Узбекистан, званично Република Узбекистан (узб.

Oʻzbekiston Respublikasi) држава је

у Централној Азији[3]. Потпуно је окружена копном, а граничи се са Казахстаном на
западу и северу, Киргистаном и Таџикистаном на истоку, и Авганистаном и
Туркменистаном на југу.

Садржај
1 Географија
1.1 Положај
1.2 Геологија и рељеф
1.3 Воде
1.4 Флора и фауна
1.5 Клима
2 Историја
3 Становништво
3.1 Највећи градови
3.2 Религија
4 Војска
5 Административна подела
6 Привреда
7 Референце
8 Спољашње везе
Географија
Главни чланак: Географија Узбекистана
Положај
Са површином од 447.000 km² (што приближно одговара површини Шпаније или
Калифорније), Узбекистан се протеже ширином од 1.425 km од запада ка истоку, и 930
km у правцу север-југ. Будући да се на југозападу граничи са Туркменистаном, на
северу са Казахстаном и Аралским језером, Узбекистан је не само једна од највећих
централноазијских држава, већ и једина држава која има заједничку границу са још
четири такве. Узбекистан се граничи и са Авганистаном на југу. Са изузетком
Лихтенштајна, Узбекистан је једина земља на свету двоструко заклоњена од мора, тј.
нема излаз на море, нити се граничи са неком државом која излази на море.

Геологија и рељеф
[икона]
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
Узбекистан је углавном пустињска земља са свега 10% обрадивог земљишта (то укључује
интензивну пољопривреду и наводњаване долине). Кизил Кум, једна од најпространијих
пустиња у средњој Азији, покрива знатан део западне територије Узбекистана.

Највиши врх у целој земљи је Adelunga Toghi и достиже 4301 m надморске висине.

Воде
[икона]
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

Језеро Чарвак
Аму Дарја и Сир Дарја су две најзначајније реке у Узбекистану, и у централној Азији
уопште, и уливају се у Аралско језеро. Укупна дужина Аму Дарје је 1437 km, а Сир
Дарје 2137 km.

Аралско језеро, смештено између Узбекистана и Казахстана, доживљава невероватно

смањивање своје површине почев од 60-их година прошлог века; ситуација прети да
прерасте у праву еколошку катастрофу за цео регион. Између 1960, када је покривало
68.000 km², и 2000, његова површина је преполовљена. Ако се садашњи негативни тренд
настави, језеро би могло у потпуности да ишчезне са лица Земље већ 2025. године.

Флора и фауна
[икона]
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
Клима
[икона]
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

Карта Узбекистана
Преовлађује континентални тип климе, сув и са много контраста, са релативно хладним
зимама (-10° у појединим регијама), и врло топлим летима (+40 °C).

Историја
Главни чланак: Историја Узбекистана
Најстарија од познатих цивилизација на подручју Узбекистана је била Бактрија која
први пут настаје око 2500. п. н. е. с главним градовима у данашњем Туркменистану.
Ова најстарија цивилизација чији остаци су откривени тек пре 30 година је још увек
готово непозната на западу.

Њеном пропашћу долази до политичког вакуума током којег се ирански номади

насељавају на овом подручју и потом тамо стварају нове цивилизације које добивају
имена: Бактрија, Согдијана и Тохарци. У ово доба спада оснивање градова Самарканд и
Бухара који доживљавају процват стварањем трговинског пута према Кини који ће потом
добити име Пут свиле. До првог правог процвата овог пута ипак ће доћи тек у 2. веку
п. н. е.

Убрзо по стварању Ахеменидског краљевства у 5. веку п. н. е. остаци ових

цивилизација су били анектирани од стране Ахеменида, а на том подручју ће бити
организована 18. сартрапија која ће се звати Согдијана. Освајања Александра Великог
који је био предузео против Дарија III и његово рушење Ахеменидског краљевства
доводи његову војску на подручје сада већ бивше саптрапије Согдијана где жестоко
слама њен отпор 328. п. н. е. пошто се она одбила предати. Овај пораз значио је
уједно и крај династије Ахеменида. Након његове смрти ово подручје јужног
Узбекистана постаје део Грчко-бактријског краљевства које ће пропасти око почетка
нове ере, а целим подручјем ће завладати прво Партија, а онда њен наследник
Сасанидско краљевство. У трговачком смислу 7 векова између почетка нове ере и
арапских освајања постаје златно раздобље за узбекистанске градове на путу свиле
пошто од Хадријановог зида у данашњој Шкотској па до Жутог мора постоје само 3
велике државе које дарују стабилност и сигурност трговини. Иако се један од
најстаријих светских градова - Самарканд - нашао изван граница Персије, његов
напредак је захваљујући Путу свиле били загарантован све до турских грађанских
ратова, пошто у 6. веку град улази у састав турског каганата.

Самарканд

Арапи, предвођени трупама генерала Qutayba ibn Muslim-а, освајају данашњу

територију Узбекистана око 712, да би ту коначно учврстили власт после Битке за
Талас. Они су и наметнули ислам центалноазијским народима, који су дотад
практиковали зороастризам.

Саманиди су прва персијска династија која је поново успоставила власт у Узбекистану

(819—1005), окончавши тако дугу арапску превласт над тим простором.

Велики монголски завојевач Тамерлан (1336—1405), рођен недалеко од Самарканда,

основао је моћно царство које је обухватало више земаља средње Азије, између
осталог и Узбекистан. Његово царство пало је 1507. у руке узбечке династије
Шајбанида. Тамерлан је за собом оставио богату културну баштину, висока научна и
уметничка достигнућа, пре свега у Самарканду и Херату.

Руси су се појавили у овом региону крајем XIX века, након блиставе победе трупа
предвођених генералом Михаилом Черњајевим. Потчинили су најпре 1884. калифате
Бухару и Хиву, а затим и источну област данашњег Узбекистана, укључујући ту и
Ташкент. Освојене територије реорганизоване су у оквиру нове административне
јединице назвате Туркестан. У марту 1876, под руску власт потпао је и халифат
Ћоћон.

Узбекистан као засебна република јединственог народа постоји тек од 27. октобра
1924, када је више мањих територија у централној Азији уједињено у Совјетску
Социјалистичку Републику Узбекистан. Узбекистан је постао део Совјетског Савеза
1925.

После неуспеха у постизању споразума којим би се СССР реорганизовао и наново

конституисао, за шта се Узбекистан ревносно залагао, проглашена је независност 1.
септембра 1991. године. Од 1990. до смрти 2. августа 2016. земљом је руководио
аутократски председник Ислам Каримов.