Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

4.5. OPASNOSTI I ZAŠTITA NA RADU PRI ZAVARIVANJU

Ciljevi:

 Detaljno razumevanje opasnosti I zaštite na radu tokom izrade zavarenih spojeva,

uključujući i procedure za smanjenje opasnosti.

Očekivani ishodi:

1. Razumevanje rizika pri zavarivanju vezanih za električnu struju, gasove, dim, zračenje,
požar, buku…
2. Razumevanje interpretacije propisa zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, s obzirom na
gore navedene opasnosti
3. Donošenje zaključaka o stepenu rizika pri zavarivanju, na osnovu rezultata merenja
4. Razumevanje opasnosti od brušenja i opasnosti od toplote
5. Razumevanje zahteva i postupaka za stvaranje uslova za bezbedan rad
6. Izvođenje merenja/ispitivanja potencijalnih opasnosti pri zavarivanju
7. Razumevanje propisane upotrebe zaštitnih sredstava
8. Razumevanje ventilacije radnog okruženja, tj. uvođenje kiseonika

1
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

4.5. OPASNOSTI I ZAŠTITA NA RADU PRI ZAVARIVANJU

Pri svim postupcima zavarivanja i sečenja materijala (kao i ostalih srodnih tehnika), važno je u
najvećoj mogućoj meri razmotriti što više aspekata u vezi zdravlja, bezbednosti i zaštite lica koja
učestvuju u realizaciji navedenih postupaka.
Postupak zavarivanja je najčešće praćen opasnostima od visokih temperatura, dimova i gasova
(uključujući gasove za zaštitu), svetlosnih i toplotnih zračenja, kao i opasnostima od udara
električne struje. Sve ove pojave ili materije mogu štetno uticati na zdravlje zavarivača i osoblja
u okolini, a predstavljaju i potencijalnu opasnost za nastanak materijalne štete.
Prioritetan zadatak zaštite zdravlja i bezbednosti na radu je eliminisanje opasnih uticaja – u
najvećoj meri, u skladu sa raspoloživim sredstvima, propisima i standardima. Ovo se postiže
preduzimanjem odgovarajućih zaštitnih mera – koje mora poštovati svaki zavarivač. Sa
opasnošću od pojedinačnih povreda se mora računati, s tim što se praktičnim iskustvom radnika
i korišćenjem ispravne zaštitne opreme, povrede i ekscesi svode na minimum.
Glavni izvori opasnosti pri elektrolučnom zavarivanju su električna struja, zračenje, zagađenje
atmosfere i prskanje istopljenih kapi troske i metala. Električna struja prenosi energiju (toplotu)
kod svih tipova elektrolučnog zavarivanja. Električna struja je opasna za zavarivača, jer nisu sve
komponente u zatvorenom strujnom krugu zaštićene od direktnog kontakta.

Najvažnija komponenta efikasne zaštite i bezbednosti na radu je podrška menadžmenta

preduzeća, kao i kompetentnih stručnjaka. Menadžment mora da odredi oblasti (zone) u
radionici gde se može bezbedno izvoditi zavarivanje i sečenje. Ukoliko se zavarivanje i sečenje
izvodi na drugom mestu (npr. na terenu pri montaži), mora se poštovati odgovarajuća
procedura zaštite radnika i imovine.
Preporučeno je postavljanje natpisa sa upozorenjima na vidnom mestu u zoni zavarivanja i
sečenja. Primeri odgovarajućih natpisa za zone u kojima se obavlja elektrolučno zavarivanje su:

 pročitajte sa razumevanjem uputstva proizvođača i izvođačev pravilnik o zaštiti i

bezbednosti na radu;
 dimovi i gasovi mogu biti opasni po vaše zdravlje;
 držite glavu van struje dimova i gasova;
 iz zone zavarivanja i sečenja dimove i gasove uklanjajte provetravanjem i isisavanjem;
 ne smeju se dodirivati delovi koji su pod elekričnim naponom i kroz koje protiče struja
itd.

Menadžment mora da obezbedi sve uslove za kvalifikovano izvođenje samog postupka

zavarivanja, uz redovne provere opreme za zavarivanje i sečenje. Pod opremom se prvenstveno
podrazumevaju gorionici, regulatori, uređaji za zavarivanje, držači elektroda i lična zaštitna

2
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

oprema. Takođe, mora se vršiti kompetentan nadzor koordinatora zavarivanja, kako bi se

obezbedilo uspešno sprovođenje propisanih procedura i uputstva za zaštitu i bezbedan rad.

Teorijska obuka i praktičan rad, kroz temeljne i efikasne vežbe su ključni aspekti programa
zaštite na radu. Osoblje mora da bude upoznato sa pravilima i da ih u potpunosti razume.
Zavarivači i operateri se moraju obučiti za rad na aparatima, pod nadzorom iskusnih instruktora i
pri tome moraju detaljno proučiti uputstva i smernice prizvođača u vezi bezbednosti, zaštite na
radu i održavanja opreme. Takođe, pre početka rada, korisnik mora da prouči i razume uputstva
proizvođača potrošnog i dodatnog materijala.

Rizik od neočekivanih i neželjenih događaja (požar i eksplozija) se višestruko smanjuju ako se

izvođači radova (osoblje koje učestvuje u postupku zavarivanja) na posebnim predavanjima
upoznaju sa opasnostima i procedurama u slučaju akcidenta – koji se može desiti i u
industrijskim sredinama i u proizvodnim pogonima.

Intervencije sečenjem i zavarivanjem na procesnoj i energetskoj opremi u toku eksploatacije i za

vreme zastoja u proizvodnji, iziskuje proveru zapaljivosti i eksplozivnosti, što obavlja
kvalifikovano osoblje iz kompetentnih stručnih službi. Bez pismene dozvole za rad, koja je
vremenski ograničena, zavarivanje i sečenje se ne sme izvoditi.

4.5.1. ASPEKTI VEZANI ZA BEZBEDAN RAD I OKOLINU SA PROCENOM OPASNOSTI

Mere sigurnosti pre početka radova zahtevaju:

 Uklanjanje iz opasne zone svih pokretnih zapaljivih predmeta i materijala, kao i naslaga
prašine. Postavljanje plinskih boca van zone.
 Pokrivanje nepokretnih ali zapaljivih predmeta, koji se nalaze u opasnom području (npr.
drvene grede, drveni zidovi i podovi, mašine i plastični delovi) sa azbestnim pokrivačima,
pločama, mokrim čvrstim platnima i sličnim sredstvima.
 Zaptivanje otvora, spojeva, prslina, provodnika cevi i otvorenih cevovoda, koji sa mesta
rada vode u druge prostorije (npr. gipsom, malterom, mokrom zemljom ili glinom)
 Krpe, papiri ili drugi zapaljivi materijali ne smeju se upotrebljavati.
 Uklanjanje obloga i izolacija iz opasnog područja prilikom rada na cevovodima, kotlovima
i rezervoarima.
 Rezervoare proveriti na njihov raniji sadržaj. Ako su sadržali zapaljive ili eksplozivne
materijale ili raniji sadržaj ne može više da se identifikuje, treba rezervoare pre početka
radova očistiti i za vreme rada treba da budu napunjeni vodom. Ako to nije moguće za
punjenje mora da se upotrebi neki zaštitni gas npr. azot ili ugljen-dioksid.

3
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

 Ako se u ugroženom području (oko 10 metara u krug) nalaze zapaljivi materijali, na

mesto rada i njegovu okolinu treba postaviti požarnu ekipu sa odgovarajućim sredstvima
za gašenje vatre.
 Odgovarajuća sredstva za gašenje vatre npr. kofe pune vode, još bolji su vatrogasni
uređaji, ili priključeno crevo za vodu.
 Mesto najbližeg javljača požara i/ili telefona i broj telefona za javljanje alarma, moraju
da budu poznati izvođaču i požarnoj straži.

Mere sigurnosti tokom radova zahtevaju da se:

 Stalno pazi da zapaljivi predmeti i materijali ne budu ugroženi ili čak da se ne zapale od
plamena, varnica, kapanja otopljenog materijala, vrelih gasova ili provodnika toplote.
 Samo radno mesto kao i prostorije pored, iznad i ispod njega kontrolišu na moguća
žarišta požara.
 Konstruktivne delove ugrožene zbog provođenja toplote, hladite vodom.
 U slučaju požara, rad se mora odmah zaustaviti i alarmirati vatrogasci, i odmah uvesti
mere za gašenje požara

Mere sigurnosti posle završetka radova zahtevaju da se:

 Više puta u određenim vremenskim intervalima izvršiti inspekcija na kritičnim mestima.

Prema iskustvu, mnogi požari izazvani zavarivanjem, sečenjem i sličnim radovima tek više
sati nakon završetka radova.
 Okolina radnog mesta, uključujući susedne prostorije, pažljivo prekontroliše na miris
dima, sumnjivo zagrevanje, mesta koja tinjaju i žarišta požara. Ova kontrola je
neophodna u toku više sati i kratkim razmacima.
 Kontrola vrši sve dok ne bude postajala verovatnoća nastanka požara.

U zoni gde se izvodi sečenje i zavarivanje, opremu, mašine, kablove i creva uvek treba postaviti
tako da se izbegne opasnost za radnike koji prolaze ili se penju na merdevine i stepenište.
Osoblje koje se nalazi u okolini mesta zavarivanja, mora se zaštiti od zračenja i vrelih metalnih
kapi koje se rasprskavaju pri zavarivanju. Zaštita se postiže postavljanjem nezapaljivih paravana,
odgovarajućom zaštitom očiju, lica i tela, sa ličnim zaštitnim sredstvima (na primer maska,odeća,
obuća, rukavice). Kada se zavarivanje i sečenje izvodi kraj obojenih zidova, završni premaz na
njima treba da je sa pigmentima (titan dioksid i cink oksid) koji malo odbijaju ultraljubičaste
zrake.

4
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

4.5.1.1. Opasnost od požara i eksplozije

Kod većine postupaka zavarivanja i sečenja prisutni su izvori zagrevanja sa visokim

temperaturama. Otvoreni plamen, električni luk, vruć metal, varnica i rasprskavanje metalnih
kapi su inicijatori paljenja i požara. Rizik od požara raste kada su prisutni zapaljivi materijali
(drvo, papir, tekstil, plastika, hemikalije, tečnosti i gasovi) i kada nisu postavljeni odgovarajući
zakloni. Najbolja zaštita protiv požara je da se zavarivanje i sečenje izvodi u posebno
projektovanim zonama ili ograđivanjem nezapaljivim zidom, paravanom i drugim pogodnim
konstrukcijama.
Rad sa uređajima za zavarivanje, sečenje, lemljenje i sečenje brusilicom može u velikoj meri da
bude opasno u smislu izbijanja požara, pošto prilikom istih nastaju visoke temperature. Požari
mogu da nastanu zbog:
 Otvorenog plamena pri zavarivanju (ca. 3200°C)
 Električnog svetlosnog luka (ca. 4000°C)
 Plamena prilikom lemljenja (1800-2800°C)
 Varnice od zavarivanja (ca. 1500°C)
 Užarenog metala koji kaplje (1500°C)
 Provođenja toplote jako zagrejanih metalnih delova i vrelih gasova

Posebno su opasne varnice od zavarivanja, sečenja i brušenja, koje čak i na udaljenosti od 10

metara i više od mesta rada mogu da zapale zapaljive materijale.
Pre početka radova zapaljivi materijali moraju se ukloniti ili zaštiti na odgovarajući način. Gorivo
za pogon pokretne opreme treba da se skladišti i koristi sa posebnom pažnjom i prema uputstvu
proizvođača opreme. Pri tome treba imati u vidu da su gorivo i njegove pare zapaljivi i pod
određenim uslovima eksplozivni. Kad se koristi acetilen ili propan, treba obratiti posebnu pažnju
na boce, creva i gorionike u cilju sprečavanja nekontrolisanog curenja i neželjenog paljenja.
Pri zavarivanju i sečenju metalnih zidova (oplata), moraju se ukloniti zapaljivi materijali sa
suprotne strane ili izvršiti inertizacija u cilju sprečavanja požara.
Takođe, zapaljivi premazi, izolacija kao i drugi zapaljivi materijali se moraju u potpunosti ukloniti
pre početka rada. Zavarivanje, lemljenje ili sečenje ne sme se izvoditi na zapaljivom podu ili
platformi.
Zapaljive pare su često teže od vazduha, pa se mogu kretati iznad poda na veće daljine i skupljati
na određenim mestima što predstavlja potencijalnu opasnost od pažara.Postavljanjem protiv
požarnog sisitema na kritičnim mestima omogućuje se blagovremena intervencija vatrogasaca.
Zapaljivi gasovi, pare i prašina, kada su pomešani sa vazduhom ili kiseonikom u određenim
odnosima, predstavljaju opasnost od eksplozije. Preventivno treba eleminisati sve izvore
paljenja. Posude i rezervoari u kojima su bile zapaljive tečnosti i pare, moraju se temeljno
očistiti, oprati i inertizovati pre početka zavarivačkih radova. Odgovarajuća zaštita očiju i tela
mora se izvršiti kada pri radu postoji rizik od požara i eksplozije.

5
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

4.5.1.2. Opasnost od opekotina

Opekotine na očima i telu su obično opasnosti koje prate zavarivanje, lemljenje i sečenje.
Opekotine od ultraljubičastog i infracrvenog zračenja kao i varničenja i istopljenih metalnih kapi
pri rasprskavanju, sprečava se korišćenjem ličnih zaštitnih sredstava za oči, lice i telo.

4.5.1.3. Opasnost pri radu na visini

U terenskim uslovima pri montaži nosećih čeličnih konstrukcija, rezervoara, posuda, cevevoda i
druge opreme treba obezbediti odgovarajući pristup za:
 pripremu za podešavanje i fiksiranje delova za zavarivanje,
 postavljanje opreme za zavarivanje i kablove,
 izvođenje zavarivanja,
 izvođenje kontrole i ispitivanja kvaliteta zavarenog spoja metodama bez razaranja
 izvođenje inspekcije pre, u toku i posle zavarivanja.

Ako projektom nisu predviđeni: stepenište, platforme, podesti i sl, bezbedni pristup se postiže
pokretnim i nepokretnim skelama sa leđobranom. Zavarivači i ostali radnici po potrebi treba da
koriste pojaseve, korpe i sl.
Klizave i kose površine predstavljaju dodatnu opasnost koje zahtevaju posebnu pažnju i
preduzimanje odgovarajućih mera.
Radnici i zavarivači koji rade na visini podležu sistematskom pregledu u cilju dobijanja dozvole za
rad na visini.
Ako se radovi izvode u fabrikama koje su u radu, preti opasnost od povećane koncentracije
štetnih gasova i dima, što se mora imati u vidu i rešavati prema realnoj situaciji.

4.5.1.4. Opasnost pri radu u zatvorenim prostorima

Pri izradi nove opreme (posude, kolone, rezervoari i sl.) planom izrade i zavarivanja treba
obezbediti da se zavarivanje sa unutrašnje strane svede na minimum i da se prirodnom i
veštačkom promajom odstranjuju emitovani gasovi i dim.
Kada se zavarivanje izvodi u zaštiti inertnih i aktivnih gasova, treba znati da li su oni teži ili lakši
od vazduha. Ako su teži oni će se skupljati pri dnu, a lakši će se skupljati u gornjem delu.
Zavarivanje u opremi koja je bila u eksploataciji, u zavisnosti od fluida koji je bio tokom
eksploatacije, mora se prethodno izvršiti:
 Pražnjenje proizvodnog fluida,
 Uklanjanje rastresitog depozita,
 Uklanjanje čvrstog depozita sa unutrašnjih zidova opreme,
 Pranje vodom, parom ili hemikalijama,
 Sušenje unutrašnjosti opreme,

6
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

 Inertizacija,
 Ispitivanje na eksplozivnost i zapaljivost i dr.

Stvaranjem uslova za rad može se pristupiti izvođenju zavarivanja.

U toku zavarivanja potrebno je obezbediti sledeće:
 Isisavanje štetnih gasova i dima,
 Ubacivanje svežeg vazduha,
 Po potrebi obezbediti korišćenje gas maske sa dovodom vazduha,
 Po potrebi obezbediti korišćenje izolacionog aparata.

Posebno treba obratiti pažnju pri zavarivanju cevovoda u eksploataciji, kod kojih se teško
obezbeđuje inertizacija sa unutrašnje strane zbog propuštanja ventila, zasuna i dr.
Posebnu opasnost predstavljaju zone (“džepovi”) gde se mogu skupljati zapaljivi i eksplozivni
gasovi.

4.5.2. OPASNOSTI OD ELEKTRIČNE STRUJE

Električna struja prenosi energiju (toplotu) za sve postupke elektrolučnog zavarivanja. Električna
struja je opasna za zavarivača, jer nisu sve komponente u zatvorenom strujnom kolu zaštićene
od direktnog kontakta. Električna struja može izazvati električni udar na ljudsko telo i povrede
(oštećenja) zavisno od vrste struje, jačine struje, dužine trajanja dodira sa strujom i puta prolaza
struje kroz organizam. Uticaji električne struje na telo su: grčenje grudnih mišića i otežano
disanje, prolazna paraliza nervnih centara koji upravljaju disanjem, poremećaji rada srca,
sprečavanje rada srca zbog grčenja mišića i izliv krvi.
Prilikom rada u skučenim i vlažnim prostorijama dozvoljeno je raditi samo sa jednosmernim
izvorima struje (ispravljači i pretvarači). U slučaju da se ne može izbeći korišćenje izvora
naizmenične struje, biraju se uređaji sa naponom praznog hoda ispod 42 V.
Najbolja sigurnosna mera je uzemljenje kod kojih su svi metalni delovi (kod aparata za
zavarivanje to je kućište), povezani provodnikom velikog peseka, kojim se ‘’struja greške’’
odvodi u zemlju, a sledeća mogućnost je nulovanje i upotreba zaštitnog voda.
Zaštitna izolacija uređaja za zavarivanje, izrada kućišta i drugih delova koji provode struju u
slučaju greške od električno neprovodljivog materijala je način osiguranja od električnog udara
bez upotrebe zaštitnog voda. Ista funkcija se postiže zaštitnim odvajanjem, primenom
transformatora za odvajanje koji ima zadatak da stvori strujno kolo potpuno izolovano od mreže
i zemlje.
Zavarivač mora takođe da obrati pažnju na radno odelo i obuću. Odelo, rukavice i radne cipele
moraju biti bez metalnih zakovica i od materijala koji ne provodi struju. Držač elektrode mora
biti izolovan, a kablovi bez oštećene izolacije. Pažnju treba obratiti i na priključke za električnu
mrežu.

7
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Posebnu pažnju treba obratiti kod rada u uskim i vlažnim prostorijama. Pored dobro izolovane
podloge treba koristiti obe rukavice a klješta ostavljati na izolovanu podlogu i ne uz telo
zavarivača.
Povrede i smrtnost od električnog udara pri izvođenju zavarivanja može nastati kada nisu
sprovedene odgovarajuće mere predostrožnosti. Jačina strujnog udara zavisi od zdravstvenog
stanja osobe i od otpora dela tela kroz koje prolazi struja. Kada se koristi izvor naizmenične
struje, frekvencija može biti od uticaja na strujni udar.
Nivo struje od 0,5 mA predstavlja prag osetljivosti pri kojoj većina osoba počinje da oseća
peckanje. Prag osetljivosti varira sa težinom osobe i razlikuje se za muškarce i žene.
Struja od 0,5 do 6 mA izaziva sekundarni udar i nehotične reakcije mišića bez direktne fiziološke
povrede. Strujni udar veći od 6 mA je od primarnog uticaja jer izaziva direktnu fiziološku
povredu.
Većina električnih aparata može predstavljati opasnost od električnog udara kada su nepravilno
instalirani i kada se nepropisno koriste i održavaju.
Najviše električnih udara tokom zavarivanja se dešava pri dodiru sa ogoljenim ili loše izolovanim
provodnicima koji su pod naponom. Stoga zavarivači moraju preduzeti odgovarajuće
predostrožnosti.
Električni otpor se obično smanjuje u prisustvu vlage i vode. Kada se elektrolučno zavarivanje
izvodi u prisustvu vlage uključujući i jako znojenje, zavarivač mora da koristi suve i neoštećene
zavarivačke rukavice kao i odgovarajuću obuću u cilju sprečavanja električnog udara. Od
predmeta koji provode struju uključujući i zemlju, zavarivač mora biti izolovan tako što će nositi
neoštećene i suve cipele sa gumenim đonom i postavljanjem izolacionog sloja (gumeni prostirač,
suva drvena daska i slično). Posebne mere treba preduzeti kada se zavarivanje izvodi u malom
prostoru, u klečećem, sedećem ili ležećem položaju.

Naizmenična struja (AC) od 15 mA može da izazove grčenje mišića, a jačina od 80 mA može da

izazove oštećenje srčanog mišića sa fatalnim posledicama. U tabeli 1 date su vrednosti jačine
struje i vid povrede.

8
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Tabela 1. Vrednosti jačine struje i posledica na ljudski organizam

Radi ilustracije daju se sledeći tipični primeri:

U=230 V ,R=1000Ω, I=U/R=230/1000 A=230mA

U=80V, R=1000Ω, I=U/R=80/1000 A= 80mA
U=48V, R=1000Ω, I=U/R=48/1000 A=48mA

Dati primeri pokazuju da su i niski naponi struje zavarivanja štetni.

Zavarivač mora da obrati pažnju na radno odelo i obuću. Odelo, rukavice i radne cipele moraju
biti bez metalnih zakovica i od materijala koji nije provodnik struje. Držač elektrode mora biti
izolovan a kablovi bez oštećene izolacije. Pažnju treba obratiti i na priključke na električnu
mrežu. Izbegavanjem zaštite pri radu, npr. zavarivanje bez rukavica ili sa raskopčanim odelom, ili
oštećenim cipelama, zavarivač se izlaže opasnosti od strujnog udara.
Treba imati u vidu da otpornost čovečijeg tela zavisi i od stanja kože (suva, vlažna). Sem strujnog
udara, električna struja može dovesti i do opekotina usled varničenja, koje mogu biti duboke i
zahvatati veće površine tela. Jačina struje, koja pri kontaktu prolazi kroz telo, zavisi od prelaznog
otpora. U tabeli 2 date su vrednosti prelaznog otpora u zavisnosti od stanja kože i mesta dodira

9
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Tabela 2. Stanje čovečijeg tela i električni otpor

Posebno je opasan napon otvorenog kola struje (prazni hod) jer je tu najviši nivo napona. U
otvorenom kolu električni provodnici (elektroda, elektrodna žica) ne smeju da se diraju bez
zavarivačkih rukavica. Smanjenje rizika od električnog udara postiže se primenom ispravne lične
zaštitne opreme predvidjene propisima zaštite na radu.

4.5.2.1. Proticanje električne struje kroz telo čoveka

Proticanje električne struje kroz telo čoveka, nastaje u momentu pojava napona između dve
elektrode, koje su u dodiru sa telom obrazujući električno kolo kroz telo čoveka. Jedna elektroda
je površina koja je pod naponom, a druga je uzemljena površina. Napon između ovih elektroda
naziva se napon dodira. Najveći broj povreda pri proticanje struje kroz čoveka dešava se od
napona dodira.

4.5.2.2. Delovanje električne struje

Proticanje električne struje kroz živo tkivo kao posledicu ima raznovrsna dejstva.
Termičko dejstvo, izaziva pojave opekotina na telu, zagrevanjem do visokih temperatura :
krvnih sudova, nervnog sistema, srca i drugih organa.
Elektrolitičko dejstvo, izraženo je razlaganjem organskih struktura i krvi što naušava fizičko
hemijska svojstva.
Biološko dejstvo, draži i pobuđuje živa tkiva organizma i narušava bioelektrične procese vezane
sa životnim funkcijama.
Mehaničko dejstvo, uzrokuje raslojavanje i razaranje tkiva, zidova krvnih sudova, mišića tkiva
izazivajući grčenje istih.
Uzvratna reakcija je što proticanjem struje, osnovni fizički procesi iz normalnog stanja naglo
prelaze u neko aktivno stanje.
Električne rane, su jaka izraženost narušenosti celine tkiva izazvanje električnom strujom.
Najčešće su to površinske povrede kože.

10
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Električne opekotine pojavljuju se u velikom broju slučajeva, kao opasne povrede pri višim
naponima i znatnim jačinama struja. Posebna opasnost je povređivanje od električnog luka koji
na svom putu sagoreva kožu na većim dužinama i praćeno je dubinskim oštećenjima tkiva.
Metalizacija kože se javlja na površinskom sloju kože od sitnih metalnih čestica nastalih od
električnog luka.
Električni udar je pobuđivanje živog tkiva organizma usled proticanja elekrične struje, koji je
razvrstan u pet nivoa i to:
I – Jedva osetno skraćenje mišićnog tkiva u vidu trzaja
II – Skraćivanje mišića sa osećanjem bola
III – Znatno skraćivanje mišića sa otežanim disanjem i radom srca,
IV – Skraćenje mišića koje ugrožava disanje i rad srca,
V – Klinička smrt, odsustvo disanja i rada krvotoka, životna tkiva se ne raspadaju pa je moguće
uspostavljanje životnih funkcija.
Električni šok, je trenutna sveobuhvatna nervnoreflektorna reakcija organizma kao odgovor na
prekomernu razdraženost elekričnom strujom.

4.5.2.3. Električni otpor tela čoveka

Tkiva čovečijeg tela nemaju iste vrednosti električnog otpora. Koža, kosti, masna tkiva, tetive i
hrskavice imaju veći električni otpor a mišićna tkiva, krv, limfa i mozak imaju manje vrednosti
električnog otpora. Vrednost elekričnog otpora u omima (Ω) su sledeće: suva koža 3∙103 - 2∙104;
kosti 104 - 2∙104 ; masno tkivo 30-60; mišićno tkivo 1,5-3; krv 1-2 i moždano tkivo 0,5-0,6.

Može se definisati da je električni otpor tela čoveka otpor između dve elektrode prislonjene na
dva mesta kože na koži čoveka. Pošto je koža glavni nosilac vrednosti električnog otpora, daju se
neki elementi koji znatno utiču na smanjenje otpora čovečijeg tela i to:

 vlažna koža smanjuje otpor a posebno ako u sebi ima soli. Ovlažene ruke slanom vodom
smanjuju otpor kože na 50-60 Ω. Ovo se objašnjava hemijskim delovanjem soli na
površini kože i kiseline izlučene iz organizma zajedno sa znojenjem, što dovodi do dobre
provodnosti kože
 znojenjem, iz organizma se luče mineralne soli koje su dobri provodnici električne struje.
 zaprljanost kože različitim materijama a posebno metalnim i ugljenim prašinama i
vlažnom kožom znatno smanjuju električni otpor
 opekotine, rane i druge fizičke povrede kože mogu smanjiti otpor čoveka skoro do
vrednosti unutrašnjeg tkiva i povećava opasnost po čoveka
 fiziološki faktori, pol i uzrast, utiču na vrednost otpora i po pravilu je manji kod muškarca
na odnosu na žene i dece. Fizička razdražljivost, jači bolovi, svetlost, zvukovi i dr. mogu
izazvati u trajanju od nekoliko minuta smanjenja otpora tela. Telesna temperatura
ukoliko je veća, otpor je manji.

11
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

 faktori spoljne sredine, povišeni atmosferski pritisak, vlažnost, temperatura, i

zagađenost vazduha, smanjuju otpor čoveka.

4.5.2.4. Uticaj parametara električne mreže na otpor čoveka

Porast naizmenične struje (50Hz) koja protiče kroz telo čoveka, zagrevanje kože na mestu dodira
sa elektrodama razdražujuće deluje na tkivo. Centralni nervni sistem brzo reaguje uzvratnom
reakcijom u vidu širenja krvnih sudova kože sa povećanjem priliva krvi u kožu, dovodi do
smanjenja otpora. Pri proticanju naizmeničnih struja (50Hz) telo čoveka pored aktivnog otpora
pruža i kapacitativni otpor. Porastom struje (50Hz) do 500mA prividni otpor čoveka naglo opada
do vrednosti 1,2 kΩ a daljim povećanjem struje se smanjuje. Porastom napona dodira smanjuje
se prividan otpor čoveka a struja koja protiče kroz čoveka raste. Površina elektroda utiče na
prividni otpor tako što ako je površina veća otpor je manji. Vreme proticanja struje znatno utiče
na otpor. Pri naponu od 20-30V u vremenu od 1-2 minuta otpor se smanjuje od 10-40%. Ukoliko
su naponi veći, veće su i struje proticanja te smanjenje otpora veće.

4.5.2.5. Uticaj jačine struje na ishod povrede

Pri povređivanju povreda električnom strujom kao glavni faktor javlja se struja koja prolazi kroz
telo čoveka. Sa povećanjem jačine struje povećava se i rizik od povreda.
Osetna struja je ona koju čovek počinje osećati dejstvo struje vrlo male jačine. Dejstvo
naizmenične struje od 1,1 mA, 50Hz, ograničava se na slab svrab i štipanje. Pri jednosmernoj
struji od 6mA dobija se osećaj zagrevanja kože. Smatra se da struje od 50-75 µA, učestalosti 50
Hz, jednosmerne struje od 100-125 µA, bez opasnosti mogu proticati kroz telo čoveka nekoliko
časova.
Neotpuštajuće struje jačine 8-10 mA izaziva grčenje (skraćivanje) mišića i bolne osećaje naročito
mišića ruku. Posledica ovoga je nemogućnost čoveka da se sam odvoji od dela pod naponom, a
samim tim je vreme proticanja struje duže. Jednosmerne struje ne vrše grčenje mišića i moguće
je odvajanje od delova pod naponom, međutim u momentu odvajanja, zbog prelazne pojave
javlja se veliki bol. Kao granica jačine jednosmerne su struje 50-80mA, kada je bol još podnošljiv.
Struja veća od neotpuštajuće povećava skrećivanje mišića i bolove, koji se rasprostiru na veću
površinu tela čoveka. Naizmenična struja od 25 do 50 mA, učestalosti 50Hz deluje ne samo na
mišiće ruku, već i na mišiće grudnog koša, otežano disanje izaziva suženje krvnih sudova te
povećava pritisak u arterijama i grči srčane mišiće.

4.5.2.6. Ostali faktori pri nesreći

Vreme proticanja struje kroz telo čoveka, ukoliko je duže, opasnosti su veće. To se odražava na
narušavanje funkcija centralnog nervnog sistema, izmena sastava krvi, razaranja tkiva uticajem
toplote i narušava se rad srca.

12
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Put struje kroz organizam je vrlo značajan faktor. Ako se na putu struje nađu životno važni
organi: srce, pluća, mozak i sl, opasnosti su velike jer struja deluje direktno na te organe, a ako
protiče drugim putevima onda dejstvo može biti samo reflektorno. Najopasniji su putevi: glava-
leva ruka i glava-leva noga, jer struja tada direktno prolazi kroz srce. Svaki put struje kroz glavu i
kičmenu moždinu je vrlo opasan.
Prelazni otpor na mestu stajališta čoveka zavisi od: vrste obuće, vrste podloge na kojoj stoji
(zemlja, metal, drvo) i vlažnsti obuće i zemlje, jer manji prelazni otpori omogućavaju proticanja
većih jačina struja.

4.5.2.7. Opasne zone za opremu i priključke

Da bi se smanjila mogućnost strujnog udara, definisani su najveći naponi pri praznom hodu u
otvorenom strujnom kolu. Optimalni radni uslovi predstavljaju dobru izolaciju za zavarivača i
izolaciju predmeta koji se zavaruju.

Najveća opasnost od strujnog udara se javlja:

 u kontaktu električnih provodnika sa nezaštićenim delovima čovečijeg tela (npr.kada

čuči, sedi ili je nagnut)
 ako je rastojanje za slobodno kretanje između električnih provodnika manje od 2 m;
 kada je radno mesto vlažno ili pod uticajem pare ili ako se radi na terenu, u nepovoljnim
vremenskim uslovima ili na visini.
 Radi ilustracije na slici 1 prikazan je nedozvoljen položaj pri zavarivanju, a na slici 2
prikazan je mogući tok struje kroz telo zavarivača pri nepravilnom radnom položaju.

Slika 1. Nedozvoljen položaj pri zavarivanju

13
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Slika 2. Tok struje kroz telo zavarivača pri nepravilnom radnom položaju

Mera bezbednosti protiv delovanja električne energije je ograničenje napona praznog hoda. On
je ograničen na najviše 100 V za jednosmernu, odnosno 80 V za naizmeničnu struju. Kod
transformatora, i drugih uređaja za zavarivanje dopušteni napon praznog hoda je dat u tabeli 3.

Tabela 3. Napon praznog hoda i opasnost od strujnog udara

Napomena: Oznaka S zamenjuje ranije oznake 42V i K

4.5.2.8. Pravila pri radu

Pri radu se moraju poštovati sledeća pravila:

 Izvori struje za zavarivanje ne smeju biti locirani u skučenom prostoru gde ima električne
provodljivosti.
 Rad na održavanju kod priključka na mrežu (promena polariteta, priključivanje otvorenog
provodnika, popravka oštećenog provodnika) mora obaviti kvalifikovan električar sa
iskustvom.
 Kada se zavarivanje izvodi pri visokoj opasnosti od udara struje, pod na kome se nalazi
zavarivač mora biti dobro izolovan. Zakopčano i suvo radno odelo štiti od neposrednog
dodira sa strujom.

14
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

 Izvor struje mora biti u saglasnosti sa odgovarajućim propisima.

 Na terenu radna mesta moraju biti opremljena izvorima koji ispunjavaju propisane
zahteve.
 Kada se prekida rad, klješta za držanje elektrode i gorionik moraju se ostavljati na
izolovanom mestu.

4.5.2.9. Opasna područja za električne provodnike i priključke za predmet koji se zavaruje

Strujno kolo mora biti u vidnom polju zavarivača, a posebno izvor struje, električni provodnici i
predmeti koji se zavaruju. Provodnici moraju biti izolovani i osigurani od neočekivanih
oštećenja.
Priključak provodnika za radni predmet koji se zavaruje mora biti dobro pritegnut za predmet,
da se ne bi pojavile vrtložne struje.
Navedeno može izazvati sledeće posledice:

 može doći do proboja izolacije na provodniku

 može doći do topljenja materijala, na primer u ozubljenju i ležajima rukavca
 može uticati na izabrane parametre zavarivanja.

Radi ilustracije na slici 3 prikazano je pregledno radno mesto, a na slici 4 označeno je kritično
područje u strujnom kolu pri zavarivanju.

Slika 3. Pregledno radno mesto

15
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Slika 4. Kritično područje u pogledu razvoda struje

Primer: kada se izvodi zavarivanje MAG postupkom žicom 1.0 mm, normalni otpor električnog
kola je R1=0,1 Ω što pri naponu od 20 V daje struju od 200 A. Promena veličine električnog
otpora zbog zaprljanosti kontakta sa predmetom zavarivanja, povećava se na R 2=0.2 Ω pri
naponu U = 20 V, a jačina struje će iznositi I = 100 A.

Ovaj primer pokazuje da promena električnog otpora zbog prljavštine, slabog kontakta, ili zbog
priključka za radni predmet na velikom udaljenju od područja zavarivanja, dovodi do smanjenja
jačine struje. Protokom struje oko provodnika nastaje elektromagnetno polje, čiji uticaj na
električni luk treba imati u vidu.
Primer jednog incidenta pri zavarivanju prikazan je šematski na slici 5. Strujni udar se dogodio
kada je zavarivač A prekinuo zavarivanje i strujno kolo. Zbog oštećene izolacije provodnika u
tački C, tok struje je pratio isprekidanu liniju do radnika B, što je izazvalo njegovu povredu. Da je
drveni podmetač bio ispod njegovih nogu, ništa se ne bi dogodilo.

16
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Slika 5. Povreda na radu zbog oštećene izolacije kabla i neobezbeđene zaštite

zavarivača drvenim podmetačem

4.5.2.10. Opasnost od zračenja električnog luka

Električni luk odaje vidljive svetlosne zrake koji na oči deluju kao jaka sunčeva svetlost. Sem
svetlosti, električni luk je i izvor infracrvenog i ultraljubičastog zračenja. Infracrveno (toplotno)
zračenje izaziva povećanje temperature i ako na nezaštićeno oko deluje duže vreme, može
izazvati oštećenje oka zamućenjem vida (privremeno slepilo). Svetlosno zračenje zbog svog
intenziteta ima takođe štetne posledice. Češće i dugotrajnije izlaganje, pri nedovoljnoj zaštiti,
izaziva privremenu zaslepljenost, ali i trajno
Ultraljubičasto zračenje je najopasnije, jer dovodi do zapaljenja očnih kapaka, oštećenja očnog
živca u ekstremnim slučajevima, UV zračenje dovodi do i pregorevanja kože i stvaranje
opekotina. Ovo zračenje se odbija od metalnih predmeta i najčešće korišćenih premaza na
zidovima, delujući tako i na radnike u okolini. Za smanjenje odbijanja potrebno je da električni
luk bude više od 0,5 m udaljen od zida, a radno mesto zaklonjeno paravanima ili odvojeno
zidom. Zavarivač mora biti zaštićen od opasnog zračenja električnog luka prikladnim odelom i
zaštitnom maskom sa odgovarajućim filterom. Zaštita očiju od zračenja električnog luka postiže
se filterom čiji je zaštitni faktor (stepen zatamnjenja) sa smernicama za upotrebu koji je
definisan standardom EN 169. U tabeli 4 dati su zaštitni faktori (stepen zacrnjenja) pri
zavarivanju.

17
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Tabela 4. Zaštitni faktor i smernice za primenu (EN 169)

4.5.2.11. Pružanje pomoći

Oslobađanje čoveka od dejstva struje, zahteva da se onemogući dalje proticanje struje, jer
unesrećeni nije u stanju da prekine kontaktno mesto, što često izaziva teže posledice. Ovakvi
slučajevi dovode do: skraćivanja mišića ruku, paralisanja životnih funkcija nervnog sistema i
težih mehaničkih povreda. Potrebno je brzo isključenje (odvajanje) dela električne instalacije od
napojne mreže na kojoj se dešava nesreća.

4.5.3. OPASNOST OD ZAGAĐENE OKOLINE (ATMOSFERE)

4.5.3.1. Toksični gasovi, dim i pare

Pri zavarivanju obloženom elektrodom nastaju gasovi, dimovi i pare, čiji sastav zavisi od
osnovnog materijala, ali pre svega od upotrebljene vrste elektroda. Značajan izvor štetnih
dimova su i zaštitne prevlake na osnovnim materijalima.
U zoni zavarivanja zavarivači, operateri i drugo osoblje mora biti zaštićeno od preteranog
izlaganja dimu i gasovima koji se proizvode tokom zavarivanja, lemljenja i sečenja, a koje
predstavlja opasnost po zdravlje i prelazi dozvoljene vrednosti regulisane propisima. Osobe sa

18
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

zdravstvenim problemima su osetljivije i zahtevaju bolju zaštitu. Stvoreni dim i gasovi obično su
opasniji pri elektrolučnom zavarivanju u poređenju sa gasnim (oksi-acetilenskim) postupkom
zavarivanja, jer električni luk može stvoriti veću količinu dima i gasa različitog sastava .
Zaštita od preteranog izlaganja obično se rešava ventilacijom. U slučaju da izlaganje prelazi
dozvoljene granice sa primenjenom ventilacijom, mora se dodatno koristiti i respiratorna
zaštita. Zaštita se mora provoditi ne samo za zavarivače već i za ostale koji su prisutni u toj zoni.
Dimovi i gasovi pri elektrolučnom zavarivanju ne mogu se jednostavno kvalifikovati. Njihov
sastav i količina zavise od:
 sastava osnovnog materijala,
 procesa zavarivanja i upotrebljenog potrošnog materijala,
 zaštitnog sloja (obloge) na predmetu (npr. premaz, galvanski sloj, platiranje),
 zagadjenja okoline (npr. pare halogenih ugljovodonika od čišćenja, odmašćivanja).

Pri zavarivanju i sečenju sastav dima obično se razlikuje od sastava elektrode ili potrošnog
materjala. Očekivani konstituenti od normalnih operacija uključuju proizvode od rastvaranja,
reakcije ili oksidacije potrošnog materijala, osnovnog materijala, zaštitnog sloja i zagađenosti
okolne atmosfere. Očekivani gasoviti proizvodi su: ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, fluoridi,
azotni oksidi i ozon. Količina i hemijski sastav se bitno menja sa procesom zavarivanja.
Zavarivački dim je proizvod isparavanja, oksidacije i kondenzacije iz dodatnog materijala kao i u
određenom stepenu iz osnovnog materijala. Elektrode su obično glavni izvor dima. Za vreme
zavarivanja nastaju različiti gasovi. Neki su proizvod dekompozicije praha i obloga elektrode.
Drugi gasovi nastaju od toplote električnog luka ili emitovanja ultraljubičastog zračenja na
konstituente okolne atmosfere i zagađenja. Potencijalno opasni gasovi uključuju i druge
produkte raspada hlorovanih ugljovodonika (npr. fozgen). Helijum i argon su hemijski inertni i
neotrovni gasovi koji se svrstavaju u zagušljivce tako što mogu da smanje koncentraciju
kiseonika u vazduhu na nivo štetan po zdravlje. Povećana koncetracija ugljen-dioksida i azota
takođe može izazvati gušenje. Ozon se stvara pri ultraljubičastom zračenju od električnog luka.
To je prisutno kod električnog luka u zaštiti inertnog gasa (npr. argon). Fotohemijska reakcija
između argona i hlorovanog ugljovodonika pod uticajem ultraljubičastog zračenja dovodi do
stvaranja fozgena. Toplota od električnog luka ili od drugih izvora visoke temperature
odgovorna je za formiranje azotnih oksida. Termička dekompozicija ugljen-dioksida i
neorganskih karbonata dovode do stvaranja ugljen-monoksida, što je izraženije kada se kao
zaštitni gas koristi ugljen-dioksid. Na primer, aluminijum i titan se obično zavaruju u zaštitnoj
atmosferi argona ili helijuma. Električni luk stvara relativno malo dima ali može da emituje
intezivno zračenje i proizvodi ozon. Zavarivanje čelika u zaštiti inertnog gasa proizvodi relativno
mali nivo dima. Elekrolučno zavarivanje čelika u oksidacionom okruženju proizvodi dim, ugljen-
monoksid i azotne okside. Dim se uopšteno sastoji od izdvojenih čestica amorfne troske koja
sadrži gvožđe, mangan, silicijum i druge metalne konstituiente, zavisno od primenjene legure.
Sastojci hroma i nikla se nalaze u dimu kada se zavaruju nerđajući čelici. Neke obložene
elektrode i prah su na bazi fluorida.

19
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

U tom slučaju dimovi mogu sadržati više fluorida od oksida. Brzina stvaranja dimova i gasova pri
elektrolučnom zavarivanju čelika zavise od :

 jačine struje,
 napona električnog luka (dužine električnog luka),
 načina prenosa metala
 procesa zavarivanja
 zaštitnog gasa i dr.

Ove promenljive su nezavisne i mogu imati bitan uticaj na stvaranje dima. Brzina formiranja
dima, kada se radi sa mešavinama gasova (argon-kiseonik ili argon-ugljendioksid), raste sa
oksidacionim potencijalom mešavine. Kada se za zaštitu koriste različiti inertni gasovi i njihove
mešavine, brzina proizvodnje dimova je različita (npr. zaštita sa helijumom proizvodi više dima
nego zaštita sa argonom). Brzina formiranja ozona zavisi od talasne dužine i inteziteta
ultraljubičastih zraka koji nastaju u električnom luku i lakše nastaje pri korišćenju argona kao
zaštitnog gasa nego sa ugljen-dioksidom.
Od gasova u atmosferi električnog luka treba posebno pomenuti nitrozne gasove. To su oksidi
azota nastali zbog visoke temperature električnog luka. Pored njih, kao proizvod nepotpunog
sagorevanja ugljenika nastaje ugljen-monoksid, a potpunim sagorevanjem nastaje ugljen-
dioksid.
Iz obloge elektrode pri zavarivanju se oslobađa niz aerosola, najčešće gvožđa oksida, oksida
titana i mangana, kao i dioksida mangana i silicijuma. Iz osnovnih materijala i zaštitnih prevlaka
oslobađaju se dimovi kadmijuma, cinka, olova, nikla, hroma i bakra, a pri upotrebi bazičnih
elektroda i fluoridi. Svi ovi gasovi i dimovi smanjuju procenat kiseonika u vazduhu koji udiše
zavarivač, a sem toga i sami su manje ili više štetni. Opasne materije u zagađenoj atmosferi
mogu prouzrokovati alergiju, trovanje, oštećenje pluća i rak. Za najčešće gasove i dimove
utvrđene su maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK), tj. maksimalne dozvoljene količine
koje zavarivač može podneti za 8 časova neprekidnog rada. To ne znači da navedene količine ne
izazivaju nikakve promene u organizmu. Izvesne promene mogu da nastanu, ali su one, po
pravilu, takve prirode da se svaki zdrav organizam posle 16 časova odmora potpuno oporavi. U
tabeli 5. su date neke vrednosti MDK za najčešće slučajeve gasova i dimova, kao i delovanje na
organizam.
Zavarivanje, sečenje i slični procesi dovode do stvaranja štenih gasova i čestica, koji se u praksi
zove “zavarivački dim”.

20
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Tabela 5. Vrednosti MDK za najčešće slučajeve gasova i dimova

21
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

U cilju smanjenja izlaganja zavarivača opasnim materijama daju se MAK i TRK vrednosti.
MAK vrednosti predstavljaju koncentraciju štetnih materija koje se sastoje od:
 materije koje izazivaju alergiju,
 materije na koje su osetljiva pluća i disajni putevi
 otrovnih i toksičnih materija koje se nalaze u vazduhu na radnom mestu, a koja ne
dovode do narušavanja zdravlja zavarivača

TRK je maksimalno dozvoljena koncentracija kancerogenih materija koja ne dovodi do bolesti.

Lista MAK i TRK materija predviđa najveće dozvoljene vrednosti koncentracija. To znači da su
date vrednosti koje odgovaraju osmočasovnom radnom vremenu dnevno ili četrdesetočasovnoj
radnoj nedelji.
Kratko izlaganje u ograničenom vremenu može imati i veće vrednosti, što se utvrđuje vrstom
opasne materije, trajanjem i učestološću rada u smenama. Hemijski sastav gasa i čestice od
kojih se sastoji dim pri zavarivnju, zavisi od upotrebljenog osnovnog i dodatnog materijala.
Opasna materija nikada nije u obliku pojedinačnih komponenti, već kao mešavina.
Najdominantnija komponenta se markira kao vodeća.
Električni luk prouzrokuje stvaranje dima (vidljivog i nevidljivog) koji se dobija od topljenja
troske kada se uspostavi električni luk.
Ovaj dim može biti štetan (zagušljiv ili toksičan) kada se udiše. U tabeli 6 je dato dejstvo na
organizam zavisno od postupka zavarivanja, vrste materijala koji se zavaruje i najopasnije
komponente koja se stvara. Dejstvo na organizam se svrstava na: nisko, srednje i visoko.
Radna organizacija mora da vodi računa o osobinama škodljivih supstanci koje se koriste pri
radu ili se mogu pojaviti na radnim mestima. Treba obezbediti periodično ili trajno ispitivanje
zagađenosti atmosfere na radnim mestima po pojedinim otrovnim ili štetnim supstancama. Na
osnovu ovih ispitivanja sprovode se mere zaštite na tim mestima, najčešće prinudnom opštom i
lokalnom ventilacijom, upotrebom sredstava za zaštitu disajnih puteva i pluća (filter).

22
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Tabela 6 – Dejstvo na organizam zavisno od najopasnije komponente, materijala i postupka zavarivanja

23
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

NAPOMENA: * Naročito kod upotrebe bazičnih elektroda.

** Visok sadržaj ozona samo kada se upotrebljava potrošni materijal čist Al i SG-AlSi5

Zagušljivi dim

Zagušljivi dim se pojavljuje najčešće kada se koristi zaštitni gas oko električnog luka. Isti je
nevidljiv i proizvodi svoj efekat uklanjanjem okolnog vazduha i kiseonika (vazduh se uglavnom
sastoji od azota i kiseonika u odnosu 4:1). Zagušljivost nastaje kada sadržaj kiseonika u vazduhu
padne ispod 18%.
Gasovi koji se obično koriste pri zavarivanju su: argon (Ar), helijum (He), ugljen-dioksid (CO2) i
njihove mešavine. Argon i ugljen-dioksid su teži od vazduha. Mešavine se odabiraju u cilju
postizanja najboljih uslova za određeni proces. Rutilna obloga daje stabilan luk koji se lako vodi,
ali ona razvija malo vodonika koji se apsorbuje u istopljeni metal i dovodi do pojave vodoničnih
prslina pri određenim uslovima opterećenja. Za smanjenje sadržaja vodonika, razvijena je
obloga sa mešavinom kalcijum karbonata (CaCO3) i malo rutila.
Mešavina zaštitnih gasova sa argonom, teža je od vazduha i nevidljiva, sa tendencijom spuštanja
ka podu i stvara zagušljiv sloj koji se povećava pri kontinualnom zavarivanju. Isparavanje metala
iz tečnog kupatila je nevidljivo.

4.5.3.2. Odstranjivanje dima i gasova

Kada se zavarivanje izvodi napolju, zagušljivi i toksični gasovi i dim se prirodno provetravaju. Ako
duva vetar, moraju se postaviti odgovarajući zakloni, da bi se sprečilo uklanjanje zaštitnog gasa
pri zavarivanju.
Zavarivačka radionica treba da je što veća sa mogućnošću ubacivanja svežeg vazduha i
odstranjivanja dima i štetnih gasova, centralnim sistemom i/ili lokalnim izvlačenjem na mestu
zavarivanja.
Na slici 6 prikazano je nekoliko tipova sistema za odstranjivanje dima i gasova.

24
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Slika 6. Sistemi odstranjivanja dimova i gasova

Efikasno izvlačenje gasova i dima je bitno za zdravlje zavarivača, kako bi se smanjilo nepoželjno
udisanje u dužem periodu rada. Skoro sve toksične supstance navedene u tabeli 5, ako deluju u
dužem periodu na disajne puteve i pluća, utiču nepovoljno na zdravlje zavarivača. Zbog toga
treba preduzeti po mogućstvu sledeće mere:

25
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

 Nikada ne treba zavarivati, a da je glava sa maskom u zoni stvaranja dima

 Nikada ne koristiti ravan štit (masku)
 Koristiti zavarivačku masku za glavu koja štiti lice, bočne strane glave i vrat
 Koristiti odgovarajuće filtersko staklo
 Nositi zavarivačke rukavice koje štite ruke i zglobove od štetnog uticaja UV zračenja
 Nikada ne zavarivati sa savijenim rukavima.
 Zaštititi kožu tela obaveznim korišćenjem radnog odela i zavarivačke kecelje.

4.5.3.3. Štetno delovanje na organizam

Oštećenje oka može biti izazvano zračenjem, metalnim kapljicama, troskom i različitim
gasovima i dimovima. Ultraljubičasto zračenje može izazvati upalu oka. Znaci upale su: oticanje
očnih kapaka, bolovi u oku, osetljivost na svetlost. Svetlosno zračenje može izazvati prolaznu
zaslepljenost, a toplotno kod dugotrajnog izlaganja (15 do 20 godina) trajno oštećenje oka.
Rasprskavanje užarenih čestica može izazvati oštećenje oka sa trajnim posledicama, a gasovi i
pare upalu oka, čiji je znak suzenjem i peckanjem u očima.
Oštećenje kože može izazvati ultraljubičasto i toplotno zračenje, stvarajući opekotine na
mestima koja nisu zaštićena. Pored toga ova zračenja izazivaju sušenje kože i njeno pucanje.
Zapaljenje kože može izazvati i delovanje nekih metala (Cr, Ni, Mo), a preosetljivost na njih se
javlja nekoliko nedelja ili meseci nakon izlaganja.
Oštećenje sluha je posledica delovanja buke jače od 85 db u toku rada. U tabeli 7 dat je najviši
nivo dozvoljene buke u osmočasovnom radu.
Mere zaštite od buke su: primena manje bučnih uređaja, izolacija zvuka, prostorno
pregrađivanje, obeležavanje prostora povećane buke, lična zaštitna oprema (čepovi za uši) i
medicinska preventiva. Ako je buka veća od 85 db moraju se koristiti lična zaštitna sredstva, a
ako prelazi 90 db standardna zaštita od buke je obavezna za sve zaposlene.

Tabela 7. Dozvoljeni nivo buke

Dnevno izlaganje (čas) 8 6 4 3 2 1,5 1 0,5 0,25
Nivo buke (dB) 90 92 95 97 100 102 105 110 115

Oštećenje udova izazvano je statičkim opterećenjem kojem je zavarivač podvrgnut u toku rada.
Oštećenja disajnih organa izazvana su delovanjem štetnih gasova (nitrozni gasovi, fluoridi),
dimova (oksidi gvožđa) i prašine. Deo njih se završava u disajnim putevima (nos, grlo) a deo
prodire duboko u pluća.

26
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

4.5.4. ZAŠTITA OD ŠTETNIH MATERIJA I BUKE

4.5.4.1. Zaštita od dima, gasova i pare

Ventilacija je najsigurniji način uklanjanja štetnih materija, a može biti prirodna ili prinudna. Sem
toga se štetne materije uklanjaju isisavanjem iz prostora u kome nastaju. U nekim prostorima se
zahteva nošenje gas maske. Tip ventilacije se određuje prema: velečini radne prostorije,
postupku zavarivanja, materijalu, trajanju rada sa električnim lukom i gorionikom.
Nekim postupcima se može smanjiti koncentracija štetnih materija, npr. zamenom procesa
zavarivanja onim koji emituje manje štetnih materija, dobrim položajem radnog predmeta i tela
zavarivača, dobrim izborom radnih parametara i optimalnim radnim uslovima (uređaji za
prečišćavanje).

4.5.4.2. Lična zaštitna sredstva

Radno odelo zavarivača je lično zaštitno sredstvo namenjeno zaštiti tela od toplotnog i
ultraljubičastog zračenja rastopljenog i usijanog metala. Izrađuje se iz posebne vrste pamučnog
tkanja ili kože.
Kecelja je efikasno zaštitno sredstvo od toplotnog i ultraljubičastog zračenja koje štiti telo od
opekotina izazvanih dodirom sa toplim predmetom i rastopljenim metalnim kapima, kao i od
raznih mehaničkih povreda.Kecelja se najčešće izrađuje od kože. Izrađuju se dve varijante:
prorezane i neprorezane.
Rukavice štite ruke od toplotnog i ultraljubičastog zračenja. Efikasna su zaštita od opekotina
izazvanih usijanim predmetima i rastopljenim kapljicama metala. Rade se od kože u varijanti sa 5
i sa 3 prsta.
Potkolenice su zaštitno sredstvo koje štiti noge od opekotina, usijanog i rastopljenog metala i
mehaničkih povreda pri zavarivanju. Izrađuju se od teleće kože u raznim veličinama.
Nadlaktice su lična zaštitna sredstva namenjena zaštiti ruke na laktovima i iznad laktova od
delovanja vrućih kapljica, toplotnog i ultraljubičastog zračenja. Izrađuju se od kože iz jednog
dela.
Zaštitne cipele sa gumenim đonom su lično zaštitno sredstvo koje zavarivača efikasno štite od
električnog udara prilikom rada na čeličnoj konstrukciji.
Zaštitne maske koriste se kao zaštita očiju, glave i vrata od delovanja svetlosnog, toplotnog i
ultraljubičastog zračenja, rastopljenih kapljica metala i čestica vruće troske. Izrađuju se od
materijala koji je dobar toplotni i električni izolator. Rade se u dve varijante, kao ručne i
naglavne. Zaštitna stakla su sastavni deo maske. Tamno staklo štiti zavarivača od svetlosnog,
toplotnog i ultraljubičastog zračenja (tab. 4). Propusnost stakla je strogo definisana i označena
na rubu stakla. Ispred tamnog stakla postavlja se obično prozirno staklo radi zaštite tamnog
stakla od kapljica rastopljenog metala.

27
 Poglavlje 4 – Proizvodnja i inženjerska primena

4.5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju

IWE kurs

Antifoni, naušnice i čepovi su predviđeni za zaštitu organa sluha od uticaja prekomerne buke pri
zavarivanju, žljebljenju i sečenju.

4.5.5. BEZBEDNOST PRI ZAVARIVANJU U POSEBNIM USLOVIMA

Odgovarajuće mere bezbednosti se moraju prepisati za svaki karakterističan slučaj i kada se

zavarivanje, žljebljenje i rezanje izvodi:
 u zatvorenim i skučenim prostorima,
 na nepristupačnim mestima,
 na opremi koja je u eksploataciji,
 pri održavanju opreme tokom rada,
 pri reparaturi oštećenih mesta itd.

Mere zaštite koje treba preduzeti su:

 prinudna ventilacija (lična maska za udisanje vazduha);
 odeća otporna na visoku temperaturu i plamen;
 ne sme se držati gas pod pritiskom u malim skrivenim prostorima;
 kod dužeg prekida rada, treba skinuti gorionik i kablove;
 po mogućstvu, ni jedan posao ne treba da radi samo jedan radnik;
 kada postoji velika opasnost od električnog udara, treba izvršiti dobru izolaciju poda;
 treba koristiti samo odobrene izvore struje;

Kada postoji dodatna opasnost treba:

 ispitati sastav atmosfere (eksplozivnost);
 obezbediti napismeno, mere zaštite i dozvolu za rad;
 obezbediti nadzor odgovarajućeg stručnjaka;
 izvršiti obuku zavarivača i operatera;
 isprazniti sadržaj iz opreme;
 obezbediti spasavanje i prvu pomoć

LITERATURA
1. Mitrović R., Mišković Ž., Stamenić Z., Marković B., Tica M.: „Osnove tehničkih propisa“, I
izdanje, Univerzitet u Beogradu – Mašinski fakultet, ISBN 978-86-7083-861-1, CIP
katalogizacija 005.591.6162-11(083.133) 658.512.2, COBISS.SR-ID 217214988, Beograd,
Srbija, 2015.
2. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Službeni glasnik RS br.101
3. OHSAS 18001:1999- Zdravlje i bezbednost na radu
4. R. Begić, S. Pašić – Granične vrednosti štetnih sastojaka u zavarivačkom dimu, Zlatibor
2006.

28