УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Семинарски рад

Томазо Кампанела – Град Сунца

Студент Ментор

Митар Гаљак Проф. др Јасна Парлић-Божовић

 1. УВОД

Томазо Кампанела (1568-1639) био је италијански филозоф, песник,

астролог и теолог, утописта. Припадао је роду доминиканаца (доминикански род),
католичком религиозном реду просјачке браће, познатом по оснивачу Св. Доминику
Гузману који је овај ред основан још 1216. ради ширења католичке вере.

Доминиканци, којима је припадао и Кампанела инсистирали су на контемплацији,

учењу, проповедању, подучавања и мисионарству односно ширењу својих идеја. Њихови
водећи теолози били су Тома Аквински и Алберт Велики. Томазо Кампанела у овом свом
најпознатијем делу Град Сунца (Civitas Solis) даје своју верзију визије идеалне државе и
идеалног друштва, чији је основни циљ култура и људска срећа.

Његов Град Сунца има јасну хијерархију, јасан ред у тој држави и друштву и јасну
поделу рада у таквом идеално замишљеном друштву. Он сматра да је приватна својина
узрок свих несрећа, те ће његово дело у будућности наићи на оштре полемике, критике
или похвале.

Кампанелин Град Сунца треба посматрати као критику италијанског друштва

крајем 16. и почетком 17. века. Ренесанса у том 16. веку почиње да шири свој утицај,
античко доба се почиње детаљно проучавати, након историјски мрачног периода средњег
века, те се античко мишљење и начин живота почиње прихватати. Друштво тога доба
тежи хуманистичком образовању, култура и друштвене прилике се нагло мењају те се
Аристотел и Платон почињу опет детаљно проучавати и „слушати“.

Највећи утицај на Кампанелу и његово писање имао је Томас Мор и његово дело
„Утопија“ те их треба сматрати као претечу социјализма. Карактеристично за његов живот
је и да је провео читавих 27 година у затвору због језуита.
 2. ГРАД СУНЦА

Кампанелино дело представља једну врсту „идеје филозофске државе“. У овом

делу можемо видети снажан утицај Сократа, јер морално васпитање он види у знању
(образован човек неће грешити). Васпитање је по Кампанели подређено утицају државе.

Ово дело је замишљено као песнички дијалог две особе, како их је он назвао
Велики Хоспиталац и Ђеновљанин, заповедник брода. Дијалог почиње причом о
пловидби, где Ђеновљанин описује како је пропутовао цео свет и искрцао се у Тапробану
(данашњи Цејлон или Суматра).

Град је издигнут на брду, у равничарском пределу од две миље, површине седам

миља, дели се на седам појасева који се зову седам планета, и како он описује из једног у
други појас се улази преко 4 калдрмисана друма и кроз 4 врата окренута ка 4 стране света.
Град је специфично направљен како би било тешко освојити га од стране њихових
непријатеља. Појасеви су насути земљом, утврђени бастионима, кулама и рововима. Свој
улазак у тај град описује тако што на улазу са северне стране види бројне бедеме и
тврђаве, лукове на којима се налазе ходници за шетњу, а које одоздо држе стубови. На
почетку овог дела, додатно се описују дворци, њихов ентеријер, украшени ходници и
галерије, изглед округлог храма и куполе. 1

Након што Ђеновљанин у потпуности опише изглед града, купола, двораца,

тврђава и кула, дијалог се наставља описивањем начин управе у том граду. У Тапробани је
врховних владар Хох (Сунце), а нашим језиком би се рекло метафизичар. Хох је глава
свих, и у телесном и у духовном погледу, у свим питањима, несугласицама и сукобима,
Хох је тај који доноси коначну одлуку. Хох има три помоћника, савладара Пон, Син и
Мор или нашим језиком Моћ, Мудрост, Љубав (Potentia, Sapientia, Amor). У делокругу
Моћи (Мора) је све оно што се односи на војску, рат и мир, али он није изнад Хоха. У
његовој моћи су војни чинови, војници, утврђења, ратне машине и др. 2

У делокруг Мудрости спадају слободне вештине, занати и науке. Постоје

чиновници који се називају разним именима (астролог, козмограф, аритметичар, геометар,
историчар, песник, ретор, лекар, политичар и др.; за њих постоји само једна књига коју
зову Мудрост и у којој су све науке изложене укратко и прилично су јасне.3

У Граду Сунца је све заједничко, па тако и жене. Нико не прима више него што
заслужује, али се и не узима оно што је потребно. Становници Града Сунца су и богати и
1
Kampanela, T. (1964). Grad sunca : sa studijom Pola Lafarga o T. Kampaneli. Beograd: Kultura, str. 5-7.
2
Исто, 7-9.
3
Исто, 9-11.
сиромашни уједном, јер имају све и немају ништа. Сви вршњаци се међусобно називају
браћом, заједнички се васпитавају. Васпитање деце је за становнике Града Сунца изузетно
битно, већ после треће године познају азбуку, о деци брину најученији старци, уче их и
физичким вежбама и јачању. Његова идеја идеалне државе је потпуни колективизам,
заједнички рад на свим пословима.

Становници Града Сунца владају свим језицима јер шаљу своје испитиваче ради
упознавања туђих обичаја, снага, историје. Народ овог Града је дошао из Индије,
побегавши од покоља Монгола који су им опљачкали земљу. Расподела свега је у рукама
чиновника. Пријатељство је за становнике овог Града нешто што се најбоље спозна у рату,
болести, стицању науке, где се користе узајамним помагањем и знањем. 4

Колико ми имамо врлина, толико они имају чиновника (Великодушност, Храброст,

Чедност, Дарежљивост, Усрдност и Истина, Доброчинство, Захвалност и др.). Чиновници
се бирају тако што се у школама установи да они одговарају некој од тих врлина. У Граду
Сунца нема разбојништва, нема убистава, насиља, главне оптужбе у Граду Сунца су за
незахвалност, злобу, лењост, гнев...Исмевају нам се јер ми мајсторе зовемо простацима, а
сматрамо племенитима оне који не знају ниједан занат, живе беспослено. 5

Достојанство Сунца, односно врховног поглавара у Граду Сунца може достићи

само онај који зна историју свих народа, њихове обреде, законе, зна све Републике и
Монархије, састав и историју неба и земље, зна све занате. Јако је битно изучити
метафизику и теологију, упознати корене свих вештина и наука. До 36. Године, нико не
може да се уздигне на такво место, а ова дужност траје све док се не пронађе неко ко боље
познаје све ово, неко ко је паметнији и способнији. Ђеновљанин је био потпуно изненађен
њиховим истинитим изјавама, дете у Граду Сунца, свако треће, мора да зна један страни
језик, деца немају одмор, иду у поља, лове, уче земљорадњу.6

Занатима и апстрактним наукама се баве оба пола, стим да теже занате раде само
мушкарци: орање, сетва...Ткање, предење, шишање косе су женски послови, док је
послуживање за столом обавеза деце до 20 година. Столови током оброка су у два реда, са
једне стране су мушкарци, са друге жене, свако има свој убрус, чинију, чорбу и јело.
Мењају одела четири пута годишње, када Сунце улази у знаке Овна, Рака, Теразија и
Јарца. 7

Што се тиче рађања деце, жене пре 19. године не ступају у односе са мушкарцима,
док мушкарац не може имати потомство пре 21. године. Може и раније, али је за то
потребно одобрење од главног учитеља за рађање деце. Астролог и лекар на основу
астрологије одређују време погодно за полне односе између жене и мушкарца, који су
4
Исто, 12-14.
5
Исто, 14-17.
6
Исто, 17-18.
7
Исто, 20-22.
одређени по више категорија (дебеле са мршавима, мршаве са дебелима, стасите и лепе са
пријатним и снажним момцима, ради равнотеже). Када се породе, одојче се после 2,5г.
Даје на чување учитељицама и учитељима, и затим учи, шета, трчи итд. 8

Имена деце одређује Метафизичар по особинама. Један је Лепи, други Носоња итд.
Постоје казне за жене које боје лице како би биле лепше, или оне које носе високе
потпетице како би биле височије. Кућне ствари и јела се не цене пуно, јер се једе ради
потребе. Преко дана сви носе бела одела, ноћу вунена или црвена, док не воле црну боју и
Јапанце који воле ту боју. За најодвратнији порок сматрају гордост. Становници и учени
људи овог Града тврде да тешко сиромаштво чини људе неваљалцима, варалицама и
лоповима. Жене су код Солараца заједничке и у послуживању и у браку. 9

У наставку се дијалог води о рату. Владар Моћ има пред собом: Команданта
оружаних снага, артиљерије, пешадије, коњице...Испод њих су руководиоци и први
мајстори те вештине. И жене се обучавају како би помогле у одбрани града. Образују се
војно тако да потпуно одбаце страх. Њихови главни непријатељи су 4 народа на острву
који завиде њиховој срећи, нападају их Индуси, али их Соларци редовно побеђују.
Соларци илити становници Града Сунца имају посебну особу под именом Преговарач
(свештеник), који након завршетка рата тражи решење за крај сукоба. У рату се
улогоравају на посебан римски начин, имају ратни савет који чине од 5 до 10 команданата.
Награђују венцем од зеленила оног који се први попне на непријатељски бедем, али и оног
који помогне брату у рату. Сваки коњаник носи по копље и два пиштоља, други носе
буздоване. Постоје и казне за оне који не укажу помоћ пријатељу. Сва имања која су
освојена у рату, заједничка су. Град чувају страже на 4 капије, дању жене а ноћу
мушкарци. Рат, земљорадња и сточарство су за Соларце најбитнија занимања,
најцењенија.10

О земљи и раду имају дивну књигу „Георгика“, трговина се одвија пред градским
капијама. Ту је и књига „Буколика“ о раду на земљи, прављењу сира, масла, бризи о
плодовима и др. Поморска вештина је изузетно битна, познају звезде и морске плиме и
осеке. Говоре да ће цео свет доћи да живи по њиховим обичајима. У политичком су савезу
са Кинезима, Сијамом, Калкутом и Каукацином. 11

Хране се животињском и биљном храном, месом, маслом, медом, сиром, поврћем.

Деца једу четири пута дневно, а могу да живе и до 200 година. У пићу су умерени,
забрањено је пити вино до 19. Године, једу по саветима Главног Лекара. Пронашли су
много тајних лекова за борбу против падавице, сифилиса.

8
Исто, 23-25.
9
Исто, 26-28.
10
Исто, 30-35.
11
Исто, 35-38.