С Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацијуИди на претрагу

Туркменистан
Türkmenistan (туркменски)
Түркменистан (туркменски)
Застава
Застава
Грб Туркменистана
Грб
Химна: Химна независне, неутралне, државе Туркменистана
Garaşsyz, bitarap, Türkmenistanyň döwlet gimni
МЕНИ0:00
Положај Туркменистана
Главни град Ашхабад
Службени језик туркменски
Владавина
Облик државе Председничка република
— Председник Курбанкули Бердимухамедов
— Потпредседник Рашит Мередов
— Председавајући Меџлиса Гулсат Мамедова
Историја
Независност од Совјетског Савеза
— проглашена 27. октобар 1991.
— призната 8. децембар 1991.
Географија
Површина ‍
— укупно 488.100 km2 (52)
— вода (%) 4,9
Становништво ‍
— 2014.[1] 5.171.943 (117)
— густина 10,6 ст./km2 (208.)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2016
— укупно $93,271 милијарди (86.)
— по становнику $17.072
Валута Манат
— код валуте TMM
Остале информације
Временска зона UTC +5
Интернет домен .tm‍
‍
Позивни број +993
Туркменистан (туркменски: Türkmenistan, Түркменистан), позната и као Туркменија, је
држава у централној Азији[2]. Граничи се са Авганистаном, Ираном, Казахстаном,
Узбекистаном и излази на Каспијско море.

Садржај
1 Историја
2 Политика
2.1 Људска права
3 Административна подела
4 Географија
4.1 Положај
4.2 Геологија и рељеф
4.3 Воде
4.4 Флора и фауна
4.5 Клима
5 Привреда
6 Становништво
7 Култура
8 Види још
9 Референце
10 Литература
11 Спољашње везе
Историја
За више информација погледајте: Историја Туркменистана
Територија Туркменистана има дугу и променљиву историју, јер су армије разних
царстава пролазиле кроз ову земљу на путу ка пожељнијим територијама.

Александар Велики је освојио територију у 4. веку пре нове ере, на свом путу ка
Индији. Након 150 година, Персијско царство је поставило своју престоницу у Ниси,
области која се налази у предграђима данашњег Ашхабада. У 7. веку нове ере, Арапи
су освојили регион, и са собом донели ислам и блискоисточну културу. Отприлике у
ово доба је успостављен чувени Пут свиле као главна трговачка рута између Азије и
Европе.

Област Туркменистана је ускоро постала позната као престоница Великог Хорасана када
је калиф Ал-Мамун преместио своју престоницу у Мерв.

Средином 11. века, моћни Турци Селџуци су сконцентрисали своју снагу у територији
Туркменистана у покушају да се прошире у Авганистан. Царство Селџука се срушило у
другој половини 12. века, и Туркмени су изгубили своју независност када је Џингис-
кан преузео контролу над Каспијским морем на свом путу на запад. У наредних седам
векова, Туркмени су живели под разним царствима и водили константне међу-племенске
ратове.

До 1894. царска Русија је преузела контролу над Туркменистаном. Октобарска

револуција 1917. и политички немири који су уследили довели су до проглашења
Туркменске Совјетске Социјалистичке Републике као једне од 15 република Совјетског
Савеза 1925. године. У ово време су формиране модерне границе Туркменистана.

Године 1991, распадом Совјетског Савеза, Туркменистан је постао независан. Бивши

комунистички вођа, Сапармурат Нијазов, је остао на власти све до своје смрти 2006.
године.

Политика
За више информација погледајте: Политика Туркменистана
Доживотни председник Сапармурат Нијазов, бивши бирократа комунистичке партије
Совјетског Савеза, је владао Туркменистаном од 1985, када је постао вођа локалног
огранка комунистичке партије. Држао је апсолутну контролу над земљом, толико да је
цео државни буџет ишао преко његових приватних рачуна. Председникова Демократска
партија Туркменистана (бивши комунисти), је једина законом дозвољена странка, па је
опозиција у илегали. Туркменистаном доминира свепрожимајући култ личности који
уздиже председника Нијазова као Туркменбаши ("вођа свих Туркмена"). Његов лик је
осликан по целој држави, од новчаница до флаша вотке. Лого туркменске националне
телевизије је његов профил. Две књиге које је он написао су обавезна лектира у
школама, ауто-клубовима и домовима. Институције које не могу бити назване по њему
су назване по његовој мајци. Сви сатови морају да носе његов лик на себи. Дивовска
позлаћена статуа, висока 15 m, стоји на ротирајућем постољу, тако да је лицем увек
окренута према сунцу, и баца светло на престоницу. Нијазов је иначе веома низак,
има једва 150 cm.

Међу Туркменима је популаран слоган "Halk! Watan! Türkmenbashi!" што значи „Народ!
Отаџбина! Вођа!" и подсећа на нацистички слоган "Ein Volk, ein Reich, ein Führer"
(Један народ, једна држава, један вођа). Нијазов је написао нову туркменску
химну/оду самом себи. Националну химну/оду је осудило неколико међународних група
које се баве заштитом људских права, јер њен текст охрабрује прогон хомосексуалаца.
Стране компаније које желе да експлоатишу велике изворе природног гаса
Туркменистана су сарађивале са Нијазовим. Његову књигу Рухнама, која се у
Туркменистану поштује готово као свето писмо, су управо због овог разлога страни
индустријалци превели на многе језике, укључујући пољски, мађарски и банту.

Људска права
За више информација погледајте: Људска права у Туркменистану
Питања људских права у Туркменистану као ауторитарној држави, укључују и питања
верских слобода. Према Форуму 18, упркос међународном притиску, власти пажљиво
мотре на све религијске групе, а правни оквир је толико стегнут да се многе групе
одлучују на деловање у подземљу уместо да пролазе кроз све службене процесе који
делују попут баријера. Присталице протестантизма су погођене, као и групе попут
Јеховиних сведока и Харе Кришне. Припадницима Харе Кришне није допуштено да траже
донације на главном аеродрому.

Према Светском индексу слободе штампе Репортера без граница за 2005, Туркменистан
има треће по реду најлошије услове за слободу штампе у свету. Никоме није допуштено
да описује председника или његову породицу у негативном светлу. Такође, није
допуштено помињање да је председник веома низак човек, нити да носи тупе.

Административна подела
За више информација погледајте: Покрајине Туркменистана
Туркменистан је административно подељен на 5 покрајина или вилајета (welayat) и
један независни град, Ашхабад.

TurkmenistanNumbered.png
Име ISO 3166-2 Главни град Површина[3] Становништво (2005)[3] Кључ
Град Ашхабад / Ашхабад 470 km² 871.500 /
Покрајина Ахал TM-A Анау 97.160 km² 939.700 1
Покрајина Балкан TM-B Балканабат 139.270 km² 553.500 2
Покрајина Дашогуз TM-D Дашогуз 73.430 km² 1.370.400 3
Покрајина Лебап TM-L Туркменабат 93.730 km² 1.334.500 4
Покрајина Мари TM-M Мари 87.150 km² 1.480.400 5
Географија

Мапа Туркменистана
За више информација погледајте: Географија Туркменистана