INTRAKRANIJALNA KRVARENJA

Intracerebralno krvarenje ( Haemorrhagia cerebri)

To je krvarenje unutar moždanog tkiva.

Etiopatogeneza

Arteriosklerotični krvni sudovi nisu elastični i teško odolevaju naglom

povećanju krvnog pritiska. Nekroze u zidu krvnog suda, lažna aneurizma i
druge kongenitalne malformacije krvnih sudova takođe uvećavaju
opasnosti od hemoragije.

Okolnom encefalomalacijom krvni sud gubi potporu i prska, ali se ne sme

zanemariti ni hemoragija posle trauma, u slučaјevima tumora mozga ili
metastaza, kao i hemoragična dijateza. Dodatnim faktorima mogu se
smatrati fizički i psihički nаpori, sunčanicа, ерilepsija i intoksikacija
organizma.

Prskanje patološki izmenjenog krvnog suda nastaje pri naglom skoku

arterijskog pritiska. Krvarenje može nastatii usled slivanja
mikrohemoragickih ognjišta ili rezultat spazma i nekroze tkiva krvnog suda.
Zbog staze otežano je vraćanje krvi u srce, pa je zid moždanog krvnog
suda lišen kiseonika, što jos izrazitije dovodi do vece propustljivosti i
dijapedezе krvi i krvnih elemenata kroz zid krvnog suda. Krv može prodreti
komore ili subarahnoidni prostor.

Klinicki simptomi.

Izuzetno retko simptomi se javljaju postepeno

(glavobolja,vrtoglavica,zujanjr u ušima i blagi žarišni simptomi).

Česce je nagla pојava simptoma: žestok bol u glavi, obično praćen jaukom.
Bolesnik brzo gubi svest, sve do kome (produbljivanje kome je loš
prognostički znak).
Bolesnik je zažaren i cijanotičan, oznojen. Disanje mu je duboko i
nepravilno. Arterijski pritisak je najčesce povišen. Oči bolesnika upravljene
su prema žaristu krvarenja, odnosno suprotno od oduzete polovine tela.

Ako simptomi krvarenja ne odgovaraju teorijski očekivanim, obično se

pretposia lja da je krv, najčesce po sili Zemljine teže, prodrla u udaljene
strukture mozga i izozvala simptome koji ne odgovaraju vaskularizacionom
području rupturiranog krvnog suda.

Hemiplegija, nepravilne motorne oduzetosti ekstremiteta, epileptički

napadi, kao i afazija, agnozija i anestezija (ukoliko je bolesnik svestan)
znaci su intracerebralne hemoragije. Zenica je šira nа strani krvarenja,
mada one mogu biti i obostrano proširene.

Bolesnik nema mogućnosti kontrole svojih sfinktera, а орasnost od

lokalnih dekubitusa je značajna. Prodor krvi u komore mozga ima tešku
prognozu ili, česce, smrtni ishod.

Infarkt mozga nastao usled embolije ili tromboze i moždana krvarenja

nazivaju se zajednickim imenom apopleksija (moždana kap). Zbog brzine
nastajanja i razvoja nazivaju se i ictus apoplecticus. 

Subarahnoidno krvarenje (Haemorrhagia subarachnoidalis)

Ovo krvarenje predstavlja izliv krvi iz rupturiranih moždanih arterija u

subarahnoidni prostor. Ruptura krnog suda nastaje traumatski ili spontano.

Etiologija

Najčešći uzrok je aneurizma s nekrotičnimzidovima, koja prska u trenucima

skoka arterijske tenzije, usled emocionalnih šaržiranosti ili iz nekih drugih
razloga. I drugiuzročni faktori imaju značaja, npr traume, ateroskleroza,
infektivne bolesti, komplikacije cerebralnih hemoragija, vaskularne
kongenitalne anomalije, neoplazme I sl.

Klinički simptomi
Simptomi nastaju naglo. Žestoka glavobolja praćena je poovraćanjem.
Postepeno ili naglo, nastaje poremećaj ili gubitak svesti. Muka, povraćanje
I ukočenost vratne muskulature upućuju na nadražaj moždanica.

Veoma značajan nalaz predstavlja bradikardija (usporen rad srca), koja

možeiznositi 40 - 50 otkucaja u minutu i može da posluži kao indirektni
pokazatelj veličine intrakranijalnog pritiska.

Na dijagnozu ukazuju simptomi intrakranijalne hipertenzije, meningealni

simptomi, žarišni simptomi I krvav likvor.

Simptomi intrakranijalne hipertenzije dvostruko su uslovljeni: izlivena krv

pritiska na strukture mozga, a hemolizirana krv utiče hemijski na povećano
lučenje likvora, uz istovremeno smanjenu recorpciju likvora. Simptomi
zavise od toga da li se kolekcija nalazi na bazi ili na konveksitetu mozga.

Pri bazalnoj lokalizaciji dominiraju bulbomotorne smetnje zbog poremećaja

pokretača očnih jabučica (III, IV I VI moždani nerv). Vrlo je opasno ako
kolekcija krvi vrši pritisak na vitalne centre moždanog stabla.

Krvarenje na konveksitetu daje simptome kortikalnih oštećenja s motornim

ispadima tipa monopareza, koje mogu biti udružene sa afazijom (ukoliko je
zahvaćena dominantna hemisfera). Mogu nastati I drugi žarišni simptomi
(npr epileptički napadi).

Među psihičkim smetnjama dominiraju mentalna konfuzija koja je praćena

nesposobnošću upamćivanja (amnezija fiksacije) I dezorijentacija.

Likvor, koji je krvav, ističe pod povećanim pritiskom I potvrđuje teorijsku

očekivanu dijagnozu.

Lečenje

Hiruška intervencija se izvodi na aneurizmatično promenjenom krvnom

sudu. Dalji terapijski I rehabilitacioni postupak sličan je kao kod prethodnih
vaskularnih oboljenja.

Konzervativno lečenje se sastoji u najstrožem mirovanju (bolesnik ne sme

da ustaje ni za obavljanje fizioloških potreba). Na svaki način treba sprečiti
nemir (neuroleptici, benzodiazepini) i konvulzije (phenobarbital natrijum,
diazepam, parenteralno), jer mogu da izazovu novo krvavljenje. Kontrola
krvnog pritiska je takođe veoma važna mera kao i nadoknada 2 - 3 litra
tečnosti dnevno.

Pošto su aritmije srca dosta česte a neurogeni edem pluća može da se javi
vrlo rano neophodno je kardiopulmonalno nadgledanje. Nekada je korisna
pažljiva lumbalna punkcija i hipervolemična hemodilucija primenom
dekstrana.

Hiperosmolarni rastvori mogu da smanje edem mozga i da smanje

inrakranijalni pritisak.

Veoma je značajno pitanje kada treba intervenisati hirurški i kod kojih

bolesnika. Opšta je saglasnost da se može intervenisati pre razvoja
vazospazma, tj. prva tri dana, kod bolesnika koji nisu u komi. U ostalih
treba sačekati povlačenje vazospazma pre nego što se počne sa
arteriografskim ispitivanjima i planiranjem intervencije, a to je najčešće oko
tri nedelje.

Marija Vukadinović

Sofija Marković

Sofija Miletić

Miljana Petrović I

Marija Stanković 3-1