одговорност.

Фармацеути продају лекове које лекари препишу пацијенту, али увек понуде можда и
бољу опцију лека. Наравно, људи као људи, држе се оног написано на папиру, мисле
да ће им апотекари продати лек који је знатно скупљи, а има мању или исту вредност
као и јефтинији лек. Да ли је то заиста тако?

Свако има право на грешку, тако да увек треба саслушати неког, а после одлучити да ли
га и послушати. Наравно после сваке донете одлуке присутна је и савест пацијента,
лекара или фармацеута. Да ли сам исправно поступио? Најчешће свако о томе
размишља после свог поступка. Морална савест је савест која човека обавештава да ли
је његова мишљења или поступци исправни.

Углавном људи који рекламирају неки производ, лек, крему или слично, напомену
само добру страну тог лека, док изоставе ону лошу страну, што наравно није добро.

Људима се треба изнети истина, да знају који је састав лека, која су нежељена дејства,
и које су нежељене последице. У данашњици мало произвођача обраћа пажњу на то да
изнесе истину и став, већ им је важнији профит који добијају од лека. Сматрам да
колико год да је лоша страна тог лека, требала би се изнети и негативна страна, јер
сваки човек је другачији, сваки човек има неки други здравствени проблем, који се
недовољним информацијама може и погоршати. Фармацеутима у апотеци долазе
разни лекови, различитог садржаја. Доста лекова има у замену за бруфен, аналгин и
остале лекове, а те замене су знатно скупље. Лично, да сам фармацеут коме људи
долазе по лек који им је преписан, не бих ни нудила скупљу варијанту.Међутим ако
сам за неки лек сигурна да је хемијски исправан, и бољи је, понудила бих. Сматрам да
за овај имуно производ треба дати купцима потпуни садржај лека. Не сматрам
исправним то што људи који рекламирају лек износе само добру страну тог лека, а
лошу запостављају. Наравно, да фирма која производи лек, на крају не би сносила
правне последице, због жалбе пацијената, на крају сваке рекламе обавезно ставе ,,
посаветујте са лекаром или фармацеутом''. Исто тако сматрам да се уопште не би
требало ни пуштати у промет лекове који нису поуздано испитани, зарад профита.
Фармацути су углавном у дилеми баш око тих ''лекова са нежељеним дејством''.
Искрено, сматрам да не би требало ризиковати нечији живот због неколико динара
више у каси. Апотекари су тада у великој етичкој дилеми, јер они по неком свом закону
треба да поштују купца. Имају 3 правила којих се држе а то су:

 доброчинство
 праведност
 безопасност.

Треба да се труде да не науде ни себи, ни пацијенту, а ни апотеци. Наравно та дилема

је и даље остала не решена међу фармацеутима.

Често се спомиње како су животиње те које се ништа не питају, већ морају да учествују
у експреиментима са лековима. Могу слободно да кажђем да то никако не подржавам,
јер и животиње имају свој живот. Шта се тачно ради са њима? Свако од нас се бар
једном запитао зашто и како се раде експерименти на животињама. Огледи се раде
искључиво на жабама, мишевима, пацовима и др. Сматра се да би се тим
експериментима смањио њихов број. Наравно, колико год да је боље да се
експерименти раде на животињама него на људима, толико је и лош. Лично, не
подржавам људе који врше експерименте на њима, али и ту се стављамо у једну
велику етичку дилему.

Дилеме су свуда око нас, и пре него што донесемо било какву одлуку, требали би да
размислимо, јер нису само лекари и фармацеути у делими, већ и сви људи. За своје
поступке одговарамо ми сами, јер сматрамо да је одлука коју у том тренутку донесемо
исправна. Никако немојте закључке да доносите у афекту, размислите мало, можда је
тад нечији живот у вашим рукама!

Анђела Радић 2/2