PROTEINI

Proteini (belančevine) predstavljaju za žive sisteme najznačajnije organske molekule, o čemu,

uostalom, govori i sam njihov naziv – grč. proteus, što znači prvi, najvažniji (Bercelijus, 1838.
god.). Teško je izdvojiti neku funkciju u organizmu ili ćeliji, a da se ona odvija bez pomoći
proteina.

Struktura proteina
Primarna struktura
Izgrađeni su od, najčešće, velikog broja aminokiselina koje se povezuju peptidnim vezama.
Peptidna veza se obrazuje između dve aminokiseline tako što se amino grupa jedne
aminokiseline i karboksilna grupa druge aminokiseline povežu uz izdvajanje molekula vode.

Kada se samo dve aminokiseline povežu peptidnom vezom obrazuje se dipeptid, a povezane tri
amino kiseline daju tripeptid. Veliki broj aminokiseline povezanih peptidnim vezama grade
dugačke polipeptidne lance (poly =veći broj). Polipeptidni lanci predstavljaju polimere, dok su
aminokiseline monomeri. Preciznije rečeno, polipeptidni lanci se sastoje od ostataka amino
kiselina jer se molekuli vode prilikom obrazovanja peptidnih veza gube. Broj, vrsta i redosled
amino kiselina u polipeptidnom lancu predstavlja primarnu strukturu proteina. Ova struktura je
određena genima. Svi proteini se grade kombinacijama 20 različitih aminokiselina (20
aminokiselina može se kombinovati na neograničen broj načina). 
Sekundarna struktura
Svaki polipeptidni lanac dobija dalje određenu prostornu strukturu: sekundarnu, tercijarnu i
kvatenernu. Sekundarna struktura se postiže obrazovanjem vodoničnih veza, savijanjem
polipeptidnog lanca. Povezuju se N-H grupe iz jedne peptidne veze sa C=O grupom druge
nesusedne peptidne veze, čime se postiže jedan od dva moguća oblika:

● alfa-spirala (zavojnica) koja se postiže povezivanjem svake četvrte aminokiseline u lancu

vodoničnim vezama
● beta-ploča obrazuje se povezivanjem udaljenih delova polipeptidnog lanca vodoničnim
vezama.
Često su u istom polipeptidnom lancu zastupljena oba ova oblika, a između njih se nalaze delovi
koji nemaju strukturu, odnosno to su mesta manje stabilnosti lanca te se on tu dalje može da
savija. Time dobija naredni nivo - tercijernu strukturu.
Tercijerna struktura
Postizanje tercijerne strukture polipeptidni lanac postaje biološki aktivan te se tek tada može
nazvati protein. Savijanje polipeptida u neuređenim delovima postiže se određeni oblik prema
kome se razlikuju dve osnovne vrste proteina:

● fibrilarni i
● globularni.
Fibrilarni proteini su izduženog, vlaknastog oblika, dok su globularni loptasti (kao zamršeno
klupko). Većina enzima, hormona i antitela je globularne građe.
Kvaternerna struktura
Ovu strukturu nemaju svi proteini, ali je veliki broj proteina ima. Prisutna je kod proteina koji se
sastoje od dva ili više polipeptidnih lanaca. Svaki od lanaca ima svoju tercijernu strukturu i
označavaju se kao subjedinice. Subjedinice međusobno interaguju i povezuju se što kao rezultat
proteinu daje kvaternarnu strukturu. Primer tako složenog proteina jeste hemoglobin.

Podela proteina
Proteini se, osim po obliku, mogu podeliti i prema sastavu na proste i složene. Prosti proteini
se sastoje samo od aminokiselina, dok složeni pored proteinskog imaju i neki drugi deo (naziva
se prostetična grupa). Tako je prostetična grupa u glikoproteinu šećer, a u lipoproteinu lipid.

Uloge proteina
Osim što izgrađuju ćeliju i njene delove, proteini obavljaju i sve osnovne funkcije u
organizmu. Pobrojaćemo samo one najpoznatije:

● gradivni (strukturni) proteini daju ćeliji veličinu, oblik i učestvnuju u ćelijskim pokretima i

međusobnom povezivanju ćelija; najpoznatiji su keratin (u koži), elastin (u ligamentima)
i kolagen (u tetivama)
● regulatorni proteini, hormoni (grč. hormon = pokrenuti) imaju ulogu regulatora
metabolizma; skoro da nema procesa u organizmu čoveka koji nije neposredno ili posredno
pod uticajem jednog ili više hormona; izlučuju ih endokrine žlezde u krv, kojom dospevaju
do organa na koji deluju; hormoni po hemijskom sastavu mogu biti proteini, derivati
aminokiselina ili steroidi
● antitela su zaštitni (odbrambeni) proteini; ona stupaju u reakciju sa velikim molekulima
koji su strani organizmu (antigeni) i sprečavaju njihovo delovanje; antigen može da bude
neka bakterija, virus ili otrov;
● enzimi su biološki katalizatori; svi enzimi su protein
● transportni proteini su sposobni da vežu određene molekule i da ih prenose kroz ćelijske
membrane ili krv; tako hemoglobin prenosi kiseonik od pluća do svih tkiva, a u suprotnom
pravcu prenosi ugljen-dioksid; albumin iz krvne plazme prenosi masne kiseline;
● kontraktilni proteini su osnovni elementi u mišićnim ćelijama kojima se postiže kontrakcija
(skraćivanje), kao što su aktin i miozin
● rezervni proteini se nagomilavanju u semenima i jajima i imaju ulogu skladišta
aminokiselina koje se koriste za rast i razvoj embriona.