Ispitno pitanje 68.

 Analizirati vrednost glikemije i

objasniti princip oralnog testa tolerancije glukoze
(OGTT)

Oralni test tolerancije na glukozu predstavlja test za ispitivanje metabolizma ugljenih

hidrata. Ovaj vid testa se najčešće koristi u cilju otkrivanja poremećaja u metabolizmu
ugljenih hidrata (diabetes mellitus, intolerancija glukoze), u cilju ranog otkrivanja
(skrininga) diabetes mellitusa i za otkrivanje gestacijskog diabetesa u trudnoći.

Za izvođenje testa neophodno je da osoba tri dana pre izvođenja ima normalnu,
umerenu ishranu (sa oko 200-250g ugljenih hidrata) da bude umereno fizički aktivna i
da ne koristi lekove koji mogu uticati na metabolizam ugljenih hidrata. Najmanje 12
sati pre izvođenje ne treba da uzima hranu, pola sata pre izvođenja mora da miruje.
Test se izvodi rano ujutru između 7h i 8h.Tokom testa ispitanik treba da miruje, ne
sme da puši niti da jede. Za ovu analizu koristimo isključivo serum venske krvi,
takođe u izuzetnim slučajevima može se koristiti i puna krv ili plazma/serum kapilarne
krvi. Odrasle osobe opterećujemo sa 75g glukoze, trudnice sa 100g glukoze, dok se
deci daje 1,5g glukoze na kilogram telesne mase i to maksimalno do vrednosti od
75g. Koristimo 150 ml 50% rastvora glukoze, koji sadrži 75g glukoze u 150 ml
rastvora.

Glikemija se određuje na tašte, pre uzimanja glukoze, zatim 30, 60, 90, 120 minuta
posle uzimanja 150 ml 50% glukoze. Glikemija može biti:

 Manja od 7,8 mmol/l – normalna tolerancija glukoze

 Između 7,8-11,1 mmol/l – smanjena tolerancija glukoze
 Veća od 11,1 mmol/l – diabetes mellitus

Vrednosti normalne glikemije su od 3,6-6,1 mmol/l.

Na osnovu analize urađenog OGTT kod ove osobe, možemo zaključiti da nakon 120
minuta od momenta opterećenja organizma glukozom, glikemija ispitanika se vratila
u fiziološke granice. Na osnovu slike vidimo da je glikemija ispitanika posle 120
minuta 5,8 mmol/l. Shodno tome, mehanizmi glikoregulacije su uredni.