Petra Ostrogonac IV1

“Kroz granje nebo”

Antonije Isaković

2. Tačno vreme nije određeno, glavni junak veruje da je jun, ali ne zna tačno koji datum. Nalazi
se u šumi tokom bitke na Sutjesti u Bosni, koja se odvijala tokom 1943. godine.

3. „Kroz granje nebo“ – kada prošetam parkom, ispod raskošnih grana drveća tokom leta i
pogledam gore uvek se zadivim izgledom.
Ali u ovom delu granje predstavlja nešto sasvim drugačije. Ono je jedina stvar koju junaci vide
iz dana u dan, umiru pod nebom koje je prekriveno granjem. Ne mogu ni vreme da odrede, samo
mogu delove neba da vide i tako znaju da li je dan ili noć.

4. Ranjenici se prisećaju detinjstva i lepih uspomena kako bi lakše preživeli dane, četo imaju
snove za koje pomisle da je stvarnost. Iz dnevnika bolničarke saznajemo da ona zna ko će
umreti, i da pre smrti povređeni butu uozbiljeni, mirni, plaše se smrti. Sve više dosađuju jedno
drugome i počinju svađe. Takođe se saznaje da o gladi ni ne pričaju više.

5. Imao je prelomljenu butnu kost, često je proveravao da li mu se stanje pogoršava. Osećao se

kao da truli. Imao je dugačku crnu kosu koju je hteo da odseče. Brinuo se za sebe i druge, nije
davao da se drugi brinu za njega. Za svoju povredu je govorio da nije ništa i da je dobro. Voleo
je sa Brankom da priča, ona mu je bila distrakcija od povrede i smrti.

6. Dnevnik, kao što je u odlomku pomenuto, predstavlja način da se barem nešto sačuva. Ljudi
koji umiru u ratu često nisu zapamćeni po imenu, samo kao skup ili broj. Time što će ih
zabeležiti, Branka će im omogućiti da ako se dnevnik sačuva, budu zapamćeni i ostave neki trag.