Класицизам је књижевни правац који свој пуни процват достиже током 17.
века у Француској и током 18. века у Енглеској, Немачкој и Русији.
Овај период карактерише враћање антици и античким узорима, зато и
назив класицизам, по античким (класичним) писцима и делима.
Књижевност у класицизму подразумева систем правила стварања, који
захтева дисциплину и ред (тачно постоје правила по којима се пише песма, драма, еп).Уметничка дела морају бити разумна, истинита и лепа. Јединство разума, лепоте и морала је основно начело класицизма.
Књижевна дела су у класицизму разврставана у три нивоа: високи, средњи
и ниски. Високом стилу припадали су еп и трагедија (њихови јунаци су краљеви и хероји, радња је узвишена и значајна). Средњем стилу припадају елегије, сатире и дидактички списи. Ниском или једноставном стилу припадају комедије (ликови су обични људи, радња је живља, ипотребљавају се речи из свакодневног говора).
Представници класицизма: Молијер, Корнеј, Расин, Ла Фонтен (у
Француској); Александар Поуп (Енглеска); Лесинг (Немачка); Ломоносов (Русија); Лукијан Мушицки (у Србији).