Stojanov Dunja

Sociologija tehnike
Drugi kolokvijum
Sadržaj
1 GLOBALIZACIJA (Svet koji se menja)....................................................................................................................1-1
1.1 Pojam globalizacije.................................................................................................................................................................1-1
1.2 Uzroci nastanka i širenja globalizacije:..................................................................................................................................1-1
1.2.1 Političke promene................................................................................................................................................................................ 1-1
1.2.2 Protok informacija............................................................................................................................................................................... 1-1
1.2.3 Transnacionalne i mulitinacionalne kompanije....................................................................................................................................1-1
1.3 Dimenzije globalizacije:.........................................................................................................................................................1-2
1.3.1 EKONOMSKA DIMENZIJA..............................................................................................................................................................1-2
1.3.2 POLITIČKA DIMENZIJA..................................................................................................................................................................1-2
1.3.3 KULTURNA DIMENZIJA..................................................................................................................................................................1-2
1.3.4 TEHNOLOŠKA I KOMUNIKACIJSKA DIMENZIJA.......................................................................................................................1-2
1.3.5 SOCIO-STRUKTURALNA DIMENZIJA...........................................................................................................................................1-2
1.3.6 EKOLOŠKA DIMENZIJA..................................................................................................................................................................1-2
1.3.7 VREMENSKO-PROSTORNA DIMENZIJA......................................................................................................................................1-2
1.3.8 DEMOGRAFSKA DIMENZIJA.........................................................................................................................................................1-2
1.3.9 VOJNA DIMENZIJA.......................................................................................................................................................................... 1-3
1.4 Debate oko globalizacije.........................................................................................................................................................1-3
1.5 Globalizacija i nejednakost.....................................................................................................................................................1-3
1.6 Globalizacija i rizik.................................................................................................................................................................1-3
1.7 Svakodnevna globalizacija.....................................................................................................................................................1-3
1.8 Teorija malog sveta.................................................................................................................................................................1-3
2 GRUPE I GRUPNO PONAŠANJE.............................................................................................................................2-4
2.1 Definicija grupe......................................................................................................................................................................2-4
2.2 Kategorije grupa.....................................................................................................................................................................2-4
2.3 Načini nastanka grupa:...........................................................................................................................................................2-4
2.4 Razlozi uključivanja u grupe..................................................................................................................................................2-4
2.5 Karakteristike grupa................................................................................................................................................................2-4
2.6 Male grupe (najčešće).............................................................................................................................................................2-4
2.7 Grupna kohezija......................................................................................................................................................................2-4
2.8 Ponašanje pojedinaca u grupama (socijalna facilitacija, socijalno zabušavanje, deindividuacija)........................................2-5
2.8.1 SOCIJALNA FACILITACIJA.............................................................................................................................................................2-5
2.8.2 SOCIJALNO ZABUŠAVANJE...........................................................................................................................................................2-5
2.8.3 DEINDIVIDUACIJA........................................................................................................................................................................... 2-5
2.9 Grupni identitet..........................................................................................................................................................................5
2.10 Konformizam.............................................................................................................................................................................5
 SNAGA KONFORMIZMA:........................................................................................................................................................................5
2.10.1 INFORMACIONI SOCIJALNI UTICAJ........................................................................................................................................2-6
2.10.2 NORMATIVNI SOCIJALNI UTICAJ............................................................................................................................................2-6
2.11 Socijalne norme......................................................................................................................................................................2-6
2.12 Ekperimenti.............................................................................................................................................................................2-6
 2.12.1 AŠOVO ISTRAŽIVANJE KONFORMIZMA................................................................................................................................2-6
2.12.2 EKSPERIMENT STENLIJA MILGRAMA - POKORAVANJE AUTORITETU..........................................................................2-6
2.13 Timovi.....................................................................................................................................................................................2-6
2.13.1 ZAŠTO NAM TREBAJU TIMOVI?..............................................................................................................................................2-6
2.13.2 ČETIRI OSNOVNE ODLIKE TIMOVA........................................................................................................................................2-7

3 KLASA, STRATIFIKACIJA I NEJEDNAKOST.....................................................................................................3-8

3.1 Socijalna stratifikacija............................................................................................................................................................3-8
3.2 Klasni sistem...........................................................................................................................................................................3-8
3.2.1 RAZLIKOVANJE KLASA OD RANIJIH OBLIKA NEDEJENAKOSTI..........................................................................................3-8
3.2.2 MERENJE KLASE.............................................................................................................................................................................. 3-8
3.2.3 DŽON GOLDTORP: KLASA I ZANIMANJE...................................................................................................................................3-9
3.2.4 VIŠA KLASA...................................................................................................................................................................................... 3-9
3.2.5 SREDNJA KLASA............................................................................................................................................................................ 3-10
3.2.6 USPON SAJBER RADNIKA............................................................................................................................................................3-11
3.2.7 RADNIČKA KLASA........................................................................................................................................................................ 3-11
3.2.8 KLASA I NAČIN ŽIVOTA...............................................................................................................................................................3-12
3.2.9 POTKLASA....................................................................................................................................................................................... 3-13
3.3 Rod i stratifikacija.................................................................................................................................................................3-13
3.4 Društvena pokretljivost.........................................................................................................................................................3-13
3.4.1 SILAZNA POKRETLJIVOST........................................................................................................................................................... 3-13
3.4.2 UPOREDNA PROUČAVANJA POKRETLJIVOSTI.......................................................................................................................3-13
3.5 Obrazovanje..........................................................................................................................................................................3-14
3.5.1 ULOGA OBRAZOVANJA...............................................................................................................................................................3-14
3.6 Meritokratija.........................................................................................................................................................................3-14
3.7 Socijalni kapital....................................................................................................................................................................3-14
3.7.1 BERNSTIN: JEZIČKI KODOVI....................................................................................................................................................... 3-15
3.7.2 ILJIČ: SKRIVENI NASTAVNI PLAN.............................................................................................................................................3-15
3.7.3 BURDIJE: OBRAZOVANJE I KULTURNA REPRODUKCIJA.....................................................................................................3-15
3.7.4 OBRAZOVANJE............................................................................................................................................................................... 3-15

4 KRIMINAL I PRESTUPNIČKO PONAŠANJE.....................................................................................................4-16

4.1 Prestupničko (devijantno) ponašanje....................................................................................................................................4-16
4.2 Norme i sankcije...................................................................................................................................................................4-16
4.2.1 FORMALNE I NEFORMALNE SANKCIJE....................................................................................................................................4-16
4.3 Teorije kriminala i prestupničkog ponašanja........................................................................................................................4-16
4.3.1 TEORIJA ETIKETIRANJA...............................................................................................................................................................4-16
4.3.2 TEORIJA „SLOMLJENIH PROZORA”...........................................................................................................................................4-17
4.3.3 TEORIJSKI ZAKLJUČCI.................................................................................................................................................................4-18
4.4 Održavanje reda u rizičnom društvu.....................................................................................................................................4-18
4.5 Održavanje reda u zajednici..................................................................................................................................................4-18
4.6 Žrtve i počinioci krivičnih dela.............................................................................................................................................4-18
4.7 Zatvori: odgovor na kriminal?..............................................................................................................................................4-19
4.8 Zaključak: kriminal, prestupničko ponašanje i društveni poredak.......................................................................................4-19
 4.9 Definicija otuđenja................................................................................................................................................................4-19
4.9.1 OTUĐENJE I TEHNOLOGIJA......................................................................................................................................................... 4-20
4.9.2 OTUĐENJE BELIH KRAGNI.......................................................................................................................................................... 4-20
4.9.3 OTUĐENJE OD RADA I DOKOLICE.............................................................................................................................................4-20
4.9.4 APATIJA I ANOMIJA...................................................................................................................................................................... 4-21
4.10 Kriminal belih okovratnika...................................................................................................................................................4-21
4.11 Korporacijski kriminal..........................................................................................................................................................4-21
4.12 Organizovani kriminal..........................................................................................................................................................4-21
4.12.1 PROMENA OBLIKA ORGANIZOVANOG KRIMINALA........................................................................................................4-22
4.13 Kriminal u sajberprostoru (sajberkriminal)..........................................................................................................................4-22
4.13.1 KRIMINAL BUDUĆNOSTI........................................................................................................................................................4-22

5 SUKOBI.................................................................................................................................................................. 5-23
5.1 Socijalne dileme....................................................................................................................................................................5-23
5.1.1 SUKOB I SARADNJA: DILEMA ZATVORENIKA........................................................................................................................5-23
5.2 Međugrupni odnosi – sukobi................................................................................................................................................5-23
5.2.1 FUNKCIONALNA TEORIJA MEĐUGRUPNIH ODNOSA............................................................................................................5-23
5.2.2 TEORIJA OBJEKTIVNIH KONFLIKATA INTERESA..................................................................................................................5-23
5.3 Sukob pri radu.......................................................................................................................................................................5-24
5.3.1 SUKOB IZMEĐU RADNIKA I UPRAVE........................................................................................................................................5-24
5.3.2 ŠTRAJK............................................................................................................................................................................................. 5-24
5.3.3 INDUSTRIJSKA SABOTAŽA.......................................................................................................................................................... 5-24
5.4 Mobing..................................................................................................................................................................................5-25
5.4.1 POJAM MOBINGA.......................................................................................................................................................................... 5-25
5.4.2 OBELEŽJA MOBINGA....................................................................................................................................................................5-25
5.4.3 MANIFESTOVANJE MOBINGA.....................................................................................................................................................5-25
5.4.4 UZROCI MOBINGA:........................................................................................................................................................................... 25
5.4.5 SUBJEKTI MOBINGA.........................................................................................................................................................................25
5.4.6 VRSTE MOBINGA.............................................................................................................................................................................. 25
5.4.7 FAZE MOBINGA.............................................................................................................................................................................. 5-26
5.4.8 POSLEDICE MOBINGA:....................................................................................................................................................................26
5.4.9 MEHANIZMI ZAŠTITE OD MOBINGA............................................................................................................................................26
5.4.10 PREVENCIJA MOBINGA..............................................................................................................................................................26
1
2 GLOBALIZACIJA (Svet koji se menja)
2.1 Pojam globalizacije
Globalizacija je:
 Moderan razvojni proces povezivanja u ekonomskom, političkom, kuluturnom i svakom drugom
pogledu, omogućen najnovijom tehnologijom.
 Globalizacija putem jačanja međuzavisnosti između država, smanjuje njihove razlike i stvara potpuno
novu globalnu univerzalnu zajednicu ljudi.
 Novi ideološki mit i stari politički projekat, iza kojeg se kriju stari imperijalistički interesi, namere i
ciljevi, a sredstva su ista kao ranije.
 Sociološki, realistički i kritički pristup, koji pravi razlike između globalizacije i globalizma.
2.2 Uzroci nastanka i širenja globalizacije:
2.2.1 Političke promene
Sve do raspada SSSR-a 90-ih godina svet je bio podeljen u dva bloka: socijalistički na čelu sa SSSR-om I
kapitalistički na čelu sa NATO-m i SAD-om. Raspad SSSR-a je sa jedne strane bio uzrokovan
globalizacijom, a sa druge je i otklonio političke i ideološke prepreke za njeno dalje širenje.
U osamostaljenim državama počeo je proces tranzicije u kapitalizam.
Značajne političke faktore predstavljaju i Ujedninjene nacije, međunarodne vladine i nevladine
organizacije.
2.2.2 Protok informacija
Savremena saobraćajna i komunikaciona sredstva stvorila su neophodne uslove za širenje multinacionalnih
kompanija i globalizacije. U prošlosti kada se putovalo na konjima i kamilama nije bilo moguće plasirati neki
proizvod svugde u svetu kao danas.
Moderne informacione tehnologije (moblini telefoni, internet) omogućuju kompresiju prostora i vremena u
komunikaciji. Stvorile su tehničke uslove za globalnu integraciju različitih ustanova, ali i lično globalno
povezivanje ljudi.
2.2.3 Transnacionalne i mulitinacionalne kompanije
Ove kompanije imaju svoje ekspoziture u više zemalja sveta. Danas su postale najznačajniji ekonomski
subjekti u svetu. Raspolažu sa ogromnom količinom ekonomske moći i ekonomski su jače od nekih srednje
razvijenih zemalja.
Multinacionalne kompanije imaju svoje središte u matičnoj zemlji i odatle upravljaju ekspoziturama, dok
transnacionalne kompanije nemaju samo jedno sedište već više njih u različitim zemljama sa velikom
autonomijom upravljanja.
Osnovni cilj je sticanje profita, a to se postiže povećanom prodajom (širenjem svog tržišta sa ciljem da
obuhvati ceo svet) i racionalnom organizacijom proizvodnje, što podrazemeva otvaranje fabrika na
mestima sa jeftinom radnom snagom ili/i sa jeftinim sirovinama.
Multinacionalne kompanije za cilj imaju ukidanje trgovinskih granica među državama i stvaranje
univerzalnih ekonomsko/političkih sistema kojima bi se štitili njihovi interesi.

1
2.3 Dimenzije globalizacije:
2.3.1 EKONOMSKA DIMENZIJA
1) Obim prekogranične trgovinske razmene
2) Obim direktnih stranih ulaganja
3) Transnacionalne kompanije
4) Globalna podela rada
5) Aktivnosti globalnih finansijskih i trgovinskih organizacija
2.3.2 POLITIČKA DIMENZIJA
*Globalizacija jača demokratiju i demokratsku svest. Sredstva masovne komunikacije omogućila su nastajanje
javnog mnenja kao nove demokratske institucije. Preko masovne komunikacije vlast se trudi da pridobije
javnost često propagandom i ubeđivanjem. Neke zemlje poput Kine ograničavaju pristup globalnim medijima
javnosti.
1) Nove forme vladavine i autoriteta
2) Porast broja i uloge vladinih i nevladinih transnacionalnih organizacija
3) Porast broja planetarnih problema
2.3.3 KULTURNA DIMENZIJA
U prošlosti su dominirale nacionalne kulture, koje su se razlikovale međusobno. Danas većina filmova, muzike,
televizijskih programa, dolazi sa zapada. Najrazvijenije zemlje zapada uspostavljaju kulturnu impreriju
(Monocetrični vesterizovani mondijalizam). Sa druge strane javlja se i druga teorija da globalizacije ističe i
promoviše različitosti kultura sveta (Policentrični kulturni pluralizam)
HIBRIDIZACIJA KULTURE
2.3.4 TEHNOLOŠKA I KOMUNIKACIJSKA DIMENZIJA
1) Savremeni načini komuniciranja – elektronski mediji
2) Brzina i dostupnost vesti
2.3.5 SOCIO-STRUKTURALNA DIMENZIJA
1) Produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih (ogromna količina bogatstva se koncentriše u posed
malo ljudi). Jako mali broj zemalja je uspeo da napreduje u toku procesa globalizacije. Jaz se samo
produbljuje jer jedan tehnološki razvoj omogućava lakše razvijanje narednog, pa zemlje koje kaskaju
nemaju nikakve šanse da sustignu one iznad njih koje napreduju ekponecijalnom brzinom.
2) Transnacionalna kapitalistička klasa
3) Novi zakon produktivnosti
2.3.6 EKOLOŠKA DIMENZIJA
1) Zagađenje čovekove okoline
2) Stvaranje globalnih institucija
3) Donošenje obavezujućih preporuka i standarda
4) Globalno rizično društvo
2.3.7 VREMENSKO-PROSTORNA DIMENZIJA
1) razdvajanje i udaljavanje vremena od prostora – deteritorijalizacija
2) „Oslobađanje kapitala od vremena i kulture od sata” (Kastels)
2.3.8 DEMOGRAFSKA DIMENZIJA
1) Migracije (radne snage (sa sela u grad, regionalne), izazvane političkim turbulencijama, turističke)

2
2.3.9 VOJNA DIMENZIJA
2) Proširenje vojnih diplomatskih veza
3) Trgovina naoružanjem
4) Vojna industrija
2.4 Debate oko globalizacije
1. Hiperglobalisti i skeptici
Odlikuje ih radikalnost i nekoherentnost. Jedna struja sa neoliberalnim idejama slavi izrastanje jedinstvenog
globalnog tržišta, dok druga sa tradicionalnim marksističkim idejama tvrdi da globalizacija nije ništa drugo do
nova, izmenjena forma globalizovanog kapitalizma ili, pak, dalja ekspanzija Zapadnog imperijalizma.
(*verovatno je ova druga svrstana u skeptike)
2. Transformacionalisti
Za razliku od radikalnih globalista transformacionisti grade daleko umerenije pretpostavke o prirodi fenomena
globalizacije.
2.5 Globalizacija i nejednakost
 Nejednakost i globalne podele – ideja „slobodne” trgovine.
 Kampanja za globalnu pravdu.
2.6 Globalizacija i rizik
 Spoljašnji (prirodni) rizici
 Proizvedeni rizici – ekološki (globalno zagrevanje) & rizici po zdravlje (hemijski pesticidi i herbicidi,
GM hrana, bolest ludih krava)
GLOBALNO RIZIČNO DRUŠTVO – živimo u jednom, gde se pored spoljašnjih i proizvedenih, uključuju i
promene obrazaca rada, nesigurnost radnog mesta, odluke svake vrste su rizik za sebe.
U ovakvom društvu rizici nisu prostorno, vremenski ni društveno ograničeni – imaju globalne, a ne lične
posledice (prelaze nacionalne granice)!
2.7 Svakodnevna globalizacija
 Uspon individualizma
 Glokalizacija (koncept za opisivanje pojedinca, grupa, organizacija, proizvoda ili usluga koja odražava
ne samo globalni standard, već i lokalni tj. kada se nešto plasira na neko tržište vrše se modifikacije
kojima se prilagođava tom tržištu)
 Obrasci rada
2.8 Teorija malog sveta
6 stepeni razdvajanja - do bilo koje osobe na svetu možete doći preko ne više od pet kontakata, to jest ukupno
šest koraka (lanac - vi, vaši kontakti, njihovi kontakti, kontakti njihovih kontakata...)

„Globalizacija je nesumnjivo najviše (zlo)upotrebljavana i najređe definisana, verovatno s

najviše nesporazuma povezana, nanebuloznija i politički najdelotvornija reč poslednjih, ali i
narednih godina.”- Ulrih Bek

3
2 GRUPE I GRUPNO PONAŠANJE
3.1 Definicija grupe
Skup ljudi koji su u komunikaciji (interakciji) jedni sa drugima, imaju zajednički cilj ili uticaj jedni na druge.
3.2 Kategorije grupa
1) Nestruktuirane grupe
a) Publika
b) Socijalni pokreti
2) Struktuirane grupe
a) Organizacije
b) Društvene grupe
3.3 Načini nastanka grupa:
1) Namerno organizovanje grupa
2) Grupe nastale spoljnim delovanjem na ponašanje
3) Prijateljske grupe slobodnih izbora
3.4 Razlozi uključivanja u grupe
1) Prednost u preživljavanju
2) Potreba za pripadanjem
3) Kao izvor informacija
4) Kao deo identiteta
5) Pomaže u uspostavljanju ličnih normi ponašanja
3.5 Karakteristike grupa
Grupe zadovoljavaju:
1) Potreba za obavljanje neke delatnosti na zajednički način (radne grupe, političke, kulturne).
2) Zajednički položaj u društvu. Pojedinac pripada određenoj grupi zato što obavlja određen posao, jer mu
je društveni položaj dao mogućnost da izabere određenu profesiju (klase, kaste, staleži).
3) Zajedničko društveno-istorijsko poreklo (etničke grupe, narodi, nacije).
4) Potreba za zadovoljavanje nekih zajedničkih interesa i sklonosti (razni klubovi, grupa prijatelja...)
3.6 Male grupe (najčešće)
U male grupe spadaju:
1) Porodica
2) Grupa vršnjaka
3) Radne grupe
4) Grupe za rešavanje problema
5) Slučajne grupe (na rekreaciji)
3.7 Grupna kohezija
Grupna kohezija podrazumeva svojstva grupe koja učvršćuju vezanost grupe i podstiču međusobnu naklonost.
Što je grupa kohezivnija veća je verovatnoća da će članovi ostati u grupi, učestvovati u grupnim aktivnostima i
privući istomišljenike u grupu.

4
3.8 Ponašanje pojedinaca u grupama (socijalna facilitacija, socijalno zabušavanje,
deindividuacija)
3.8.1 SOCIJALNA FACILITACIJA
Sklonost ljudi da, kada su u prisustvu drugih ljudi i kada je moguće proceniti njihov pojedinačni učinak,
postižu bolji rezultat u jednostavnim (namotavanje uzice na kalem), kao i dobro uvežbanim zadacima
(glumci koji dobro poznaju svoju ulogu bolje je odigraju u punoj sali), a lošiji u složenijim zadacima (učenje
novog sporta ili težak zadatak iz matematike).
Prisustvo drugih izaziva pobuđenost (drugi ljudi dovode nas u stanje naglašene pripravnosti i budnosti,
izazivaju kod nas zabrinutost zbog načina na koji će nas proceniti, ometaju nas u obavljanju zadataka kojim se
trenutno bavimo).
3.8.2 SOCIJALNO ZABUŠAVANJE
Sklonost ljudi da, kada su u prisustvu drugih i kada nije moguće proceniti njihov pojedinačni doprinos,
postižu slabiji učinak na jednostavnim, a bolji na složenim zadacima (povlačenje užeta sam i u grupi)
3.8.3 DEINDIVIDUACIJA
 gubljenje sopstvenog identiteta  pojačavanje pridržavanja grupnih normi
 smanjenje osećaja (lične) odgovornosti  fenomen grupne zaslepljenost
Karakteristike grupne zaslepljenosti:
 osećaj neranjivosti,  pritisak na članove grupe da se komfmistički
 verovanje u ispravnost rada grupe, ponašaju,
 diskreditovanje informacija suprotnih grupnoj  stereotipizovanje članova koji ne pripadaju
odluci, grupi.
3.9 Grupni identitet
1) Lični identitet (lični atributi)
2) Socijalni identitet (atributi socijalne grupe/kategorije kojoj objektivno pripada ili sa kojom se
identifikuje)
Grupni identitet je pojedinčeva predstava o sebi (pozitivna ili negativna, zadovoljavajuća ili nezadovoljavajuća)
koja proističe iz članstva u socijalnim kategorijama koje on vidi kao „svoje” i postaje deo pojma o sebi tj
zadovoljavajuća ili nezadovoljavajuća slika o sebi zavisi od postojeće socijalne kategorizacije.
3.10 Konformizam
Konformizam kao vid socijalne interakcije predstavlja prilagođavanje pojedinca oblicima ponašanja koje drugi
od njega drugi očekuju (roditelji, vršnjaci, škola) ili kada grupno ponašanje služi kao orijentacija za vlastite
stavove; promena u ponašanju pojedinca usled stvarnog ili zamišljenog uticaja drugih ljudi.
 SNAGA KONFORMIZMA:
 Privlačnost grupe za pojedinca
 Nivo samopoštovanja
 Situacije licem u lice - kod situacija licem u lice normativni društveni uticaj je veći nego u situacijama u
kojima ispitanici daju odgovore anonimno
 Potkrepljenje - Konformizam je bio najveći kad su ispitanici nagrađeni za slaganje s netačnom većinom
 Želja da se izbegne sukob - ponekad se složimo sa stvarima za koje ne mislimo da su u redu
 Povećana svest o sebi - ako je neko previše svestan svog stava, to može imati negativne posledice
budući da može uzrokovati da se ta osoba usredsredi na svoje neuspehe i nedostatke

5
3.10.1 INFORMACIONI SOCIJALNI UTICAJ
Javlja se kada ljudi ne znaju šta je ispravno (ili najbolje) učiniti ili reći; obično se javlja u novim, zbunjujućim
ili kriznim trenucima u kojima ne možemo da jasno definišemo situaciju.
Ljudi gledaju ponašanje drugih kao važan izbor informacija i koriste ga kako bi izabrali prikladan način
sopstvenog ponašanja, koji obično rezultira i privatnim prihvatanjem
3.10.2 NORMATIVNI SOCIJALNI UTICAJ
Uticaj drugih koji nas vodi konformiranju da bi nas ti drugi prihvatili i da bismo im se svideli; ovaj tip
konformizma rezultira javnim, ali ne nužno i privatnim prihvatanjem verovanja i ponašanja grupe
3.11 Socijalne norme
Implicitna ili eksplicitna pravila određene grupe, u vezi sa tim koja su ponašanja, vrednosti i verovanja
prihvatljiva za članove te grupe
Šta se dešava kada odstupite od njih?
3.12 Ekperimenti
3.12.1 AŠOVO ISTRAŽIVANJE KONFORMIZMA
U grupama od 7-8 ispitanika svi sem jednog su bili instruisani kako da procenjuju dužinu različitih linija.
Trećina ISPRAVNIH opažanja se pod pritiskom grupe menjala! Kada se uveo još jedan neobučen ispitanik,
procenat uticaja se smanjio!
3.12.2 EKSPERIMENT STENLIJA MILGRAMA - POKORAVANJE AUTORITETU
Sa dogovorenim ispitanicima koji su glumili da dobijaju elektrošokove - učesnici eksperimenta su bili
poslušni ,,autoritetu” i u nepristojnom procentu nastavljali da daju ,,šokove“
Pronađeno je da:
 Kontekst situacije ima važnu ulogu u pokoravanju, dok osobine ličnosti nisu toliko bitne
 Ljudi verovatno i svesni štetnih posledica pokoravanja
 Pokoravanje autoritetu zavisi od legitimnosti samog autoriteta; ljudi će najčešće slušati osobe prema
kojima imaju poštovanje i koje su po hijerarhiji iznad njih, te stoga ignorišu svoju savest i slede naredbe,
iako smatraju da to ne bi bilo ispravno - moguće je da je upravo zbog toga što ljudi poštuju autoritet i
teško im je da mu se suprotstave, nivo pokoravanja u današnje vreme podjednak kao i pre!
3.13 Timovi
 Imaju zajednički cilj
 Poverenje i dobri međuljudski odnosi
 Uvažavanje različitosti
 Jasna raspodela uloga
 Stalna i neposredna komunikacija
 Ravnoteža između zahteva i mogućnosti
Blisko sarađivati ne znači ujedno i raditi u timu: dok je svaki tim grupa, svaka grupa se ne ponaša kao tim!
3.13.1 ZAŠTO NAM TREBAJU TIMOVI?
 Timovi smanjuju troškove
 Povećavaju produktivnost
 Unapređuju komunikaciju
 Kroz timove se realizuju zadaci koji se ne mogu realizovati unutar pojedine radne grupe
 Kroz rad timova bolje se koriste resursi

6
  Tim donosi kvalitetnije proizvode i usluge
 Kroz timove se poboljšavaju procesi
 Kroz timove se „povezuju različitosti”
3.13.2 ČETIRI OSNOVNE ODLIKE TIMOVA
1) Komplementarne veštine
2) Individualna i kolektivna odgovornost za postizanje ciljeva
3) Zajednički pristup
4) Zajednička svrha

7
4 KLASA, STRATIFIKACIJA I NEJEDNAKOST
4.1 Socijalna stratifikacija
Socijalna stratifikacija (društveno raslojavanje) - izraz nejednakosti između pojedinaca i grupa u okviru
ljudskih društava. Najčešće određenje na temelju imovine ili vlasništva, ali i drugih činilaca – pol, starost,
verska pripadnost, položaj u vojsci.
Različit (nejednak) pristup pojedinaca i grupa nagradama na osnovu položaja unutar stratifikacione šeme.
Privilegovani u društvu na vrhu a manje privilegovani na dnu.
Određenje stratifikacije: strukturalna nejednakost između različitih grupa ljudi.
Četiri osnovna sistema raslojavanja (stratifikacije) u istoriji:
1) Ropstvo - ekstremna nejednakost među ljudima (posedovanje drugih osoba); danas gotovo u potpunosti
iščezlo
2) Kasta (kastinski sistemi) - društva i kulture u indiji; verovanje u ponovno rađanje; pojedinci koji ne
poštuju dužnosti svoje kaste u sledećoj inkarnaciji će zauzimati niži položaj; zabrana kontakata
pripadnika različitih kasti (ranga)
3) Staleži - feudalna društva u evropi; slojevi sa različitim obavezama i pravima; najviši stalež –
aristokratija i plemstvo; drugi stalež - sveštenstvo, te treći stalež
4) Klasa (klasni sistem)
4.2 Klasni sistem
Klasni sistem različit od ropstva, kasta ili staleža. Klasa predstavlja široko grupisanje ljudi koji dele ekonomske
resurse, što snažno utiče na način života koji vode.
Osnove klasnih razlika: ekonomski faktori (posedovanje bogatstva i zanimanje) i kulturni faktori (način
života)
4.2.1 RAZLIKOVANJE KLASA OD RANIJIH OBLIKA NEDEJENAKOSTI
 Klase se ne uspostavljaju na osnovu pravnih ili religijskih propisa, nasleđene pozicije ili zakona i
običaja;
 Sticanje, a ne dobijanje rođenjem pripadnosti klasi
 Veća fleksibilnost klasnih sistema, granice među klasama nisu jasno i striktno definisane
 Intenzivnija društvena pokretljivost (uzlazna i silazna) – u kastinskom sistemu nemoguća
 Nema ograničenja stupanja u brak pripadnika različitih klasa
 Utemeljenje klasa na ekonomskoj nejednakosti između grupa pojedinaca – razlike u pogledu imovine i
kontrole nad materijalnim resursima; u drugim sistemima ključni neekonomski činioci (npr. Uticaj
religije na kastinski sistem u indiji).
 Zasnovanost nejednakosti na temelju ličnih odnosa dužnosti i obaveza kod ranijih tipova
stratifikacije: gospodar i rob, feudalac i kmet, pripadnici više i niže kaste; klasni sistemi zasnovani na
širokim vezama bezličnog karaktera
 osnov klasnih razlika nejednake plate i uslovi rada – odnosi se na sve pripadnike istog zanimanja
(rezultat ekonomskih uslova u celokupnoj privredi)
4.2.2 MERENJE KLASE
Operacionalizacija pojma „Klasa“: pretvaranje apstraktnog višeznačnost pojma (klasa) u merljivu varijablu –
moguća provera putem iskustvenih istraživanja.
Različite klasne šeme (teorijski okviri) za uočavanje klasne strukture društva. Većina klasnih šema nastala na
osnovu strukture zanimanja – tipa zaposlenja. Sve je razvijenija podela rada i profesionalna struktura.
8
Zanimanje je jedan od ključnih činilaca određenja materijalnog i društvenog položaja i životnih šansi u celini.
Shvatanje da pripadnici istih zanimanja imaju sličan položaj i način života.
4.2.3 DŽON GOLDTORP: KLASA I ZANIMANJE
 Uticajna Goldtorpova klasna šema – iskustvena istraživanja društvene pokretljivosti.
 Odražavanje „ relacione” prirode savremene klasne strukture.
Dva glavna faktora određivanja klasne pozicije: tržišna situacija i situacija na radnom mestu.
1) Tržišna situacija: primanja, sigurnost radnog mesta i izgledi za napredovanje – naglašavanje
materijalnih nagrada i ukupnih životnih šansi
2) Situacija na radnom mestu: nivo autonomije i ukupnih odnosa kontrole koji utiču na zaposlenog
Podrazumeva jedanaest klasnih položaja koji su svedeni na tri glavna:
1) „Službenička klasa”
2) „Međuklasa”
3) „Radnička klasa”
Postoji i mala elitna klasa (posednici imovine) koja je zanemarljiva kategorija u empirijskim istraživanjima.
Noviji pristup podrazumeva isticanje radnih odnosa umesto situacije na radnom mestu, tj. ukazivanje na
različite vrste ugovora o zaposlenju.
 Ugovor o radu: razmena rada za strogo određenu i ograničenu nadnicu (radnička klasa)
 Ugovor o zaposlenju: elementi za povećanje plate ili napredovanje (službenička klasa)
 Međuklasa – ugovor koji ima elemente oba oblika
4.2.3.1 Vrednovanje Goldtorpve klasne šeme
Primena Goldtorpove klasne šeme u iskustvenim proučavanjima
Prednosti: ukazivanje na klasne nejednakosti u pogledu zdravlja i obrazovanja, klasno utemeljenog glasanja...
Znatna ograničenja:
1) Klasne šeme zasnovane na zanimanjima teško primenljive na ekonomski neaktivne (nezaposleni,
studenti, penzioneri, deca)
2) Ispuštanje iz analize vlasništva i bogatstva pri određivanju klasne pripadnosti: preduzetnici, finansijeri,
„stari bogataši”. Takvi „menadžeri” se svrstavaju sa pripadnicima mnogo siromašnijih slojeva
3) Ispuštanje iz vida ogromne koncentracije bogatstva u rukama ekonomske elite.
(Kritika Džona Vestergarda: Pogrešno isključiti bogate zbog malobrojnosti iz klasne strukture: ti ljudi
su na vrhu, jer se u njihovim rukama, u rukama veoma malog broja ljudi nalazi ogromna koncentracija
moći i privilegija.)
4) Teškoće stvaranja klasne šeme za uočavanje klasne strukture društva – dovođenje u pitanje
svrsishodnosti pojma klase nekih autora.
5) Savremene promene: Nove profesije, Uslužna ekonomija, Ekonomija znanja, Učešće žena u radnoj snazi
4.2.4 VIŠA KLASA
Postoji li jasno prepoznatljiva viša klasa zasnovana na posedovanju imovine/bogatstva (Vestergard) ili postoji
šira službenička klasa (Goldtorp)?
 Teško dostupni tačni podaci o raspodeli bogatstva imućnijih, mnogo više znamo o siromašnima nego o
bogatima
 V. Britanija: 1% onih na vrhu poseduje 19% ukupnog ličnog bogatstva
 Najbogatijih 10% poseduje oko polovine ukupnog bogatstva, a siromašnija polovina stanovništva samo
8% ukupnog bogatstva (posedovanje hartija od vrednosti još neravnomernije raspoređeno)
Različiti načini sticanja bogatstva:
9
 1) „Stari novac” – dugogodišnje bogatstvo koje se generacijski nasleđuje
2) Drugi put: brzo sticanje bogatstva – muzičari, glumci, sportisti, kao i pripadnici „ nove elite” (računari,
telekomunikacije, internet)
Trendovi sticanja bogatstva u Britaniji: Najveći udeo „ novobogataša” – više od 70% (pretežno u oblasti
softvera, medija, interneta i telekomunikacija); Sve veći udeo žena među najbogatijim; Porast učešća mladih do
30 godina; Rast udela etničkih manjina (pretežno azijskog porekla).

Džon Skot: današnja viša klasa menja svoj oblik, ali zadržava poziciju.

Tri jasno izdvojene grupe koje zajedno čine konstelaciju interesa u kontrolisanju i profitiranju iz velikih
ulaganja:
1) Menadžeri velikih korporacija - ne moraju biti vlasnici ali mogu imati veći broj akcija – povezani sa
Industrijskim preduzetnicima „ starog stila”
2) „Finansijski kapitalisti”- pojedinci na čelu osiguravajućih kuća, banaka, investicionih fondova – čine
samo jezgro više klase
3) Novi talas pripadnika više klase na osnovu preduzetništva u tehnološki naprednim granama privrede
Rast vlasništva nad deonicama u međuklasi (srednjoj klasi), ali opstajanje koncentracije vlasništva u višoj klasi
4.2.4.1 Gidens: neophodno definisanje pojmova više klase i službeničke klase
Viša klasa predstavlja mali broj pojedinaca koji poseduju bogatstvo i moć i koji su u stanju da privilegije
prenesu na svoje potomstvo – gornjih 1% vlasnika bogatstva. Ispod nje je službenička klasa: profesionalci,
menadžeri i viši rukovodioci (prema goldtorpu) – oko 5% stanovništva.
Po Gidensu Goldtorpovu „međuklasu” treba bolje nazvati „srednjom klasom”.
4.2.5 SREDNJA KLASA
 Srednja klasa uključuje pojedince koji se bave različitim profesijama, od zaposlenih u sektoru usluga do
nastavnika i medicinskih radnika.
 Neki autori govore o „srednjim klasama” – ukazivanje na različitost zanimanja, statusa i životnih šansi
njenih pripadnika.
 Pripadnost srednjoj klasi većine stanovništva u razvijenim industrijskim zemljama zbog rasta broja
„belih okovratnika” (službenici) u odnosu na „plave okovratnike” (manuelni radnici) tokom 20. Veka
 Pripadnici srednje klase imaju prednosti nad manuelnim radnicima zbog obrazovanja ili tehničkih
kvalifikacija.
 Raznorodnost pripadnika srednje klase od njenog nastanka (početak 19. Veka)
Najbrži rast broja stručnjaka, menadžera i administrativnih radnika zbog nekoliko razloga:
1) Širenje velikih organizacija u modernim društvima
2) Rast broja zaposlenih u sektorima u kojima država ima važnu ulogu: socijalni radnici, nastavnici,
zdravstveni radnici
3) Sa ekonomskim i industrijskim razvojem raste i potreba za stručnjacima iz oblasti prava, finansija,
računovodstva, tehnologije i informacionih sistema
4) Sigurne i unosne karijere stručnjaka, menadžera i viših administrativnih radnika – sve veća razlika u
odnosu na rutinske nemanuelne poslove
Specifična „profesionalno-menadžerska klasa”?

10
Istraživanje načina udruživanja belih okovratnika radi maksimizacije interesa, dobiti i ugleda. Primer
medicinske profesije – uspešno organizovanje radi zaštite pozicije u društvu i osiguranja visokih primanja.
Tri ključne dimenzije profesionalizma:
1) Pripadništvo profesiji ograničeno samo na one koji ispunjavaju striktne uslove (kvalifikacije)
2) Praćenje rada i učinka članova od strane profesionalnog udruženja
3) Opšte prihvaćen stav da su samo pripadnici te profesije kvalifikovani da se bave npr. medicinom
Na pomenute načine profesionalna udruženja isključuju ostale iz profesije i jačaju tržišnu poziciju svojih
članova.
4.2.6 USPON SAJBER RADNIKA
Rast srednje klase u oblasti IT („infotek sektor”)
Razvoj nove ekonomije – ekonomije znanja pod uticajem globalizacije, razvoja IT i promena u prirodi posla.
Zavisnost sektora finansija, računarstva, proizvodnje softvera, telekomunikacija od radnika sa stručnim
znanjima - proizvodnja i obrada informacija.
Sajber radnici: Veb Dizajn, Elektronska Trgovina, Prodaja i oglašavanje Putem interneta, Analiza podataka,
Softver, Grafički dizajn, Finansijski konsalting
Zajedničke karakteristike sajber radnika:
1) Rad na računaru u nehijerarhijskom okruženju
2) Obavljanje dinamičnih aktivnosti u procesu rešavanja problema
Procene udela sajber radnika u ukupnoj radnoj snazi: trećina u EU i nešto više u SAD.
Prognoze o daljem rastu udela sajber radnika u razvoju ekonomije znanja.
Nosioci nove političke kulture: prevazilaženje uobičajene podele na levičare i desničare.
Manja važnost pitanja „klasičnih” klasnih pitanja fiskalne politike i socijalne pomoći za političko opredeljenje.
Naglašavanje pitanja načina života koja odražavaju lične stavove i vrednosti.
4.2.7 RADNIČKA KLASA
Marks je imao ubeđenje da će radnička klasa (plave kragne) biti sve brojnija u industrijskom društvu. Imao je
veru u revolucionarnu ulogu radništva u kapitalizmu. Obrnut trend se dešava u stvarnosti, opadanje relativnog
udela radništva.
Promene i uslova i načina života radničke klase: najveći broj radnika ne spada u siromašne – porast apsolutnih
prihoda
Povećana dostupnost robe široke potrošnje
Približavanje „plavih kragni” srednjoj klasi
Teza o poburžoaziranju (ili, savremenim rečnikom, približavanju srednjoj klasi)
Ako se primanja radnika približavaju primanjima pripadnika srednje klase doći će do približavanja i vrednosnog
sistema i načina života
Studija džona goldtorpa 1960 (dobrostojeći radnik): provera pomenute teze – sličnost imućnijih „plavih kragni”
sa srednjom klasom u pogledu odnosa prema poslu, stilu života i političkim opredeljenjima
Opovrgnuta hipoteza o poburžoaziranju
Na osnovu primanja i posedovanja robe široke potrošnje veliki deo radnika dostigao standard srednje klase
No, radna mesta su pružala male šanse za napredovanje i generalno izazivala nezadovoljstvo

11
Instrumentalna orijentacija imućnih radnika prema poslu – sredstvo za postizanje cilja (dobra primanja)
Sam posao jednoličan i nezanimljiv (neispunjavajući)
Bez ambicija za usponom na lestvici društvene hijerarhije (i bez kontakata sa srednjom klasom)
Obrasci provođenja slobodnog vremena: druženje kod kuće sa rođacima ili susedima (takođe radnicima)
Nema približavanja normama i vrednostima srednje klase
Konačan zaključak: teza o poburžoaziranju netačna – radnici nisu postajali deo srednje klase
Ipak, moguća određena konvergencija niže srednje klase i više radničke klase u nekim aspektima:
Slični obrasci potrošnje
Usmerenost ka sopstvenom domu
Sklonost instrumentalnom kolektivizmu (kolektivne sindikalne akcije za poboljšanje nadnica i uslova rada)
Slaganje u stavu da je tradicionalna radnička klasa fragmentizovana ili čak nestaje u potpunosti padom
proizvodnje i širenjem konzumerizma
4.2.8 KLASA I NAČIN ŽIVOTA
Neki autori imaju stav da klasni položaj ne zavisi samo od odnosa prema ekonomiji i zaposlenju nego i od
kulturnih faktora (način života ili obrasci potrošnje).
Uloga „simbola” i znakova potrošnje važna je u svakodnevnici savremenog čoveka.
Uspostavljanje identiteta sve se više zasniva na izboru stila života: odeća, način ishrane, briga o telu
(rekreacija).
4.2.8.1 Pjer Burdije:
Uočavanje klasnih grupa na osnovu promenljivog nivoa kulturnog i ekonomskog kapitala.
Sve manja važnost ekonomskih i profesionalnih činilaca, a sve veća kulturnih ukusa i načina provođenja
slobodnog vremena.
Uticaj „trgovaca potrebama” – reklamni agenti, stručnjaci za marketing, modni kreatori, stilski savetnici,
unutrašnji dizajneri, lični treneri, terapeuti... Prezentacija potrošačkih dobara i usluga (simboličnih i stvarnih).
Formiranje ukusa i promovisanje stilova života sve veće zajednice potrošača
4.2.8.2 Sevidž i drugi (1992)
Tri dela srednje klase koji se razlikuju na osnovu kulturnih ukusa „imovine”:
1) Zaposleni u javnim službama: veliki kulturni, a mali ekonomski kapital – zdrav, aktivan način života
(redovne fizičke aktivnosti) bez alkohola i posećivanje kulturnih događaja
2) Menadžeri i „birokrate”: nejasni obrasci potrošnje, retka fizička aktivnost i odlazak na kulturne
manifestacije, tradicionalni način uređenja kuće
3) „Postmodernisti”: veoma različita interesovanja i način života bez jasnih principa
Tačna Burdijeova teza o klasnom raslojavanju i zbog razlika u načinu života i potrošnji, a ne samo zbog razlika
u zanimanjima.
Potrošačko društvo je masovno društvo u kojem su klasne razlike donekle prevaziđene. Mogućnost
intenziviranja klasnih razlika kroz razlike u stilovima života i ukusima. Ipak, stil i način života u najvećoj meri
ostaje određen ekonomskim i profesionalnim činiocima.

12
4.2.9 POTKLASA
Potklasa je deo populacije na samom dnu klasne strukture. Karakterišu je trajna nezaposlenost ili nestalna
zaposlenost. U potklasu spadaju beskućnici ili osobe bez stalnog mesta boravka. Česta je zavisnost od socijalne
pomoći. Potklasa je marginalizovana ili isključena iz načina života koji vodi većina populacije.
Potklasa je nekad povezana sa etničkim manjinama npr. „crna potklasa” u SAD ili Britanija gde je veća
zastupljenost pripadnika crnih i azijatskih zajednica u potklasi. Sličan je položaj alžiraca u Francuskoj i turaka u
Nemačkoj.
4.3 Rod i stratifikacija
Dugotrajna je zapostavljenost žena u analizama raspodele moći, bogatstva i ugleda. Rod kao klasičan primer
stratifikacije: u svim društvima više bogatstva, veći ugled i jači uticaj muškaraca nego žena.
Pitanje veze rodnih i klasnih podela.
Dublje je istorijsko utemeljenje rodnih nego klasnih nejednakosti: nadmoćniji položaj muškaraca i u
„besklasnim” lovačkim i sakupljačkim društvima.
Izražene klasne podele su u modernim društvima ukrštene sa rodnim nejednakostima.
Materijalni položaj žene određen je kroz materijalnu situaciju očeva ili muževa – rodne nejednakosti
objašnjavati u okviru klase.
4.4 Društvena pokretljivost
Društvena pokretljivost predstavlja kretanje pojedinaca i grupa među različitim društveno-ekonomskim
pozicijama
1) Vertikalna pokretljivost: kretanje nagore ili nadole po društveno-ekonomskoj lestvici (Uzlazno i silazno
mobilni)
2) Horizontalna (geografska/prostorna) pokretljivost: kretanje u geografskom smislu iz jednog kraja grada
u drugi, iz grada u grad, iz oblasti u oblast...
Često poklapanje vertikalne i horizontalne mobilnosti.
Dva oblika izučavanja društvene pokretljivosti:
1) Intrageneracijska ili unutargeneracijska mobilnost: kretanje pojedinca u toku radnog veka
2) Intergeneracijska ili međugeneracijska mobilnost: mobilnost kroz generacije
4.4.1 SILAZNA POKRETLJIVOST
Iako manje izražena i dalje široko rasprostranjena (kako međugeneracijska tako i unutargeneracijska).
Povezana je sa psihološkim problemima i anksioznosti pod uticajem promenjenih uslova života.
Uzroci:
 Otpuštanje sa posla (pogotovo u zrelim godinama)
 Restrukturiranje i smanjivanje kompanija kao glavni uzrok
 Povećana globalna konkurencija – ukidanje radnih mesta „belih okovratnika” i poslova sa punim radnim
vremenom „plavih okovratnika”...
Naročito izražena silazna pokretljivost razvedenih ili rastavljenih žena sa decom.
4.4.2 UPOREDNA PROUČAVANJA POKRETLJIVOSTI
Stepen vertikalne pokretljivosti je pokazatelj otvorenosti društva – koliko je moguće za nadarene iz nižih
slojeva da se popnu na lestvici društvene hijerarhije.
Društvena pokretljivost kao političko pitanje: načelo jednakih mogućnosti ili šansi.

13
Dankan i Blau (1967): uzorak od 20 hiljada muškaraca u SAD
 Zaključak: izražena vertikalna pokretljivost, ali između međusobno bliskih profesionalnih pozicija (retka
šira mobilnost)
 Manje izražena silazna mobilnost – razlog brži rast broja radnih mesta „belih kragni” – uspon radničke
dece na ta mesta.
Uporedno istraživanje društvene pokretljivosti Lipseta i Bendiksa (1959) u 9 industrijskih društava
 Proučavanje uspona „plavih kragni” na pozicije „belih kragni”
 Suprotno očekivanjima, društvo sad nije bilo otvorenije od evropskih društava
 Objašnjenje: slični trendovi porasta udela „belih kragni” u svim društvima a time i uzlazne pokretljivosti
 Kritika: uključivanje silazne i dugoročne pokretljivosti bi pokazalo da razlike ipak postoje
Usmerenost većine proučavanja na „objektivne” aspekte pokretljivosti
Maršal i Fert (1999): analiza subjektivnih osećanja u vezi sa promenom klasnog položaja
 Istraživanje povezanosti društvene pokretljivosti i ličnog osećanja zadovoljstva pojedinaca (porodicom,
društvenom zajednicom, radom, prihodima i politikom)
 Nije potvrđena veza mobilnosti ispitanika i njihovog ukupnog osećanja zadovoljstva životom (ni kod
uzlazne ni kod silazne pokretljivosti)
4.5 Obrazovanje
 Obrazovanje je proces obogaćivanja ljudske spoznaje.
 Učenje određenih veština ili generalnog znanja, dobrog rezonovanja i mudrosti.
 Jedan od ciljeva obrazovanja je nastavak kulture.
4.5.1 ULOGA OBRAZOVANJA
a)Zapošljavanje;
b)Kvalitetno življenje i stvaranje;
c)Umešno i korisno komuniciranje;
d)Obrazovanje je i statusno dobro (način postizanja društvenog statusa ili očuvanja postojećega
društvenog statusa);
e) Od obrazovanja se očekuje da ublaži i kanališe efekte neprestanih i intenzivnih globalizacijskih
promena, dok se sa druge strane i samo nalazi pod istim globalizacijskim i transformacijskim pritiscima;
f) Obrazovanje je i potrošačko dobro povezano i sa stvaranjem ljudskog kapitala- osnovnog faktora
stvaranja društvenog bogatstva.
4.6 Meritokratija
Meritokratija je oblik društva u kojem je obrazovni i društveni uspeh rezultat sposobnosti (merene
koeficijentom inteligencije) i individualnog napora. Ona naglašava jednakost šansi, pretpostavljajući da se
položaj u hijerarhiji zanimanja stiče kao rezultat postignuća merenog univerzalnim i objektivnim kriterijumima.
Meritokratija je pojam nastao od latinske reči mereo, što znači zaraditi i starogrčke reči kratos, što znači snaga,
moć, što se najčešće prevodi kao zaraditi moć preko zasluga.
4.7 Socijalni kapital
Socio-ekonomski koncept sa brojnim definicijama koje su zasnovane na vrednostima socijalnih mreža
Socijalni kapital jednog društva uključuje institucije, odnose, stavove i vrednosti koje upravljaju međuljudskim
interakcijama i doprinose privrednom i socijalnom razvoju.

14
On predstavlja resurs koji je povezan sa grupnim članstvom i društvenim mrežama i ima simboličku dimenziju
4.7.1 BERNSTIN: JEZIČKI KODOVI
U ranom detinjstvu razvijaju se oblici govora (kodovi), koji kasnije utiču na doživljaj škole i obrazovanja.
a) Deca radničke klase: ograničeni kod
b) Deca iz srednjeg društvenog sloja: razrađeni kod (primereniji za akademsku kulturu i školsku sredinu)
4.7.2 ILJIČ: SKRIVENI NASTAVNI PLAN
 Povezanost razvoja obrazovanja i zahteva privrede (savremenog društva) za disciplinom i hijerarhijskim
ustrojstvom
 Skrivenim nastavnim planom deca uče da je njihova uloga u životu da „znaju svoje mesto i da na njemu
mirno sede”
 Oslobađanje društva od škola – uvođenje obrazovnih okvira
4.7.3 BURDIJE: OBRAZOVANJE I KULTURNA REPRODUKCIJA
 Načini na koji škole (zajedno sa drugim društvenim institucijama) pomažu u neprekidnom održavanju
društvenih i ekonomskih nejednakosti iz generacije u generaciju – „simboličko nasilje”
 Škole pojačavaju varijacije kulturnih vrednosti i pogleda na svet koji se rano u životu usvajaju
4.7.4 OBRAZOVANJE
Obrazovanje priprema pojedinaca za svet rada, kako bi prihvatio svoju poziciju u kapitalističkom društvu, a
obrazovni sistem uspeva u ispunjavanju tog cilja pomoću skrivenih kurikuluma - normi, vrednosti i verovanja
koje se prenose u nastavnom procesu i u društvenom okruženju. Skriveni kurikulum obuhvata ono što učenici
uče izvan formalnog nastavnog plana i programa; on je sveprisutan i složen i može biti duboko usađen u
institucionalnim kulturama.

15
5 KRIMINAL I PRESTUPNIČKO PONAŠANJE
Prestupničko ponašanje je složeno odrediti (primer hakera).
Društveni život je uređen pravilina i normama. Postoje „pristojna” i „nepristojna” ponašanja. Niko ne krši sva
pravila, niko se ne pridržava svih pravila.
Proučavanje kriminala i prestupničkog ponašanja je jedno od najkontraverznijih i najsloženijih oblasti
sociologije.
5.1 Prestupničko (devijantno) ponašanje
Devijantnost (prestupništvo) je nepriznavanje datog skupa normi koji prihvata znatan broj ljudi u nekoj
zajednici ili društvu. Većina ljudi krši prihvaćena pravila ponašanja.
Pojmovi devijantnosti i kriminala nisu sinonimi, devijantnost je širi pojam. Kriminal je nekonformističko
ponašanje kojim se krši zakon.
Kriminologija proučava oblike ponašanja koji su kažnjivi prema krivičnom zakonu. U centru pažnje
kriminologije su metode merenja zločina, kretanje stope kriminala i mere za smanjenje kriminala u društvenim
zajednicama.
Sociologija prestupničkog ponašanja ima veze sa kriminologijom, ali proučava i ponašanja koja izlaze iz oblasti
krivičnog prava.
Zašto se neki oblici ponašanja smatraju devijantnim: značaj društvene moći i uticaja društvenih klasa – čija su
pravila?
5.2 Norme i sankcije
Uloga socijalizacije u poštovanju društvenih normi.
Sankcije za prihvatanje i kršenje normi: svaki način reagovanja ljudi na ponašanje pojedinca ili grupe
Pozitivne sankcije (nuđenje nagrada za poštovanje normi) i negativne sankcije (kazna za ponašanje kojim se
norme krše)
5.2.1 FORMALNE I NEFORMALNE SANKCIJE
Formalne sankcije: primenjuju posebna tela koja se staraju da se određeni skup normi poštuje – sudovi i
zatvori
Zakon: vrsta formalne sankcije koju država propisuje kao pravilo ili princip – obavezno poštovanje za sve
članove zajednice
Neformalne sankcije: manje organizovan i spontan način reagovanja na nepoštovanje normi (Primer
zadirkivanja dobrog učenika koji retko noću izlazi u grad, Rasistički ili seksistički komentari)
5.3 Teorije kriminala i prestupničkog ponašanja
1) Biološke
2) Psihološke
3) Sociološke
a) Teorija etiketiranja
b) Teorija razbijenog prozora
5.3.1 TEORIJA ETIKETIRANJA
Jedan je od najuticajnijih pristupa. Tumačenje devijantnosti ne kao skupa odlika pojedinaca ili grupa, nego kao
procesa interakcije između prestupnika i onih koji to nisu.
16
Otkrivanje razloga etiketiranja ljudi kao “devijantnih” kao osnov razumevanja same prirode prestupničkog
ponašanja. Najčešće je “prišivanje” etiketa od strane pripadnika reda i zakona ili “vođa mišljenja”- izražavanje
odnosa moći u društvu. Pravila određuju bogati za siromašne, muškarci za žene, stariji za mlađe, etničke većine
za etničke manjine.
Primer krađe voća u bogatijim i siromašnijim krajevima

Hauard Beker: “Devijantno ponašanje jeste ono ponašanje koje ljudi etiketiraju kao takvo”

Neprihvatljivo oštro razlikovanje “normalnog” i “devijantnog” (uticaj načina oblačenja, govora ili zemlje
porekla na etiketiranje)
Bekerovo istraživanje pušača marihuane (1963) - Uticaj etiketiranja na viđenje sopstvenog identiteta
Edvin Lemert (1972): model razumevanja načina na koji devijantnost postaje deo ili odlučujuća osnova nečijeg
identiteta
Devijantnost kao uobičajena pojava bez sankcionisanja (kršenje saobraćajnih propisa, sitne krađe na radnom
mestu)
Primarna devijantnost: početni čin kršenja normi – neznačajan za samoidentitet – normalizacija devijantnog
čina
Izostanak normalizacije u nekim slučajevima – etiketiranje osobe kao kriminalca ili delinkventa
Sekundarna devijantnost: prihvatanje etikete i sopstvenog “prestupničkog” samoidentiteta
Etiketa kao ključna osnova identiteta i razvijanje daljeg devijantnog ponašanja
Primer dečaka koji razbije izlog u večernjem izlasku
Važnost stava da nijedan čin nije sam po sebi kriminalan – određenje kriminalnog ponašanja od strane
moćnih i vladajućih.
Kritike:
 Postoje univerzalno neprihvatljiva kriminalna dela: ubistva, silovanja, pljačke. Ubistvo u ratu? Silovanje
u braku?
 Prenaglašavanje procesa etiketiranja – deca iz siromašnijih porodica češće pribegavaju krađi (uticaj
sredine pre nego etiketiranje)
 Da li zaista etiketiranje utiče na porast prestupničkog ponašanja: važni interakcija sa drugim
delinkventima ili saznanja o novim mogućnostima vršenja kriminalnih dela
5.3.2 TEORIJA „SLOMLJENIH PROZORA”
Vilson i Keling (1982): postojanje neposredne veze između pojave nereda i stvarnog kriminala
Nepopravljanje jednog prozora u dužem periodu kao poruka mogućim prestupnicima da ni policija ni lokalni
stanovnici nisu zainteresovani za održavanje zajednice. Slede grafiti, smeće, vandalizam i ostavljanje ukradenih
vozila, odseljavanje „uglednih” građana i useljavanje „devijantnih” osoba poput narkomana i beskućnika.
Teorija slomljenih prozora kao osnov održavanje reda uz nultu toleranciju – sprečavanje vandalskog
ponašanja, besposličarenja, prošenja na javnom mestu i pijanstva. Početni uspesi u Njujorku: smanjenje sitnih
kriminalnih dela i nasilništva, ali i stope ubistava Kritika: arbitrarnost policije u određenju „društvenog nereda”
– povećanje broja pritužbi, naročito od strane mladih crnaca.

17
5.3.3 TEORIJSKI ZAKLJUČCI
Nemoguće objašnjenje kriminala i prestupničkog ponašanja samo jednim činiocem

Doprinos socioloških teorija:

1) Isticanje kontinuiteta nekriminalnog i kriminalnog ponašanja: razlikovanje društvenih konteksta koji su
povezani sa pitanjima moći i nejednakosti
2) Važnost društvenog konteksta u kriminalnim aktivnostima: uticaj socijalnog učenja i društvenog
okruženja
3) Teorija etiketiranja kao najčešće korišćen pristup u objašnjenju kriminala i prestupničkog ponašanja
4) Objašnjenje zašto su neka dela kažnjiva i kako odnosi moći utiču na taj proces propisivanja
5) Ukazivanje na okolnosti kršenja zakona od strane pojedinaca
6) Način razumevanja kriminala kao osnov donošenja praktičnih mera
5.4 Održavanje reda u rizičnom društvu
Verovanje nekih sociologa i kriminologa da vidljive metode održavanja reda (patroliranje policije) deluje
umirujuće na javnost.
Ričard Erikson, Kevin Hegerti: manja uloga održavanja reda u kontroli kriminala, naglasak na otkrivanju rizika
i upravljanju rizikom
Policajci kao „radnici za prenošenje znanja”: obrada podataka, pisanje izveštaja i saopštenja
Razlikovanje „pravog policijskog posla” i „rintanja” u profesionalnoj subkulturi policajaca
Osnov politike održavanja reda u rizičnom društvu: rast broja mera za održavanje reda u zajednicama i grupa za
nadzor u susedstvima
Podsticanje lokalnih stanovnika da se uključe u praćenje i upravljanje rizikom
Grupa građana kao „posrednik” za dostavljanje obaveštenja drugim institucijama
5.5 Održavanje reda u zajednici
Veza suzbijanja kriminala i straha od kriminala i stvaranja jakih zajednica
Povezanost nestanka uobičajenog pristojnog ponašanja i kriminala
Sve više pažnja javnosti usmerena na sitnija kriminalna dela i izazivanje nereda (napušteni automobili, grafiti,
prostitucija, maloletničke bande)
Različite reakcije pripadnika zajednice: fizička zaštita stanova, povlačenje (smanjenje društvenosti), preseljenje
Nužnost saradnje policije sa zajednicama u promociji pristojnog ponašanja (putem sistema obrazovanja,
ubeđivanja i savetovanja umesto zatvorskih kazni)
Važnost uključivanja svih ekonomskih i etničkih grupa
Pomenute strategije ne dovode u pitanje povezanost nezaposlenosti, siromaštva i kriminala (nužnost
usaglašenog delovanja na unapređenju socijalne pravde)
5.6 Žrtve i počinioci krivičnih dela
Da li postoji veća sklonost nekih pojedinaca i grupa ka činjenju zločina a nekih drugih da budu žrtve?
Muškarci češće čine krivična dela nego žene, mladi češće nego stariji
Verovatnoća da neko postane žrtva povezana sa društvenom sredinom
Oblasti sa izraženijom bedom imaju veću i stopu kriminala (siromašne četvrti naspram bogatijih predgrađa)

18
Neravnomerna zastupljenost manjinskih etničkih grupa kao činilac većih stopa kriminala u kojem su žrtve
pripadnici etničkih manjina
5.7 Zatvori: odgovor na kriminal?
Svrha zatvora i zatvorskih kazni da „poprave” (rehabilituju) pojedince koji su prekršili zakon?
Važno sredstvo suzbijanja kriminala?
Život u zatvorskim uslovima pre udaljava zatvorenike od ostatka društva nego što ih rehabilituje i pomaže im da
prihvate društvene norme – „univerziteti za kriminal”
Visoke stope recidivizma (ponovnog vršenja krivičnih dela zatvorenika)
Uprkos tome – zahtevi za povećanjem broja zatvora i pooštravanjem kaznene politike
Suprotni predlozi: promena u pravcu restorativnog prava – ukazivanje prestupnicima na posledice njihovih
krivičnih dela „izdržavanjem kazne” u zajednici (programi izmirenja počinilaca i žrtava)
Da li zatvori funkcionišu ili ne?
Nemaju uspeha u procesu rehabilitacije ali verovatno delimično odvraćaju od kriminala
Nerešiv problem: ako su zatvori „neprijatni” onda će biti relativno uspešni u odvraćanju ali neuspešni u
rehabilitaciji i obrnuto
Sklanjanje opasnih pojedinaca od ostatka društva kao važna funkcija zatvora
Važnost ispitivanja dugoročnih efekata insistiranja na rehabilitaciji ili alternativnim načinima kažnjavanja
(obavljanje društveno korisnog rada i slično)
Nužnost pronalaženja i dubljih i dugoročnijih rešenja: smanjenje siromaštva i društvene isključenosti, pogotovo
mladih i pripadnika marginalnih društvenih grupa
5.8 Zaključak: kriminal, prestupničko ponašanje i društveni poredak
Važno društveno prihvatanje pojedinaca čije su vrednosti i norme unekoliko drugačije (inovatori i inicijatori
promena)
„Štetna devijantnost” kao cena značajne slobode nekonformističkih pojedinaca?
Visoke stope kriminala povezanog sa nasiljem kao cena za postojanje ličnih sloboda?
Suprotan primer Holandije: izražene lične slobode (i tolerancije za prestupništvo) ali niske stope teških
kriminalnih dela
Važnost povezivanja ličnih sloboda sa socijalnom pravdom i ideja o jednakosti
5.9 Definicija otuđenja
Otuđenje ili alijenacija označava stanje čoveka u kojem njegova dela, proizvodi ili ideje postaju njemu strana i
nezavisna od njegove delatnosti i egzistencije.
Akcija ili stanje u kom individua, grupa, institucija ili društvo postaje otuđeno od:
1) Rezultata ili proizvoda sopstvene aktivnosti
2) Prirode u kojoj živi
3) Drugih ljudi
4) Samog sebe

19
5.9.1 OTUĐENJE I TEHNOLOGIJA
Razvoj tehnike sa jedne strane dovodi do izražene intelektualizacije rada, a sa druge strane i do pasivizacije i
obesmišljavanja rada.
Kompanije moraju zaposliti kreativne i visoko stručne radnike koje bi radili o novim proizvodima i
usavršavanju postaješ tehnologiju.
Za ostale poslove koje još uvek nisam zamenile mašine a koji su jednostavni i repetitivni, zapošljavaju radnike
koji ne moraju da poseduju ni kreativnost ni stručnosti. Ovakav emocionalno pasivan i rutinski rad izaziva
osećaj fizičke intelektualne i emocionalne otuđenosti.
5.9.1.1 Blaunerovo istraživanje: Otuđenje i sloboda
Robert Blauner je ispitivao uticaj različitih tehnologija na stepen otuđenosti radnika. Faktori preko kojih je vrši
ispitivanje su:
1. Stepen autonomije radnika
2. Stepen smislenosti posla
3. Stepen društvene integrisanosti
4. Stepen posvećenosti radnika poslu
Pronašao je da su se najmanje otuđeno osećali radnici u zanatskom tipu proizvodnje jer im mašine nisu diktirale
tempo proizvodnje i mogli su da ostvare visok nivo integracije sa drugim radnicima.
Sledeći su bili radnici gde je vladao automatizovan način proizvodnje. Oni su samo kontrolisali nesmetano
odvijanje procesa proizvodnje preko nadgledanja signalnih lampica. Blauner smatrama da je relativno mali
stepen otuđenja u ovom načinu proizvodnje uslovljen velikim stepenom odgovornosti radnika u radu koji
kontrolišu veoma skup u tehnologiju. To im daje osećaj važnosti i samopoštovanja. Takođe su se osećali kao da
oni kontrolišu proces proizvodnje, a ne obrnuto.
Najotuđenije da su se osećali radnici koji su radili na pokretnim trakama u automobilskoj industriji jer oni nisu
imali nikakvu kontrolnog proizvodnja i nisu se mogli socijalno integrisati sa ostalim radnicima.
U tekstilnoj industriji su imali sličnu situaciju međutim te fabrike su bile smeštene u siromašnim delovima pa su
oni kod kuće imali čvrste porodice i nadoknađivali manjak socijalne interakcije. Takođe novac za njih
predstavlja visoku životnu vrednost kojim su rešavali bitne probleme sebe i svoje porodice.
5.9.2 OTUĐENJE BELIH KRAGNI
Američki sociolog Rajt Mils analizira otuđenje nemanuelnih radnika. On smatra da se sve više od radnika traže
"veštine sa ljudima" kao što su se do tada tražile "veštine sa predmetima". Obzirom da se aspekti ličnosti kupuju
i prodaju kao i svaka druga roba, pojedinac se otuđuje od svog pravog ja. On lažno i neiskreno na poslu
izdržava svoju ličnost.
5.9.3 OTUĐENJE OD RADA I DOKOLICE
Francuski sociolog Andre Gorc smatra da otuđenje u radu podstiče radnika da samoostvarenje traži u dokolici
tj. slobodnom vremenu. Međutim baš kao što kapitalistički sistem određuje njegov radni dan on određuje i
njegove aktivnosti u slobodnom vremenu. Sistem stvara pasivnog potrošača koji zadovoljstvo nalazi u potrošnje
proizvoda industrije robe industrije zabave. Ovo je bedna zamena za kreativnu dokolicu prema vlastitim
željama.
Slično shvatanje izneo je i Herbert Markuze koji kaže da su sposobnosti za lični razvoj ugušene u razvijenom
industrijom društvu. Rad je "iscrpljujuće, zaglupljujuće, neljudsko robovanje", dok dokolica obuhvata " oblike
relaksacije koji ublažuju i produbljuju tu zaglupljenost". Ona se zasniva na lažnim potrebama koje usmeravaju i
nameću masovna sredstva komunikacije pod kontrolom vladajućih struktura.

20
5.9.4 APATIJA I ANOMIJA
Apatija predstavlja psihičko stanje čoveka bez strasti i afekata. Ponašanje apatičnog čoveka je ravnodušnost,
nemarnost, stanje u kome ništa ne može izazvati ni radost ni žalost.
Anomija je pojam iz sociologije (Emil Dirkem), koji predstavlja nepostojanje ili pomanjkanje socijalnih ili
društvenih normi.
5.10 Kriminal belih okovratnika
Edvin Saderlend (1949) je uveo izraz kriminal belih okovratnika, koji se odnosi na kriminal pripadnika
bogatijih slojeva društva.
Ova vrsta kriminala obuhvata: utaje poreza, nezakonita prodaja, malverzacije sa hartijama od vrednosti i u
prometu nekretnina, pronevere, proizvodnja ili prodaja opasnih proizvoda
Teže je uočavanje kriminala belih okovratnika nego drugih oblika kriminala (nepojavljuje se u zvaničnim
statistikama).
Kriminala belih okovratnika se odnosi na kriminal srednje klase koja koristi svoj položaj za sticanje
nelegalngog bogatstva, dok se kriminal moćnih odnosi na predstavnike vlasti koji koriste svoje državne funkcije
da bi nezakonito stekli lično bogatstvo (primanje mita državnih zvaničnika).
U SAD-u je šteta od kriminala belih okovratnika 40 puta veća nego od uobičajenih krivičnih dela protiv
imovine (pljačke, provale, krivotvorenje, krađa automobila)
5.11 Korporacijski kriminal
Korporacijski kriminal čine korporacije da bi nelegalno uvećale svoje profite.
On obuhvata: zagađenje, pogrešno obeležavanje proizvoda, kršenje zdravstvenih propisa i propisa o bezbednosti
na radnom mestu
Veliki značaj zbog rasta moći i uticaja velikih kompanija – prirodna okolina i finansijska tržišta
Šest vrsta kršenja propisa:
1. Administrativno (administrativni poslovi ili nepridržavanje propisa)
2. Kršenje propisa u vezi sa zaštitom čovekove okoline
3. Finansijsko (neplaćanje poreza, nezakonite isplate)
4. Kršenje propisa o radu (radni uslovi, praksa zapošljavanja)
5. Kršenje propisa u proizvodnji (bezbednost proizvoda, stavljanje pogrešnih etiketa)
6. Nelojalna trgovačka praksa (kršenje načela konkurencije, lažno reklamiranje)
Moguće su ozbiljne posledice korporacijskog kriminala. On je globalni što znači se ne odvija u okviru
nacionalnih granica, već u okviru celog sveta. U slučaju korporacijskog kriminala zbog velikih prostornih i
vremenskih razlika između žrtve i počinioca kriminala dešava se ljudi i ne uviđaju da su žrtve ili ipak ne znaju
na koje načine da traže nadoknadu za štetu koju su pretrpeli.
5.12 Organizovani kriminal
Krijumčarenje, nezakonito kockanje, trgovina drogom, prostitucija, velike krađe, iznuđivanje reketa...
Najčešće povezivanje organizovanog kriminala sa nasiljem
Povezivanje sa kulturom pojedinih zemalja, ali sve više transnacionalna pojava
Najrazvijeniji u SAD: nezakonito klađenje

21
Kasni 19. vek: „lopovski baroni” – eksploatacija jeftine radne snage doseljenika u očajnim radnim uslovima i uz
kombinaciju korupcije i nasilja
Raširena mreža kriminala u Londonu: „trijade” (bande iz Jugoistočne Azije) i „jardiji” (dileri droge sa vezama
na Karipskim ostrvima)
Druge grupe iz Istočne Evrope, Južne Amerike i Zapadne Afrike: pranje novca, trgovina drogom...
5.12.1 PROMENA OBLIKA ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Manuel Kastels: Kraj milenijuma (1998) – sve izraženiji međunarodni karakter organizovanog kriminala
Koordinacija kriminalnih aktivnost uz pomoć IT preko državnih granica kao osnovna karakteristika nove
globalne privrede
Stvaranje fleksibilnih međunarodnih mreža za trgovinu drogom, trgovinu ljudima i ljudskim organima
Strateški savezi kriminalnih grupa uz koncentrisanje aktivnosti u zemljama „niskog rizika” – zemlje bivšeg
SSSR
Nova ruska mafija kao najopasnija mreža organizovanog kriminala na svetu – opasnost međunarodnog
krijumčarenja nuklearnog oružja i materijala
Opstajanje trgovine narkoticima kao najrasprostranjenijeg oblika međunarodnog kriminala
Mreže trgovine: Daleki Istok (Južna Azija), Severna Afrika, Srednji Istok, Latinska Amerika...
5.13 Kriminal u sajberprostoru (sajberkriminal)
Kriminal u sajber prostoru obuhvata kriminalna dela počinjena uz pomoć informacionih tehnologija.
Povećanje izloženosti kriminalu pod uticajem razvoja IT sektora.
Devet glavnih tipova tehnološkog kriminala:
1. Nelegalno priključivanje na telekomunikacione sisteme (lakše prisluškivanje)
2. Elektronski vandalizam i terorizam
3. Krađa telekomunikacionih usluga
4. Kršenje autorskih prava
5. Širenje pornografskih i uvredljivih sadržaja na internetu
6. Porast broja prevara putem telemarketinga
7. Povećan rizik prevara u elektronskom transferu novca
8. Elektronsko pranje novca
9. Podrška unapređivanju kriminalnih zavera
U SAD-u postoji kategorizacija sajber kriminala na:
 Nasilni kriminal (sajber terorizam, sajber pretnja, sajber špijunaža, dečija pornografija)
 Nenasilni kriminal (neovlašćen pristup sistemu ili mreži, krađa, pronevera, nezakonito preuzimanje
informacija i podataka, industrijska špijunaža, plagerijarstvo, piraterija, krađa identiteta)
5.13.1 KRIMINAL BUDUĆNOSTI
Procena o temeljnim promenama odlika kriminala pod uticajem tehnološkog napretka (nepostojanje gotovog
novca, obeležavanje lične imovine elektronskim čipovima, lični identitet kao najviša vrednost)
Manja privlačnost automobila, računara i drugih dobara koja su „personalizovana”čipovima, PIN-ovima i
šiframa
Očekivanje porasta slučajeva „krađe identiteta”

22
6 SUKOBI
Sukobi nastaju kao posledica neusklađenih ciljeva između pojedinaca, grupa ili naroda (ratni sukob).
6.1 Socijalne dileme
Socijalna dilema je konflikt u kome najkorisniji postupak za pojedinca, ako ga odabere većina ljudi, ima štetne
posledice za sve!
6.1.1 SUKOB I SARADNJA: DILEMA ZATVORENIKA
Strategija „milo za drago“: Način povećanja saradnje kod koga se prvo ponašate saradnički, a zatim uvek
reagujete na način na koji je vaš protivnik reagovao u prethodnom krugu (saradnički ili takmičarski).
6.2 Međugrupni odnosi – sukobi
 Favorizovanje sopstvene grupe (pozitivni autostereotipi, pozitivniji stavovi, blagonaklonije ponašanje)
 Pristrasnost prema sopstvenoj grupi (negativni stavovi ili nepravično postupanje koje nema vidljivog
opravdanja ili ne doprinosi direktno boljitku sopstvene grupe)
 Međugrupna diferencijacija (uzajamno grupno favorizovanje: nivo opažanja i stavova)
 Međugrupna diskriminacija (uzajamno grupno defavorizovanje: nivo ponašanja)
6.2.1 FUNKCIONALNA TEORIJA MEĐUGRUPNIH ODNOSA
Funkcionalna međuzavisnost (pozitivna ili negativna) između pojedinaca ili grupa u postizanju svojih ciljeva
vodi direktno ili do saradnje ili do nadmetanja.
Saradnja ili nadmetanje proizvode direktno ili koheziju ili antagonizam i sukob između učesnika.
To znači da su socijalni odnosi između pojedinaca i grupa determinisani njihovim funkcionalnim (ciljnim)
odnosima.
6.2.2 TEORIJA OBJEKTIVNIH KONFLIKATA INTERESA
Razvoj međugrupnog neprijateljstva i sukoba objašnjava se objektivno suprotstavljenim (rivalskim) grupnim
interesima i nadmetanjem grupa oko osvajanja ograničenih dobara i resursa.
Neuskladivi grupni interesi, u toku procesa međugrupnog nadmetanja oko istih ciljeva, uslovljavaju izbijanje
otvorenog sukoba između rivalskih grupa. U isti mah, ovi isti uslovi uslovljavaju da se unutar svake od grupa
razvije:
 Osobena grupna struktura (diferencirani položaji i uloge)
 Etika (zajedničke socijalne norme)
 Kohezivnost (međusobna privlačnost članova)
 Identifikacija sa grupom (uvođenje simbola grupne pripadnosti)
 Kooperacija među članovima
Objektivni konflikti interesa (neuskladivi ciljevi) uzrokuju međugrupni sukob, a nadređeni (kolaborativni ciljevi
indukuju socijalnu harmoniju i saradnju!
Konflikt objektivnih interesa i nadmetanje grupa oko neuskladivih ciljeva (samo jedan dobija sve) ima neke
socijalnopsihološke posledice: međugrupno neprijateljstvo i konflikt (agresivnost, negativni stereotipi) i,
istovremeno, identifikaciju sa sopstvenom grupom (uvođenje simbola grupnog identiteta i vezanosti za grupu)
Uvođenje nadređenog cilja – (onog kojem teže obe grupe, ali ni jedna ga ne može postići bez učešća druge
grupe) rezultira smanjivanjem tenzija, uspostavljanjem prijateljstava (mada postoje ostaci neprijateljskih
osećanja)

23
6.3 Sukob pri radu
Može imati različite oblike:
6.3.1 SUKOB IZMEĐU RADNIKA I UPRAVE
1) Radnici: tihi štrajk, odbijanje prekovremenog rada, apsentizam, napuštanje radnog mesta, rad uz
smanjeni angažman, štrajk
2) Uprava: zatvaranje pogona, maltretiranje, otkazi, „crne liste”, teranje na brži rad, izlaganje rizicima
6.3.2 ŠTRAJK
Štrajk je vidljiv izraz industrijskog sukoba i pod njim se podrazumeva:
 STVARNA obustava rada
 PRIVREMENA obustava rada
 KOLEKTIVNA akcija
 Akcija ZAPOSLENIKA
 PRORAČUNATA akcija
6.3.2.1 Štrajkovi kroz istoriju
 Štrajkovi imaju dugu istoriju, prvi dokumentovani štrajk u starom Egiptu desio se 14. 12. 1152. pne.
 U 19. i 20. veku javlja se industrijalizacija i mehanizacija i povećava se broj štrajkova.
 1. maj se slavi kao praznik rada jer se u SAD-u 1886. desila pobuna na trgu Haymarket u čikagu
(Haymarket riot)
6.3.2.2 Razlozi smanjenja broja štrajkova od 1970-ih:
1) Promena ekonomskih uslova
2) Promene u strukturi zanimanja
3) Poboljšanje zakonskih propisa
4) Bolji industrijski odnosi
6.3.2.3 Štrajk i područja rada
Neke su grupe sklonije štrajkovima od drugih npr. U Velikoj Britaniji 1966.-1970. lučka industrija,
automobilska industrija, brodogradnja, rudarstvo bile su sklonije štrajkovima jer se u tim područjima rada lako
izgrađuje zajednička svest.
6.3.2.4 Uzroci štrajkova
1) Plate (najveći pojedinačni uzrok štrajkova)
2) Sporovi oko otpuštanja radnika
3) Sporovi oko vlasti i nadzora
6.3.3 INDUSTRIJSKA SABOTAŽA

„Takvo kršenje pravila koje poprima oblik savesne akcije ili reakcije s ciljem oštećenja ili
razaranja radne sredine (Fabrika, ili same robe)”
Tejlor i Valton, 1971.

„Luditi“ su bili društveni pokret u Velikoj Britaniji početkom 19. veka. Oni su imali strah da će nova
tehnologija smanjiti broj radnih mesta. Ned Ludd je pseudonim vođe pobunjenika.
6.3.3.1 Uzroci industrijske sabotaže
1) Pokušaj smanjenja napetosti i frustracija
2) Pokušaj da se olakša proces rada
3) Pokušaj da se zadobije kontrola

24
6.4 Mobing
6.4.1 POJAM MOBINGA
engl. mob - ološ, rulja; to mob - nasrnuti u masi
Pojam mobing podrazumeva: zastrašivanje, društvenu degradaciju, uništavanje ličnog dostojanstva,
isključivanje iz socijalne sredine.
Definicija: Specifičan oblik ponašanja na radnom mestu kojim jedna ili više osoba sistematski psihički
zlostavlja i ponižava drugu osobu, ugrožava njen ugled, ljudsko dostojanstvo i integritet, sa ciljem
eliminacije sa radnog mesta.
6.4.2 OBELEŽJA MOBINGA
1) Ispoljava se u vidu psihičkog zlostavljanja i ponižavanja neke osobe na radnom mestu
2) Vrši se u kontinuitetu i u dužem vremenskom periodu
3) Dovodi do povrede dostojanstva zaposlenog i stvaranja neprijateljskog radnog okruženja
4) Ima za cilj prestanak radnog odnosa (na inicijativu ili krivicom zaposlenog)
6.4.3 MANIFESTOVANJE MOBINGA
1) Neprijateljska i neetička komunikacija 4) Neargumetovana kritika rada (optuživanje za
(komuniciranje povišenim tonom i vikom, propuste koji se nisu dogodili ili koji su
ogovaranje, ismevanje, širenje tračeva, kleveta i „namešteni”)
uvreda...) 5) Neosnovana pojačana kontrola izvršavanja
2) Ignorisanje (uskraćivanje prava na sopstveno radnih obaveza
mišljenje, skrivanje važnih informacija...) 6) Uskraćivanje indivindualnih prava
3) Davanje ponižavajućih poslova i poslova koji 7) Verbalni seksualni nasrtaji i uvrede
su štetni po zdravlje zaposlenog 8) Fizičke pretnje
6.4.4 UZROCI MOBINGA:
 Lični konflikti na radu
 Neodgovarajuća organizacija rada
 Netransparentnost u radu
 Ukazivanja na propuste u radu
 Procesi približavanja sistemu tržišnog privređivanja
6.4.5 SUBJEKTI MOBINGA
1) Mober(i)
2) Žrtva
3) Grupa za podršku
6.4.6 VRSTE MOBINGA
Vertikalni mobing Horizontalni mobing
Subordinacija između mobera i žrtve Odsustvo subordinacije između mobera i žrtve
1) Bossing - strateški mobing Mober(i): Jedan ili više zaposlenih
Mober: Poslodavac (ili predstavnici menadžmenta) Žrtve: Ambiciozni, kreativni i sposobni radnici
Žrtva: Zaposleni koji uočavaju probleme i reaguju na njih Uzrok: Profesionalna konkurencija koja je praćena
Grupa za podršku: Zaposleni zavišću i ljubomorom od strane mobera
2) „Obrnuti mobing’’
Moberi: zaposleni
Žrtva: poslodavac

25
6.4.7 FAZE MOBINGA
1) Faza ključnog događaja 4) Faza borbe za opstanak
2) Faza ciljanog početka mobinga 5) Faza razvijenog mobinga
3) Faza „Žrtveni jarac“ 6) Faza isključenja iz radne sredine
6.4.8 POSLEDICE MOBINGA:
1) Po zaposlenog:
 Uticaj na zdravlje: produženi stres – ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, glavobolja, depresija,
smanjen ili povećan apetit, fizička napetost i sl; bolesti srca i krvotoka; poremećaji metabolizma;
maligne bolesti; seksualne disfunkcije i ginekološka oboljenja...
 Uticaj na psihičko stanje: osećaj frustriranosti, nesposobnost koncentracije, bespomoćnost, gubitak
samopoštovanja...
 Uticaj na materijalni položaj i porodične odnose
 Uticaj na društveni položaj
2) Po poslodavca: poremećeni međuljudski odnosi; burn-out sindrom – pad produktivnosti rada
3) Po društvo: pad sistema vrednosti
4) Po nacionalnu ekonomiju: dodatna izdvajanja iz fondova, povećanje stope nezaposlenosti, rast broja
korisnika prava po osnovu invalidnosti
6.4.9 MEHANIZMI ZAŠTITE OD MOBINGA
1) Normiranje obaveza za poslodavace: 2) Postupak medijacije
a) sprovođenje „analize rizika” od mobinga na 3) „duvači u pištaljke”
radu 4) Zaštita od strane upravne inspekcije
b) donošenje plana prevencije mobinga 5) Zaštita pred sudom - teret dokazivanja na
c) sprovođenje internog disciplinskog postupka poslodavcu
protiv mobera
d) određivanje poverenika za zaštitu od mobinga
6.4.10 PREVENCIJA MOBINGA
 Normativno regulisanje u okviru posebnih  Edukovanje menadžmenta po pitanju
zakona mobinga
 Normativno regulisanje u okviru kolektivnih  Određivanje kvalifikovanog lica ili tela za
ugovora prevenciju mobinga kod poslodavca
 Programi za borbu protiv mobinga  Edukovanje sindikalnog članstva
 Kodeksi ponašanja kod poslodavca  Razvijanje mreže podrške
 Saradnja poslodavaca i predstavnika  Uvođenje SOS telefona za prijavljivanje
zaposlenih (informisanje, konsultovanje) nezakonitosti u radu i korupcije...

26