Европа (вероватно од акадске речи erebu – „заћи“ (у односу на сунце) или од феничанске речи ereb – „вече“, према

томе, Европа је „земља заласка сунца”),[4] шести је континент по величини (једино већи од Аустралије) и трећи
најнасељенији (после Азије и Африке), са популацијом од око 742 до 750 милиона становника, 11% укупне светске
популације и нултим природним прираштајем (11‰).[5]
Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни дио Евроазије. Састоји
се од 51 земаља и излази на: Северни ледени океан на северу, Атлантски океан на западу и Средоземно море на
југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од Азије вододјелницом Уралских и Кавкавских планина,
реком Урал, Каспијским језером, Црним морем, и мореузима Босфор и Дарданели.[6] Ипак, границе Европе које
датирају још из античког доба, произвољне су, јер пре свега физиографски израз „континент” укључује културне и
политичке елементе.
Површина овог континента је око 10.500.000 km² или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 51
суверене европске државе, Русија (уједно и највећа држава света) далеко је највећа и по питању површине и
популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), док
је Ватикан (уједно и најмања држава света) најмања држава. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама,
одликује се благим зимама и топлим летима, чак и у пределима који имају озбиљне климатске одлике Северне
Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.
Европа, посебно Античка Грчка, место је настанка Западне културе.[7][8][9] Падом Римског царства, током периода
сеоба народа, дошло је до краја античког доба и до почетка ере познате као средњи вијек. Ренесансни хуманизам,
географска истраживања, уместност и наука водили су „стари континент”, као и остатак свијета, у савремено доба.
Од тог периода па надаље, Европа је имала доминантну улогу у глобним дешавањима. Између 16. и 20. вијека,
европске нације су контролисале у различитим временским периодима Америке, већину Африке, Океаније и Азије.
Индустријска револуција, која је почела у Великој Британији крајем 18. вијека, довела је до радикалним привредних,
културних и друштвених промена у западној Европи, евентуално и широм света. Демографски раст довео је до тога
да је 1900. године, удио Европе у светској популацији био 25%.[10] Оба свјетска рата су углавном била фокусирана на
Европу, што је у великој мери довело до краја доминације западне Европе у светским дешавањима, док
су САД и Совјетски Савез преузеле то место.[11] Током Хладног рата, Европа је била подељена дуж Гвоздене
завесе између држава НАТО-а на западу и држава Вршавског пакта на истоку, све до револуција 1989. и
пада Берлинског зида.