Авганистан

С Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацијуИди на претрагу

Исламска Република Авганистан

‫( د افغانستان اسالمي جمهوریت‬паштунски)

‫( جمهوری اسالمی افغانستان‬Dari)

Застава

Застава

Грб Авганистана

Грб

Крилатица: Нема Бога осим Алаха; Мухамед је Алахов изасланик

(арап. ‫ محمد رسول هللا‬،‫)ال إله إال هللا‬

Химна: Државна химна

(арап. ‫)ملي سرود‬

МЕНИ0:00

Положај Авганистана

Главни град Кабул

Службени језик паштунски (авгански),

дари (персијски)[1]

Владавина

Облик државе Исламска република

— Председник Ашраф Гани

— Први потпредседник Абдул Рашид Достум

— Други потпредседник Сарвар Даниш

— Извршни директор Абдулах Абдулах

Историја

Независност Од Персије 1709.

Географија

Површина ‍
— укупно 652,230[2] km2 (41)

— вода (%) 0[2]

Становништво ‍

— 2015.[2] 30.419.928 (46)

— густина 43,5 ст./km2

Економија

Валута авгани

— стоти део валуте ‍100 пула‍

Остале информације

Временска зона UTC +4

Интернет домен ‍.af‍

Позивни број +93

Авганистан (перс. ‫)فغانستان‬, службени назив Исламска Република Авганистан, је држава у

југозападној Азији.[1] Земља нема излаз на море, а дужина копнене границе износи 5.529 km.[2]
На западу се граничи са Ираном (936 km), на северу са Туркменистаном (744 km), Узбекистаном
(137 km) и Таџикистаном (1.206 km), на североистоку са Кином (76 km), а на истоку и југу са
Пакистаном (2.430 km).[2] Авганистан је једна од најсиромашнијих земаља у Азији. Чланица је
Уједињених нација од 1946.[1]

Археолози су на подручју данашњег Авганистана пронашли доказе људског присуства који

датирају из средњег палеолитског периода. Верује се да се урбана цивилизација на овој
територији појавила између 3000. и 2000. п. н. е. С обзиром да се налази на веома важној локацији
која повезује културу Блиског истока са средњом Азијом и Индијским потконтинентом, током
векова је био дом разних народа.[3], и сведок је разних војних кампања, међу којима су највише
вредне помена кампање Александра Великог, Џингис-кана, и западних сила у модерно доба. Ова
земља такође представља и извор из којег су Грчко-бактријско краљевство, Кушанско краљевство,
Бели Хуни (Хефталити), Сафариди, Газнавиди, Гориди, Хилџији, Тимуриди, Могули и Дурани
издигли и саградили веома снажне империје.[4]

Политичка историја модерног Авганистана почиње 1709. године, када је успостављена Хотаки
династија у Кандахару, након чега долази до успона Дурани империје 1747. године.[5][6][7] Крајем
19. века, Авганистан постаје тампон држава током „Велике игре“ између Британске Индије и Руске
Империје. Након Трећег англо-авганистанског рата 1919. године, краљ Аманулах је започео
европску модернизацију своје земље, али је спречен од стране ултра-конзервативаца. Током
Хладног рата, након повлачења Британаца из Индије 1947. године, САД и Совјетски Савез почињу
да шире свој утицај у Авганистану,[8] што је довело до крвавог рата између муџахедина („свети
ратници“) које је подржавала Америка и власти коју је подржавао Совјетски Савез, у којем је
животе изгубило више од милион Авганистанаца.[9] Након овога уследио је авганистански
грађански рат 90-их година, успон и пад екстремистичке талибанске власти и рат у Авганистану,
који траје од 2001. године па све до данас.[10] У децембру 2001. године, Савет безбедности
Организације уједињених нација одобрио је стварање Међународних снага за безбедносну помоћ
ради одржавања безбедности у Авганистану, као вид припомоћи влади Хамида Карзаја.

Три деценије ратовања су учиниле Авганистан једном од најопаснијих земаља на свету,[11] као и
највећи „извозник избеглица и азиланата“. Док међународна заједница покушава да обнови ову
ратом разорену земљу, терористичке групе, као што су Хакани и Хезб-е-Ислами Гулбудин,[12]
активно су укључени у светске побуне Талибана, које се састоје из стотина атентата и напада
бомбаша-самоубица. Према Уједињеним нацијама, ове побуне су криве за 80% цивилних жртава у
рату који траје од 2001. године у периоду између 2011. и 2012. године.[13]

Око 42% становништва Авганистана живи испод линије апсолутног сиромаштва, што значи да
њихов приход чини мање од 1,25 америчких долара америчких долара дневно,[14] а нешто мало
више изнад 70% становништва је писмено.

Садржај

1 Етимологија

2 Географија

2.1 Клима

2.2 Флора и фауна

3 Историја

3.1 Преисламски период

3.2 Исламизација и инвазија Монгола

3.3 Хотаки династија и Дурани царство

3.4 Западни утицај

3.5 Марксистичка револуција и Совјетски рат

3.6 Страна мешања и рат

3.7 Талибански емират и уједињени фронт

3.8 Савремена историја Авганистана (2001-данас)

4 Становништво

4.1 Становништво

4.2 Етничке групе

4.3 Језици

4.4 Религије

5 Управљање државом

6 Избори и странке

7 Административна подела

8 Међународни односи и војска

9 Криминал и спровођење закона

10 Привреда

10.1 Рударство

11 Саобраћај

11.1 Ваздушни саобраћај

11.2 Железнички саобраћај

11.3 Друмски саобраћај

12 Комуникација

13 Здравство

14 Образовање

15 Култура

15.1 Медији и забава

15.2 Спорт

16 Референце

17 Литература

18 Спољашње везе

Етимологија

Име „Авганистан“ (Afghānistān)[15] значи „Земља Авгана“,[16] који је настао из етнонима Авгана.
Историјски, овај назив се односио на Паштуне, који представљају највећу етничку групу у
Авганистану.[17] Ово име се јавља и као „Абган“ у 3. веку нове ере у време Сасанида,[18] и
„Авагана“ у 6. веку нове ере код индијског астронома Варахамихире.[17] Народ који се назива
овим именом се неколико пута помиње у једној географској књизи из 10. века."[19]

Име „Авганистан“ написано на овој литографији из 1847. године, Џејмс Ратреј.

Ел Бируни је у XI веку о њима говорио као о различитим племенима која живе на западној
планинској граници реке Инде, што би требало да значи - на ободу Сулејман планина.[20] Ибн
Батута, познати марокански научник који је посетио ове пределе 1333. године, написао је:

Путовали смо до Кабула, некада великог града, а сада села насељеног персијским племеном које
се назива „Авганима“. Имају планине и клисуре, поседе велике снаге, и углавном су друмски
разбојници. Њихова главна планина је Сулејман планина.

Један угледни персијски научник из 16. века даје доста објашњења о Авганима. На пример, он
пише:

Мушкарци из Кабула и Хилџији су такође отишли кући; и кад год су били испитивани о
муслиманима кохистанских планина о томе какво је тамо стање, они би рекли, „не називај га
Кохистаном, већ Авганистаном; тамо нема никога другог до Авганистанаца и нереда." Стога, јасно
је да због тога ови људи своју земљу на свом језику називају Авганистан, а себе Авганистанцима.

Широко је прихваћено да су термини „Паштун“ и „Авган“ синоними.[17] У списима пашто песника

из 17. века, Кушал Кан Катака, он каже:

Извуците своје мачеве и посеците чисто, свакога ко каже да Паштун и Авган нису исто! То знају
Арапи, а знају и Римљани: Авгани су Паштуни, Паштуни су Авгани![21]

Последњи део имена, „-стан“ је персијски суфикс који означава место. Име „Авганистан“ је описао
могулски цар из 16. века, Бабур, у својим мемоарима (Бабурнама), као и персијски научник
Фиришта и Бабурови наследници, позивајући се на традиционалне етничке паштунске територије
између Хиндукуш планинског масива и реке Инд.[22] Почетком 19. века, авганистански
политичари су решили да прихвате назив „Авганистан“ за целу област, након што се превод овог
термина на енглески појавио у разним споразумима са каџаридском Персијом и британском
Индијом.[23] Године 1857, у свом приказу књиге Џ. В. Кеја „Авганистански рат“ (енг: „The Afghan
War“), Фридрих Енгелс описује Авганистан као:

једну пространу земљу Азије ... између Персије и Индије, а у другом правцу између Хиндукуша и
Индијског океана. Некада је садржала персијске провинције Хорасан и Кохистан, као и Херат,
Белуџистан, Кашмир, Синд и добар део Панџаба ... Његови најважнији градови су Кабул, главни
град, Газни, Пешевар и Кандахар.

Авганистанско краљевство се некада називало Дурани царство (краљевство Кабула), како га

спомиње и британски државник и историчар, Монтстјуарт Елфинстон.[24] Међународни
суверенитет је Авганистану званично признат након потписивања англо-авганистанског споразума
из 1919. године.[25][26]

Географија

Топографски изглед Авганистана

Пејзажи Авганистана.

Са 652.230 km²,[27] Авганистан је по величини 41. земља на свету,[28] што га чини мало већим од
Француске, мањим од Мјанмара, а скоро исте величине као Тексас у САД. Граничи се са
Пакистаном на југу и истоку, на западу са Ираном, на северу са Туркеменистаном, Таџикистаном, и
са Кином на Далеком истоку.

У овој земљи живи преко 30 милиона становника (28.395.716 становника (2010)).[29] Главни град
је Кабул. Остали важнији градови су: Кандахар, Џалалабад, Херат, Мазари Шариф.

То је планинска земља без излаза на море, са равницама на северу и југозападу.

Географски, Авганистан је земља Средње Азије.[30] Међутим, у геополитичком и културолошком

смислу, Уједињене нације га, заједно са Ираном, сврставају у Јужну Азију.[31][32][33]
Културолошки припада блискоисточном муслиманском свету. Највиши врх ове земље је Ношак, на
7492 m надморске висине. Земља има континенталну климу, са веома оштрим зимама у
централним областима, леденим површинама на североистоку око Нуристана и Вакана, где је
просечна температура у јануару испод -15 °C, и врућим летима у нижим областима, као што су
Систан слив на југозападу, Џалалабад басен на истоку, и авганистанске туркестанске равнице дуж
реке Аму на северу, где је просечна температура у јулу преко 35 °C.

Иако ова земља има велики број река и резервоара, велики делови земље су безводни. Систан
басен је један од најсушнјих региона у земљи.[34] Поред уобичајених киша, у Авганистану током
зиме пада и снег у Хиндукушу и на Памир планинама, а на пролеће отопљени снег се претвара у
потоке који се уливају у реке и језера.[35][36] Међутим, две трећине тих вода се уливају у реке
суседних земаља, као што су Иран, Пакистан и Туркменистан. То ствара економски проблем
држави, јер би обнова система за наводнавање и преусмеравање вода, државу коштало више од 2
милијарде америчких долара.[37]

Хиндукушке планине на североистоку, унутар и око провинције Бадакшан су геолошки активна

област у којој су чести земљотреси, клизишта и снежне лавине. Земљотреси су често крајње
деструктивни са многим људским жртвама.[тражи се извор] Последњи јаки земљотреси су били 4.
фебруара 1998. године, у којем је страдало 6000 људи у Бадакшану, близу Таџикистана.[38] Затим
су уследили земљотреси у Хиндукушу 2002. године, у којима је погинуло више од 150 људи из
разних земаља региона, док је преко хиљаду повређено. Након земљотреса 2010. године у
Авганистану је било 11 мртвих, више од 70 повређених, а више од 2000 кућа је уништено.

Клизишта се често јављају као последица земљотреса или након обилних киша, као и услед
топљења снега. Такође, клизишта могу бити крајње деструктивна са многобројним жртвама. Једно
од најсмртоноснијих клизишта икада, десило се 3. маја 2014. године у Бадакшану, са преко 2100
жртава.[39] Снежне лавине су трећа и не мање опаснија природна катастрофа од претходне две.
Често се јављају током зимског периода и веома су опасне на неким путним комуникацијама у
овом делу Авганистана.[40]

Природне ресурсе ове земље чине: угаљ, бакар, руде гвожђа, литијум, уранијум, ретки земљани
елементи, хромит, злато, цинк, талк, барит, сумпор, олово, драго и полудраго камење, природни
гас, нафта и друго. Године 2010. амерички и авганистански званичници су проценили да
неискоришћене минералне сировине, које су (званично) откривене 2007. године током геолошких
истраживања, вреде између 0,9 и 3 трилиона америчких долара.[41][42]

Рудно богатсво је углавном неискориштено. Најважније гране индустрије су текстилна,

прехрамбена, метална и индустрија коже. Домаћа радиност је широко заступљена, а један од
најважнијих производа су вунени теписи.

Клима
Клима је континентална са великим годишњим температурним колебањима[1]. Просечна
јануарска температура је 0-5C°, а у јулу 25-30C°. Количина падавина је мала (испод 500 mm
годишње), а једино су источни крајеви влажнији јер потпадају под утицај монсунске климе[1].

Флора и фауна

Вегетација у равницама је полупустињска, у нижим планинским подручјима до 1.500 m степска, а

између 1.500-3.000 m има четинарских шума. Главни пољопривредни производи су пшеница,
кукуруз, јечам, пиринач, памук и воће. У планинским пределима заступљено је сточарство (овце,
говеда и козе).

Историја

Главни чланак: Историја Авганистана

Археолошка ископавања праисторијских локалитета које су извршили Луј Дупри и други, указују
на то да су на територији данашњег Авганистана живели људи пре најмање 50.000 година, а да су
тадашње пољопривредне заједнице једне од најстаријих у свету.[43][44] С обзиром да
представља место најранијих историјских догађаја, многи верују да се Авганистан може поредити
са Египтом у погледу историјске вредности његових археолошких локалитета.[45] Ова земља се
налази на јединственој локацији где су разне цивилизације долазиле у додир једне са другима и
где је често долазило до борби. Била је дом разних народа кроз векове, међу којима су древни
ирански народи, који су играли доминантну улогу у стварању индо-иранских језика у региону.

У више момената је ова регија била део великих империја, међу којима су Ахеменидско,
Селеукидско и Мауријско царство, затим Сасанидско царство и Исламски калифат. Многа царства
су стала на ноге баш на простору данашњег Авганистана, као што су Грчко-бактријско краљевство,
Кушанско краљевство, Кабулски шахови, Бели Хуни (Хефталити), Сафариди, Саманиди, Газнавиди,
Гориди, Хилџији, Картиди, Тимуриди, Могули, а онда и Хотаки и Дурани династије, које су касније
политички обележиле настанак модерне авганистанске државе.

Преисламски период

Двојезични (грчки и арамејски) указ цара Ашока из 3. века нове ере откривен у јужном делу
Кандахара.

Археолошко истраживање спроведено током 20. века сугерише да је географско подручје

Авганистана уско повезано културом и трговином са својим суседима на истоку, западу и северу.
Артефакти типични за период палеолита, мезолита, неолита, бронзаног и гвозденог доба су
пронађени у Авганистану.[46] Верује се да се урбана цивилизација појавила још 3000. п. н. е., а
рани облик града Мунигака (близу Кандахара, на југу земље) је можда била истурена колонија
цивилизације из долине Инда.

Један од двојице Буда из Бамијана; будизам је пре исламских освајања био доста распрострањен
у региону.

Након 2000. п. н. е., узастопни таласи полу-номадских народа из средње Азије су кренули ка југу
Авганистана, међу којима је био велики број говорника индо-европских језика. Ова племена су
касније мигрирала даље на југ, до Индије, западно у односу на данашњи Иран, а према Европи су
мигрирали преко области северно од Каспијског језера.[47] Овај регион се у целини звао Аријана.
[48][49] Древна религија зороастризам је, како неки верују, настала на територији данашњег
Авганистана између 1800. и 800. п. н. е., а такође се сматра и да је њен оснивач, Заратустра, живео
и умро у Балху.[50][тражи се извор][51] Древни источно-ирански језици су се највероватније
говорили на територији Авганистана у време зороастризма. До средине 6. века пре нове ере,
архаменидски Персијанци су збацили Међане и додали територији Авганистана Арахозију, Арију и
Бактрију. Натпис на споменику краља Дарија I помиње долину Кабула на листи 29 земаља које је
освојио.[52]

Александар Македонски и његова војска су дошли на подручје Авганистана 330. п. н. е., након
победе над Даријем III годину дана раније у бици код Гаугамеле.[50] Након Александрове кратке
окупације, владари Селеукидског краљевства су контролисали ово подручје све до 305. п. н. е.,
када су велики део предали индијском Мауријском царству, као део савезничког споразума.

Александар их је преузео од Аријанаца и успоставио своја насеља, али их је Селеук I Никатор

предао Чандрагупта Маурију као услов за склапање брака и добијање 500 слонова.[53]

— Strabo, 64 BCE – 24 CE

Маријанци су донели будизам из Индије, и контролисали су области јужно од Хиндукуша до око

185. п. н. е., када су збачени. Њихов пад почиње 60 година након Ашокове владавине, што је
довело до хеленистичких освајања региона од стране грчко-бактријског краљевства. Велики део
тих региона се отцепио од Грчко-бактријског краљевства и постало део Грчко-индијског
краљевства. Индо-Грци су поражени и протерани од стране Индо-Скита крајем 2. века пре нове
ере.

Током првог века пре нове ере, Партијско краљевство је покорило ову област, али су је затим
отели њигови вазали, Индо-партијци. Од средине до краја 1. века нове ере, Кушанско краљевство,
које се налазило у модерном Авганистану, постало је покровитељ будистичке културе. Кушите су
поразили Сасаниди у 3. веку нове ере. Иако су разни владари који су себе називали Кушитима
(опште познати као Индо-Сасаниди) владали овим регионом, сматра се да су били подређени
Сасанидима.

Кушите су наследили кидаритски Хуни,[54] које су наследили на власти краткотрајни али снажни
Хефталити.[55] Хефталите је поразио Хозроје I Ануширван 557. године нове ере, који је поново
успоставио сасанидску власт у Персији. Међутим, у 6. веку нове ере, наследници Кушита и
Хефталита су у Кабулу оформили малу династију која се звала „Шахови Кабула“.

Исламизација и инвазија Монгола

Изграђена за време Гуридске монархије, Саборна џамија у Херату је једна од најстаријих џамија у
Авганистану.

У периоду између 4. и 19. века, северозападни део савременог Авганистана се сматрао целином
која је носила регионално име Хорасан.[56][57] Две од четири престонице Хорасана: Херат и Балк
се сада налазе у Авганистану, док су Кандахар, Забул, Газна и Авганистан формирали границу
између Хорасана и Хиндустана.[58][59][60]

Минијатура из Падшахнаме која приказује предају кандахарског гарнизона сафавидске династије

1638. године Могулима, који су касније повратили Сафавиди 1649. године током могулско-
сафавидског рата.

Арапски муслимани су донели исламску поруку у Херат и Зарањ 642. године нове ере и започели
своје ширење на исток; неки становници које су срели су прихватили ислам, док су се други
побунили.[61] Народ Авганистана је био мултиконфесионалан, међу њима је било
заратустријанаца, будиста, Зунбила, индуса, хришћана, Јевреја и других.[62] Зунбили и Шахови
Кабула су поражени 870. године нове ере од стране сафаридских муслимана из Зарања. Касније су
Саманиди продужили њихов исламски утицај јужно ка Хиндукушу. Прича се да су муслимани и
немуслимани и даље живели једни поред других у Кабулу пре доласка Газнавида на власт.

Кабул има дворац познат по његовој снази, доступан само једним путем. У њему има муслимана,
у њему је град у којем живе безбожници из Индије.[63]

— Естахри, 921. године нове ере

Авганистан је постао један од главних центара муслиманског света „исламског златног доба“.[64]
До 11. века, султан Махмуд из Газнеје напокон исламизовао све преостале немуслиманске
области, осим Кафиристана. Газнавиде је наследила династија Гурида која је само проширила и
ојачала већ постојеће царство. 1219. г. н. е. Џингис Кан и његова монголска војска су прегазили
овај крај. Његове трупе су наводно срушиле хорасанске градове Херат и Балк, као и Бамијан.
[тражи се извор]

Шахре Зохак (Црвени град), који је Џингис Кан уништио 1222. године.

Разарања која су изазвали Монголи су испразнила веће градове и натерале многе мештане да се
врате руралном аграрном друштву.[65] Монголска владавина се наставила са Илканатом на
северозападу, док је Кхиљи династија авганистанске племенске области владала јужно од
Хиндукуша, све до Тимурове инвазије који је 1370. године успоставио династију Тимурида.[66]
Током владавина Газнавида, Гурида и Тимурида, Авганистан је произвео много лепих исламских
архитектонских споменика, као и бројна научна и књижевна дела.

Бабур, који је потомак и Тимура и Џингис Кана, дошао је из Фергане и преузео је Кабул од
архунске династије, те је одатле почео да преузима контролу над централним и источним
областима Авганистана. Остао је у Кабулу до 1526. године, када је његова војска напала Султанат
Делхи у Индији, да би заменио Лоди династију са Могулским царством. Од 16. до почетка 18. века,
Авганистан је био део три регионална краљевства: Бухарски канат на северу, шиитска Сафавидска
династија на западу, а преостала велика територија је припадала Могулском царству.

Хотаки династија и Дурани царство

Мир Ваис Хотак, кога сматрају авганистанским Џорџом Вашингтоном,[67] имао је успеха у побуни
коју је покренуо против персијских Сафавида 1709. године. Свргнуо је и погубио Џурџис Кана,
чиме је Авганистану обезбедио независност. До 1713. године, Мир Ваис је поразио две велике
персијске војске, од које је једну предводио Кушрав Кан, рођак Џурџин Кана, а другу Рустан Кан.
Војске је послао султан Хусеин, шах из Исфахана да би повратиле контролу над Кандахаром.[68]
Мир Ваис је умро природном смрћу 1715. године, а наследио га је његов брат, Абдул Азиз Хотаки,
којег је убио Мир Ваисов, син Махмуд Хотакија и тако издао државу. Године 1722. Махмуд је
повео авганистанску војску на Исфахан, престоницу Персије. Опустошио је град након битке код
Гулнабада и себе прогласио краљем Персије. Персијанци нису били верни авганистанским
владарима и након масакра хиљаде научника, верских племића и чланова сафавидске породице,
Хотаки династија је избачена из Персије након битке код Дамгана 1729. године.[69]

Ахмед Шах Дурани, оснивач последњег, Дурани царства, и „Отац нације“.

Године 1738. Надер Шах је заједно са својим афшаридским снагама преотео Кандахар од Хусеина
Хотакија, када је ослобођен заточени шеснаестогодишњи Ахмад Шах Дурани, те је постао
командант четири хиљаде Надер Шахових Авганистанаца.[70] Његове снаге су из Кандахара
кренуле на Индију са циљем да је покоре; прошавши кроз Газни, Кабул, Пешавар и Лахоре, да би
затим након Карналске битке успели да је покоре, опљачкавши Делхи. Надер Шах и његова војска
су напустили Делхи, али су са собом понели велико благо, које су чинили и „Кох-и нур“ и „Дарјаје
нур“ дијаманти.[71] Након смрти Надер Шаха 1747. године, Авганистанци су изабрали Ахмеда
Шаха Дуранија за свог шефа државе. С обзиром да се сматра оснивачем модерног Авганистана,
[72][73][74] Дурани и његова авганистанска војска су освојили цео данашњи Авганистан, Пакистан,
Хорасан и Кохистан у Ирану, као и Делхи у Индији.[75] Поразио је индијско Царство Марата, а
једна од његових највећих победа била је битка за Панипат 1761. године.

У октобру 1772. године, Ахмед Шах Дурани је умро природном смрћу и сахрањен је у „Светилишту
плашта“ у Кандахару. Наследио га је његов син, Тимур Шах Дурани, који је 1776. године преместио
престоницу из Кандахара у Кабул. Након што је Тимур Шах умро 1793. године, власт је прешла у
руке његовог сина, Заман Шах Дуранија, затим у руке Махмуда Шаха Дуранија, па Шуја Шаха
Дуранија и других.

Током 19. века Авганистанском царству су стизале претње од Персијанаца на западу и Сика на
истоку. Западне провинције Хорасан и Кохистан су освојили Персијанци 1800. године. Фатех Кан,
вођа Баракзај династије, је на све моћне позиције широм свог царства поставио своју браћу (њих
21). Након његове смрти, они су се побунили и поделили су провинције међу собом. Током овог
турбулентног периода, Авганистан је имао бројне краткотрајне владаре, све до Дост Мухамед
Кана, који се прогласио принцем 1826. године.[76] Панџаб је освојио Рањит Синк, који је извршио
инвазију на Хајбер-Пахтунву, а онда је 1834. године освојио и Пешавар. Године 1837. Акбар Кан је
са авганистанском војском прешао хајберски превој да би поразили Сике у бици код Џамруда,
након смрти Харија Синк Наллвуа пре него што су се повукли у Кабул.[77][78] До тада су Британци
већ почели да напредују са истока те је започет први Англо-авганистански рат, један од првих
већих сукоба током Велике игре.[79]