Elektrotehn Opsti 1 2018

Страна 2 – Број 1
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 18. јануар 2018.

18. јануар 2018. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 1 – Страна 3
Б: Листа изборних предмета према програму образовног профила

РАЗРЕД
Рб Листа изборних предмета
I II III IV
Општеобразовни предмети
1. Музичка култура* 1 1
2. Екологија и заштита животне средине* 1 1
3. Изабрана поглавља математике 2 2
4. Историја (одабране теме)* 2 2
5. Физика 2 2
6. Логика са етиком* 2 2
НАПОМЕНА: * Ученик изборни предмет бира једном у току школовања
Остали обавезни облици образовно-васпитног рада током школске године
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО

часова часова часова часова часова
Час одељенског старешине 74 72 70 62 278
Додатни рад * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Допунски рад * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Припремни рад * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
– Ако се укаже потреба за овим облицима рада
Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године по разредима
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

часова часова часова часова
Екскурзија до 3 дана до 5 дана до 5 наставних дана до 5 наставних дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Други страни језик 2 часа недељно
Други предмети * 1–2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секције и друго) 30–60 часова годишње
Друштвене активности – ученички парламент, ученичке задруге 15–30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе 2 радна дана
– Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним планом других обра
зовних профила истог или другог подручја рада, као и у наставним плановима гимназије, или по програмима који су претходно донети.
Остваривање школског програма по недељама
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

Разредно-часовна настава 37 36 35 31
Менторски рад (настава у блоку, пракса) 1 2 3
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2 2
Матурски испит 3
Укупно радних недеља 39 39 39 39
Подела одељења у групе
годишњи фонд часова

разред предмет / модул број ученика у групи – до
вежбе практична настава настава у блоку
I Рачунарство и информатика 74 15
Страна 4 – Број 1 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 18. јануар 2018.
II. САДРЖАЈИ НАСТАВНИХ ПРОГРАМА
А1: ОБАВЕЗНИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ
Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

– Проширивање и продубљивање знања о српском књижевном језику;
– Развијање и неговање језичке културе, поштовање правила књижевног (стандардног) језика у усмeном и писаном изражавању;
– Подстицање ученика на усавршавање говорења, писања и читања, као и неговање културе дијалога;
– Оспособљавање за ефикасно комуницирање;
– Оспособљавање ученика да користе стручну литературу и језичке приручнике;
– Продубљивање и проширивање знања о српској и светској књижевности;
– Оспособљавање за интерпретацију књижевних текстова;
Циљеви предмета: – Унапређивање књижевних знања и читалачких вештина;
– Упознавање и проучавање репрезентативних дела српске и опште књижевности, књижевних жанрова; књижевноисторијских појава и процеса у
књижевности;
– Унапређивање знања о сопственој култури и културама других народа;
– Развијање хуманистичког и књижевног образовања и васпитања на најбољим делима српске и светске културне баштине;
– Упућивање ученика на истраживачки и критички однос према књижевности;
– Обезбеђивање функционалних знања из теорије и историје књижевности;
– Развијање трајног интересовања за нова сазнања.
Годишњи фонд часова: 111
Разред: Први
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ НАЧИН
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити
ПО ТЕМАМА ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
у стању да:
Увод у проучавање – Увођење ученика у – разликује врсте уметности и – Врсте уметности, подела уметности – На почетку теме ученике упознати са
књижевног дела свет књижевног дела и њихова изражајна средства – Књижевност као уметност, књижев циљевима и исходима наставе / учења,
књижевност као науку и – објасни појам и функцију књи ност и друге уметности планом рада и начинима оцењивања.
уметност жевности као уметности и однос – Историја књижевности, теорија књи
књижевности и других уметности жевности, књижевна критика Место реализације наставе
– наведе научне дисциплине које се – Лирика као књижевни род: народна – Настава се реализује у учионици
баве проучавањем књижевности лирска песма и уметничка лирска песма
– познаје књижевне родове и врсте по избору Препоруке за реализацију наставе
и разликује њихове основне одлике – Епика као књижевни род: епска народ– Приликом обраде драмског дела мо
– одреди тему, мотив, сиже, фабулу, на песма (предлог „Кнежева вечера”), гућност посете позоришној представи и
лик и идеју у књижевном делу приповетка по избору и роман (предлог гледање снимка позоришне представе, а
– износи своје утиске и запажања Драгослав Михаиловић „Кад су цветале након тога разговор о драмском тексту и
о књижевном делу, тумачи његове тикве”) његовој позоришној реализацији. Такође
битне чиниоце и вреднује га – Драма као књижевни род: драма по је ову наставну тему могуће обрађивати
избору током целе школске године, па на при
мер структуру и одлике драмског дела
Књижевност старог – Упознавање ученика са – објасни значај митологије за – Сумерско-вавилонска књижевност: Еп обрадити на примеру „Ромеа и Јулије”, а
века митологијом, репрезен античку књижевност и развој о Гилгамешу (анализа одломка) структуру и одлике лирске и епске наро
тативним делима старог европске културе – Митови: о Танталу, Сизифу, Нарцису; дне песме обрадити током реализације
века и њиховим значајем – наведе имена аутора, називе митови о Троји: Парисов суд, Одисеј и теме Народна књижевност
за развој европске културе обрађених дела и класификује их Пенелопа, Ахил, Едип… – Народна књижевност се може обради
по културама којима припадају, – Хеленска књижевност: Хомер: ти по мотивима (рад у групама)
књижевним родовима и врстама Илијада (одломак)
– тумачи и вреднује уметничке – Софокле: Антигона Оцењивање
чиниоце у обрађеним делима – Стари и Нови завет (текстови по Вредновање остварености исхода
– објасни универзалне поруке избору) вршити кроз:
књижевности старог века – праћење остварености исхода
– тестове знања
Средњовековна књи – Упознавање са споме – наведе најзначајније споменике – Почеци словенске писмености:
жевност ницима јужнословенске јужнословенске културе, језик, Црноризац Храбар: „Слово о писме Оквирни број часова по темама
културе, развојем писма и писмо и век у ком су настали нима” – Увод у проучавање књижевног дела
језика, делима средњове – именује ауторе и дела – Рад Ћирила и Методија (15 часова)
ковне књижевности – разуме поетику жанрова средњо – Словенска писма и развој књижевног – Књижевност старог века (12 часова)
вековне књижевности језика – Средњовековна књижевност
– лоцира обрађене текстове у исто – Најстарији споменици јужнословенске (12 часова)
ријски контекст културе – Народна књижевност (14 часова)
– објасни значај средњовековне – Свети Сава: „Житије светог Симеона” – Хуманизам и ренесанса (11 часова)
књижевности за српску културу (одломак) – Општи појмови о језику (5 часова)
– анализира изабране текстове – Јефимија: „Похвала кнезу Лазару” – Фонетика (10 часова)
уз претходно припремање путем – Деспот Стефан Лазаревић; „Слово – Правопис (11 часова)
истраживачких задатака љубве” – Култура изражавања (21 час)
Народна књижевност – Указивање на народну – разликује лирске, епске и лирско- – Врсте народне књижевности
књижевност као израз епске песме – Лирска народна песма „Овчар и де
колективног мишљења – уочи одлике усмене уметности војка”, „Зао господар” (предлог)
и осећања, ризницу речи (колективност, варијантност, – Епска народна песма
народних обичаја, кодекс формулативност) „Бановић Страхиња”, Марко пије уз
етичких норми – процењује етичке вредности изне Рамазан вино”, „Бој на Мишару”
те у делима народне књижевности – Лирско-епске песме
– тумачи ликове, битне мотиве, (по избору)
фабулу, сиже, композицију и поруке – Народне проза
у одабраним делима (бајка по избору)
– упореди уметничку интерпре – Кратке народне прозне врсте
тацију стварности и историјске (избор)
чињенице кодекс етичких норми
Хуманизам и рене – Упознавање са поетиком – наведе најзначајније представни – Поетика хуманизма и ренесансе,
санса хуманизма и ренесансе, ке и њихова дела најзначајнији представници
њеним најзначајним пред – објасни значење појмова хумани – Франческо Петрарка: „Канцонијер”
ставницима и књижевним зам и ренесанса (избор сонета)
делима – наводи и на обрађеним делима – Ђовани Бокачо: „Декамерон” (припо
образлаже одлике епохе ветка по избору) или Данте Алигијери:
– упореди вредности средњег „Пакао” (одломак)
века са вредностима хуманизма и – Вилијам Шекспир: „Ромео и Јулија”
ренесансе – Сервантес: „Дон Кихот” (одломак)
– објасни значај уметности хумани
зма и ренесансе за развој европске
културе и цивилизације
Општи појмови о – Указивање на проуча – објасни функцију језика и појам – Место језика у људском друштву, бит
језику вање језика као система, језичког знака на својства језика, језик и комуникација
упознавање са његовом – разуме природу модерног књиже – Књижевни језик, језичка норма и
функцијом, друштвеном вног (стандардног) језика стандардизација
условљеношћу и исто – наведе фазе развоја књижевног – Језички систем и науке које се њиме
ријским развојем језика до 19. века баве
– наведе дисциплине које се баве – Књижевни језици код Срба до 19. века
проучавањем језичког система
Фонетика – Стицање знања из – уме да се служи правописом – Фонетика и фонологија
области фонетике (фо – разликује гласовне алтернације – Гласови књижевног језика и њихов
нологије) и морфофоно – влада акценатским гласовним изговор
логије књижевног језика системом књижевног (стандардног) – Гласовне алтернације сугласника
и способности да се та језика и да га примењује у говору (звучних и безвучних; с:ш, з:ж, н:м;
знања примене у говору и к,г,х:ч,ж,ш и к,г,х:ц,з,с; алтернације
писању. ненепчаних са предњонепчаним
сугласницима), гласовне алтернације
самогласника (промена о у е, непос
тојано а, промена сонанта л у вокал о),
и губљење сугласника са правописним
решењима
– Акценатски систем књижевног језика,
диференцијација у односу на дијалекат
ско окружење
– Основна правила акцентуације српског
књижевног језика
Правопис – Оспособљавање ученика – примени знања о гласовним – Главне норме писања великог и малог
да пишу у складу са алтернацијама у складу са језичком слова (на почетку реченице, наслови и
правописном нормом нормом натписи, властита имена, имена народа,
– примени употребу великог и географски појмови, небеска тела,
малог слова у складу са језичком празници, установе и организације,
нормом присвојни придеви на –ов и –ин, курто
– подели речи на крају реда у скла азна употреба великог слова, вишечлана
ду са језичком нормом имена земаља и остала вишечлана
имена, помоћне речи у именима, називи
серијских и апстрактних појмова, звања,
титуле…)
– Подела речи на крају реда
Култура изражавања – Оспособљавање ученика – опише стања, осећања, распо – Језичке вежбе
да користе различите ложења, изрази ставове, донесе – Стилске вежбе
облике казивања и функ закључке у усменом и писаном – Врсте функционалних стилова –основ
ционалне стилове изражавању не одлике
– разликује функционалне стилове – Разговорни функционални стил
– препозна и примени одлике раз – Књижевноуметнички функционални
говорног и књижевноуметничког стил
функционалног стила – Попуњавање формулара, захтева,
– попуњава формуларе, уплатнице, уплатница и сл.
захтеве и слично у складу са језич – Школски писмени задаци 4 х 2 + 2
ком нормом – Домаћи задаци

Разред: Други
ИСХОДИ
у стању да:
Барок, класицизам, – Упознавање са – наведе особености барока, класи – Барок и класицизам; поетика, главни – На почетку теме ученике упознати са
просветитељство европским културним, цизма и просветитељства и њихове представници у нашој и европској циљевима и исходима наставе / учења,
духовним и мисаоним представнике у књижевности књижевности планом рада и начинима оцењивања.
тенденцијама 17. и 18. – објасне значај Венцловића и – Гаврил Стефановић Венцловић:
века и њиховим утицајима Орфелина за развој језика и књи „Песме, беседе, легенде” Место реализације наставе
на српску књижевност жевности код Срба – Значај Венцловића и Орфелина за – Настава се реализује у учионици
– препозна одлике просветитељства развој књижевног језика код Срба
на обрађеним делима – Молијер: „Тврдица” Препоруке за реализацију наставе
– објасни значај Доситејевог рада – Просветитељство у Европи и код нас – Могућност гледања екранизације не
за српску културу и књижевност – Књижевно-просветитељски рад ких од дела реалистичке књижевности
– направи паралелу у обради Доситеја Обрадовића
истих мотива у европској и српској – Доситеј Обрадовић: „Писмо Оцењивање
књижевности Харалампију” Вредновање остварености исхода
– наведе особине ликова у обрађе – Доситеј Обрадовић: „Живот и при вршити кроз:
ним делима и заузме став према кљученија” (одломци) праћење остварености исхода
њиховим поступцима – Јован Стерија Поповић: „Тврдица” тестове знања
Романтизам – Упознавање са поетиком – наведе представнике романтизма – Романтизам у Европи и код нас (појам, Оквирни број часова по темама
романтизма, представни и њихова дела особености, значај, представници) – Барок, класицизам, просветитељство
цима и делима европске и – уочава и образлаже одлике – А. С. Пушкин: „Цигани” (одломак) (13 часова)
српске књижевности романтизма – А. С. Пушкин: „Евгеније Оњегин” – Романтизам (26 часова)
– изнесе свој суд о књижевним ( анализа Татјаниног писма Оњегину – Реализам (28 часова)
делима користећи стечена знања и и Оњегиновог одговора и анализа – Морфологија (10 часова)
сопствена запажања Оњегиновог писма Татјани и Татјаниног – Правопис (6 часова)
– препозна и усвоји вредности на одговора) – Култура изражавања (25 часова)
ционалне културе и разуме/поштује – Х. Хајне: „Лорелај”
културне вредности других народа – Ш. Петефи: „Слобода света”
– тумачи уметнички свет и – Вук Караџић – рад на реформи
стваралачке поступке у структури језика и правописа, рад на сакупљању
обрађених дела народних умотворина, лексикографски
рад, Вук као књижевни критичар и
полемичар, Вук као писац, историчар
и биограф
– Значај 1847. године
– Петар Петровић Његош: „Горски
вијенац”
– Бранко Радичевић: „Кад млидија`
умрети”
– Ђура Јакшић: „На Липару”,
„Отаџбина”
– Јован Јовановић Змај: „Ђулићи” и
„Ђулићи увеоци” (избор), Змајева сати
рична поезија (избор)
– Лаза Костић: „Међу јавом и мед
сном”, „Santa Maria della Salute”
Реализам – Упознавање са поетиком – наведе представнике правца и – Реализам у Европи и код нас (појам,
реализма, представници њихова дела особености, значај, представници)
ма и делима европске и – дефинише одлике реализма и – Балзак: „Чича Горио” или Толстој „Ана
српске књижевности објасни их на обрађеним књижев Карењина”
ним делима – Гогољ: „Ревизор”
– тумачи уметнички свет и – Милован Глишић: „Глава шећера”
стваралачке поступке у структури – Лаза Лазаревић: „Ветар”
обрађених дела – Радоје Домановић: „Данга” или
– процењује друштвене појаве и „Вођа”
проблеме које покреће књижевно – Симо Матавуљ: „Поварета”
дело – Бранислав Нушић: „Госпођа ми
– развије критички став и нистарка”
мишљење при процени поступака – Војислав Илић: (избор поезије)
и понашања јунака у обрађеним
делима
Морфологија – Систематизовање знања – одреди врсту речи и граматичке – Морфологија у ужем смислу
о врстама речи и њиховим категорије – Променљиве и непроменљиве врсте
облицима – употреби у усменом и писаном речи
изражавању облике речи у складу – Именице, придеви, заменице (њи
са језичком нормом хове граматичке категорије), бројеви
(укључујући бројне именице и бројне
придеве)
– Глаголи. Граматичке категорије
глагола
– Прилози, предлози, везници, речце,
узвици
Правопис – Оспособљавање ученика – примени правила одвојеног и – Спојено и одвојено писање речи
да пишу у складу са састављеног писања речи у складу (писање бројева и изведеница од њих,
правописном нормом са језичком нормом писање заменица и заменичких прилога,
спојеви предлога и других речци, глаго
ли и речце, писање негације)
Култура изражавања – Оспособљавање ученика – изражава размишљања и кри – Лексичке вежбе
да теоријска знања из тички став према проблемима и – Стилске вежбе
граматике и правописа појавама у књижевним текстовима – Домаћи задаци
примењује у усменом и и свакодневном животу – Школски писмени задаци 4 х 2 + 2
писаном изражавању у – препозна одлике стручно-научног – Упознавање са одликама новинарског
складу са језичком нор стила стила
мом, користе различите – примени одлике новинарског – Писање вести, извештаја, интервјуа и
облике казивања и функ стила других облика новинарског изражавања
ционалне стилове – Упознавање са одликама стручно-на
учног стила
– Милутин Миланковић: „Кроз васиону
и векове”

Разред: трећи
ИСХОДИ
у стању да:
Модерна – Упознавање са основ – наведе одлике правца, представ – Модерна у европској и српској –На почетку теме ученике упознати са
ним одликама правца, нике и њихова дела књижевности. Одлике симболизма и циљевима и исходима наставе / учења,
представницима и њихо – уочи и тумачи модерне елементе импресионизма планом рада и начинима оцењивања.
вим делима у изразу и форми књижевног дела – Шарл Бодлер: „Албатрос”
– анализира одабрана дела, износи – А. П. Чехов: „Ујка Вања” Место реализације наставе
запажања и ставове – Богдан Поповић: „Предговор – Настава се реализује у учионици
Антологији новије српске лирике”
– Алекса Шантић: „Претпразничко Препоруке за реализацију наставе
вече”, „Вече на шкољу”
– Јован Дучић: „Благо цара Радована” Оцењивање
(избор), „Јабланови” Вредновање остварености исхода
– Милан Ракић: „Долап”, „Искрена вршити кроз:
песма” 1. праћење остварености исхода
– В. П. Дис: „Тамница”, „Можда спава” 2. тестове знања
– Сима Пандуровић: „Светковина”
– Бора Станковић: „Нечиста крв”, Оквирни број часова по темама
„Коштана” или „Божји људи” ( припове – Модерна (29)
тка по избору) – Ратна и међуратна књижевност (33)
– Јован Скерлић: „О Коштани” или – Лексикологија (11)
„Божји људи” – Правопис (8)
– Петар Кочић: „Мрачајски прото” или – Култура изражавања (24)
приповетка по избору
Ратна и међуратна – Упознавање ученика – наведе одлике праваца, представ – Европска књижевност између два рата
књижевност са одликама међуратне нике и њихова дела Одлике експресионизма, футуризма,
књижевности, представ – наведе манифесте, књижевне надреализма
ницима и делима покрете и струје у књижевности – В. Мајаковски: „Облак у панталонама”
између два светска рата – Ф. Кафка: „Преображај” или Х. Хесе:
– успостави узајамни однос роман по избору или Е. Хемингвеј:
књижевних дела и времена у коме „Старац и море”
су настала
– анализира одабрана дела, износи – Р. Тагора: „Градинар” (избор )
запажања и ставове – Српска међуратна књижевност
– М. Бојић: „Плава гробница”
– Д. Васиљев: „Човек пева после рата”
– М. Црњански: „Суматра”
– М. Црњански: „Сеобе I”
– И. Андрић: „Ex Ponto”
– И. Андрић: „Мост на Жепи”
– И. Андрић: „На Дрини ћуприја”
– М. Настасијевић: „Туга у камену” или
Т. Ујевић: „Свакидашња јадиковка”
– Р. Петровић: „Људи говоре” (избор)
– И. Секулић: „Госпа Нола”
Творба речи – Систематизовање знања – препозна просте, изведене и – Просте, изведене и сложене речи
о основним правилима сложене речи – Основни појмови о извођењу речи
грађења речи – примени основне принципе – Важнији модели за извођење именица,
творбе речи придева и глагола
– Основни појмови о творби сложеница
и полусложеница
Лексикологија – Упознавање ученика са – препозна и одрeди вредност – Основни појмови из лексикологије
основама лексикологије лексеме (лексема, њено значење)
– уме да се служи речницима – Полисемија и хомонимија
– наведе примере синонима, анто – Синонимија и антонимија
нима, хомонима, жаргона… – Састав лексике српског књижевног
(стандардног) језика
– Дијалектизми,архаизми и
историзми,неологизми, жаргонизми,
вулгаризми
– Фразеологизми
– Термини
– Речници и служење њима
Правопис – Оспособљавање ученика – примени правописна правила у – Основна правила спојеног, полусложе
за примењивање знања писању сложеница, полусложени ничког и одвојеног писања
из језика и правописа ца и синтагми – Скраћенице
у складу са језичком – скраћује речи у складу са пропи
нормом саним правилима
Култура изражавања – Оспособљавање ученика – износи став, користи аргументе – Лексичке вежбе
да теоријска знања из и процењује опште и сопствене – Стилске вежбе
граматике и правописа вредности у усменом и писаном – Домаћи задаци
примењују у усменом и изражавању – Говорне вежбе
писаном изражавању – Школски писмени задаци 4 x 2 + 2

Разред: Четврти
ИСХОДИ
у стању да:
Савремена поезија – Упознавање са одликама – наведе обележја савремене – На почетку теме ученике упознати са
савремене поезије, поезије – Одлике савремене поезије циљевима и исходима наставе / учења,
њеним представницима – тумачи песничка дела износећи – Избор из светске лирике 20. века планом рада и начинима оцењивања.
и делима доживљаје, запажања и образло (Превер, Ахматова, Цветајева,
жења о њима Бродски, Т. С. Елиот, Р. М. Рилке, Е. Место реализације наставе
– изведе закључак о карактеристи Монтале, Л. Сенгор) – Настава се реализује у учионици
кама песничког језика, мотивима – Васко Попа: „Каленић”, „Манасија”,
и форми у обрађеним песмама „Кора” (избор из циклуса Списак) Препоруке за реализацију наставе
– Миодраг Павловић: „Научите пјесан”, – Могућност обраде савремене драме
„Реквијем” (или две песме по избору) кроз повезивање са другим медијима –
– Десанка Максимовић: „Тражим поми драмски текст као позоришна предста
ловање” (избор) ва, радио драма или ТВ драма
– Бранко Миљковић: „Поезију ће сви
писати” Оцењивање
– Стеван Раичковић: „Камена успаван Вредновање остварености исхода
ка” (избор) вршити кроз:
Савремена проза – Упознавање са књижев – именује различите прозне врсте и – Структурни чиниоци прозног књи 1. праћење остварености исхода
нотеоријским појмови приповедне поступке жевноуметничког дела и типологија 2. тестове знања
ма, специфичностима – тумачи дело у складу са његовим романа
савремене прозе, њеним жанровским особеностима – Есеј. Исидора Секулић: „О култури”, Оквирни број часова по темама
представницима и – интегрише лично искуство током – Иво Андрић: „Разговор с Гојом” или – Савремена поезија (13 часова)
делима читања и тумачења дела „О причи и причању” – Савремена проза ( 26 часова)
– вреднује дело износећи аргументе – Приповетка. Бранко Ћопић: „Башта – Савремена драма (9 часова)
сљезове боје” (избор) – Класици светске књижевности
– Данило Киш: „Енциклопедија мртвих” (10 часова)
– Борхес: „Чекање” – Синтакса (8 часова)
– Роман. Албер Ками: „Странац” – Правопис (6 часова)
– Иво Андрић: „Проклета авлија” – Култура изражавања (21 час)
– Владан Десница: „Прољећа Ивана
Галеба” (одломак по избору као при
мер за роман-есеј)
– Меша Селимовић: „Дервиш и смрт”
– Добрица Ћосић: „Корени”
– Добрица Ћосић: „Време смрти” (избор
одломака)
– Књижевна критика. Петар Џаџић: „О
Проклетој авлији”
Савремена драма – Упознавање са основ – увиди разлику између традицио – Одлике савремене драме
ним одликама савремене налне и савремене драме – С. Бекет: „Чекајући Годоа”
драме, представницима – упореди драмски књижевни – Душан Ковачевић: „Балкански
и делима текст са другим облицима његове шпијун”
интерпретације – Драмска књижевност и други медији –
– формулише личне утиске и запа Б. Пекић: „Чај у пет” или А. Поповић:
жања о драмском делу „Развојни пут Боре шнајдера” или
Љ. Симовић: „Путујуће позориште
Шопаловић”
Класици светске – Упознавање са писцима – препозна свевременост обрађе – В: Шекспир: „Хамлет”
књижевности и делима светске књи них тема –Е . А. По: „Гавран”
жевне баштине – тумачи дела износећи своја – Ф. М: Достојевски: „Злочин и казна”
запажања и утиске и образложења
о њима
Синтакса – Систематизовање знања – одреди синтаксичке јединице и – Синтаксичке јединице (комуникатив
из синтаксе њихову функцију на реченица, предикатска реченица,
– одреди типове независних и зави синтагма, реч)
сних реченица, типове синтагми и – Основне реченичне и синтагматске
типове напоредних конструкција конструкције
– разуме појам конгруенције – Падежни систем и његова употреба.
– познаје систем глаголских облика Предлошко-падежне конструкције
– Конгруенција. Синтакса глаголских
облика.
– Систем зависних реченица,
– Систем независних реченица (оба
вештајне, упитне, узвичне, заповедне
и жељне)
– Напоредне конструкције. Појам
напоредног односа. Главни типови
напоредних конструкција (саставне,
раставне, супротне, искључне, закључ
не и градационе)
Правопис – Оспособљавање ученика – примени правописне знаке у скла – Правописни знаци
за примењивање знања ду са језичком нормом –О пшта правила интерпункције у
из језика и правописа – употреби знаке интерпункције у реченици
у складу са језичком складу са језичком нормом
нормом
Култура изражавања – Усавршавање културе – напише есеј поштујући структуру – Лексичке вежбе
изражавања и неговање ове књижевне врсте – Стилске вежбе
интересовања за – састави биографију, молбу, жалбу, – Писање есеја
праћење културних приговор… – Говорне вежбе
садржаја и критички – процењује вредност понуђених – Школски писмени задаци 4 х 2 + 2
однос према њима, као културних садржаја – Административни функционални стил
и оспособљавање за (писање молбе, жалбе, биографије )
операционализацију
функционалних стилова
Назив предмета: СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

– Овладавање српским као нематерњим језиком у оквиру програмом предвиђених садржаја;
– Усвајање граматичких садржаја и лексике;
– Усвајање правилног изговора и писања;
– Оспособљавање за комуникацију у свакодневним животним ситуацијама;
– Оспособљавање ученика за самостално усмено и писмено изражавање;
– Разликовање функционалних стилова српског језика и овладавање њиховим особинама;
Циљеви предмета: – Упознавање ученика са значајним карактеристикама културе народа који говоре српским језиком;
– Упознавање ученика са делима српске књижевности;
– Упознавање ученика са одликама различитих типова текстова: књижевноуметничким и осталим (научнопопуларним, информативним и сл.);
– Продубљивање знања о књижевним родовима и врстама;
– Оспособљавање ученика за тумачење језичко-стилских одлика текстова на српском језику;
– Развијање интересовања ученика за даље учење српског језика;
– Овладавање терминологијом у оквиру подручја рада.
Разред: први
ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
у стању да:
Оспособљавање ученика – правилно артикулише гласове – Вокалски и консонантски систем На почетку теме ученике упознати са
за правилан изговор српског језика, стандардног српског језика. циљевима и исходима наставе/учења,
гласова српског језика и – разликује акцентоване и неакцен – Основе акценатског система српског планом рада и начинима оцењивања.
Фонетика
правилно акцентовање товане речи, језика.
речи. – примењује основна правила – Алтернације гласова. Облици наставе
акцентовања речи. Предмет се реализује у оквиру следећих
Упознавање ученика са – разликује врсте речи, – Врсте речи и њихове граматичке облика наставе:
правилном употребом – правилно употребљава род и број категорије. – теоријска настава са вежбама
врста и облика речи. имeнских речи, – Речи са деклинацијом, речи са конју
– правилно употребљава лице, род гацијом. Место реализације наставе
Морфологија – учионица
и број глагола, – Глаголски облици – лични и нелични.
– разликује глаголе по виду и роду, – Основне лексиколошке категорије.
– разликује основне лексиколошке Оцењивање
категорије. Вредновање остварености исхода
вршити путем:
Упознавање и оспособља – правилно гради различите типове – Изведене и сложене речи (улога 1. праћења остварености исхода,
Творба речи вање ученика за примену твореница. префикса, суфикса и спојних вокала у 2. тестова знања.
правила творбе речи. грађењу речи).
Оспособљавање ученика – прошири просту реченицу завис – Основни реченични чланови (од Оквирни број часова по темама:
за правилно грађење ним члановима, редбени и допунски), изражавање – фонетика – 10,
Синтакса синтагми и реченица. – препознаје врсту комуникативне лексемама и синтагмама. – морфологија – 10,
реченице, као и њену функцију. – Врсте реченице по комуникативној – творба речи – 8,
функцији. – синтакса – 9,
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Карактеристике фонетског правопи – правопис – 9,
за примену правописних српског језика. са (посебно с обзиром на гласовне – култура изражавања – 14,
правила српског језика. алтернације). – књижевност – 14.
– Велико и мало слово.
Правопис
– Састављено и растављено писање
речи.
– Правописни знаци и знаци интер
пункције.
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика:
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, – Школа;
изражавање. – даје комплексније одговоре на – Занимања;
постављена питања и поставља – Из живота младих;
питања. – Свакодневни живот.
Култура изражавања – Комуникативне функције: исказивање
осећања и ставова.
– Богаћење ученичког речника новом
општом и стручном лексиком.
– Писмени задатак (један годишње).
– Домаћи задаци.
Упознавање са различи – разликује књижевне родове – Вук Стефановић Караџић – сакупљач Препоруке за реализацију садржаја
тим књижевним родовима и врсте и користи познавање народних умотворина; програма
и врстама и значајним жанровских посредности при – Избор из лирске народне поезије Наставни програм српског као нема
делима српске књижев интерпретацији књижевног дела („Српска дјевојка”, „Девојка и сунце”, терњег језика за средњу школу пред
ности. у настави, „Мајка Јова у ружи родила”); ставља продужетак програма основне
– чита, препричава и тумачи књи – Епска народна песма – „Косовка школе и обезбеђује континуитет наставе
жевноуметничке и остале типове Девојка”; овог предмета. Стога, неопходно је да
текстова, – Легенде и предања о Светом Сави; се наставник упозна са садржајем про
– анализира идејне аспекте – Народна бајка (по избору) – „Дјевојка грама предмета српски као нематерњи
текстова обухваћених школским бржа од коња”; „Међедовић”, језик за основну школу.
програмом. „Биберче”; Ниво знања ученика из основне школе,
– Бранислав Нушић: „Госпођа ми у погледу овладаности српским јези
нистарка”; ком, веома је различит. Зато настава
– Лаза Лазаревић: „Први пут с оцем на српског као нематерњег језика не може
јутрење”; бити једнообразна и у њој се морају
– Јован Јовановић Змај: „Ђулићи” и уважавати различите могућности и
„Ђулићи увеоци” (избор); потребе ученика различитих средина и
– Десанка Максимовић: „Сребрне различитих матерњих језика. При том се
плесачице”; у наставу наглашено укључује принцип
– Ђура Јакшић: „Вече”; индивидуализације и спровођење
– Данило Киш: избор из приповедака; диференцираног рада на различитим
– Иво Андрић: „Мост на Жепи” – од нивоима ученичког знања.
ломак; С обзиром на то да је основни циљ
– Радоје Домановић: „Вођа”; наставе овога предмета продуктивно
– Избор текстова из енциклопедија и ча овладавање српским језиком и оспо
сописа за децу и младе (из различитих собљавање ученика за комуникацију у
функционалних стилова); свакодневним ситуацијама, организа
– Избор песама: староградске и савре ција ове наставе треба да се базира на
мене музике. принципима комуникативног приступа у
(Обавезно треба обрадити седам дела.) усвајању и учењу језика.
Садржаји програма из граматике
повезани су са садржајима грамати
ке у основној школи, којима се сада
приступа когнитивно. Тиме се знања
употпуњују и подижу на виши њиво,
коригују се евентуалне грешке настале
услед интерференције матерњег језика
и недовољно савладаних садржаја из
претходних разреда.
Наставу граматике треба организовати
као средство учења употребе језика,
Књижевност
без нефункционалног учења граматич
ких правила и парадигми. Граматичке
елементе треба презентовати и увежба
вати у контексту, у реалним говорним
ситуацијама.
Настава српског као нематерњег језика
мора бити хуманистички оријентисана и
богата како језичким тако и садржајима
из културе. Поред језичких, морају
бити заступљени књижевни, уметнич
ки, стручни и други потребни типови
текстова.
У оквиру часова књижевности обрађују
се одабрани одломци из српске књи
жевности у складу са нивоом знања
и интересовањима ученика. Поред
предложених књижевних текстова у
настави треба користити и друге пригод
не текстове (научне, стручне...) преко
којих ће ученици упознати различите
формр изражавања у књижевном делу,
различите функционалне стилове и
врсте текстова.
Изузетну пажњу треба посве
тити мотивацији ученика за рад
организовањем различитих метода и
облика рада и разноврсним лексичким,
граматичким и комуникативним веж
бама. Ученике треба подстицати и на
уочавање сличности и разлика српског и
матерњег језика, али и ширих, културо
лошких карактеристика.
Посебне напомене за остваривање
појединих садржаја у оквиру тема.
– У оквиру фонетике обратити пажњу
на разлику у акценту речи између
матерњег и српског језика.
– У садржајима морфологије тежиште
треба ставити на род и број именских
речи (слагање именица са придевима и
придевским заменицама).
– Код глаголског вида увежбавати

коришћење заменице и речце се (код
најчешће коришћених глагола).
– Код творбе речи префиксацију и
суфиксацију повезати са глаголским
видом.
– У остваривању садржаја програма
који се односе на падеже детаљније
обрадити месна значења генитива,
акузатива и локатива. Увежбавање
падежа повезивати са проширивањем
реченице синтагмама.
– Обратити пажњу на структуру
реченице и њихову комуникативну
функцију.
– Код глаголских облика увежбавати
презент, перфекат и футур I.
– У области правописа обавезно треба
увежбавати писање речце не.
– У тематици књижевност, међу
седам књижевних дела обавезних за
обраду, укључити дела из народне
књижевности.
– Приликом интерпретације
књижевноуметничких текстова, укази
вати на особености књижевних родова
и врста као и на језичко-стилске одли
ке књижевних дела.
– На примерима текстова српске
књижевности обнављати и систе
матизовати садржаје из историје
књижевности, теорије књижевности
и књижевне критике, које ученик
познаје из програма прописаног за
савладавање његовог матерњег језика.

ИСХОДИ
у стању да:
Оспособљавање ученика – примењује основна правила – Квалитет и квантитет акцента. На почетку теме ученике упознати са
за правилно акцентовање акцентовања речи и реченица, – Једначење сугласника по звучности. циљевима и исходима наставе/учења,
речи и реченица. – правилно употребљава облике – Једначење сугласника по месту творбе. планом рада и начинима оцењивања.
Фонетика
Оспособљавање ученика речи са гласовним променама. – Палатализација и сибиларизација.
за примену гласовних Облици наставе
промена. Предмет се реализује у оквиру следећих
Упознавање ученика са – правилно употребљава именице – Именице: облика наставе:
правилном употребом природног мушког рода, – природни мушки род, – теоријска настава са вежбама
и оспособљавање за – препознаје именице типа – именице типа singularia tantum и
правилну употребу облика singularia tantum и pluralia tantum, pluralia tantum. Место реализације наставе
речи. – правилно употребљава облике – Падежи (облици и основна значења – – учионица
именских речи, са предлозима и без предлога).
– употребљава прилоге за време, – Прилози за место, време и начин. Оцењивање
– разликује типове глагола по виду – Бројеви. Вредновање остварености исхода
Морфологија и и роду, – Обнављање: презент, перфекат, футур вршити путем:
морфосинтакса – разликујe глаголске начине, I. 3. праћења остварености исхода,
– препознаје и употребљава врсте – Глаголи: 4. тестова знања.
придевских заменица. – императив,
– потенцијал, Оквирни број часова по темама:
– глаголски вид: свршени и несвршени
глаголи, – фонетика – 10,
– глаголски род: узајамно-повратни – морфологија и морфосинтакса – 13,
глаголи. – творба речи – 7,
– Придевске заменице. – синтакса – 10,
– правопис – 6,
Оспособљавање ученика – правилно гради речи – Префиксација у врстама речи. – култура изражавања – 13,
Творба речи за примену правила префиксацијом. – књижевност – 13.
творбе речи.
Оспособљавање ученика – прошири просту реченицу завис – Неправи објекат. Препоруке за реализацију садржаја
за правилно грађење ним члановима, – Прилошке одредбе за место, време, програма
синтагми и реченица. – саставља временске и узрочне узрок.
Синтакса
реченице. – Партитивни генитив. Наставни програм српског као нема-
– Врсте зависних реченица: терњег језика за средњу школу пред
адвербијалне. ставља продужетак програма основне
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Употреба запете. школе и обезбеђује континуитет наставе
за примену правописних српског језика. – Писање бројева. овог предмета. Стога, неопходно је да
правила српског језика. – Писање датума. се наставник упозна са садржајем про
Правопис грама предмета српски као нематерњи
језик за основну школу и за први разред
средње школе.
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: Ниво знања ученика из основне школе,
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, – пријатељи и родбина; у погледу овладаности српским јези
изражавање. – даје одговоре на постављена – становање (просторије, намештај, ком, веома је различит. Зато настава
питања и поставља питања. кућни апарати); српског као нематерњег језика не може
– основне животне намирнице; бити једнообразна и у њој се морају
– јавно објекти, службе и установе (проуважавати различите могућности и
давница, амбуланта, пошта, ресторан); потребе ученика различитих средина и
– биљни и животињски свет; различитих матерњих језика. При том се
– прославе и свечаности; у наставу наглашено укључује принцип
– мерне јединице, временске одреднице. индивидуализације и спровођење
Култура изражавања – Комуникативне функције: диференцираног рада на различитим
– ословљавање и обраћање, нивоима ученичког знања.
– исказивање молбе, С обзиром на то да је основни циљ
– тражење и давање упутстава, наставе овога предмета продуктивно
– позивање и прихватање/одбијање овладавање српским језиком и оспо
позива. собљавање ученика за комуникацију у
– Проширивање језичке и лексичке свакодневним ситуацијама, организа
грађе новим речима и фразеолошким ција ове наставе треба да се базира на
изразима. принципима комуникативног приступа у
– Писмени задатак (један годишње). усвајању и учењу језика.
– Домаћи задаци. Наставу граматике треба организовати
Упознавање са значајним – чита, препричава и тумачи књи ОБАВЕЗНИ: као средство учења употребе језика,
делима српске књижев жевноуметничке и остале типове – „Смрт Омера и Мериме”; без нефункционалног учења граматич
ности. текстова, – „У цара Тројана козје уши”; ких правила и парадигми. Граматичке
– користи познавање жанровских – Бранко Радичевић: „Ђачки растанак” елементе треба презентовати и увежба
посебности при интерпретацији (одломци); вати у контексту, у реалним говорним
књижевног дела у настави, – Милован Глишић: „Глава шећера”; ситуацијама.
– анализира идејне аспекте – Десанка Максимовић: „Тражим по Настава српског као нематерњег језика
текстова обухваћених школским миловање” (За калуђера или За лажи мора бити хуманистички оријенти
програмом. изговорене из милосрђа); сана и богата како језичким тако и
– Бранислав Нушић: „Аутобиографија” садржајима из културе. Поред језичких,
(поглавље Српски језик – два одлом у пуној мери морају бити заступљени
ка); књижевни, уметнички, савремени
– Бранко Ћопић: „Башта сљезове боје” садржаји и садржаји цивилизацијских
(приповетка по избору); тековина. У оквиру часова књижевности
– Иво Андрић: „На Дрини ћуприја” (о обрађују се одабрани одломци из српске
Фати Авдагиној). књижевности у складу са нивоом знања
и интересовањима ученика. Поред
ИЗБОРНИ: предложених књижевних текстова у
– Јован Јовановић Змај: „Песмо моја, настави треба користити текстове и
закити се цветом” (XLVII Ђулић); других функционалних стилова, аутен
– Текст о Милени Павловић Барили; тичне и конструисане, да би ученици
– Антологија савремених српских стицали способност разликовања и
Књижевност писаца (избор); адекватне примене одговарајућих форми
– Пеђа Милосављевић: „Потера за изражавања.
пејзажима”; Изузетну пажњу треба посветити
– Веселин Чајкановић: „Главније биље мотивацији ученика за рад организо
у веровању код нас Срба”. вањем различитих метода и облика рада
– Текстови из других функционалних и разноврсним лексичким, граматичким
стилова: публицистички (избор); и комуникативним вежбама. Ученике
– Избор текстова из енциклопедија и ча треба подстицати и на уочавање слич
сописа за децу и младе (из различитих ности и разлика српског и матерњег
функционалних стилова); језика, али и ширих, културолошких
(Треба одабрати 2 дела ) карактеристика.
Приликом интерпретације
и врста као и на језичко-стилске одлике
књижевних дела.
На примерима текстова српске
књижевности обнављати и систематизо
вати садржаје из историје књижевности,
теорије књижевности и књижевне кри
тике, које ученик познаје из програма
прописаног за савладавање његовог
матерњег језика.

ИСХОДИ
у стању да:
– уочава разлику између акцен – Проклитике, енклитике. На почетку теме ученике упознати са
Оспособљавање ученика товане и неакцентоване речи и – Непостојано а. циљевима и исходима наставе/учења,
за препознавање акценат групе речи, – Губљење сугласника. планом рада и начинима оцењивања.
ских целина. – правилно употребљава облике
Фонетика
Оспособљавање ученика речи са гласовним променама. Облици наставе
за примену гласовних Предмет се реализује у оквиру следећих
промена. облика наставе:
– теоријска настава са вежбама
Oспособљавање за – правилно употребљава именице – Именице: Место реализације наставе

правилну употребу облика женског рода на консонант, – именице женског рода на консонант, – учионица
речи. – правилно употребљава облике – проширивање падежних функција и
именских речи, значења. Оцењивање
Морфологија и – правилно компарира придеве, – Глаголи: Вредновање остварености исхода
морфосинтакса – разликује праве повратне и не – аорист, футур II; вршити путем:
праве повратне глаголе, – глаголски вид (учестали глаголи); 1. праћења остварености исхода,
– препознаје аорист, футур II. – глаголски род: неправи повратни 2. тестова знања.
глаголи.
– Придеви: компарација. Оквирни број часова по темама:
Оспособљавање ученика – правилно гради деминутиве и – Деминутиви и аугментативи.
Творба речи за примену правила аугментативе. – фонетика – 8,
творбе речи. – морфологија и морфосинтакса – 15,
– творба речи – 6,
Оспособљавање ученика – прошири просту реченицу завис – Безличне реченице. – синтакса – 9,
за правилно грађење ним члановима, – Логички субјекти. – правопис – 4,
синтагми и реченица. – препознаје реченице са логичким – Неконгруентни атрибути. – култура изражавања – 14,
субјектом, – Проширивање прилошко одредбених – књижевност – 14.
Синтакса
– саставља условне и намерне значења. Препоруке за реализацију садржаја
реченице, – Односне и изричне реченице. програма
– правилно употребљава безличне Наставник треба да се упозна са
реченице. садржајем програма предмета српски
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Састављено и растављено писање као нематерњи језик за први и други
Правопис за примену правописних српског језика. речи. разред средње школе. Осим овладавања
правила српског језика. – Управни и неуправни говор. садржајима предвиђеним за овај разред
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: у настави је неопходно обезбедити
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, – међуљудски односи; обнављање и утврђивање градива из
изражавање. – даје комплексне одговоре на – култура становања; претходних разреда како би се спречило
постављена питања и поставља – здравље; његово заборављање и учврстиле стече
питања. – спорт; не навике, а ново градиво усвајало као
– саобраћај; природни наставак претходног и као део
– привреда у окружењу; једног целовитог система.
– клима, атмосферске појаве; Настава српског као нематерњег језика
– обичаји, празници. не може бити једнообразна и у њој се
– Комуникативне функције: морају уважавати различите могућности
Култура изражавања и потребе ученика различитих средина и
– исказивање расположења, допа
дања/недопадања; различитих матерњих језика. При том се
– предлагање и прихватање/непри у наставу наглашено укључује принцип
хватање предлога; индивидуализације и спровођење
– честитање. диференцираног рада на различитим
– Проширивање језичке и лексичке нивоима ученичког знања.
грађе новим речима и фразеолошким С обзиром на то да је основни циљ
изразима. наставе овога предмета продуктивно
– Писмени задатак (један годишње). овладавање српским језиком и оспо
– Домаћи задаци. собљавање ученика за комуникацију у
свакодневним ситуацијама, организа
Упознавање са значајним – чита, препричава и тумачи књи ОБАВЕЗНИ: ција ове наставе треба да се базира на
делима српске књи жевно уметничке и остале типове – „Бановић Страхиња”; принципима комуникативног приступа у
жевности и њиховим текстова, – „Немушти језик”; усвајању и учењу језика.
најзначајнијим одликама – анализира идејне аспекте текста, – Милан Ракић: „Искрена песма”; Наставу граматике треба организовати
и особеностима. – уочава основне интеграционе – Милош Црњански: „Прича” или као средство учења употребе језика,
чиниоце интерпретације књи „Живот”; без нефункционалног учења граматич
жевноуметничког текста (тему, – Момо Капор: „Белешке једне Ане” ких правила и парадигми. Граматичке
мотиве, песничке слике, типове (одломци из 1, 9. и 12. главе); елементе треба презентовати и увежба
јунака, структуру, композицију, – Лаза Лазаревић: „Ветар” (одломак); вати у контексту, у реалним говорним
облике казивања, језичко-стилске – Александар Поповић: „Путујуће ситуацијама и у књижевним и другим
карактеристике...). позориште Шопаловић” (VII слика текстовима.
Видова трава или Шишање Софије – Настава српског као нематерњег језика
док Дробац не изађе са сцене). мора бити хуманистички оријенти
сана и богата како језичким тако и
Књижевност ИЗБОРНИ: садржајима из културе. Поред језичких,
– Иво Андрић: „Еx ponto” (одломак); у пуној мери морају бити заступљени
– Милован Витезовић: „Шешир профе књижевни, уметнички, савремени
сора Косте Вујића” (одломак у коме се садржаји и садржаји цивилизацијских
Коста Вујић суди са каменоресцем); тековина. У оквиру часова књижевности
– Бора Станковић: приповетка „У ноћи” обрађују се одабрани одломци из српске
(одломак); књижевности у складу са нивоом знања
– Текст о Сави Шумановићу; и интересовањима ученика. Поред
– Избор текстова песама које се певају; предложених књижевних текстова у
– Текст из функционалне стилистике: настави треба користити текстове и
административно правни стил; других функционалних стилова, аутен
– Избор текстова из енциклопедија и ча тичне и конструисане, да би ученици
сописа за децу и младе (из различитих стицали способност разликовања и
функционалних стилова). адекватне примене одговарајућих форми
(Треба обрадити два дела.) изражавања.
Изузетну пажњу треба посветити

мотивацији ученика за рад организо
вањем различитих метода и облика рада
и разноврсним лексичким, граматичким
и комуникативним вежбама. Ученике
треба подстицати и на уочавање слич
ности и разлика српског и матерњег
језика, али и ширих, културолошких
карактеристика.
Приликом интерпретације
и врста као и на језичко-стилске одлике
књижевних дела.
На примерима текстова српске

ИСХОДИ
у стању да:
– примењује основна правила – Увежбавање садржаја програма из На почетку теме ученике упознати са
Оспособљавање ученика
акцентовања речи и реченица, претходних разреда циљевима и исходима наставе/учења,
за правилно акцентовање
– препознаје акценатске целине и планом рада и начинима оцењивања.
речи и реченица.
Фонетика разликује акцентоване и неакцен
Оспособљавање ученика
товане речи, Облици наставе
за објашњавање и приме
– правилно употребљава облике Предмет се реализује у оквиру следећих
ну гласовних промена.
речи са гласовним променама. облика наставе:
Упознавање ученика са – разликује врсте речи, променљиве – Имперфекат. – теоријска настава са вежбама
правилном употребом и непроменљиве речи, – Плусквамперфекат.
и оспособљавање за – правилно употребљава облике – Глаголски прилог садашњи. Место реализације наставе
правилну употребу облика именских и глаголских речи, – Глаголски прилог прошли. – учионица
речи. – правилно употребљава различите – Врсте речи: систематизација.
врсте непроменљивих речи, Оцењивање
Морфологија Вредновање остварености исхода
– разликује и правилно
употребљава све глаголске облике вршити путем:
са значењем радње која се десила 1. праћења остварености исхода,
у прошлости, 2. тестова знања.
– разликује и правилно
употребљава глаголске прилоге. Оквирни број часова по темама:
– фонетика – 7,
Оспособљавање ученика – правилно гради речи – Увежбавање садржаја програма из – морфологија – 9,
Творба речи за примену правила префиксацијом и суфиксацијом. претходних разреда. – творба речи – 4,
творбе речи. – синтакса – 9,
Оспособљавање ученика – твори просту реченицу са завис – Активне и пасивне реченице. – правопис – 5,
за правилно грађење ним члановима, – Односне реченице: атрибутске и – култура изражавања – 14,
синтагми и реченица. – препознаје и саставља независ адвербијалне реченице. – књижевност – 14.
носложене реченице, – Напоредни односи у сложеној рече Препоруке за реализацију садржаја
– препознаје и саставља врсте ници. програма
Синтакса
односних реченице, – Однос логичког и граматичког
– употребљава реченице са логич субјекта. Наставник треба да се упозна са
ким субјектима, садржајем програма предмета српски
– разликује и саставља активне и као нематерњи језик у претходним
пасивне реченице. разредима.
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Увежбавање садржаја програма из Настава српског као нематерњег језика
за примену правописних српског језика. претходних разреда. не може бити једнообразна и у њој се
правила српског језика. морају уважавати различите могућности
и потребе ученика различитих средина и
Правопис различитих матерњих језика. При том се
у наставу наглашено укључује принцип
индивидуализације и спровођење
диференцираног рада на различитим
нивоима ученичког знања.
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: С обзиром на то да је основни циљ

за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, – обавезе и слободно време; наставе овога предмета продуктивно
изражавање. – даје комплексније одговоре на – култура и медији; овладавање српским језиком и оспо
постављена питања, поставља – млади и друштво; собљавање ученика за комуникацију у
питања и саставља дуже текстове – екологија и очување животне средине; свакодневним ситуацијама, организа
о задатој теми, – специфичности струке; ција ове наставе треба да се базира на
– разликује и саставља текстове – радна биографија, службено и принципима комуникативног приступа
жалби, молби и сличних текстова. пословно писмо. . у усвајању и учењу језика. Наставу гра
– Комуникативне функције: матике треба организовати као средство
Култура изражавања – слагање/неслагање с мишљењем учења употребе језика, без нефункци
саговорника; оналног учења граматичких правила и
– исказивање психолошких стања; парадигми. Граматичке елементе треба
– реферисање о себи и о другима. презентовати и увежбавати у контексту,
– Богаћење ученичког речника новом у реалним говорним ситуацијама и у
општом и стручном лексиком. књижевним и другим текстовима.
– Писање молби, жалби и сличних Настава српског као нематерњег језика
текстова. мора бити хуманистички оријенти
– Писмени задатак (један годишње). сана и богата како језичким тако и
– Домаћи задаци. садржајима из културе. Поред језичких,
Упознавање са различи – чита, препричава и тумачи књи ОБАВЕЗНИ: у пуној мери морају бити заступљени
тим књижевним родовима жевноуметничке и остале типове – „Хасанагиница”; књижевни, уметнички, савремени
и врстама и значајним текстова, – „Златоруни ован”; садржаји и садржаји цивилизацијских
делима српске књижев – користи познавање жанровских – Вељко Петровић: „Салашар” (одло тековина. У оквиру часова књижевности
ности. посебности при интерпретацији мак); обрађују се одабрани одломци из српске
књижевног дела у настави, – Јован Дучић: „Благо цара Радована” књижевности у складу са нивоом знања
– анализира идејне аспекте (одломак); и интересовањима ученика. Поред пред
текстова обухваћених школским – Васко Попа: „Врати ми моје крпице”; ложених књижевних текстова у настави
програмом, – Данило Киш: „Енциклопедија мртвих” треба користити текстове и других
– уочава основне интеграционе (приповетка Славно је за отаџбину функционалних стилова, аутентичне и
чиниоце интерпретације књи мрети); конструисане, да би ученици стицали
жевноуметничког текста (тему, – Светлана Велмар Јанковић: „Дорћол” способност разликовања и адекватне
мотиве, песничке слике, типове (избор). примене одговарајућих форми изража
јунака, структуру, композицију, ИЗБОРНИ: вања. Изузетну пажњу треба посветити
облике казивања, језичко-стилске – Стеван Сремац : „Зона Замфирова”; мотивацији ученика за рад организо
карактеристике...). – Владислав Петковић Дис: „Можда вањем различитих метода и облика рада
спава”; и разноврсним лексичким, граматичким
Књижевност и комуникативним вежбама. Ученике
– Горан Петровић: „Ситничарница Код
срећне руке” (11. поглавље, одломци); треба подстицати и на уочавање слич
– Гроздана Олујић: „Принц облака”; ности и разлика српског и матерњег
– Слободан Селенић: „Очеви и оци” (4. језика, али и ширих, културолошких
поглавље – одломци); карактеристика.
– Текст о Милутину Миланковићу; Приликом интерпретације
– Избор текстова песама које се певају; књижевноуметничких текстова, укази
– Избор текстова из енциклопедија и вати на особености књижевних родова
часописа за децу и младе (из различи и врста као и на језичко-стилске одлике
тих функционалних стилова). (Tреба књижевних дела.
обрадити три дела.) На примерима текстова српске
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА
– Матерњи језик и књижевност
– Историја
– Географија
– Социологија са правима грађана
– Грађанско васпитање/Верска настава
Назив предмета: СТРАНИ ЈЕЗИК

Развијање сазнајних и интелектуалних способности и стицање позитивног односа према другим културама уз уважавање различитости и усвајање
Циљ предмета
знања и умења потребних у комуникацији на страном језику у усменом и писаном облику.
ИСХОДИ НА КРАЈУ ПРВОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

ЦИЉ РАЗРЕДА ОПШТЕ И СТРУЧНЕ КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Ученик ће бити у стању да: (80% + 20%)
СЛУШАЊЕ – разуме реченице, питања и упутства из OПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
свакодневног говора (кратка упутства – Свакодневни живот (организација времена, 2. Поздрављање (састајање, растанак; формал
Оспособљавање ученика за изговорена споро и разговетно) послова, слободно време) но, неформално, специфично по регионима)
разумевање усменог говора – разуме општи садржај краћих, – Храна и здравље (навике у исхрани, каракте 3. Идентификација и именовање особа, објека
прилагођених текстова (рачунајући ристична јела и пића у земљама света) та, боја, бројева итд.)
и стручне) после неколико слушања – Познати градови и њихове знаменитости 4. Давање једноставних упутстава и команди
или уз помоћ визуелних ефеката (на – Спортови и позната спортска такмичења 5. Изражавање молби и захвалности
упутствима, ознакама, етикетама) – Живот и дела славних људи ХХ века (из света 6. Изражавање извињења
– разуме бројеве (цене, рачуне, тачно науке, културе) 7. Изражавање потврде и негирање
време) 8. Изражавање допадања и недопадања
ЧИТАЊЕ – у непознатом тексту препознаје – Медији (штампа, телевизија) 9. Изражавање физичких сензација и потреба
познате речи, изразе и реченице (нпр. – Интересантне животне приче и догађаји 10. Исказивање просторних и временских
Оспособљавање ученика у огласима, на плакатима) – Свет компјутера (распрострањеност и односа
за разумевање прочитаних – разуме општи садржај и смисао примена) 11. Давање и тражење информација и оба
текстова краћих текстова (саопштења, формула вештења
ра са подацима о некој особи, основне СТРУЧНЕ ТЕМЕ 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
команде на машинама/компјутеру, – Алати, машине и уређаји у струци 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
декларације о производима, упутства – Мере заштите и очувања радне и животне 14. Изражавање припадања и поседовања
за употребу и коришћење) средине 15. Скретање пажње
ГОВОР – употребљава једноставне изразе и ре – Праћење новина у области струке 16. Тражење мишљења и изражавање слагања
ченице да би представио свакодневне, – Пословна комуникација на страном језику и неслагања
Оспособљавање ученика за себи блиске личности, активности, релевантна за струку 17. Тражење и давање дозволе
кратко монолошко излагање ситуације и догађаје 18. Исказивање честитки
и за учешће у дијалогу на стра 19. Исказивање препоруке
ном језику 20. Изражавање хитности и обавезности
21. Исказивање сумње и несигурности
ПИСАЊЕ – саставља кратак текст о одговарајућој
теми
Оспособљавање ученика за – пише кратке поруке релевантне за
писање краћих текстова разли посао (место, термини састанка)
читог садржаја – пише краћи текст о себи и свом
окружењу
– попуњава формулар где се траже
лични подаци
ИНТЕРАКЦИЈА – на једноставан начин се споразумева
са саговорником који говори споро и
Оспособљавање ученика за разговетно
учешће у дијалогу на страном – поставља једноставна питања у вези
језику и размену краћих писа са познатим темама из живота и
них порука струке као и да усмено или писмено
одговара на њих (бројеви, подаци о
количинама, време, датум)
– напише кратко лично писмо, поруку,
разгледницу, честитку
МЕДИЈАЦИЈА – На овом нивоу није предвиђена
Оспособљавање ученика да
преводи, сажима и препричава
садржај краћих усмених и
писаних текстова
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – препознаје и правилно користи основ
не фонолошке (интонација, прозодија,
Оспособљавање ученика да ритам) и морфосинтаксичке категорије
користе медије као изворе (именички и глаголски наставци,
информација и развијају основни ред речи)
критичко мишљење у вези са – користи садржаје медијске продук
њима ције намењене учењу страних језика
(штампани медији, аудио/видео запи
си, компакт диск, интернет итд.)
ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
I. РЕЧЕНИЦА
Обновити реченичне модел обухваћене програмом за основну школу.
– Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби.
– Tag questions
– Индиректни говор
а) изјаве – без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих времена)
б) молбе, захтеви, наредбе
в) питања са променом реда речи – без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих времена)
– Yes/No питања
– „WH” питања
– Директна и индиректна питања
II. ИМЕНИЧКА ГРУПА

1. Члан
– Обновити употребу одређеног и неодређеног члана
– Нулти члан уз градивне и апстрактне именице
2. Именице
– Множина именица – обновити
– Изражавање припадања и својине – саксонски генитив
– Бројиве и небројиве именице
3. Заменички облици
а) Заменице
– Личне заменице у функцији субјекта и објекта
– Показне заменице
– Односне заменице
б) Детерминатори
– Показни детерминатори
– Неодређени детерминатори
– Присвојни детерминатори
4. Придеви
– Обновити компарацију придева
– too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Бројеви
– Обновити просте и редне бројеве
6. Кванитификатори
III. ГЛAГОЛСКА ГРУПА

1. Глаголи
– Обновити глаголске облике предвиђене програмом за основну школу
– Модални глаголи: may, can, must
– Пасивне конструкције – садашње време/прошло – the Simple Present/Past Tense (прошло време рецептивно)
– going to и трајни презент за планове и намере, going to и will (за будућа предвиђања)
– used to
2. Прилози, извођење прилога и употреба, прилози вероватноће са may, might и will
3. Предлози, најчешћи предлози за оријентацију у времену и простору.
4. Први кондиционал
ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК
Mорфосинтаксички и фонетски садржаји

Члан
Одређени и неодређени члан. Основна употреба.
Члан спојен с предлозима: di, a, da, in, su и con.
Одређени члан уз основне и редне бројеве.
Именица
Род именица. Правилна множина именица. Множина именица на: -co, -go, -ca, -ga.
Најчешћи примери неправилне множине: именице које се завршавају на консонант (il bar, i bar), именице које се завршавају на наг
лашени вокал (la città, le città), скраћене именице (la foto, le foto), једносложне именице (il re, i re), именице које се завршавају на i (la tesi,
le tesi).
Заменице
Личне заменице у служби субјекта ( io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).
Наглашене личне заменице у служби објекта (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)
Присвојне заменице (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Показне заменице (questo, quello).
Упитне заменице ( chi? и che?/ che cosa?)
Неодређене заменице (ognuno и qualcuno).
Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto.
Придеви на – co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Присвојни придеви: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Употреба члана уз присвојне придеве.
Морфолошке одлике придева questo, quello, bello и buono.
Неодређени придеви ogni и qualche.
Назив боја, морфолошке особености придева viola, rosa, blu, arancione.
Бројеви
Основни бројеви, редни бројеви. Употреба основних и редних бројева при означавању датума.
Глаголи
Садашње време (Indicativo Presente) глагола све три конјугације. Садашње време неправилних глагола: essere, avere, andare, dare,
fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Садашње време модалних глагола volere, dovere, potere, sapere.
Употреба глагола piacere.
Партицип прошли и прошло свршено време Passato prossimo: прелазних и непрелазних глагола; неправилних глагола.
Будуће време (Futuro semplice) глагола с правилним и неправилним основама.
Предбудуће време (Futuro anteriore).
Прилози
Врсте прилога: за начин, место и време.
Прилошке речце ci и vи.
Предлози
Прости предлози di, a, da, иn, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба. Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.
Синтакса
Проста реченица: потврдна, упитна, одрична. Tu sei italiano. No, non sono italiano. (Tu) sei italiano?
Сложена реченица:
Adesso non lavoro più, ma ho più tempo per leggere e scrivere e giocare con i miei nipoti.
Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби. Nel libretto ci sono nomi dei professori e altre informazioni utili.
Лексикографија
Структура и коришћење двојезичних речника.
Ученику треба показати и стално га подстицати на поседовање, употребу и правилно коришћење речника (двојезичног и, касније,
једнојезичног), дати основне податке о речничкој литератури одговарајућег квалитета. Подстицати га на контакт са писаном литературом,
електронским садржајима и сл.
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Именице
Усвајање рода, броја и падежа именица уз помоћ детерминатива и наставака. Номинатив, генитив, датив и акузатив једнине и мно
жине са одговарајућим предлозима и без њих. Саксонски генитив.
Детерминативи
Усвајање детерминатива као одреднице рода, броја и падежа именица (одређени неодређени, показни, присвојни, квалификативни,
неодређени)
Заменице
Личне заменице у номинативу, дативу и акузативу једнине и множине. Присвојне и показне заменице као детерминативи уз имени
цу. Деклинација неодређене заменице jemand, niemand, etwas, nichts
Придеви
Придеви у саставу именског предиката и у атрибутивној функцији (више рецептивно него продуктивно). Поређење придева, описна
компарација са ebenso....wie, nicht so .....wie
Бројеви
Основни и редни бројеви
Предлози
Предлози са генитивом, дативом, акузативом, дативом и акузативом
Глаголи
Презент и футур јаких, слабих, помоћних, рефлексивних, сложених и модалних глагола. Перфект и претерит најфреквентнијих гла
гола
Реченице
Независно сложене реченице (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Зависно сложене – узрочне (weil), временске (wenn, als, während, bis), концесивне (obwohl), релативне
РУСКИ ЈЕЗИК
Реченица
Однос реченица у сложеној реченици: независно сложене и зависно сложене реченице. Управни и неуправни говор.
Именице
Варијанте падежних наставака: локатив једнине на -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; номинатив множине на -а,
-я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане.
Именице којима се означавају професије људи, њихова национална и територијална припадност. Промена именица на: -ия, -ие, -мя.
Именице плуралиа тантум (рецептивно).
Обнављање и систематизација основних именичких промена.
Заменице
Обнављање и систематизација заменица обрађених у основној школи: личне, упитне (кто, что, какой, какое, какие).
Одричне заменице: никто, ничто, никакой, ничей, и неодређене заменице: кто-то, кто-нибудь, некорый, несколко обрађива-
ти као лексику.
Придеви
Промена придева
Поређење придева типа: страший, младаший; прост облик суперлатива: ближайший, простейший, худишй.
Рекција придева: уочавање разлика између руског и матерњег језика (больной чем, готовый к чему, способный к чему и сл.).
Бројеви
Принципи промена основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5 – 20 и 30, 40, 90, 100 (остале бројеве обрадити као лексику), њихова употреба у
најчешћим структурама за исказивање времена с предлозима: с – до, с – по, от – до, к идр. Исказивање времена по сату у разговорном и
службеном стилу.
Глаголи
Најчешће алтернације oснове у презенту и простом и будућем времену. Творба вида помоћу префикса, суфикса и основе.
Глаголи кретања: кретање у одређеном правцу, неодређено кретање и кретање једном у оба правца: активирање до сада необрађених
глагола кретања (идти – ходить, ехать – ездить, бегать – бежать, плыть – плавать, лететь – летать, нести – носить, вести – водить, везти –
возить).
Рекција глагола: уочавање разлика између руског и матерњег језика (благодарить кого за что, пожертвовать кем – чем, напоминать о
ком исл).
Прилози
Прилози и прилошке одредбе за место, време, начин и количину. Поређење прилога.
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик (для с генитивом, из-за с генитивом у одредби од
вајања од места и узрока, из-под с генитивом у одредби одвајања од места, к с дативом у временској одредби, по с дативом у атрибутској,
просторној и узрочној одредби исл).
Везници
Најфреквентнији прости везници у независно сложеним и зависно сложеним реченицама (а, да, и, но, или, если, пока, потому, так
как, перед тем как исл).
Реченични модели
Субјекатско-предикатски односи
Реченице са именским предикатом
1) копуле: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
2) одсутство копуле
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.
Објекатски односи
1) директним објектом
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.
2) индиректним објектом
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
3) Зависном реченицом
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.
Временски односи
Реченице с одредбом
1) изражене прилогом
Я пришёл раншьше тебя.
2) изражене зависним падежом
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.
Начински односи
Реченице са одредбом израженом прилогом
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.
Узрочни односи
Реченице са одредбом израженом зависним падежом.
Он не приехал в срок по болезни.
Атрибутивни односи
Реченице с атрибутом
1) у суперлативу
А.С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
2) у зависном падежу
Я забыл тетрадь по русскому языку.
ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
Пасивне конструкције
est + партицип перфекта
Финалне реченице са употребом pour + inf.
Питања:
Qui est-ce qui/que
Qu’est-ce qui/que
Que;
Индиректна питања
Негација
pas du tout, non plus, personne
Казивање претпоставке
si + имперфект/кондиционал
Казивање времена
avant de, quand
Казивање жеље, воље, намере
a) субјунктивом б) инфинитивом
Одредбе за време
– дани у недељи, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;
Поређење придева
Одредбе за начин
Изрази за меру и количину
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... и сл.
Слагање времена – само са индикативом, и то:
рrésent – présent (истовремена радња); рrésent – р assé composé (пре); рrésent – futur (после)
Именичка група
Слагање детерминаната и именица у роду и броју; разлике у изговору (где постоје) и разликовање наставака у тексту.
les déterminants interrogatifs – e xclamatifs – relatifs; les déterminants indéfinis
Наставци именица и придева

teur/trice; al/aux, ail/aux и неки изузеци на -s), ou -s/x
Глаголска група
Субјунктив презента – објаснити принцип творбе, а примењивати само у датим реченичним моделима.
Слагање партиципа перфекта са субјектом
ШПАНСКИ ЈЕЗИК
Слагање детерминатива и именице у роду и броју, апокопирање придева уз именицу, неодређени детерминативи (alguno, ninguno,
todo, cualquiera) у различитим значењима.
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Морфеме типичне за мушки и женски род именица и придева
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
као и именице и придеви који немају морфолошку ознаку рода
violinista, cantante, interesante, verde…
Облици индикатива: сва глаголска времена савладана у основној школи примењивати и препознавати у тексту.
Облици субјунктива: презент
(изражавање жеља, осећања, мишљења, вероватноће)
Слагање партиципа са субјектом и пасивним конструкцијама.
Питања са упитним речима
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.
Индиректна питања
¿ Sabes si ha llegado ?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.
Негација
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien ? – No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. – A mí tambien.
Хипотетичне реченице (први тип)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa.
– инфинитивом
– субјунктивом
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conozcas a mi hermana mayor. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es
necesario que luchemos… ¿ Qué quieren Ustedes que haga ? El trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida major
Промена значења придева у зависности од позиције уз именицу
Un hombre grande / Un gran hombre.
Казивање времена и одредбе за време
Дани у недељи, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿ Cuándo lo viste ? Lo vi cuando regresé de viaje.
El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hace treinta minutos… regresa dentro de una hora…
Поређење
Más que, menos que, el/la más, tan…como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.
Одредбе за начин
Прилози на –mente и прилошке конструкције
Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.
Изрази за меру и количину
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿ Cuántos estudiantes han visto este programa ? – Más o menos, treinta.
Сложене реченице:
а) Зависна реченица у индикативу
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen.
б) зависна реченица у субјунктиву
Употреба субјунктива презента
(временске и финалне реченице).
а) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí.
Ортографија
Интерпункција – основна правила (са акцентом на облике који не постоје у српском језику).
Писање великог слова.
Служење двојезичним речницима.
Назив предмета СТРАНИ ЈЕЗИК

Разред: други
ИСХОДИ НА КРАЈУ ДРУГОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

СЛУШАЊЕ – разуме краће исказе који садрже фре ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
квентне речи и структуре (информа – Свакодневни живот (комуникација међу 2. Поздрављање (састајање, растанак, формал
Оспособљавање ције о личностима, послу, породици, младима, генерацијски конфликти и начини но, неформално, специфично по регионима)
ученика за куповини, школи, ближем окружењу) превазилажења, међувршњачка подршка) 3. Идентификација и именовање особа,
разумевање – разуме најбитније информације у крат – Образовање (образовање у земљама чији се објеката, боја, бројева итд.)
усменог говора ким и једноставним обавештењима језик учи, школовање које припрема за студије 4. Давање једноставних упутстава и команди
(преко разгласа, на улици, на шалтеру) или свет рада, образовање за све) 5. Изражавање молби и захвалности
и правилно их користи – Познати региони у земљама чији се језик учи, 6. Изражавање извињења
ЧИТАЊЕ – чита и разуме различите врсте кратких њихова обележја 7. Изражавање потврде и негирање
и прилагођених текстова (једностав – Културни живот (манифестације које млади 8. Изражавање допадања и недопадања
Оспособљавање нија лична / пословна писма, позив радо посећују у земљи и земљама чији се 9. Изражавање физичких сензација и потреба
ученика за нице, термини, проспекти, упутства, језик учи, међународни пројекти и учешће 10. Исказивање просторних и временских
разумевање огласи) препознајући основна значења на њима) односа
прочитаних и релевантне детаље – Заштита човекове околине (акције на нивоу 11. Давање и тражење информација и
Текстова – открива значење непознатих речи града, школе, волонтерски рад) обавештења
на основу контекста и /или помоћу – Медији (штампа, телевизија, електронски 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
речника медији) 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
– уочи предвидљиве информације (кад, – Интересантне животне приче и догађаји 14. Изражавање припадања и поседовања
где, ко, колико) у свакодневним тек – Свет компјутера (млади и друштвене мреже) 15. Скретање пажње
стовима (рекламе, огласи, јеловници, 16. Тражење мишљења и изражавање слагања
проспекти) као и једноставнијим СТРУЧНЕ ТЕМЕ и неслагања
стручним текстовима (формулари, – Алати, машине и уређаји у струци 17. Тражење и давање дозволе
шеме, извештаји) – Мере заштите и очувања радне и животне 18. Исказивање честитки
средине 19. Исказивање препоруке
ГОВОР – описује ситуације, прича о догађајима – Праћење новина у области струке 20. Изражавање хитности и обавезности
и аргументује ставове користећи – Пословна комуникација на страном језику 21. Исказивање сумње и несигурности
Оспособљавање једноставне изразе и реченице релевантна за струку
ученика за – води једноставне разговоре (теле
кратко фонира), даје информације и упутства,
монолошко уговара термине
излагање и за – реагује учтиво на питања, захтеве,
учешће у позиве, извињења саговорника
дијалогу на
страном језику
ИНТЕРАКЦИЈА – комуницира у свакодневним ситу
ацијама и размењује информације,
Оспособљавање блиске његовим интересовањима
ученика за (писмено и усмено)
учешће у
страном језику и
размену краћих
писаних порука
МЕДИЈАЦИЈА – преводи усмено или писмено
кратке поруке у складу са потребама
Оспособљавање комуникације
ученика да
преводи, сажима
и препричава
садржај краћих
усмених и
МЕДИЈСКА – аргументује свој став о медијском
ПИСМЕНОСТ тексту
Оспособљавање
ученика да
користе медије
као изворе
информација и
развијају
критичко
мишљење у вези
са њима
I. РЕЧЕНИЦА
– Систематизација свих типова упитних реченица
– Индиректни говор: рецептивно и продуктивно
а) изјаве и питања – без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих времена)
– Индиректни говор: само рецептивно
а) изјаве са променом глаголских времена
– Одређене релативне клаузе
– Сложене реченице: временске клаузе, узрочне клаузе , допусне клаузе

1. Члан
– Разлике између одређеног и неодређеног члана у ширем контексту
2. Именице
4. Придеви
5. Бројеви
6. Квантификатори
III. ГЛАГОЛСКА ГРУПА

1. Глаголи
– Обновити разлику у употреби the Present Simple Tense, the Present Continuous Tense; the Past Simple Tense, the Past Continuous Tense
– Обновити све употребе the Present Perfect Tense
– Used to
– Начини изражавања будућности, планова у будућности (going to, will)
– Модални глаголи: should, must, will, may, might
– Пасивне конструкције – садашње и прошло време – the Present Simple Tense, the Past SimpleTense (продуктивно и рецептивно),
– The Present Perfect Passive (рецептивно)
– Први кондиционал (рецептивно и продуктивно), други кондиционал (рецептивно)
2. Предлози и најчешћи прилози за оријентацију у времену и простору.
1. Именице
Властите именице и заједничке, одговарајући род и број са детерминативом: Annа, Pietro, Belgrado, Roma, Signor Bianchi, Signora
Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll
loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, итд.
Системски приказ морфолошких карактеристика.
2. Члан
Употреба члана. Систематизација.
Облици одређеног и неодређеног члана. Основна употреба.
Слагање одређеног и неодређеног члана са именицом или придевом.
Члан спојен с предлозима di, a, da, in, su и con.
Одређени члан испред датума: Oggi è il 25 novembre. Испред имена дана у недељи Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il
giovedì.
Употреба члана уз властита имена, географске појмове, имена градова и држава, презимена.
Партитивни члан као суплетивни облик множине неодређеног члана (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).
Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују блиско сродство (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con
i nostri nonni).
Положај члана и предлога уз неодређени придев tutto.
Партитивни члан: Mangio delle mele. Изостављање у негацији: Non mangio pane. Употреба предлога di уз изразе који изражавају
одређену количину: Prendo un bicchiere d’acqua minerale.
3. Заменице
Личне заменице у служби субјекта.
Наглашене личне заменице у служби објекта.
Наглашене личне заменице у служби директног и индиректног објекта.
Ненаглашене личне заменице у пару: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Присвојне заменице. Показне заменице (questo, quello).
Упитне заменице chi? и che?/ che cosa?
Неодређене заменице и придеви (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Релативне заменице (che, cui, il quale/la quale)
4. Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и брoју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto. Посебне ка
рактеристике придева santo и grande
Компарација придева: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Апсолутни суперлатив Maria è bellisima.
Синтетички (органски) облици компаратива и суперлатива (релативног и апсолутног) придева piccolo, grande, buono, cattivo.
Разлика у значењу између аналитичких и синтетичких облика компаратива и суперлатива (più grande : maggiore; più buono : migliore).
Присвојни придеви. Употреба члана уз присвојне придеве.
Показни придеви: questo, quello.
Главни бројеви (преко 1000) и редни (до 20). Редни бројеви.
5. Предлози
Прости предлози di, a, da, in, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба.
Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.
Употреба предлога di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo
a giocare con gli amici.), da (Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni), in (Vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa).
6. Глаголи
Садашње време (Presente Indicativo)
Императив (Imperativo), заповедни начин. Заповедни начин, за сва лица: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me.
Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore.
Повратни глаголи.
Перфект (Passato Prossimo) правилних и неправилних глагола: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Перфект
модалних глагола volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Кондиционал презента (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano ?
Футур правилних и неправилних глагола. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Имперфекат (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.
Плусквамперфекат (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Презент конјунктива (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Само рецептивно
Прости пефект (Passato Remoto) творба и основна употреба: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno.
Правилни и неправилни глаголи. Само рецептивно.
Перфект (Passato Prossimo) правилних и неправилних глагола. Имперфекат (Imperfetto). Употреба и однос перфекта и имперфекта.
7. Прилози
Потврдни, одређени (sì, no). Основни прилози bene, male, molto, poco, troppo, meno, più и прилошки изрази за одређивање времена
(prima, durante, dopo) и простора a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Упитни прилози: quando?, come?, perché? dove?
Грађење прилога од придева помоћу суфикса mente.
8. Речца ci (с прилошком вредношћу), ne.
9. Везници.
10. Реченица:
Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном облику.
Упитна реченица:
С конструкцијом изјавне реченице потврдног облика и упитном интонацијом
С конструкцијом изјавне реченице у одричном облику и упитном интонацијом
Ред речи у реченици.
Сложена реченица: употреба везника који уводе зависну реченицу (временску, узрочну, релативну, хипотетички период)
Хипотетички период: Реална погодбена реченица: Se hai tempo, andiamo in gita. Se avrai tempo, andremoin gita.
Иреална погодбена реченица, са имперфектом у протази и аподози: Se avevi tempo, andavamoin gita.
Именице
жине са одговарајућим предлозима и без њих. Саксонски генитив. n -Деклинација
Усвајање детерминатива као одреднице рода, броја и падежа именица (одређени неодређени, показни, присвојни, квалификативни,
Заменице
Придеви
Придеви у саставу именског предиката и у атрибутивној функцији (рецептивно и продуктивно). Поређење придева, описна компа
рација са ebenso....wie, nicht so .....wie
Бројеви
Предлози
Глаголски облици
Презент, перфект, претерит и футур јаких, слабих, помоћних, рефлексивних, сложених и модалних глагола. Плусквамперфект
најфреквентнијих глагола.
Конјуктив претерита и плусквамперфекта, потенцијал
Пасив радње (сва времена)
Реченице
Зависно сложене – узрочне (weil), временске (wenn, als, während, bis,bevor, nachdem), концесивне (obwohl), релативне,финалне
(damit), кондиционалне реченице
Реченица
Реченице са глаголским прилозима. Употреба нет и не у реченици.
Именице
Генитив једнине на –у.
Синоними, антоними, хомоними. Међујезички хомоними.
Заменице
Неодрећене заменице кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько
Одричне заменице никто, ничто, никакой
Опште заменице сам, самый, любой, каждый
Придеви
Дужи и краћи облик придева.Употреба кратког облика.
Бројеви
Редни бројеви
Глаголи
Императив
Прошло време глагола од инфинитива на сугласник
Глаголи кретања са префиксима в-, вы-, у-, при-
Реченице са одредбом израженом зависним падежом(Я тебя буду ждать у памятника, Они собираются по вечерам)
Реченице са глаголским прилогом(Кончив работу, он поехал домой, Возвращаясь домой, я встретил товарища)
Глаголски прилози
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик (у, около, вокруг, в, на)
СИНТАКСА
Реченице са кратким придевским обликом у предикату (Он болен гриппом, Я способен к математике)
Реченице са објектом у инфинитиву(Я уговорил товарища молчать)
– употреба детерминаната: редослед у реченици; употреба речи même, autre, seul;
– детерминанти у функцији заменице, посебно: показне заменице испред предлога de + именичка група; испред релативне реченице;
испред партикула ci и là; неодређене заменице;
– бројеви: основни, редни, разломачки, апроксимативни;
– род и број именица и придева специфичних за дату струку; поређење придева, посебно суперлатив.
глаголски начини и времена: презент, сложени перфект, имперфект, плусквамперфект (рецептивно), футур први индикатива, као
и перифрастичне конструкције: блиски футур, блиска прошлост; il faut que, je veux que, j’aimerais que праћени презентом субјунктива
глагола прве групе (Il faut que tu racontes ça à ton frère), као и рецептивно: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu
saches/ que tu écrives; презент кондиционала: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi ! императив (рецептивно): aie un peu de
patience, n’ayez pas peur; sois sage!
– партицип презента и герундив; партиципи презента и перфекта као придеви;
– фреквентни униперсонални глаголи и конструкције.
Предлози
– најчешћи предлози; предложни изрази à côté de, à l’occasion de, à l’aide de;
– контраховање члана и предлога.
Прилози
– за место, за време, за начин, за количину;
– alors – за исказивање последице;
– место прилога;
– прилошке заменице en и y (рецептивно).
Модалитети и форме реченице
– декларативни, интерогативни, екскламативни и императивни модалитет;
– афирмација и негација; актив и пасив;
– реченице са презентативима;
– наглашавање реченичних делова помоћу формуле c’est... qui и c’est ... que.
Основни типови сложених реченица
– координиране реченице са везницима et, ou, mais, car, ni и прилозима/прилошким изразима c’est pourquoi, donc, puis, pourtant, par
contre, par conséquent, au contraire;
– зависне реченице: релативне са заменицама qui, que, où и dont; компаративне са везницима/везничким изразима comme, autant ....
que, le même ... que, plus ... que, moins ... que; временске са везницима/везничким изразима quand, avant que/avant de+инфинитив, chaque
fois que, pendant que, après que, depuis que; узрочне са везницима parce que и puisque; (рецептивно) концесивне и опозитивне са везни
цима bien que и alors que; финалне са везницимаpour que/pour+инфинитив и afin que/afin de+инфинитив; хипотетичне са везником si
(вероватни и могући потенцијал); реченице са que у функцији објекта (нпр. Nous espérons que tu réussiras ton examen); слагање времена у
објекатским реченицама.
Облици субјунктива: презент
Сложена реченица
а) Зависна реченица у индикативу
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
Са инфинитивом (са модалним глаголима)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Указати на изражавање узрока (porque, por), последеце (si, para) и на смисао реченице са другим чешћим везницима кад се појаве у
тексту.
Б) Зависне реченице у субјунктиву
Употреба субјунктива презента (изражавање футура)
Субјунктив прошлих времена (preterito imperfecto, preterito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto),
облици и употреба (рецептивно)
а) субјунктивом
б) инфинитивом
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conoszas a mi hermamo. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es
necesario que luchemos…¿Qué quieren Ustedes que haga? El trabaja mucho para ayudar a susu hijos. El trabaja mucho para que sus hijos
tengan una vida mejor.
Управни и неуправни говор (потрвдне, одричне и упитне реченице, императив).
Dime si/donde/cuando/quién/que…
Sabes si/ donde/cuando/quién/que…
Me puedes decir donde/cuando/quién/que…
Хипотетичне реченице (други тип)
Si me visitaras, te llevaría a la playa.
а) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí.
Служење двојезичним рецницима.

ИСХОДИ НА КРАЈУ ТРЕЋЕГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

СЛУШАЊЕ – разуме основне поруке и захтеве ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
Оспособљавање исказане јасним стандардним језиком 2. Поздрављање (састајање, растанак;
ученика за када је реч о блиским темама (кола, – Свакодневни живот (генерацијски конфликти формално, неформално, специфично
разумевање посао, хоби) и начини превазилажења) по регионима)
усменог говора – разуме глобално суштину нешто – Образовање (образовање за све, пракса и при 3. Идентификација и именовање особа,
дужих разговора или дискусија на преме за будуће занимање, размена ученика) објеката, боја, бројева итд.)
састанцима, који се односе на мање – Познате фирме, предузећа, установе, институ 4. Давање једноставних упутстава и
сложене садржаје из струке, уколико ције у земљама чији се језик учи команди
се говори разговетно стандардним – Културни живот (међународни пројекти и 5. Изражавање молби и захвалности
језиком, поставља питања и тражи учешће на њима) 6. Изражавање извињења
објашњења у вези са темом дискусије/ – Заштита човекове околине (волонтерски рад) 7. Изражавање потврде и негирање
разговора – Медији (штампа, телевизија, електронски 8. Изражавање допадања и недопадања
медији)
ЧИТАЊЕ – разуме једноставније текстове (стан – Историјски догађаји/личности из земаља чији 9. Изражавање физичких сензација и
Оспособљавање дардна писма, информације о процесу се језик учи потреба
ученика за рада у струци) који су писани обичним – Свет компјутера (предности и мане употребе 10. Исказивање просторних и временских
разумевање језиком или језиком струке компјутера) односа
прочитаних текстова – разуме опис догађаја и осећања 11. Давање и тражење информација и оба
– разуме основни садржај као и важније СТРУЧНЕ ТЕМЕ вештења
детаље у извештајима, брошурама и 12. Описивање и упоређивање лица и
уговорима везаним за струку – Алати, машине и уређаји у струци предмета
ГОВОР – једноставним средствима опише – Мере заштите и очувања радне и животне 13. Изрицање забране и реаговање на
Оспособљавање ученика за статус и образовање, будуће запослење средине забрану
кратко – опише делатност, фирму, процес – Праћење новина у области струке 14. Изражавање припадања и поседовања
монолошко рада или пак преприча телефонски – Пословна комуникација на страном језику 15. Скретање пажње
излагање и за разговор или одлуке неког договора у релевантна за струку 16. Тражење мишљења и изражавање
учешће у оквиру познате лексике слагања и неслагања
дијалогу на – образложи краће своје намере, одлуке, 17. Тражење и давање дозволе
страном језику поступке 18. Исказивање честитки
19. Исказивање препоруке
ПИСАЊЕ – попуњава рачуне, признанице и 20. Изражавање хитности и обавезности
Оспособљавање хартије од вредности 21. Исказивање сумње и несигурност
ученика за – напише једноставно пословно писмо
писање краћих према одређеном моделу
текстова – опише и појасни садржај схема и
различитог графикона везаних за струку
Садржаја
ИНТЕРАКЦИЈА – поведе, настави и заврши неки
једноставан разговор, под условом да
Оспособљавање је лице у лице са саговорником
ученика за – буде схваћен у размени идеја и
учешће у информација о блиским темама
дијалогу на у предвидљивим, свакодневним
страном језику и ситуацијама
МЕДИЈАЦИЈА – сажима садржај текста, филма, раз
Оспособљавање говара и сл.
ученика да
усмених и
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – идентификује различита гледишта о
Оспособљавање истој теми
ученика да
као изворе
развијају
критичко
са њима
ЗНАЊА О ЈЕЗИКУ – коректно употребљава једноставне
структуре користећи зависне реченице
(уз одређене системске елементарне
грешке које глобални смисао не дово
де у питање)
I. РЕЧЕНИЦА
– Сви типови упитних реченица
– Индиректни говор: само рецептивно
а) изјаве са променом глаголских времена
– Одређене релативне клаузе
– Сложене реченице: временске клаузе, узрочне клаузе, допусне клаузе

1. Члан
2. Именице
4. Придеви
5. Бројеви

1. Глаголи
– Обновити разлику у употреби the Present Simple Tense, the Present Continuous Tense; the Past Simple Tense, the Past Continuous Tense
– Обновити све употребе the Present Perfect Tense
– The Past Perfect Tense
– Used to
– Обновити и утврдити начине за изражавање будућности, планова у будућности (going to, will)
– Модални глаголи: should, must, will, may, might
– Пасивне конструкције – садашње и прошло време – the Present Simple Tense, the Past Simple Tense (продуктивно и рецептивно),
– The Present Perfect Passive (рецептивно)
– Први и други кондиционал (и рецептивно и продуктивно)
1. Именице
2. Члан
giovedì.
i nostri nonni).
3. Заменице
4. Придеви
5. Предлози
6. Глаголи
Перфект (Passato Prossimo) правилних и неправилних глагола: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Перфект
модалних глагола volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Кондиционал презента (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano ?
Футур правилних и неправилних глагола. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Имперфекат (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.
Презент конјунктива (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Само рецептивно
Прости пефект (Passato Remoto) творба и основна употреба: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno.
Правилни и неправилни глаголи. Само рецептивно.
Перфект (Passato Prossimo) правилних и неправилних глагола. Имперфекат (Imperfetto). Употреба и однос перфекта и имперфекта.
7. Прилози
8. Речца ci (с прилошком вредношћу), ne.
9. Везници.
Хипотетички период: Реална погодбена реченица: Se hai tempo, andiamo in gita. Se avrai tempo, andremoin gita.
Иреална погодбена реченица, са имперфектом у протази и аподози: Se avevi tempo, andavamoin gita.
Именице
жине са одговарајућим предлозима и без њих. Саксонски генитив.
Усвајање детерминатива као одреднице рода, броја и падежа именица (одређени неодређени, показни, присвојни,квалификативни,
Заменице
Придеви
Придеви у саставу именског предиката и у атрибутивној функцији. Поређење придева, описна компарација са ebenso....wie, nicht so
.....wie
Бројеви
Предлози
Глаголски облици
Пасив са модалним глаголом
Конјуктив презента, перфекта, фугура
Пасив стања, дистинкција употребе пасива стања и радње
Инфинитивске конструкције (zu+Infinitiv, um/ohne/statt ... zu+Infinitiv)
Реченице
Зависно сложене реченице
Модалне (indem, anstatt, ohne dass)
Индиректан говор
Именице
Скраћенице (вуз, МГУ). Род абревијатура. Познатији наши и страни географски називи са специфичностима у роду, броју и промени.
Заменице
Систематизација неодређених заменица са –то, нибудь
Придеви
Утврђивање и систематизација придевских облика
Бројеви
Читање децимала и разломака (0,1-ноль целых одна десятая, 2,4-две целых четыре десятых ,½-одна вторая (половина)).
Глаголи
Радни глаголски придев садашњег времена
Радни глаголски придев прошлог времена
Пасивни глаголски придеви-употреба
СИНТАКСА
Реценице са субјектом типа мы с вами
Реченице с куполама являются, называются
Реченице са куполом есть
Реченице са трпним глаголским придевом у предикату (Лес посажен недавно)
Реченице са одредбом за приближну количину (В классе было учеников тридцать)
– систематизација употребе детерминаната: одређених, неодређених и партитивних чланова; присвојних и показних придева; основ
них, редних и апроксимативних бројева; неодређених речи; одсуство детерминаната (на пример: код етикетирања производа – fromage de
brebis, натписа на продавницама и установама – boulangerie, banquе, назива рубрика у штампаним медијима – faits divers, на знаковима
упозорења – еntrée interdite; испред именице у позицији атрибута: il est boulanger и слично);
– род и број именица и придева; место придева petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais; промена значења
неких придева у зависности од места: un grand homme / un homme grand ; un brave homme / un homme brave; поређење придева;
– заменице: личне ненаглашене (укључујући и заменицу on) и наглашене; заменице за директни и за индиректни објекат; показне и
присвојне; упитне и неодређене.
– систематизација глаголских начина и времена: времена индикатива, перифрастичне конструкције, посебно за исказивање радње у
току être en train de ...; презент субјунктива глагола прве и друге групе и фреквентних неправилних глагола: Il est important que tu viennes...
/ que nous allions... / que vous soyez...; перфект кондиционала: Si j’avais su, je serais venue plus tôt; императив: sachons attendre, ayons
confiance; soyez les bienvenus!
– темпорална, каузална, концесивна и погодбена вредност герундива;
– униперсонални глагол s’agir и униперсоналне конструкције са глаголима suffire de + inf., défendre/interdire de + inf., recommander
de + inf., rester à + inf.
Предлози
– предложна група са придевском вредношћу;
– предложна група иза прилога за количину.
Прилози, систематизација
Модалитети и форме реченице
– систематизација: декларативни, интерогативни, екскламативни и императивни модалитет;
– негација, изостављање форклузива pas, употреба осталих форклузива;
– пасив: везивање агенса предлозима de и par;
– позиционо наглашавање реченичних делова.
Основни типови сложених реченица
– систематизација координираних реченица;
– зависне реченице, систематизација: релативне, компаративне, временске; концесивне и опозитивне са везницима bien que и alors
que; каузалне са везницима comme и surtout que; финалне конструкције и обрти са инфинитивом; хипотетичне са везником si (вероватни,
могући и иреални потенцијал); реченице са que у функцији субјекта (нпр. Il est possible qu’il soit parti); систематизација слагања времена.
Пасивне конструкције са и без агенса

Miguel fue invitado po María
Miguel fue nombrado secretario de la Asociacíon
Употреба инфинитива у функцији субјекта, објекта и атрибута.
Piensan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Juan.
Хипотетичке реченице (све три могућности)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa
Si me visitaras, te llevaré a la playa.
Si me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa
зависна реченица у субјунктиву (изражавање футура)
Основе употреба глаголских начина индикатива и субјунктива у најчешћим типовима сложених реченица (релативна, временска,
узрочна, последична.
Безличне конструкције
Са глаголима llover, nevar…
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante…
(указати на употребу субјунктива у неким од ових реченица)
Изражавање
– бојазни: temo que haya llegado a tiempo.
– жеље: Espero que venga
– заповести, воље: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Бројеви
Разломци, математички знакови и радње.
Структура стручних речника и њихово коришћење.

Разред: четврти
ИСХОДИ НА КРАЈУ ЧЕТВРТОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

СЛУШАЊЕ – разуме суштину битних информација ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
са радија или телевизије, презентација – Свакодневни живот (планови за будућност, 2. Поздрављање (састајање, растанак;
Оспособљавање или дискусија о актуелним збивањима посао и каријера) формално, неформално, специфично
ученика за или о стварима које се њега тичу на – Образовање (могућност образовања у ино по регионима)
разумевање приватном и прoфесионалном плану, странству, размена ученика, усавршавање у 3. Идентификација и именовање особа,
усменог говора уколико се говори разговетно стандар струци) објеката, боја, бројева итд.)
дним језиком – Друштвено уређење и политички систем у 4. Давање једноставних упутстава и
ЧИТАЊЕ – разуме смисао сложенијих тексто земљама чији се језик учи команди
ва шематских приказа, упутстава, – Културни живот (манифестације, сајмови и 5. Изражавање молби и захвалности
Оспособљавање уговора изложбе општег карактера и везане за струку) 6. Изражавање извињења
ученика за – разуме и користи обавештења из – Медији (утицај медија) 7. Изражавање потврде и негирање
разумевање стручних текстова везаних за струку – Историјске везе Србије и земаља чији се језик 8. Изражавање допадања и недопадања
прочитаних – разуме текстове у којима се износи учи 9. Изражавање физичких сензација и потреба
текстова лични став или посебно гледиште – Свет компјутера (оглашавaње на различи 10. Исказивање просторних и временских
тим глобалним мрежама, виртуелни свет односа
ГОВОР – представи припремљену презентацију комуникације) 11. Давање и тражење информација и
која се односи на теме везане за об обавештења
Оспособљавање ученика за ласти личног интересовања, школско СТРУЧНЕ ТЕМЕ 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
кратко градиво или струку 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
монолошко – говори о утисцима, употребљавајући и – Алати, машине и уређаји у струци 14. Изражавање припадања и поседовања
излагање и за комплексније изразе – Мере заштите и очувања радне и животне 15. Скретање пажње
учешће у – даје дужи опис свакодневних радњи из средине 16. Тражење мишљења и изражавање
дијалогу на свог окружења, описује прошле актив – Праћење новина у области струке слагања и неслагања
страном језику ности, свакодневне обавезе, планове, – Пословна комуникација на страном језику 17. Тражење и давање дозволе
радне задатке и начин организовања релевантна за струку 18. Исказивање честитки
– даје релевантне податке са неке 19. Исказивање препоруке
презентације или из дискусије везане 20. Изражавање хитности и обавезности
за струку 21. Исказивање сумње и несигурности
ПИСАЊЕ
– напише писмо или нешто дужи текст
да би саопштио информацију или ука
зао на лични став или супротстављање
ученика за
мишљења
писање краћих
– напише извештај или протокол о
текстова
догађају или са састанка
различитог
– писмено конкурише за неки посао
садржаја
ИНТЕРАКЦИЈА – оствари комуникацију о основним
темама, под условом да је у стању да
Оспособљавање тражи помоћ од саговорника
ученика за – образложи и одбрани свој став,
учешће у разјасни неспоразуме
страном језику и
МЕДИЈАЦИЈА – препричава садржај текста, разговора,
договора
ученика да
усмених и
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – пореди различите приказе истог

догађаја у различитим медијима
ученика да
као изворе
развијају
критичко
са њима
ЗНАЊА О ЈЕЗИКУ – коректно употребљава сложеније
структуре и процесе (номинализације,
градације, трансформације)
– контролише граматичка знања и
исправља своје грешке
I. РЕЧЕНИЦА
– Сви типови упитних реченица
в) изјаве и питања са променом глаголских времена
– Релативне клаузе
– Све врсте сложених реченица

1. Члан
2. Именице
Личне заменице у функцији субјекта и објекта
4. Придеви
5. Бројеви

1. Глаголи
– Обновити и утврдити сва садашња времена
– Обновити и утврдити сва прошла времена
– Разлика између Used to и the Past Continuous Tense
– Обновити и утврдити све начине зе изражавање будућности
– Глаголи стања
– Модални глаголи: should, must, will, may, might,
– Пасивне конструкције – the Present Simple Tense, the Past Simple Tense, the Present Perfect Tense (продуктивно и рецептивно), оста
ла времена само рецептивно
– wish + the Past Simple Tense / would– H
ave something done (само рецептивно)
– Први и други кондиционал (рецептивно и продуктивно); трећи кондиционал (рецептивно)
1. Именице
2. Члан
giovedì.
i nostri nonni).
3. Заменице
4. Придеви
Алтеративни суфикси -etto, -ello, -uccio, -otto.
Суфикси -enne и -ina за бројеве quarantenne, sulla quarantina.
5. Предлози
6. Глаголи
Перфект (Passato Prossimo) Правилних и неправилних глагола. Перфект модалних глагола Кондиционал презента (Condizionale
Presente)
Прошло време погодбеног начина (Condizionale Passato). Футур правилних и неправилних глагола.
Предбудуће време (Futuro anteriore).
Имперфекат (Imperfetto)
Плусквамперфекат (Trapassato prossimo)
Презент конјунктива (Congiuntivo presente)
Прошло време конјунктива (Congiuntivo passato)
Прости пефект (Passato Remoto) творба и основна употреба. Правилни и неправилни глаголи.
Плусквамперфекат (Trapassato prossimo)
Перфект (Passato Prossimo) Правилних и неправилних глагола. Имперфекат (Imperfetto). Употреба и однос перфекта и имперфекта.
Герунд, глаголски прилог садашњи. Gerundio. Облици трију конјугација и неправилних глагола.
Структура stare + gerundio.
7. Прилози
Поређење прилога. Компаратив и суперлатив прилога bene и male.
Грађење суперлатива апсолутног прилога помоћу наставка -issimo.
Положај прилога mai, sempre, ancora, già уз passato prossimo(Non ho mai viato una cosa tanto bella).
8. Речца ci (с прилошком вредношћу), ne (Ne torno adesso) и заменичком вредношћу (Marco? Ne parliamo spesso. Marco? Ci ho
parlato ieri).
9. Везници.
Хипотетички период: Реална погодбена реченица. Иреална погодбена реченица, са имперфектом у протази и аподози.
Правила о слагању времена. Исказивање претпрошлости и будућности у прошлости.
Именице
Деклинација именица страног порекла, суфиксација именица страног порекла, скраћенице
Негација
Keineswegs, nirgendwohin, niemand, niemals, weder....noch, unbequem, desinteressiert, arbeitslos
Глаголи
Партицип презента и перфекта – а трибутивна и предикативна употреба (рецептивно)
Конкурентне форме (Das lässt sich reparieren./ Das kann repariert werden./Das ist zu reparieren)
Везници и везнички изрази
Поредбени – реална (индикатив) и иреална (конјуктив) поредба (wie, als, als ob, als wenn, je...desto)
Именице
Обнављање и систематизација типова именица, обрађених у претходним разредима
Заменице
Присвојне заменице 1.,2. и 3. лица и заменица свой
Показне заменице этот, тот
Неодређене заменице са речцом –либо, кое
Придеви
Продуктивни суфикси описних придева –ист, -аст, -ат, -ив, -лив, -чив
Поређење придева и прилога
Глаголи
Обнављање и систематизација:
Времена
Прошло време глагола са основом на сугласник
Бројеви
Слагање бројева са именицама и придевима
Речце
Разве, неужели, ли, хоть, даже
Синтакса
Инфинитивне реченице (Что мне сказать тебе)
Именски предикат (Ломоносов– з наменитый учёный)
Исказивање одсуства, присуства (В природе имеются разные минералы)
Основне мерне јединице и њихове скраћенице
У четвртом разреду средње школе граматички садржаји обрађени у претходним разедима систематизују се како би ученици спонта
но, прецизно и што тачније користили француски језик у приватној и у пословној комуникацији.
Посебна пажња посвећује се:
– оним елементима граматике који се теже усвајају, нпр. када су у питању изворни говорници српског језика, употреба члана, систем
прошлих времена, глаголске конструкције, негација и друго;
– оним елементима граматике који се чешће срећу у оквиру језика дате струке.
Имајући у виду наведено, ауторима уџбеника и наставницима француског језика препоручује се да избор граматичких садржаја које
ће обрађивати у четвртом разреду заснују пре свега на потребама ученика (на основу анализе њихових честих грешака), као и на рефе
рентним материјалима за нивое А2 и Б1 за француски језик
Именичке групе
Именице. Род и број именица. Род и број сложеница. Pluralia tantum.
Oдређени члан. Одсуство одређеног члана.
Неодређени члан (значење у једнини и множини)
Бројеви. Редни бројеви.
Придеви. Положај придева у односу на именицу.
Личне заменице. Систематизација морфосинтаксе ненаглашених заменица.
Препознавање односа глевне и зависне реченице у тексту, употреба субјунктива у зависној реченици (системски преглед времена
и функција; пре свега рецептивно); изражавање хипотетичности; кондиционалне реченице (системски преглед времена и функција; пре
свега рецептивно).
Изражавање компаративности
Tan(to)…como…Esta pelicula es tan interesante como la que vimos la semana pasada.
Tanto los adultos como los niños deben prestar atención al medio ambiente.
Más / menos….que
Menor / mayor…que
Major / peor…que
Суперлатив (Релативни и апсолутни: указати на разлике у значењу.)
El libro más interesante que he leído…
Es un libro interesantísimo
Именице
Системски преглед рода и броја.
Бројеви
Читање разломака, математичких знакова и радњи.
Творба речи
Сложенице (најчешће комбинације):
Sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas…
Деривација
а) помоћу префикса
a-, in-, anti-, super-…
б) помоћу суфикса
-mente, - able, -so/a,…..
Номинализација најчешћих граматичких категорија инфинитива
los deberes...
Придева
El lindo, la bonita
Прилога
El bien, el mal….
Лексикологија
Најчешћи идиоми и фразеологизми. Полисемија.
Стручни и енциклопедијски речници
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Комуникативна настава страних језика подразумева поимање језика као средства комуникације; инсистира на употреби циљног је
зика у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике; претпоставља примену тзв. Teacher talk, одн. прилагођавање
говорне делатности наставника интересовањима и знањима ученика; инсистира на комуникативном аспекту употребе језика, одн. на
значењу језичке поруке, а не толико на граматичној прецизности исказа ; претпоставља да се знања ученика мере прецизно дефинисаним
релативним, а не толико апсолутним критеријумима тачности.
Један од кључних елемената комуникативне наставе је и социјална интеракција кроз рад у учионици. Она се базира на групном или
индивидуалном решавању проблема, потрази за информацијама и мање или више комплексним задацима. У тим задацима увек су јасно
одређени контекст, процедура и циљ, чиме се унапређује квантитет језичког материјала који је неопходан услов за било које учење језика.
Такозвана комуникативно-интерактивна парадигма у настави страних језика, између осталог, укључује и следеће компоненте:
– усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествовање у друштвеном чину
– поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и ажуриране листе задатака и активности
– наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја
– ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину
– уџбеници су само један од ресурса; осим њих препоручује се и примена других извора информација и дидактичких материјала,
поготову кад је реч о стручним темама
– учионица постаје простор који је могуће реструктурирати из дана у дан
Важан циљ у учењу страног језика у средњим стручним школама је овладавање језиком струке, и то у оноликој мери која је неопход
на да се језик користи ради информисаности и оспособљености за једноставну комуникацију у усменом и писаном облику на страном
језику. Тај сегмент наставе страног језика који се прогресивно увећава од 20 до 50% током четворогодишњег образовања мора да буде
јасно дефинисан и у складу са исходима везаним за квалификације струке.
Неопходно је да стручна тематика која се обрађује на страном језику прати исходе појединих стручних предмета и буде у корелацији
са њима.
Реализација наставе језика струке се много више огледа у развијању рецептивних вештина него продуктивних јер је сврха учења
страног језика, у првој линији, усмерена на то да се ученици оспособе да прате одређену стручну литературу у циљу информисања,
праћења иновација и достигнућа у области струке, усавршавања и напредовања.
Стога је спектар текстова који се препоручују велики: шематски прикази, упутства о примени апарата, инструмената или пак ма
теријала, хемикалија, рецепти, декларације, краћи стручни текстови чији је садржај релевантан за тематске садржаје стручних предме
та, извештаји, каталози, програми сајамских активности и сл. Веома је битно у раду са таквим текстовима одредити добру дидактичку
подршку. Добро осмишљени налози упућују на то да одређене текстове, у зависности од тежине и важности информација које они носе,
треба разумети глобално, селективно или пак детаљно.
Продуктивне вештине треба ограничити на строго функционалну примену реалну за захтеве струке. То подразумева писање кратких
порука, мејлова у оквиру пословне комуникације (поруџбенице, рекламације, захтеви, молбе) и вођење усмене комуникације која омо
гућава споразумевање на основном нивоу било у директном контакту са саговорником или у телефонском разговору.
Назив предмета ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Циљ физичког васпитања је да се разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручји
Општи циљ предмета: ма, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усаврша
вању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.
– Подстицање раста и развоја и утицање на правилно држање тела (превенција постуралних поремећаја);
– Развој и усавршавање моторичких способности и теоријских знања неопходних самостални рад на њима;
– Стицање моторичких умења (вештина) и теоријских знања неопходних за њихово усвајање;
– Проширење и продубљавање интересовања које су ученици стекли у основној школи и потпуније сагледавање спортске гране, за коју показују
Посебни циљеви пред
посебан интерес;
мета:
– Усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаних општим циљем овог предмета (васпитно-образовног
подручја);
– Мотивација ученика за бављење физичким активностима и формирање позитивних психо-социјалних образаца понашања;
– Оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада.
ИСХОДИ
у стању да:
– Унапређивање и очу – Препозна везе између физичке – Вежбе обликовања (јачања, лабављења – На почетку теме ученике упознати са
– Здравствена култура вање здравља; активности и здравља; и истезања); циљевима и исходима наставе / учења,
и физичка актив – Утицај на правилно – Објасни карактеристике положаја – Вежбе из корективне гимнастике; планом рада и начинима оцењивања;
ност, као основа за држање тела (пре тела, покрета и кретања у профе – Провера стања моторичких и функци – Током реализације часова физичког
реализовање поста венција постуралних сији за коју се школује и уочи оне, оналних способности; васпитања давати информације о томе
вљених циљева и поремећаја); које могу имати негативан утицај које вежбе позитивно утичу на статус
исхода на његов раст, развој; њиховог организма, с обзиром на
– Одабере и изведе вежбе обли карактеристике њихове професије, а
ковања и вежбе из корективне које негативно утичу на здравље;
гимнастике, које ће превентивно – Ученици који похађају четворого
утицати на могуће негативне дишње стручне школе далеко су више
утицаје услед рада у одабраној оптерећени у редовном образовању
професији; практичном и теоријском наставом од
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именује моторичке способно – Вежбе снаге без и са малим опте осталих ученика. Због тога је физичко
и функционалних моторичких способно сти које треба развијати, као и рећењем (до 4 kg); васпитање, у овим школама, значајно
способности човека, сти и теоријских знања основна средства и методе за – Трчање на 60 m и 100 m; за активан опоравак ученика, компен
као основа за реали неопходних за самостал њихов развој; – Трчање на 800 m ученице и 1000 m зацију и релаксацију с обзиром на
зовање постављених ни рад на њима; – Примени адекватна средства ученици; њихова честа статичка и једнострана
циљева и исхода (изводи вежбе) за развој и усавр – Вежбе растезања (број понављања и оптерећења. Теоријска знања из
шавање моторичких способности издржај у крајњем положају), области физичких активности су од
из: вежби обликовања, атлетике, – Полигони спретности и окретности и великог значаја за укупним бављењем
гимнастике, пливања и спортских спортске игре; физичким вежбама.
игара за развој: снаге, брзине, – Аеробик;
издржљивости, гипкости, спрет Облици наставе
ности и окретности; Предмет се реализује кроз следеће
облике наставе:
– теоријска настава (4 часа)
– мерење и тестирање (6 часова)
– практична настава (64 часа)
Подела одељења на групе

– Усвајање знања, – Стицање моторичких – Кратко опише основне карак – АТЛЕТИКА Одељење се не дели приликом реали
умења и вештина умења (вештина) и теристике и правила атлетике, У свим атлетским дисциплинама треба зације;
из спортских грана теоријских знања нео гимнастике и спортске гране – радити на развијању основних моторич Настава се изводи фронтално и по
и дисциплина као пходних за за њихово дисциплина које се уче; ких особина за дату дисциплину; групама, у зависности од карактера
основа за реализо усвајање; – Демонстрира технику дисци методске јединице која се реализује.
вање постављених – Мотивација ученика за плина из атлетике и гимнастике Трчања: Уколико је потребно, нарочито за вежбе
циљева и исхода бављењем физичким (вежби на справама и тлу) које – Усавршавање технике трчања на из корективне гимнастике, приступ је
активностима; поседује вештину, технику и так кратке и средње стазе: индивидуалан.
– Атлетика; – Формирање позитивних тику спортске игре као и вежбе из – 100 m ученици и ученице;
психосоцијалних обра осталих програмом предвиђених – 800 m ученици и ученице Место реализације наставе
заца понашања; садржаја – штафета 4 x 100 m ученици и ученице – Теоријска настава се реализује у
– Примена стечених – Детаљније опише правила учионици или у сали, истовремено са
умења, знања и навика у спортске гране за коју показује Вежбање технике трчања на средњим практичном наставом;
свакодневним условима посебан интерес – за коју школа стазама умереним интензитетом и – Практична настава реализује се
живота и рада; има услове; различитим темпом у трајању од 5 до на спортском вежбалишту (сала,
– Естетско изражавање – Објасни због којих је карактерис 10 min. спортски отворени терени, базен,
покретом и доживља тика физичког васпитања важно, Крос: јесењи и пролећни клизалиште, скијалиште).
вање естетских вреднос да активно учествује у процесу – 800 m ученице,
ти покрета и кретања; наставе и да самостално спроводи – 1000 m ученици. Препоруке за реализацију наставе
– Усвајање етичких одређен програм физичке и Скокови: – Настава се реализује у циклусима
вредности и подсти спортске активности; Скок удаљ корачном техником. који трају приближно 10–12 часова
цање вољних особина – Жели да се бави физичким, од Скок увис леђном техником (узастопних). Наставнику физичког
ученика; носно спортским активностима, Бацања: васпитања је остављено да, зависно
– Повезивање моторич пошто сагледава (детектује) по Бацање кугле, једна од рационалних од потреба, прецизира трајање сваког
ких задатака у целине; зитивне карактеристике физичке техника (ученице 4 kg , ученици 5 kg ). циклуса, као и редослед њиховог
Увођење ученика у и спортске активности – њихове Спровести такмичења у одељењу, на ре садржаја.
организовани систем позитивне утицаје на здравље, зултат, у свим реализованим атлетским
припрема за школска дружење и добро расположење; дисциплинама.
такмичења, игре, сусре
те и манифестације;
– Спортска гимнас – Развијање елемената – Сагледа негативне утицаје савре – СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: ВЕЖБЕ Садржај циклуса је:
тика: ритма у препознавању меног начина живота (пушење, НА СПРАВАМА И ТЛУ – за проверу нивоа знања на крају
– (Вежбе на целина: рад-одмор; дрога, насиље, деликвентно Напомене: школске године – један;
– справама и тлу); напрезање-релаксација; понашање) и буде свестан да је – Наставник формира групе на основу – за атлетику – један;
убрзање-успоравање; физичким, односно спортским умења (вештина) ученика стечених – за гимнастику: вежбе на справама и
– Избор спортских грана, активностима могуће предупре после основне школе: основни, средњи тлу – један
спортско-рекреативних дити негативне утицаје; и напредни ниво – за спорт по избору ученика – два;
или других кретних – Комуницира путем физичких – Наставник олакшава, односно отежава – за повезивање физичког васпитања са
активности као трајног односно спортских активности програм на основу моторичких спо животом и радом – један.
опредељења за њихово са својим друговима и ужива у собности и претходно стечених умења
свакодневно упражња дружењу и контактима; ученика. Начин остваривања програма
вање; – Доводи у везу свакодневни 1. Вежбе на тлу Садржаји програма усмерени су
живот и способност за учење и За ученике и ученице: на:развијање физичких способности;
практичан рад са физичким, м – вага претклоном и заножењем и спојено, спортско-техничко образовање; повези
односно спортским активностима одразом једне ноге колут напред; вање физичког васпитања са животом
и правилном исхраном; – став на шакама, издржај, колут напред; и радом.
– самостално бира физичку, – два повезана премета странце удесно Годишњи план, програм и распоред
односно спортску активност и из и улево; кросева, такмичења, зимовања и других
води је у окружењу у коме живи. – за напредни ниво премет странце са облика рада утврђује се на почетку
– Објасни да покрет и кретање, без окретом за 1800 и доскоком на обе ноге школске године на наставничком већу,
обзира на то којој врсти физичке, („рондат”) на предлог стручног већа наставника
односно спортске активности 2.. Прескок физичког васпитања.
припада, има своју естетску ком За ученике коњ у ширину висине 120 Стручно веће наставника физичког вас
поненту (лепота извођења, лепота cm; за ученице 110 cm: питања, самостално, одређује редослед
доживљаја); – згрчка; обраде појединих садржаја програма и
– Ужива у извођењу покрета и – разношка циклуса.
кретања; – за напредни ниво: склонка Часови у току недеље треба да буду
– Наводи основне олимпијске 3. Кругови распоређени у једнаким интервалима,
принципе и примењује их на За ученике /дохватни кругови/: не могу се одржавати као блок часови.
школским спортским такмичењи – из мирног виса вучењем вис узнето, Настава се не може одржавати истовре-
ма и у слободном времену; спуст у вис стражњи, издржај, вучењем мено са два одељења ни на спортском
– Препозна нетолерантно пона вис узнето, спуст у вис предњи. терену ни у фискултурној сали.
шање својих другова и реагује За ученице /дохватни кругови/: У свим разредима настава физичког вас
на њега, шири дух пријатељства, – уз помоћ суножним одскоком наскок у питања се реализује одвојено за ученике
буде истрајан је у својим актив згиб, њих у згибу /уз помоћ/; спуст у и одвојено за ученице, а само у школама
ностима. вис стојећи које имају по два паралелна објекта за
– Се правилно односи према окру 4. Разбој физичко васпитање дозвољена је исто
жењу у којима вежба, рекреира се За ученике /паралелни разбој/: времена реализација часа
и бави се спортом, што преноси у – из њиха у упору, предњихом саскок са
свакодневни живот окретом за 1800 (окрет према притци); Праћење, вредновање и оцењивање
– Учествује на школском такми – њих у упору, у зањиху склек, предњи Праћење напретка ученика у физичком
чењу и у систему школских хом упор, зањих у упору, у предњиху васпитању се обавља сукцесивно у
спортских такмичења склек току читаве школске године, на основу
За ученице /двовисински разбој или методологије праћења, мерења и вред
једна притка вратила/: новања ефеката у физичком васпитању
– наскок у упор на н/п, премах једном – стандарди за оцењивање физичких
ногом до упора јашућег, прехват способности ученика и постигнућа у
у потхват упорном руком (до спортским играма
предножне) и спојено одножењем
заножне премах и саскок са Минимални образовни захтеви
окретом за 90 0 (одношка), завршити – Атлетика: трчање на 100 m за ученике
боком према притци. и ученице, трчање на 800 м за ученике
5. Вратило и 500 m за ученице, скок удаљ, увис,
За ученике /дохватно вратило/: бацање кугле – на резултат.
– суножним одривом узмак; ковртљај – Вежбе на справама и тлу:
назад у упору предњем; саскок зама За ученике: наставни садржаји из
хом у заножење (зањихом). програма вежби на тлу, прескока, једне
6. Греда справе у упору и једне справе у вису;
За ученице /висока греда/: За ученице: наставни садржаји из
– з алетом и суножним одскоком програма вежби на тлу, прескока, греде
наскок у упор, премах одножно и двовисинског разбоја.
десном; окрет за 90 0, упором рука
ма испред тела преднос разножно; Оквирни број часова по темама
ослонцем ногу иза тела (напред- – Тестирање и провера савладаности
нији ниво: замахом у заножење) стандарда из основне школе (6 часова)
до упора чучећег; усправ, усправ, – Теоријских часова (2 у првом и 2 у
ходање у успону са докорацима, другом полугодишту).
вага претклоном, усклон, саскок – Атлетика (13 часова)
пруженим телом (чеоно или бочно – Гимнастика: вежбе на справама и тлу
у односу на справу) (13 часова).
7. Коњ са хватаљкама – Спортска игра: по избору школе (14
За ученике: часова)
– п ремах одножно десном напред за – Физичка активност, односно спортска
мах улево, замах удесно, замах уле активност:у складу са могућностима
во и спојено премах левом напред; школе а по избору ученика (10 часова).
премах десном назад, замах улево, – Пливање (10 часова).
замах удесно и спојено одножењем – Провера знања и вештина (4 часа).
десне, саскок са окретом за 900 улево
до става на тлу, леви бок према коњу.
Школско такмичење (одељење,

школа): актив наставника физичког
васпитања бира справе на којима ће се
ученици такмичити.
За напредније ученике: састави из
система школских спортских такмичења
и учешће на вишим нивоима школских
такмичења.
Минимални образовни захтеви:
За ученике: наставни садржаји из
програма вежби на тлу, прескока, једне
справе у упору и једне справе у вису;
За ученице: наставни садржаји из
програма вежби на тлу, прескока, греде
и двовисинског разбоја.
– Спортска игра (по – СПОРТСКА ИГРА (по избору)

избору)
– Понављање и учвршћивање раније
обучаваних елемената игре.
– Даље проширивање и продубљавање
техничко-тактичке припремљености
ученика у складу са изборним про
грамом за дату игру. На основу пре
тходних умења у техници и тактици
наставник планира конкретне садржаје
– физичка, односно из спортске игре.
спортска активнот: у
складу са могућнос – Стручно веће наставника физичког вас
тима школе. питања, према програму који сам доноси
(из програма четвртог разреда (програм по
избору ученика) у складу са могућностима
школе, организује наставу за коју ученици
покажу посебно интересовање.
– Препорука: уколико је могуће, организо
вати наставу пливања (посебно обуку за
непливаче)

ИСХОДИ
у стању да:
гимнастике, које ће превентивно – Ученици који похађају четворого
утицати на могуће негативне дишње стручне школе далеко су више
утицаје услед рада у одабраној оптерећени у редовном образовању
професији; практичном и теоријском наставом од
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именује моторичке способно – Вежбе снаге без оптерећења или са осталих ученика.
и функционалних моторичких способно сти које треба развијати, као и малим оптерећењем (до 4 kg); – Због тога је физичко васпитање, у
способности човека, сти и теоријских знања основна средства и методе за – Трчање на 60 м и 100 m; овим школама, значајно за активан
као основа за реали неопходних за самостал њихов развој; – Трчање на 800 m ученице и 1000 m опоравак ученика, компензацију и ре
зовање постављених ни рад на њима; – Примени адекватна средства ученици; лаксацију с обзиром на њихова честа
циљева и исхода (изводи вежбе) за развој и усавр – Вежбе истезања (број понављања и статичка и једнострана оптерећења.
шавање моторичких способности издржај у крајњем положају), Теоријска знања из области физичких
из: вежби обликовања, атлетике, – Полигони спретности и окретности и активности су од великог значаја
гимнастике, пливања и спортских спортске игре; за укупним бављењем физичким
игара за развој: снаге, брзине, – Аеробик; вежбама.
издржљивости, гипкости, спрет – Обука техника пливања
ности и окретности; Облици наставе
Предмет се реализује кроз следеће
облике наставе:
– теоријска настава (4 часа)
– мерење и тестирање (6 часова)
– практична настава ( 62 часа)
– Усвајање знања, – Мотивација ученика за – Кратко описати основне каракте – АТЛЕТИКА У свим атлетским дис Подела одељења на групе
умења и вештина бављењем физичким ристике и правила спортске гране циплинама треба радити на развијању Одељење се не дели приликом реали
из спортских грана активностима; атлетике, гимнастике и спортске основних моторичких особина за дату зације;
и дисциплина као – Формирање позитивних гране– дисциплина које се уче. дисциплину; Настава се изводи фронтално и по
основа за реализо психосоцијалних обра – Демонстрирати – вежбе и технике групама, у зависности од карактера
вање постављених заца понашања атлетских дисциплина и вежби Трчања: методске јединице која се реализује.
циљева и исхода – Примена стечених на справама и тлу које се уче Усавршавање технике трчања на Уколико је потребно, нарочито за вежбе
умења, знања и навика (поседовати вештину) кратке и средње стазе: из корективне гимнастике, приступ је
– Атлетика; које се користе у – Детаљније описати правила – 100 m ученици и ученице; индивидуалан.
свакодневним условима спортске гране за коју показује – 800 m ученици и ученице;
живота и рада посебан интерес, за коју школа – штафета 4 x 100 m ученици и ученице Место реализације наставе
– Естетско истраживање има услове. – Теоријска настава се реализује у
покретом и доживља – Објаснити због којих је карак Вежбање технике трчања на средњим учионици или у сали, истовремено са
вање естетских вред теристика физичког васпитања стазама умереним интензитетом и практичном наставом;
ности; важно да активно учествује у различитим темпом у трајању од 5 до – Практична настава реализује се
– Усвајање етичких процесу наставе и да самостално 10 min. на спортском вежбалишту (сала,
вредности и подсти спроводи одређен програм физич Крос: јесењи и пролећни спортски отворени терени, базен,
цање вољних особина ке и спортске активности. – 800 m ученице, клизалиште, скијалиште).
ученика – Ученици ће желети да се бави – 1000 m ученици.
– Стицање и усавршавање физичким, односно спортским Скокови: Препоруке за реализацију наставе
моторичких знања, активностима пошто ће сагледати Скок удаљ корачном техником. – Настава се реализује у циклусима
умећа, вештина, техника (детектовати) позитивне карак Скок увис леђном техником. који трају приближно 10–12 часова
и навика предвиђених теристике физичке и спортске Бацања: (узастопних). Наставнику физичког
програмом за базичне активности и њихове позитивне Бацање кугле, једна од рационалних васпитања је остављено да, зависно
спортске гране. утицаје на здравље, дружење и техника (ученице 4 kg , ученици 5 kg ). од потреба, прецизира трајање сваког
– Повезивање моторичких добро расположење. Спровести такмичења у одељењу, на ре циклуса, као и редослед њиховог
задатака у целине, али – Сагледати негативне утицаје зултат, у свим реализованим атлетским садржаја.
– Спортска гимнас без стварања крутих мо савременог начина живота дисциплинама.
тика: торичких аутоматизама; (пушење, дрога, насиље, дели Садржај циклуса је:
(Вежбе на – Увођење ученика у квентно понашање) и свестан је – СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: ВЕЖБЕ – за проверу нивоа знања на крају
справама и тлу); организовани систем да физичким, односно спортским НА СПРАВАМА И ТЛУ школске године – један;
припрема за игре, сусре активностима могуће је предупре Напомена: – за атлетику – један;
те и манифестације; дити негативне утицаје – Наставник олакшава, односно отежава – за гимнастику: вежбе на справама и
– Путем физичких односно спорт програм на основу моторичких спо тлу – један
– Развијање елемената ских активности комуницирати собности и претходно стечених умења – за спорт по избору ученика – два;
ритма сједињавањем ки са својим друговима и уживати у ученика. – за повезивање физичког васпитања са
нетичких и енергетских дружењу и контактима. 1. Вежбе на тлу животом и радом – један.
елемената у цјелине: – Довести у везу свакодневни За ученике и ученице:
рад-одмор; напрезање- живот и способност за учење – из упора за рукама, зибом, провлак Начин остваривања програма
релаксација; убрзање- и практичан рад са физичким, згрчено напред до упора пред рукама
успоравање; односно спортским активностима (опружено); Садржаји програма усмерени су
– Избор спортова, од и правилном исхраном. – колут напред и спојено усправом до на:развијање физичких способности;
носно спортско-рекре – Објаснити да покрет и кретање, ваге претклоном и заножењем, издржај спортско-техничко образовање; повези
ативних или других без обзира на то којој врсти – премет странце упором у „бољу” страну вање физичког васпитања са животом
кретних активности као физичке, односно спортске и спојено, премет странце у „слабију” и радом.
трајног опредељења за активности припадају, имају страну Годишњи план, програм и распоред
њихово свакодневно своју естетску компоненту(лепота – за напредни ниво премет напред кросева, такмичења, зимовања и других
упражњавање. извођења, лепота доживљаја). упором облика рада утврђује се на почетку
– Ученик ужива у извођењу покре 2. Прескок школске године на наставничком већу,
. та и кретања. За ученике коњ у ширину висине 120 на предлог стручног већа наставника
– Ученик наводи основне олимпијс cm; за ученице 110 cm: физичког васпитања.
ке принципе и примењује их на – згрчка; Стручно веће наставника физичког вас
школским спортским такмичењи – разношка питања, самостално, одређује редослед
ма и у слободном времену. – за напредни ниво: склонка и преско обраде појединих садржаја програма и
– Препознаје нетолерантно пона ци са заножењем циклуса.
шање својих другова и реагује на 3. Кругови Часови у току недеље треба да буду
њега, шири дух пријатељства, ис За ученике /доскочни кругови/: распоређени у једнаким интервалима,
трајан је у својим активностима. – њих, зањихом саскок, уз помоћ. не могу се одржавати као блок часови.
– Има правилан однос према окру 4. Разбој Настава се не може одржавати истовре-
жењу у којем вежба, рекреира се За ученике /паралелни разбој/: мено са два одељења ни на спортском
и бави се спортом. – из упора седећег разножно пред терену ни у фискултурној сали.
рукама, прехватом напред и дизањем У свим разредима настава физичког
склоњено став на раменима, спуст васпитања се реализује одвојено за
назад у упор седећи разножно, прехват ученике и одвојено за ученице, а само
рукама иза бутина, сножити и зањи у школама које имају по два паралелна
хом саскок. објекта за физичко васпитање дозвоље
За ученице /двовисински разбој, једна на је истовремена реализација часа
притка, вратило/:
– вис на в/п лицем према н/п: клим, Праћење, вредновање и оцењивање
премах згрчено једном ногом до Праћење напретка ученика у физичком
виса лежећег на н/п, прехват (може васпитању се обавља сукцесивно у
разноручно) на н/п до упора јашућег; току читаве школске године, на основу
премах одножно предножном (уназад) методологије праћења, мерења и вред
до упора предњег; замахом уназад новања ефеката у физичком васпитању
(зањихом) саскок пруженим телом; – стандарди за оцењивање физичких
– једна притка: наскок у упр. предњи, способности ученика и постигнућа у
премах одножно једном ногом до упо спортским играма
ра јашућег; премах одножно заножном
до упора стражњег; саскок саседом
(замахом ногама унапред).
5. Вратило Минимални образовни захтеви

За ученике /доскочно вратило/ – Атлетика : трчање на 100 m за
– из мирног виса узмак до упора, зама ученике и ученице, трчање на 800 m
хом ногама уназад (зањихом) саскок за ученике и 500 m за ученице, скок
увито удаљ, увис, бацање кугле – на резултат.
6. Греда – Вежбе на справама и тлу:
За ученице /висока греда/: За ученике: наставни садржаји из
– залетом и суножним одскоком наскок програма вежби на тлу, прескока, једне
у упор чучећи; окрет за 900 усправ у справе у упору и једне справе у вису;
успон, окрет за 1800, лагано трчање За ученице: наставни садржаји из
на прстима, скок са променом ногу, програма вежби на тлу, прескока, греде
кораци у успону до краја греде; саскок и двовисинског разбоја.
згрчено (бочно у односу на греду).
7. Коњ са хватаљкама Оквирни број часова по темама
За ученике: – Тестирање и провера савладаности
– из упора пред рукама, коло заножно стандарда из основне школе (6 часова)
левом, коло заножно десном. – Теоријских часова (2 у првом и 2 у
Школско такмичење (одељење, другом полугодишту).
школа): актив наставника физичког – Атлетика (11 часова)
васпитања бира справе на којима ће се – Гимнастика: вежбе на справама и тлу
ученици такмичити. (11) часова.
За напредније ученике: састави из – Спортска игра: по избору школе (12
система школских спортских такмичења часова)
и учешће на вишим нивоима школских – Физичка активност, односно спортска
такмичења. активност:у складу са могућностима
школе а по избору ученика (10 часова).
Минимални образовни захтеви: – Пливање (10 часова).
За ученике: наставни садржаји из – Провера знања и вештина (4 часа).
програма вежби на тлу, прескока, једне
справе у упору и једне справе у вису; ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
За ученице: наставни садржаји из – Из фонда радних дана и за извођење
програма вежби на тлу, прескока, греде редовне наставе школа у току школске
и двовисинског разбоја. године организује:
– Два целодневна излета са пешачењем
– СПОРТСКА ИГРА (по избору) – I разред до 12 km (укупно у оба

– Спортска игра (по – Понављање и учвршћивање раније правца);
избору) обучаваних елемената игре. – II разред до 14 km (укупно у оба
– Даље проширивање и продубљавање правца);
техничко-тактичке припремљености – III разред do 16 km (укупно у оба
ученика у складу са изборним про правца);
грамом за дату игру. На основу пре
тходних умења у техници и тактици – Два кроса: јесењи и пролећни
наставник планира конкретне садржаје – Стручно веће наставника физичког
из спортске игре. васпитања утврђује програм и садржај
– Физичка, односно излета, и дужину стазе за кросеве,
спортска активнот: у – Стрчно веће наставника физичког васпи према узрасту ученика.
складу са могућнос тања, према програму који сам доноси (из
тима школе програма четвртог разреда (програм по Школа организује и спроводи спортска
избору ученика) у складу са могућностима такмичења, као јединствени део процеса
школе, организује наставу за коју ученици наставе физичког васпитања.
покажу посебно интересовање спортска такмичења организују се у
оквиру радне суботе и у друго време
које одреди школа. Међушколска
спортска такмичења организују се у
оквиру календара које одреди Савез за
школски спорт и олимпијско васпитање
Србије које је уједно и организатор ових
такмичења.
Назив предмета: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Разред: Трећи
ИСХОДИ
у стању да:
– Унапређивање и очу – Препознати везе између физичке – Вежбе обликовања (јачања, лабављења – На почетку теме ученике упознати са
– Здравствена култура вање здравља; активности и здравља. и истезања). циљевима и исходима наставе / учења,
и физичка актив – Утицај на правилно – Објаснити карактеристике – Вежбе из корективне гимнастике планом рада и начинима оцењивања;
ност, као основа за држање тела (пре положаја тела, покрета и кретања – Провера стања моторичких и функци – Током реализације часова физичког
реализовање поста венција постуралних у професији за коју се школује оналних способности- васпитања давати информације о томе
вљених циљева и поремећаја); и уочити оне, које могу имати које вежбе позитивно утичу на статус
исхода негативан утицај на његов раст, њиховог организма, с обзиром на
развој; карактеристике њихове професије, а
– Одабрати и извести вежбе обли које негативно утичу на здравље;
ковања и вежбе из корективне – Ученици који похађају четворого
гимнастике, које ће превентивно дишње стручне школе далеко су више
утицати на могуће негативне оптерећени у редовном образовању
утицаје услед рада у одабраној практичном и теоријском наставом од
професији. осталих ученика.
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именовати моторичке способ – Вежбе снаге без оптерећења или са – Због тога је физичко васпитање, у
и функционалних моторичких способно ности које треба развијати и која малим оптерећењем (до 4 kg); овим школама, значајно за активан
способности човека, сти и теоријских знања су средства и методе за њихов – Трчање на 800 m ученице и 1000 m опоравaк ученика, компензацију и ре
као основа за реали неопходних за самостал развој; ученици ; лаксацију с обзиром на њихова честа
зовање постављених ни рад на њима; – Применити (изводити) адекватна – Трчање на 60 m и 100 m; статичка и једнострана оптерећења.
циљева и исхода средства за развој и усавршавање – Вежбе истезања (број понављања и Теоријска знања из области физичких
моторичких способности из: веж издржај у крајњем положају), активности су од великог значаја
би обликовања, атлетике, гимнас – Полигони спретности и окретности и за укупним бављењем физичким
тике, пливања и спортских игара спортске игре; вежбама.
за развој: снаге, брзине, гипкости, – Аеробик
спретности и окретности. Обука техника пливања Облици наставе
– Усвајање знања, – Стицање моторичких – Кратко описати основне каракте – АТЛЕТИКА Предмет се реализује кроз следеће
умења и вештина умења (вештина) и ристике и правила спортске гране У свим атлетским дисциплинама треба облике наставе:
из спортских грана теоријских знања нео атлетике, гимнастике и спортске радити на усавршавању технике и раз – теоријска настава (4 часа)
и дисциплина као пходних за за њихово гране – дисциплина које се уче. вијању водећих моторичких особина за дату – мерење и тестирање (6 часова)
основа за реализо усвајање; – Демонстрирати – вежбе и технике дисциплину. – практична настава ( 60 часова)
вање постављених – Мотивација ученика за атлетских дисциплина и вежби Трчање
циљева и исхода бављењем физичким на справама и тлу које се уче Трчање на 100 m – ученици и ученице, Подела одељења на групе
активностима; (поседовати вештину) на 1000 m – ученици, Одељење се не дели приликом реали
– Атлетика; – Формирање позитивних – Детаљније описати правила на 800 m – ученице, зације;
психосоцијалних обра спортске гране за коју показује Штафета 4 x 100 m ученици и ученице. Настава се изводи фронтално и по
заца понашања; посебан интерес, за коју школа Скокови групама, у зависности од карактера
– Примена стечених има услове. Скок удаљ – одабраном техником; методске јединице која се реализује.
умења, знања и навика у – Објаснити због којих је карак Скок увис – одабраном техником. Уколико је потребно, нарочито за вежбе
свакодневним условима теристика физичког васпитања Бацање из корективне гимнастике, приступ је
живота и рада; важно да активно учествује у Бацање кугле рационалном техником (уче индивидуалан.
– Естетско изражавање процесу наставе и да самостално ници 6 kg и ученице 4 kg.
покретом и доживља спроводи одређен програм физич Место реализације наставе
– Спортска гимнас вање естетских вреднос ке и спортске активности. – СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: ВЕЖБЕ – Теоријска настава се реализује у
тика: ти покрета и кретања; – Ученици ће желети да се бави НА СПРАВАМА И ТЛУ учионици или у сали, истовремено са
(Вежбе на – Усвајање етичких физичким, односно спортским Напомена: практичном наставом;
справама и тлу); вредности и подсти активностима пошто ће сагледати – Наставник олакшава, односно отежава – Практична настава реализује се
цање вољних особина (детектовати) позитивне карак програм на основу моторичких спо на спортском вежбалишту (сала,
ученика ; теристике физичке и спортске собности и претходно стечених умења спортски отворени терени, базен,
– Повезивање моторич активности и њихове позитивне ученика. клизалиште, скијалиште).
ких задатака у целине; утицаје на здравље, дружење и 1. Вежбе на тлу
Увођење ученика у добро расположење. За ученике и ученице: Препоруке за реализацију наставе
организовани систем – Сагледати негативне утицаје – из упора за рукама, зибом, премах – Настава се реализује у циклусима
припрема за школска савременог начина живота одбочно до упора пред рукама (опру који трају приближно 10–12 часова
такмичења, игре, сусре (пушење, дрога, насиље, дели жено). (узастопних). Наставнику физичког
те и манифестације; квентно понашање) и свестан је – комбинација вежби која садржи (вежбе васпитања је остављено да, зависно
да физичким, односно спортским се бирају, одузимају или додају у складу од потреба, прецизира трајање сваког
– Развијање елемената активностима могуће је предупре са могућностима ученика): плесне циклуса, као и редослед њиховог
ритма у препознавању дити негативне утицаје кораке; скок са окретом за 1800; окрет на садржаја.
целина: рад-одмор; – Путем физичких односно спорт две или једној нози; премет странце; ко
напрезање-релаксација; ских активности комуницирати лут напред суножним одразом и малим Садржај циклуса је:
убрзање-успоравање; са својим друговима и уживати у летом; вагу претклоном и заножењем; – за проверу нивоа знања на крају
– Избор спортских грана, дружењу и контактима. став на шакама колут напред и сп. скок школске године – један;
спортско-рекреативних – Довести у везу свакодневни са окретом (произвољан број степени); – за атлетику – један;
или других кретних живот и способност за учење – за напреднији ниво: колут летећи и – за гимнастику: вежбе на справама и
активности као трајног и практичан рад са физичким, прекопит напред, уз помоћ. тлу – један
опредељења за њихово односно спортским активностима 2.. Прескок – за спорт по избору ученика – два;
свакодневно упражња и правилном исхраном. За ученике коњ у ширину висине 120 – за повезивање физичког васпитања са
вање; – Објаснити да покрет и кретање, цм; за ученице 110 cm: животом и радом – један.
без обзира на то којој врсти – згрчка;
физичке, односно спортске – разношка Начин остваривања програма
активности припадају, имају своју – за напредни ниво: склонка; прескоци Садржаји програма усмерени су
естетску компоненту (лепота са заножењем и „прекопит” на:развијање физичких способности;
извођења, лепота доживљаја). 3. Кругови спортско-техничко образовање; повези
– Ученик ужива у извођењу покре За ученике /доскочни кругови/: вање физичког васпитања са животом
та и кретања. – вучењем вис узнето; вис стрмоглаво; и радом.
– Ученик наводи основне олимпијс вис узнето; спуст у вис стражњи – Годишњи план, програм и распоред
ке принципе и примењује их на издржај; вучењем вис узнето; спуст у кросева, такмичења, зимовања и других
школским спортским такмичењи вис предњи (полако); саскок облика рада утврђује се на почетку
ма и у слободном времену. 4. Разбој школске године на наставничком већу,
– Препознаје нетолерантно пона За ученике /паралелни разбој/: на предлог стручног већа наставника
шање својих другова и реагује на – из замаха у упору предњихом спуст у физичког васпитања.
њега, шири дух пријатељства, ис склек, зањих у склеку и спојено упор Стручно веће наставника физичког
трајан је у својим активностима. (у зањиху); предњих и спојено склек, васпитања, самостално, одређује
– Има правилан однос према окру зањихом упор (поновити 2 до 3 пута) редослед обраде појединих садржаја
жењу у којем вежба, рекреира се За ученице /двовисински разбој, једна програма и циклуса.
и бави се спортом. притка, вратило/: Часови у току недеље треба да буду
– лицем према н/п, залетом и сунож распоређени у једнаким интервалима,
ним одскоком наскок упор предњи; не могу се одржавати као блок часови.
премах одножно десном (левом) у упор Настава се не може одржавати истовре-
јашући; прехват на в/п; премах одножно мено са два одељења ни на спортском
заножном до виса седећег, подметним терену ни у фискултурној сали.
опружањем или одривом од н/п предњих У свим разредима настава физичког вас
и спојено саскок у предњиху (уз помоћ) питања се реализује одвојено за ученике
до става на тлу, леђима према в/п; и одвојено за ученице, а само у школама
– једна притка: залетом и суножним које имају по два паралелна објекта за
одскоком наскок упор предњи; премах физичко васпитање дозвољена је исто
одножно десном (левом) до упора времена реализација часа.
јашућег, премах одножно заножном до
упора стражњег; сасед са окретом за 900.
5. Вратило Праћење, вредновање и оцењивање

За ученике /доскочно и дохватно или Праћење напретка ученика у физичком
дочелно вратило/: васпитању се обавља сукцесивно у
– /доскочно/: подметно успостављање току читаве школске године, на основу
њиха; њихање са повећавањем ампли методологије праћења, мерења и вред
дуде и саскок у предњиху или зањиху новања ефеката у физичком васпитању
уз помоћ; – стандарди за оцењивање физичких
– /дохватно или дочелно/:ковртљај назад способности ученика и постигнућа у
у упору. спортским играма
6. Греда
За ученице /висока греда/: Оквирни број часова по темама
– залетом и суножним одскоком наскок у – Тестирање и провера савладаности
упор чучећи одножно; окрет за 900 до стандарда из основне школе (6 часова)
упора чучећег; усправ, одручити; кораци – Теоријских часова (2 у првом и 2 у
у успону докорацима; вага претклоном и другом полугодишту).
заножењем, усклон; суножним одскоком – Атлетика (12 часова)
скок са померањем; окрет за 900 у – Гимнастика: вежбе на справама и тлу
успону; саскок пруженим телом или, (12) часова.
за напреднији ниво – са предножним – Спортска игра: по избору школе(12
разножењем часова)
– Физичка активност, односно спортска
7. Коњ са хватаљкама активност:у складу са могућностима
За ученике: школе а по избору ученика (10 часова).
– из упора предњег коло предножно – Пливање (10 часова).
десном, коло предножно левом; – Провера знања и вештина (4 часа).
– из упора стражњег коло одножно
десном, коло одножно левом ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
– Из фонда радних дана и за извођење
Школско такмичење (одељење, редовне наставе школа у току школске
школа): актив наставника физичког године организује:
васпитања бира справе на којима ће се – Два целодневна излета са пешачењем
ученици такмичити.
За напредније ученике: састави из – I разред до 12 km (укупно у оба
система школских спортских такмичења правца);
и учешће на вишим нивоима школских – II разред до 14 km (укупно у оба
такмичења. правца);
– III разред do 16 km (укупно у оба
Минимални образовни захтеви: правца);
За ученике: наставни садржаји из
програма вежби на тлу, прескока, једне – Два кроса: јесењи и пролећни
справе у упору и једне справе у вису; – Стручно веће наставника физичког
За ученице: наставни садржаји из васпитања утврђује програм и садржај
програма вежби на тлу, прескока, греде излета, и дужину стазе за кросеве,
и двовисинског разбоја. према узрасту ученика.
Школа организује и спроводи спортска

– Спортска игра (по – СПОРТСКА ИГРА (по избору) такмичења, као јединствени део процеса
избору) – Понављање и учвршћивање раније наставе физичког васпитања.
обучаваних елемената игре. спортска такмичења организују се у
– Даље проширивање и продубљавање оквиру радне суботе и у друго време
техничко-тактичке припремљености које одреди школа. Међушколска
ученика у складу са изборним про спортска такмичења организују се у
грамом за дату игру. На основу пре оквиру календара које одреди Савез за
тходних умења у техници и тактици школски спорт и олимпијско васпитање
– Физичка, односно наставник планира конкретне садржаје Србије које је уједно и организатор ових
спортска активнот: у из спортске игре. такмичења.
складу са могућнос
тима школе – Стручно веће наставника физичког вас
питања, према програму који сам доноси
(из програма трећег разреда (програм по
избору ученика) у складу са могућностима
школе, организује наставу за коју ученици
покажу посебно интересовање

ИСХОДИ
у стању да:
гимнастике, које ће превентивно
утицати на могуће негативне
утицаје услед рада у одабраној
професији;
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именује моторичке способно – Вежбе снаге без оптерећења или са – Ученици који похађају четворого
и функционалних моторичких способно сти које треба развијати, као и малим оптерећењем (до 4 kg); дишње стручне школе далеко су више
способности човека, сти и теоријских знања основна средства и методе за – Трчање на 60 m и 100 m; оптерећени у редовном образовању
као основа за реали неопходних за самостал њихов развој; – Трчање на 800 m ученице и 1000 m практичном и теоријском наставом од
зовање постављених ни рад на њима; – Примени адекватна средства ученици; осталих ученика.
циљева и исхода (изводи вежбе) за развој и усавр – Вежбе истезања (број понављања и – Због тога је физичко васпитање, у
шавање моторичких способности издржај у крајњем положају), овим школама, значајно за активан
из: вежби обликовања, атлетике, – Полигони спретности и окретности и опоравaк ученика, компензацију и ре
гимнастике, пливања и спортских спортске игре; лаксацију с обзиром на њихова честа
игара за развој: снаге, брзине, – Аеробик; статичка и једнострана оптерећења.
издржљивости, гипкости, спрет – Обука техника пливања Теоријска знања из области физичких
ности и окретности; активности су од великог значаја
– Усвајање знања, – Стицање моторичких – Кратко опише основне карак ПРОГРАМ ПО ИЗБОРУ за укупним бављењем физичким
умења и вештина умења (вештина) и теристике и правила атлетике, УЧЕНИКА вежбама.
из спортских грана теоријских знања нео гимнастике и спортске гране –
и дисциплина као пходних за за њихово дисциплина које се уче; – РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И Облици наставе
основа за реализо усвајање; – Демонстрира технику дисци НАРОДНИ ПЛЕСОВИ Предмет се реализује кроз следеће
вање постављених – Мотивација ученика за плина из атлетике и гимнастике – Савладавање основних вежби: облике наставе:
циљева и исхода бављењем физичким (вежби на справама и тлу) које – „докорак”, мењајући корак галопом у – теоријска настава (4 часа)
активностима; поседује вештину, технику и так свим правцима, полкин корак, далеко – мерење и тестирање (6 часова)
Програм по избору – Формирање позитивних тику спортске игре као и вежбе из високи скок, „маказице”; – практична настава ( 52 часа)
ученика: психосоцијалних обра осталих програмом предвиђених – Систематска обрада естетског покрета
заца понашања; садржаја тела у месту и у кретању без рекви Подела одељења на групе
– Ритмичка гимнас – Примена стечених – Детаљније опише правила зита и са реквизитима, користећи при Настава се изводи фронтално и по
тика и народни умења, знања и навика у спортске гране за коју показује томе различиту динамику, ритам и групама, у зависности од карактера
плесови свакодневним условима посебан интерес – за коју школа темпо, методске јединице која се реализује.
живота и рада; има услове; – Примена савладане технике естетског Уколико је потребно, нарочито за вежбе
– Естетско изражавање – Објасни због којих је карактерис покрета и кретања у кратким саста из корективне гимнастике, приступ је
покретом и доживља тика физичког васпитања важно, вима. индивидуалан.
вање естетских вреднос да активно учествује у процесу – Треба савладати најмање пет народних
ти покрета и кретања; наставе и да самостално спроводи плесова. Место реализације наставе
– Усвајање етичких одређен програм физичке и – Припрема за такмичење и приредбе и – Теоријска настава се реализује у
вредности и подсти спортске активности; учешће на њима. учионици или у сали, истовремено са
цање вољних особина – Жели да се бави физичким, од практичном наставом;
– Спортска игра ученика ; носно спортским активностима, – СПОРТСКА ИГРА (по избору) – Практична настава реализује се
(по избору) – Повезивање моторичких пошто сагледава (детектује) по на спортском вежбалишту (сала,
задатака у целине; зитивне карактеристике физичке – Понављање и учвршћивање раније спортски отворени терени, базен,
– Увођење ученика у и спортске активности – њихове обучаваних елемената игре. клизалиште, скијалиште).
организовани систем позитивне утицаје на здравље, – Даље проширивање и продубљавање
припрема за школска дружење и добро расположење; техничко-тактичке припремљености Препоруке за реализацију наставе
такмичења, игре, сусре – Сагледа негативне утицаје савре ученика у складу са изборним програ – Настава се реализује у циклусима
те и манифестације; меног начина живота (пушење, мом за дату игру. који трају приближно 10–12 часова
дрога, насиље, деликвентно (узастопних). Наставнику физичког
– Рукомет – Развијање елемената понашање) и буде свестан да је РУКОМЕТ васпитања је остављено да, зависно
ритма у препознавању физичким, односно спортским – Увежбавати основне техничке елемен од потреба, прецизира трајање сваког
целина: рад-одмор; активностима могуће предупре те који су предвиђени програмским циклуса, као и редослед њиховог
напрезање-релаксација; дити негативне утицаје; садржајима за основну школу. садржаја.
убрзање-успоравање; – Комуницира путем физичких – Покривање и откривање играча, оду
– Избор спортских грана, односно спортских активности зимање лопте, ометање противника. Садржај циклуса је:
спортско-рекреативних са својим друговима и ужива у Општи принципи постављања играча – за проверу нивоа знања на крају
или других кретних дружењу и контактима; у одбрани и нападу. Напад са једним и школске године – један;
активности као трајног – Доводи у везу свакодневни два играча и напад против зонске од – за атлетику – један;
опредељења за њихово живот и способност за учење бране. Зонска одбрана и напад „човек – за гимнастику: вежбе на справама и
свакодневно упражња и практичан рад са физичким, на човека”. Уигравање кроз тренажни тлу – један
вање; односно спортским активностима процес. – за спорт по избору ученика – два;
и правилном исхраном; – Правила игре. – за повезивање физичког васпитања са
– самостално бира физичку, од – Учествовање на разредним, школским животом и радом – један.
носно спортску активност и изво и међушколским такмичењима.
ди је у окружењу у коме живи (да Начин остваривања програма
– Фудбал ли си ово намерно избацио? ФУДБАЛ Садржаји програма усмерени су
– Објасни да покрет и кретање, без – Увежбавати основне техничке елемен на:развијање физичких способности;
обзира на то којој врсти физичке, те који су предвиђени програмским спортско-техничко образовање; повези
односно спортске активности садржајима за основну школу. вање физичког васпитања са животом
припада, има своју естетску ком – Покривање и откривање играча, оду и радом.
поненту (лепота извођења, лепота зимање лопте и ометање противника. Годишњи план, програм и распоред
доживљаја); Општи принципи постављања играча кросева, такмичења, зимовања и других
– Ужива у извођењу покрета и у нападу и одбрани. Разне варијанте облика рада утврђује се на почетку
кретања; напада и одбране. Уигравање кроз школске године на наставничком већу,
– Наводи основне олимпијске тренажни процес. на предлог стручног већа наставника
принципе и примењује их на – Правила малог фудбала. физичког васпитања.
школским спортским такмичењи – Учествовање на разним школским и Стручно веће наставника физич
ма и у слободном времену; међушколским такмичењима. ког васпитања, самостално, одређује
– Препозна нетолерантно пона редослед обраде појединих садржаја
– Кошарка шање својих другова и реагује КОШАРКА програма и циклуса.
на њега, шири дух пријатељства, – Увежбавати основне техничке елемен Часови у току недеље треба да буду
буде истрајан је у својим актив те који су предвиђени програмским распоређени у једнаким интервалима,
ностима. садржајима за основну школу не могу се одржавати као блок часови.
– Се правилно односи према окру – Техника кошарке. Шутирање на кош Настава се не може одржавати истовре-
жењу у којима вежба, рекреира се из места и кретања, шут са једном или мено са два одељења ни на спортском
и бави се спортом, што преноси у обема рукама, са разних одстојања од терену ни у фискултурној сали.
свакодневни живот коша. Постављање и кретање играча у У свим разредима настава физичког вас
– Учествује на школском такми нападу и одбрани. Одбрана „зоном” и питања се реализује одвојено за ученике
чењу и у систему школских „човек на човека”. Напад против ових и одвојено за ученице, а само у школама
спортских такмичења врста одбрана. Контранапад у разним које имају по два паралелна објекта за
варијантама и принцип блока. физичко васпитање дозвољена је исто
времена реализација часа
– Правила игре и суђење. Праћење, вредновање и оцењивање

– Учествовање на разредним и школ Праћење напретка ученика у физичком
ским такмичењима. васпитању се обавља сукцесивно у
току читаве школске године, на основу
– Одбојка ОДБОЈКА методологије праћења, мерења и вред
– Увежбавати основне техничке елемен новања ефеката у физичком васпитању
те који су предвиђени програмским – стандарди за оцењивање физичких
садржајима за основну школу способности ученика и постигнућа у
– Техника одбојке. Игра са повученим спортским играма
и истуреним центром. Смечирање
и његова блокада. Уигравање кроз Оквирни број часова по темама
тренажни процес. – Тестирање и провера савладаности
– Правила игре и суђења. стандарда из основне школе (6 часова)
– Учествовање на одељенским , разред – Теоријских часова (2 у првом и 2 у
ним и међушколским такмичењима. другом полугодишту).
– Атлетика (10 часова)
– Гимнастика: вежбе на справама и тлу
– Пливање ПЛИВАЊЕ (10) часова.
– Упознавање и примена основних – Спортска игра: по избору школе(10
сигурносних мера у пливању; часова)
– Усвајање две технике пливања (по – Физичка активност, односно спортска
склоностима и избору ученика). активност:у складу са могућностима
Вежбање ради постизања бољих школе а по избору ученика (10 часова).
резултата. Скок на старту и окрети. – Пливање (10 часова).
– Учествовање на одељенским , разред – Провера знања и вештина (4 часа).
ним и међушколским такмичењима.
– Борилачке вештине БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ

– Избор борилачке вештине која се – Из фонда радних дана и за извођење
изучава на матичним факултетима редовне наставе школа у току школске
спорта и физичког васпитања, и која године организује:
је у програму Школских спортских – Два целодневна излета са пешачењем
такмичења. Наставник у складу са мо
гућностима школе и интересовањима – I разред до 12 km (укупно у оба
ученика предлаже наставни програм. правца);
– II разред до 14 km (укупно у оба
– Клизање, скијање КЛИЗАЊЕ И СКИЈАЊЕ правца);
– Програмски задаци из клизања и – III разред do 16 km (укупно у оба
скијања обухватају савладавање ос правца);
новне технике и упознавање са прави
лима такмичења. Наставник предлаже – Два кроса: јесењи и пролећни
наставни програм, који се заснива на –С
тручно веће наставника физичког
програму клизања и предмета скијање васпитања утврђује програм и садржај
на матичним факултетима. излета, и дужину стазе за кросеве,
према узрасту ученика.
– Школа организује и спроводи спортска

такмичења, као јединствени део про
цеса наставе физичког васпитања.
оквиру радне суботе и у друго време
које одреди школа. Међушколска
оквиру календара које одреди Савез
за школски спорт и олимпијско
васпитање Србије које је уједно и
организатор ових такмичења.
Сваки од образовних профила има карактеристике везане за обављање конкретних стручних послова, који захтевају одређене по
ложаје тела, покрете и кретања, који могу негативно утицати на правилно држање (статус кичменог стуба и статус стопала). Како би се
избегли ови негативни утицаји, наставници стручних предмета и професори физичког васпитања дефинишу могуће професионалне поре
мећаје, на основу чега се програмирају се посебни садржаји, којима се обезбеђује превенција.
– Физика
Назив предмета: MATEMATИKA

– Развијање логичког и апстрактног мишљења;
– Развијање способности јасног и прецизног изражавања и коришћења основног математичко-логичког језика;
– Развијање способности одређивања и процене квантитативних величина и њиховог односа;
– Развијање осећаја за простор, разликовање геометријских објеката и њихови узајамни односи и трансформације;
Циљеви предмета:
– Развијање систематичности, уредности, прецизности, темељности, истрајности, критичности у раду;
– Оспособљавање за примену стечених знања како у математици тако и у осталим предметима;
– Формирање основа за наставак образовања;
– Формирање математичке културе која подразумева свест о универзалности и примени математике и математичког начина мишљења.
Годишњи фонд часова: 111 часова
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
у стању да:
– Стицање основних – дефинише појам векторa – Појам вектора, супротан вектор, На почетку теме ученике упознати са
знања о векторима – објасни појмове правац, смер и основне операције са векторима циљевима и исходима наставе, односно
интензитет вектора – Примери разлагања сила у физици учења, планом рада и начинима оцењи
Вектори
– изврши операције са векторима вања
(сабирање и одузимање вектора,
производ броја и вектора) Облици наставе
– Проширивање знања о – одреди елементе скупа задатог на – Скупови и скуповне операције Предмет се реализује кроз следеће
скуповима и функцијама различите начине – Појам функције, линеарна функција облике наставе:
– Стицање основних – изврши скуповне операције на – Сложена функција – теоријска настава (111 часова)
знања о комбинаторици задатим скуповима – Инверзна функција
– наведе примере функција – Правило збира и правило производа у Место реализације наставе
Скупови и функције – дефинише линеарну функцију комбинаторици – Теоријска настава се реализује у учио
– одреди инверзну функцију ници или кабинету за математику
линеарне функције Препоруке за реализацију наставе
– реши једноставне комбинаторне – образложити циљ предмета, начин и
проблеме применом правила критеријум оцењивања
збира и производа – неопходна предзнања поновити уз
максимално ангажовање ученика
– Проширивање знања о – разликује основне подскупове – Преглед бројева, операције са реал – подстицати ученике на размишљање и
скупу реалних бројева скупа реалних бројева (N, Z, Q, I) ним бројевима самостално закључивање
– Упознавање са пој и уочава релације NÌZÌQÌR, IÌR – НЗС и НЗД природних бројева – примењивати разноврсне облике и
мовима апсолутна и – одреди НЗС и НЗД природних – Апсолутна вредност реалног броја методе рада, како би се подстакла
релативна грешка бројева – Приближна вредност реалних активност ученика
– обавља рачунске операције у бројева, правила заокругљивања – инсистирати на прецизности, тач
скупу рационалних бројева – Апсолутна и релативна грешка ности, систематичности и уредности
Реални бројеви – израчуна вредност једноставног у раду
рационалног бројевног израза – упућивати ученике на претраживање
поштујући приоритет рачунских различитих извора и примену савреме
операција и употребу заграда них технологија
– заокругли број на одређени број
децимала – Вектори: нагласити разлику између
– одреди апсолутну и релативну скаларних и векторских величина.
грешку Истаћи повезаност са физиком – силе,
– Упознавање основних – дефинише основне тригономет – Дефиниције тригонометријских функ брзина, убрзање су векторске величи
тригонометријских ријске функције оштрог угла ција у правоуглом троуглу не, итд.
функција – израчуна основне тригономет – Вредности тригонометријских функ
ријске функције оштрог угла ција углова од 0°, 30°, 45°, 60°, 90° – Скупови и функције: објаснити уло
– Оспособљавање за при правоуглог троугла када су дате – Основне тригонометријске идентич гу зависне и независне променљиве и
мену тригонометријских две странице ности повезати их са примерима из физике,
функција у реалним – конструише оштар угао ако је – Решавање правоуглог троугла хемије, итд. (зависност дужине пређе
проблемима позната једна његова тригономет – Пројекција вектора на осу. Мерење ног пута од протеклог времена, брзине
ријска функција угла. Радијан и слично). Појам инверзне функције
– наведе тригонометријске – Тригонометријске функције произвољ објаснити на конкретним примерима и
идентичности и примењује их ног угла. Тригонометријски круг графике нацртати у истом координат
у одређивању вредности три – Свођење тригонометријских функција ном систему. Примери из комбинато
гонометријских функција ако је произвољног угла на тригонометријс рике треба да буду илустрација приме
позната вредност једне од њих ке функције оштрог угла не основних принципа пребројавања
– наведе вредности тригономет – Особине тригонометријских функција коначних скупова.
ријских функција карактеристич – Графици основних тригонометријских
них углова (од 300, 450, 600) функција – Реални бројеви: нагласити затворе
– елементе тригонометрије правоуг – Графици функција f(x)=аsin(x)+b, ност операција у одређеним скупо
лог троугла користи у решавању f(x)=аcos(x)+b. Фазно померање вима и потребу да се постојећи скуп
практичних проблема – Синусна и косинусна теорема прошири новим. Обновити особине
Тригонометријске степеновања природним изложиоцем.
– претвори угао изражен у степени
функције Садржаје о грешкама повезати са
ма у радијане и обрнуто
– користи тригонометријски круг стручним предметима, израчунавати
(нпр. зна да прочита вредности апсолутну и релативну грешку кон
тригонометријских функција кретних мерења
произвољних углова типа 3π/4+7π)
– користи калкулатор за одређи – Тригонометријске функције:
вање вредности тригономет садржаје повезивати са одговарајућим
ријских функција произвољног садржајима физике и стручних пред
угла и одређивање непознатог мета: нагиб стрме равни, разлагање
угла ако је позната једна његова сила (нормална компонента код силе
тригонометријска функција трења или компонента силе у правцу
– израчуна остале тригонометријске кретања тела...), величина сенке...
функције ако је позната вредност Графике основних триг. функција
једне тригонометријске функције увести преношењем вредности триго
примењујући основне тригоно нометријских функција са тригономет
метријске идентичности ријског круга. Оспособити ученике за
– нацрта графике основних триго употребу калкулатора као помоћног
нометријских функција средства при решавању проблема
– примени синусну и косинусну применом тригонометрије
теорему на решавање троугла
– Проширивање знања – израчуна одређени део неке – Размера и пропорција

о пропорцијама и про величине – Директна и обрнута пропорционал – Рационални алгебарски изрази: те
центном рачуну – одреди непознате чланове просте ност жиште треба да буде на разноврсности
– Оспособљавање за пропорције – Прост сразмерни рачун идеја, сврси и суштини трансформа
примену пропорција и – прошири или скрати размеру и – Рачун поделе ција полинома и алгебарских разло
процената на решавање примени је у решавању проблема – Рачун мешања мака, а не на раду са компликованим
реалних проблеме поделе – Процентни и промилни рачун изразима.
Пропорционалност – препозна директну или обрнуту
пропорционалност две величине – Пропорционалност: користити што
и примени је у решавању једнос више конкретних примера из живота
тавних проблема и струке нпр. планови и географске
– реши проблем који се односи на карте, зајмови и штедња, итд.
мешање две компоненте
– одреди непознату главницу, про – Линеарне једначине и неједначине:
ценат или процентни износ истаћи повезаност између анали
– Проширивање знања о – сабира, одузима и множи поли – Полиноми тичког и графичког приказа функције.
полиномима номе – Растављање полинома на чиниоце Садржаје повезати са одговарајућим
– примени дистрибутивни закон – НЗД и НЗС полинома садржајима физике, хемије и струч
множења према сабирању и фор – Трансформације рационалних алгебар них предмета.
муле за квадрат бинома и разлику ских израза
Рационални алге- Оцењивање
квадрата, збир и разлику кубова
барски изрази Вредновање остварености исхода
при трансформацији полинома
– растави полином на чиниоце вршити кроз:
– одреди НЗД и НЗС полинома 1. активност ученика на часу;
– трансформише једноставнији 2. усмену проверу знања;
рационални алгебарски израз 3. писмену провера знања;
4. тестове знања.
– Проширивање знања о – дефинише појам линеарне – Линеарна једначина и њене примене
линеарној једначини, једначине – Линеарна функција и њен график Оквирни број часова по темама
нејeднaчини и функцији – реши линеарну једначину – Линеарна неједначина
– Оспособљавање за ана – примени линеарну једначину на – Систем линеарних једначина – Вектори 6 часова
лизу графика функције и решавање проблема – Скупови и функције 9 часова
његову примену – реши једначину које се своди на – Реални бројеви 10 часова
– Примена знања о лине линеарну једначину – Тригонометријске функције 25 часова
арним једначинама, сис – дефинише појам линеарне – Пропорционалност 12 часова
Линеарне једначине темима и неједначинама функције – Рационални алгебарски изрази 15
и неједначине на реалне проблеме – прикаже аналитички, табеларно и часова
графички линеарну функцију – Линеарне једначине и неједначине 16
– реши линеарну неједначину и часова
графички прикаже скуп решења – Комплексни бројеви 6 часова
– реши систем линеарних једначи
на са две непознате За реализацију 4 писменa задатка са
– реши систем линеарних нејед исправкама планирано је 12 часова
начина са једном непознатом и
графички прикаже скуп решења
– Упознавање са појмови – дефинише појмове имагинарна – Појам комплексног броја и операције
ма имагинарна јединица јединица и комплексан број са њима
и комплексан број – сабере, одузме, помножи и подели – Конјугован број комплексног броја
– Оспособљавање за два комплексна броја – Модуо комплексног броја
Комплексни бројеви извођење основних – одреди конјугован број датог
рачунских операција са комплексног броја
комплексним бројевима – израчуна модуо комплексног
и одређивање модула броја
комплексног броја
Назив предмета: МАТЕМАТИКА

Годишњи фонд: 108 часова
ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
у стању да:
– Проширивање знања – наведе својства операција са – Појам степена. Операције са степе На почетку теме ученике упознати са
о степеновању и коре степенима и примени их у тран нима циљевима и исходима наставе, односно
новању сформацијама израза – Степен са целим изложиоцем учења, планом рада и начинима оцењи
– наведе својства операција са – Функција y= xⁿ и њен график вања
Степеновање и коре-
коренима и примени их у тран – Запис броја у Е (scientific) формату
новање
сформацијама израза – Појам корена. Операције са коренима Облици наставе
– рационалише именилац разломка – Функција y= ⁿÖx и њен график Предмет се реализује кроз следеће
у једноставним случајевима – Степен са рационалним изложиоцем облике наставе:
– Рационалисање имениоца разломка – теоријска настава (108 часова)
– Стицање основних – реши непотпуне квадратне једна – Непотпуна и потпуна квадратна Место реализације наставе
знања о квадратној чине у скупу R једначина – Теоријска настава се реализује у учио
једначини и квадратној – наведе пример квадратне једначи – Образац за решавање и природа ници или кабинету за математику
функцији не која нема решења у скупу R решења квадратне једначине
– примени образац за решавање – Виетове формуле Препоруке за реализацију наставе
квадратне једначине – Растављање квадратног тринома на – образложити циљ предмета, начин и
– примени Виетове формуле линеарне чиниоце критеријум оцењивања
– одреди природу решења квадрат – Квадратна функција – неопходна предзнања поновити уз
не једначине – Канонски облик квадратног тринома и максимално ангажовање ученика
– растави квадратни трином координате темена параболе – подстицати ученике на размишљање и
Квадратна једначина
– скицира и анализира график – График квадратне функције самостално закључивање
и квадратна функ-
квадратне функција (прочита нуле – Квадратне неједначине – примењивати разноврсне облике и
ција
функције, максимум или мини – Систем линеарне и квадратне једна методе рада, како би се подстакла
мум, интервале монотоности) чине активност ученика
– реши једноставну квадратну – Системи квадратних једначина – инсистирати на прецизности, тач
неједначину ности, систематичности и уредности
– реши систем линеарне и квадрат у раду
не једначине – упућивати ученике на претраживање
– графички реши систем линеарне различитих извора и примену савреме
и квадратне једначине них технологија
– реши систем једноставних ква
дратних једначина – Степеновање и кореновање: при
– Проширивање знања – примени адиционе формуле – Адиционе формуле проширивању скупа из кога је изло
о тригонометријским при решавању једноставнијих – Тригонометријске функције двостру жилац, нагласити перманентност
функцијама задатака ког аргумента особина степеновања. Оспособити
– примени тригонометријске функ – Тригонометријске функције половине ученике да помоћу калкулатора одреде
ције двоструког угла и половине аргумента вредности корена и степена датог
угла при решавању једностав – Инверзне тригонометријске функције броја.
нијих задатака и њихови графици
– нацрта графике инверзних триго – Претварање производа тригономет – Квадратна једначина и квадратна
нометријских функција и наведе ријских функција у збир тригономет функција: показати односе између
њихове основне особине ријских функција решења и коефицијената, као и
– упрости израз применом фор – Претварање збира тригонометријских растављање квадратног тринома на
мула за претварање производа у функција у производ тригономет чиниоце. Знак квадратне функције
збир и обрнуто ријских функција читати са графика и примењивати на
Тригонометрија – докаже једноставније идентитете – Тригонометријске једначине решавање неједначина. Истаћи повеза
применом формула за претварање – Тригонометријске неједначине ност између аналитичког и графичког
производа у збир и обрнуто – Геометријска интерпретација ком приказа квадратне функције.
– реши тригонометријску једначину плексних бројева у комплексној равни,
– реши тригонометријску нејед модуо и аргумент комплексног броја – Тригонометрија: пажњу посвети
начину – Тригонометријски облик комплексног ти адиционим формулама из којих
– комплексан број у алгебарском броја непосредно следи већина тригономет
облику преведе у тригономет – Основне рачунске операције са ријских формула. Обрадити инверзне
ријски облик и обрнуто комплексним бројевима у тригономет тригонометријске функције у обиму
– израчуна збир, разлику, производ ријском облику који је потребан за решавање триго
и количник комплексних бројева – Моаврова формула нометријских једначина. Примену
у тригонометријском облику – Кореновање комплексних бројева тригонометријског облика комплекс
– примени Моаврову формулу ног броја илустровати на примерима
– одреди корене комплексног броја из струке.
– Упознавање основних – прикаже аналитички, табеларно и – Експоненцијална функција и њен – Експоненцијална и логаритамска
особина експонен графички експоненцијалну функ график функција: важно је истаћи да су екпо
цијалне и логаритамске цију и објасни њене особине – Експоненцијалне једначине ненцијална и логаритамска функција
функције – реши једноставне експоненцијал – Дефиниција логаритма и особине инверзне. При решавању једначина
– Примена стечених не једначине – Логаритамска функција указати на важност постављања
знања на решавање јед – прикаже аналитички, табеларно и – Једноставније логаритамске једначине одговарајућих услова.
ноставнијих експонен графички логаритамску функцију – Декадни логаритам и употреба
Експоненцијална
цијалних и логаритам као инверзну функцију експонен калкулатора – Вектори: дефинисати колинеарне и
и логаритамска
ских једначина цијалне и наведе њене основне компланарне векторе као и линеарну
функција
особине независност. Изразити векторе у
– објасни појам логаритма, наведе и координатном облику и пажњу усме
примени правила логаритмовања рити на алгебарски приступ. Бирати
– реши једноставне логаритамске рачунске примере који истичу особине
једначине нормалности, колинеарности, ком
– користи калкулатор за одређи планарности и рачунање површине и
вање вредности логаритама запремине.
– Проширивање знања о – представи вектор у Декартовом – Вектори, особине вектора
векторима коодинатном правоуглом систему – Скаларни производ вектора. – Оцењивање
у простору Колинеарни вектори Вредновање остварености исхода
– дефинише скаларни, векторски и – Векторски производ вектора вршити кроз:
мешовити производ вектора – Мешовити производ вектора 1. активност ученика на часу;
– израчуна интензитет вектора – Вектори у координатном систему 2. усмену проверу знања;
– одреди скаларни, векторски и – Скаларни производ вектора задатих 3. писмену провера знања;
мешовити производ вектора који координатама 4. тестове знања.
су задати координатама Угао између два вектора Оквирни број часова по темама
Вектори – утврди да ли су два вектора – Векторски производ вектора задатих – Степеновање и кореновање 17 часова
узајамно ортогонална координатама – Квадратна једначина и квадратна
– одреди угао између два вектора Површина троугла функција 22 часа
задата координатама – Мешовити производ вектора задатих – Тригонометрија 25 часова
– израчуна површину троугла и координатама. – Експоненцијална и логаритамска
запремину паралелопипеда Запремина паралелопипеда функција 19 часова
– Вектори 13 часова
За реализацију 4 писмена задатка са

исправкама планирано је 12 часова.

ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања о – разликује основне и изведене – Геометријски појмови и везе између На почетку теме ученике упознати са
геометрији геометријске појмове њих циљевима и исходима наставе, односно
– дефинише суседне, упоредне, – Троугао учења, планом рада и начинима оцењи
унакрсне, комплементне и супле – Значајне тачке троугла вања
ментне углове – Четвороугао
– наведе и примени везе између – Талесова теорема Облици наставе
углова са паралелним или нор – Сличност фигура Предмет се реализује кроз следеће
малним крацима – Сличност троуглова, ставови слич облике наставе:
– наведе и примени релације везане ности – теоријска настава (105 часова)
за унутрашње и спољашње углове
троугла Место реализације наставе
– дефинише појмове симетрала – Теоријска настава се реализује у учио
дужи, симетрала угла, тежишна ници или кабинету за математику
дуж и средња линија троугла Препоруке за реализацију наставе
– конструише симетралу дужи, – образложити циљ предмета, начин и
симетралу угла и висину троугла критеријум оцењивања
– конструише значајне тачке – неопходна предзнања поновити уз
Геометрија троугла максимално ангажовање ученика
– наведе својство тежишта – подстицати ученике на размишљање и
– наведе и примени основне рела самостално закључивање
ције у једнакокраком, односно – примењивати разноврсне облике и
једнакостраничном троуглу методе рада, како би се подстакла
– разликује врсте четвороуглова, активност ученика
наведе и примени њихове осо – инсистирати на прецизности, тач
бине на одређивање непознатих ности, систематичности и уредности
елемената четвороугла у раду
– формулише Талесову теорему и – упућивати ученике на претраживање
примени је на поделу дужи на n различитих извора и примену савреме
једнаких делова них технологија
– наведе ставове о сличности
троуглова – Геометрија: инсистирати на пре
– примени ставове о сличности цизности, уредности и правилној
троуглова на одређивање непоз терминологији. При обради сличности
натих елемената у једноставнијим користити примере из струке.
задацима
– Проширивање знања о – примени обрасце за израчуна – Површине равних фигура – Полиедри и Обртна тела: користи
полиедрима вање обима и површине равних – Полиедри. Правилни полиедри ти симулације пресека на рачунару.
фигура: троугла, паралелограма, – Призма и равни пресеци призме Садржаје повезати са стручним пред
четвороугла са узајамно нор – Површина и запремина призме метима и проблемима из свакодневног
малним дијагоналама, трапеза и – Пирамида и равни пресеци пирамиде живота.
правилног шестоугла – Кавалијеријев принцип
– разликује пет правилних поли – Површина и запремина пирамиде – Аналитичка геометрија у равни:
едара – Зарубљена пирамида, равни пресеци истаћи да је аналитичка геометрија на
– примени обрасце за израчунавање зарубљене пирамиде одређени начин спој алгебре и геомет
површине и запремине призме – Површина и запремина зарубљене рије и повезати примену аналитичког
Полиедри апарата са решавањем одређених
– примени обрасце за израчунавање пирамиде
површине и запремине пирамиде задатака из геометрије. Указати на везе
– примени обрасце за израчунавање између различитих облика једначине
површине и запремине зарубљене праве. Једначину кружнице обрадити у
пирамиде општем и канонском облику.
– уочи равне пресеке призме, пи
рамиде и зарубљене пирамиде и – Низови: математичку индукцију
израчунава површину пресека илустровати на једноставнијим
– израчуна површину и запремину примерима. Обрадити појам реалног
сложеног тела низа при чему посебну пажњу
треба усмерити на аритметички и
– Проширивање знања о – објасни како настају ваљак, купа, – Ваљак, купа, сфера и лопта геометријски низ. Низове задавати
обртним телима сфера и лопта – Површина ваљка и купе формулом, навођењем чланова и
– примени одговарајуће формуле и – Површина лопте рекурентно. Примере низова узимати
израчуна површине и запремине – Запремина ваљка и купе из разних области математике, (нпр.
обртних тела – Запремина лопте из геометрије) као и из свакодневног
– реши једноставнији проблемски – Површина и запремина делова лопте живота (нпр. неки изабрани проблем
задатак са описаним и/или уписа – Описана и уписана тела сложеног интересног рачуна, као увод
ним телом у следећу наставну тему).
Обртна тела – Елементи финансијске математике:

користити што више конкретних
примера из живота.
– Оцењивање
Вредновање остварености исхода
вршити кроз:
– активност ученика на часу;
– усмену проверу знања;
– писмену провера знања;
– тестове знања.
– Стицање основних – примени Гаусов алгоритам на – Системи линеарних једначина. Гаусов Оквирни број часова по темама
знања о аналитичкој решавање система линеарних алгоритам – Геометрија 19 часова
геометрији једначина (3*3) – Декартов координатни систем у равни. – Полиедри 15 часова
– израчуна растојање између две Координате тачке, растојање између – Обртна тела 10 часова
тачке, обим и површину троугла две тачке, подела дужи у датој размери – Аналитичка геометрија у равни 26
ако су дате координате његових – Једначина праве у Декартовом право часова
темена углом координатном систему – Низови 16 часова
– разликује општи облик једначине – Општи и експлицитни облик једначи – Елементи финансијске математике 7
праве од екплицитног облика и не праве часова
преведе један запис у други – Сегментни облик једначине праве
– објасни положај праве у коорди – Две праве. Паралелност и нормалност За реализацију 4 писменa задатка са
натном систему у зависности од – Угаони коефицијент. Угао између две исправкама планирано је 12 часова.
коефицијената k и n праве
– одреди једначину праве одређену – Разни облици једначине праве
датом тачком и датим коефи – Нормални облик једначине праве и
цијентом правца растојање тачке од праве
– одреди једначину праве одређену – Једначина кружнице.
датим двема тачкама – Права и кружница. Услов додира праве
– примени услов нормалности и и кружнице
услов паралелности две праве – Узајамни положај две кружнице
– одреди угао који заклапају две – Једначина елипсе
праве – Особине елипсе (ексцентрицитет и
Аналитичка геомет- – израчуна растојање тачке од праве директрисе)
рија у равни – преведе општи облик једначине – Елипса и права
кружнице у канонски – Хипербола и парабола (као криве
– одреди центар и полупречник другог реда)
кружнице
– одреди једначину кружнице из
задатих услова – једноставнији
примери
– испита међусобни положај праве
и кружнице
– одреди једначину тангенте круж
нице из задатих услова
– одреди међусобни положај две
кружнице
– наведе дефиницију елипсе и њену
једначину
– одреди једначину елипсе из
задатих услова – једноставнији
примери
– одреди тангенту елипсе из
задатих услова-једноставнији
примери
– препознаје остале криве другог
реда (хиперболу и параболу)
– Упознавање са појмо – изводи једноставније доказе – Математичка индукција
вима низ и математичка математичком индукцијом – Неке важније једнакости
индукција – препозна општи члан низа када – Бројни низови. Особине
– Разумевање и примена су дати почетни чланови низа – Аритметички низ. Збир првих n члано
аритметичког и геомет (једноставнији примери) ва аритметичког низа
ријског низа – препозна аритметички низ и – Геометријски низ. Збир првих n члано
– Упознавање са појмови одреди везу између општeг члана, ва геометријског низа
ма гранична вредност првог члана и диференције низа – Гранична вредност низа
низа и конвергентни низ – израчуна збир првих n чланова – Особине конвергентних низова
аритметичког низа
Низови
– препозна геометријски низ и
одреди везу између општeг члана
и првог члана и количника низа
– израчуна збир првих n чланова
геометријског низа
– дефинише појам граничне вред
ности низа и израчуна граничну
вредност низа
– наведе особине конвергентних
низова
– Упознавање са основ – примени каматни рачун од сто – Прост каматни рачун
ним елементима финан (време дато у годинама, месецима – П римена простог каматног рачуна (рад
сијске математике или данима) са меницама и са рачуном штедног
– објасни појам менице и на који улога, потрошачки кредити)
начин се употребљава – Појам сложеног каматног рачуна
– примени прост каматни рачун на
Елементи финан-
обрачунавање камате код штед
сијске математике
них улога и потрошачких кредита
– дефинише појам сложеног камат
ног рачуна
– покаже разлику између простог
и сложеног каматног рачуна на
датом примеру

Годишњи фонд: 93 часа
ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања о – дефинише функцију и врсте – Функције. Основне особине реалних На почетку теме ученике упознати са
особинама функцијама функција (1-1, НА и бијекција) функција реалне промењиве циљевима и исходима наставе, односно
– Упознавање са појмом – користи експлицитни и импли – Сложена функција учења, планом рада и начинима оцењи
гранична вредност цитни облик функције – Инверзна функција вања
функције – објасни и испита монотоност, – Преглед елементарних функција Облици наставе
ограниченост, парност и перио (линеарна, степена, експоненцијална, Предмет се реализује кроз следеће
дичност функције и одреди нуле логаритамска, тригонометријске) облике наставе:
функције – Гранична вредност функције. Особине – теоријска настава (93 часа)
– одреди инверзну функцију дате, – Број е. Важни лимеси Место реализације наставе
Функције
једноставне функције – Непрекидност функције – Теоријска настава се реализује у учио
– одреди сложену функцију две – Асимптоте функција. Хоризонтална ници или кабинету за математику
задате функције асимптота
– нацрта и анализира елементарне – Вертикална асимптота Препоруке за реализацију наставе
функције – Коса асимптота – образложити циљ предмета, начин и
– одреди граничну вредност критеријум оцењивања
функције – неопходна предзнања поновити уз
– наброји важне лимесе максимално ангажовање ученика
– одреди асимптоте дате функције – подстицати ученике на размишљање и
– Разумевање појма изво – објасни проблем тангенте у датој – Проблем тангенте и брзине самостално закључивање
да функције тачки и проблем брзине – Дефиниција извода функције – примењивати разноврсне облике и
– Оспособљавање за – дефинише извод функције – Правила диференцирања (извод збира, методе рада, како би се подстакла
примену извода на – примени правила диференцирања производа и количника функција) активност ученика
испитивање својстава – одреди извод сложене и инверзне – Таблица извода елементарних – инсистирати на прецизности, тач
функције функције функција ности, систематичности и уредности
– примени таблицу елементарних – Извод инверзне функције. Извод у раду
Извод функције – упућивати ученике на претраживање
извода сложене функције
– одреди екстремне вредности – Испитивање екстремних вредности и различитих извора и примену савреме
помоћу извода функције монотоности функција помоћу извода них технологија
– испита монотоност функције – Испитивање и цртање графика
помоћу извода функција – Функције: значајније особине истаћи
– испита и нацрта графике једнос у приказу елементарних функција. За
тавнијих функција приказивање графика елементарних
функција користити рачунар. Појам
– Стицање основних – одреди примитивну функцију – Примитивна функција. Неодређени граничне вредности усмерити на бли
знања о интегралима дате функције интеграл же одређење појма непрекидности и
– примени особине неодређеног – Основне особине неодређеног инте за испитивање функције на крајевима
интеграла грала домена тј. налажење асимптота.
– примени метод замене – Методи интеграције. Метод замене – Извод функције: примењујући знање
– примени метод парцијалне – Метод парцијалне интеграције из аналитичке геометрије о правој,
интеграције – Дефиниција одређеног интеграла увести ученике у област диферен
– дефинише одређени интеграл – Особине одређеног интеграла цијалног рачуна. Указати на примену
– примени Њутн-Лајбницову – Њутн-Лајбницова формула диференцијала код апроксимације
формулу – Метод замене променљиве код одређе функција. При обради примене извода
– примени метод замене и метод ног интеграла функције на испитивање и цртање
парцијалне интеграције код – Парцијална интеграција код одређеног графика функције користити једнос
одређеног интеграла интеграла тавније примере (рационалне).
– реши једноставније диферен – Израчунавање површине равног лика
цијалне једначине – Запремина обртних тела – Интеграли: потребно је јасно истаћи
– израчуна површину равног лика – Дужина лука криве да је код диференцирања дата функ
– израчуна запремину обртног тела ција и треба одредити њен извод, а у
– израчуна дужину лука криве случају интеграције дат је извод и тре
Интеграли
ба одредити функцију. Тежиште треба
да буде на разумевању различитих
метода интеграције, а не на решавању
компликованих интеграла.
– Оцењивање
1. активност ученика на часу;
2. усмену проверу знања;
3. писмену провера знања;
Оквирни број часова по темама
– Функције 27 часова
– Извод функције 27 часова
– Интеграли 27 часова
исправкама планирано је 12 часова
– Физика
– Хемија
– Рачунарство и информатика
– Сви стручни предмети у којима се примењује математика
Назив предмета: РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА

Циљеви предмета: Стицање знања, вештина и формирање вредносних ставова информатичке писмености неопходних за живот и
рад у савременом друштву.
Назив и трајање модула предмета

Трајање модула (часови)
НАЗИВ МОДУЛА
В
Основе рачунарске технике 16
Обрада текста 16
Табеларни прорачуни 16
Презентације 12
Интернет и електронска комуникација 14
УКУПНО: 74
НАПОМЕНА: Годишњи фонд часова зависи од броја наставних недеља у првом разреду који је дефинисан наставним пла-
ном за сваки образовни профил.
Назив модула: Основе рачунарске технике

Трајање модула: 16 часова
ИСХОДИ МОДУЛА
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у
МОДУЛА ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
стању да:
Оспособљавање ученика за – класификује фазе историјског развоја – историјски развој технологија за скла На почетку модула ученике упознати са циље
коришћење основних могућ рачунара диштење, обраду и пренос података вима и исходима наставе / учења, планом рада и
ности рачунарског система – наведе примере употребе РС у свако – примена РС у разним областима људске начинима оцењивања.
дневном животу делатности Ставове предвиђене модулом изграђивати и
– дефинише појмове хардвера и – блок-схема Фон Нојмановог модела рачунар вредновати код ученика током свих облика
софтвера ског система наставе.
– објасни Фон Нојманов модел рачунара – јединице за мерење количине податка (бит,
– разликује јединице за меру количине бајт, редови величине) Облици наставе
података – основне компоненте рачунара и њихов утицај Модул се реализује кроз следеће облике
– разликује основне компоненте на перформансе рачунара наставе:
рачунара – врсте и подела софтвера, главне функције – лабораторијске вежбе
– разликује факторе који утичу на пер ОС-а
формансе рачунара – подешавање радног окружења (позадина рад Подела одељења на групе
– разликује врсте софтвера не површине, сат, календар, језик тастатуре, Одељење се дели на 2 групе приликом реали
– дефинише оперативни систем (ОС) и резолуција монитора...) зације:
наводи његове главне функције – концепти организације датотека и фасцикли – Лабораторијских вежби
– подешава радно окружење ОС – типови датотека
– хијерархијски организује фасцикле и – текст едитор цртање који постоји у саставу Место реализације наставе
управља фасциклама и датотекама ОС-а – рачунарски кабинет
– разликује типове датотека – програм за цртање који постоји у саставу
– користи текст едитор оперативног ОС-а Препоруке за реализацију наставе
система – инсталација корисничког софтвера – Конкретне примере за вежбање прилагодити
– црта помоћу програма за цртање у – програми за архивирање података образовном профилу.
оквиру ОС – програми за заштиту рачунара од штетног – При реализацији модула инсистирати на
– инсталира нови софтвер софтвера вештинама.
– компресује и декомпресује датотеке и – инсталација периферних уређаја – Принцип рада рачунарског система објаснити
фасцикле – дељење ресурса у оквиру локалне мреже правећи паралелу са системима који су учени
– обезбеђује заштиту рачунара од штет – подешавање параметара штампе цима већ познати из ранијег искуства.
ног софтвера – фактори који штетно утичу на здравље ко – Основне компоненте рачунара: објаснити
– инсталира периферне уређаје рисника рачунара, животну средину и мере за ученицима начин повезивања рачунара,
– наводи примере и предности умрежа њихову минимизацију улазно-излазне портове и уређаје спољашње
вања рачунара – врсте лиценци, ауторска права и заштита меморије, а централну јединицу само на
– манипулише дељивим ресурсима у података нивоу основне блок-шеме (матична плоча,
локалној мрежи напајање, РАМ, процесор, графичка, звучна и
– управља штампањем докумената мрежна карта).
– примењује здравственe и сигур – Објаснити значај и направити хијерархију
носнe мерe заштите при коришћењу утицаја појединих компоненти РС на перфор
рачунара мансе рачунара.
– објасни утицај коришћења рачунара на – Поделу софтвера урадити на нивоу: ОС,
животну средину апликативни софтвер и драјвери и објаснити
– примењује и поштује законскa решења њихову намену.
у вези са ауторским правима и зашти – При подешавању радног окружења посебну
том података пажњу обратити на регионална подешавања
– При реализацији хијерархијске организације
фасцикли објаснити ученицима њен значај.
– Инсталацију софтвера реализовати на про
грамима за заштиту рачунара и архивирање
података.
– Инсталацију периферних уређаја урадити на
примеру штампача.
– Објаснити ученицима значај правилног држања
тела, осветљења, дужине рада без паузе...
– Инсистирати на поштовању и доследном
спровођењу ауторских права и софтверских
лиценци.
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
1. Праћење остварености исхода
2. Тестове знања
3. Тестове практичних вештина
Назив модула: Обрада текста

стању да:
Оспособљавање ученика за – подешава радно окружење програма за – подешавање радног окружења (палете алатки, На почетку модула ученике упознати са циље
рад са програмима за обраду обраду текста пречице, лењир, поглед, зум...) вима и исходима наставе / учења, планом рада и
текста – управља текстуалним документима и – рад са документима (отварање, снимање у раз начинима оцењивања.
чува их у различитим верзијама личитим форматима и верзијама програма) Ставове предвиђене модулом изграђивати и
– креира и уређује текстуалне документе – уношење текста (унос текстa, симбола и вредновати код ученика током свих облика
– креира и уређује табеле специјалних карактера) наставе.
– уметне објекте у текст и модификује их – форматирање текста (слова, обликовање,
– направи циркуларна писма индексирање, експонирање, боја, промена Облици наставе
– подешава параметре изгледа странице величине слова) Модул се реализује кроз следеће облике
текстуалног документа – форматирање пасуса наставе:
– проналази и исправља правописне и – стилови – лабораторијске вежбе
словне грешке помоћу алата уграђених – креирање и форматирање табеле
у програм за обраду текста. – уношење података и модификовање табеле Подела одељења на групе
– прегледа и штампа текстуални – рад са објектима (уметање, копирање, пре Одељење се дели на 2 групе приликом реали
документ. мештање, промена величине...) зације:
– израда циркуларног писма, избор листе – Лабораторијских вежби
прималаца, уметање података, снимање и
штампање Место реализације наставе
– подешавање параметара изгледа странице – рачунарски кабинет
документа (оријентација папира, величина,
маргине, прелом, уређивање заглавља и под Препоруке за реализацију наставе
ножја, аутоматско нумерисање страна) – Конкретне примере за вежбање прилаго
– исправљање правописних грешака, контролор дити образовном профилу кроз корелацију
правописа са стручним предметима (форме, текстови,
– прегледање документа пре штампања, обрасци, извештаји и сл. са каквима ће ученик
штампање целог документа, појединачних радити при обављању стручних послова )
страница и одређивање броја копија – При реализацији овог модула инсистирати на
правопису и употреби одговарајућег језика
тастатуре.
– Инсистирати на правилном форматирању па
раграфа (максимално користити могућности
које пружа програм, избегавати поновљену
употребу тастера „ентер” и „размак”)
– При обради табела као пример урадити табелу
која ће се касније користити при изради
циркуларног писма.
Оцењивање
1. праћење остварености исхода
2. тестове практичних вештина
Назив модула: Табеларни прорачуни

стању да:
рад са програмом за табеларне табеларне прорачуне пречице, лењир, поглед, зум...) вима и исходима наставе / учења, планом рада и
прорачуне – управља табеларним документима и – рад са документима (отварање, снимање у раз начинима оцењивања.
чува их у различитим верзијама личитим форматима и верзијама програма) Ставове предвиђене модулом изграђивати и
– уноси податке различитих типова – – уношење података (појединачни садржаји вредновати код ученика током свих облика
појединачно и аутоматски ћелија и аутоматске попуне) наставе.
– измени садржаје ћелија – мењање типа и садржаја ћелије
– сортира и поставља филтере – сортирање и филтрирање Облици наставе
– манипулише врстама и колонама – подешавање димензија, преметање, фикси Модул се реализује кроз следеће облике
– организује радне листове рање и сакривање редова и колона наставе:
– уноси формуле у ћелије – додавање, брисање, премештање и преимено – лабораторијске вежбе
– форматира ћелије вање радних листова
– бира, обликује и модификује графи – уношење формула са основним аритметичким Подела одељења на групе
коне операцијама, користећи референце на ћелије Одељење се дели на 2 групе приликом реали
– подешава изглед странице за штам – функције за: сумирање, средњу вредност, зације:
пање табеларног документа минимум, максимум, пребројавање, заокру – Лабораторијских вежби
– исправља грешке у формулама и живање
тексту – логичке функције Место реализације наставе
– прегледа и штампа табеларни доку – копирање формула, релативно и апсолутно – рачунарски кабинет
мент. референцирање ћелија
– форматирање ћелија (број децималних места, Препоруке за реализацију наставе
датум, валута, проценат, поравнање, прелом, – Конкретне примере за вежбање прилагодити
оријентација, спајање ћелија, фонт, боја садр образовном профилу кроз корелацију са
жаја и позадине, стил и боја рама ћелије) стручним предметима.
– намена различитих типова графикона, приказ – При реализацији овог модула инсистирати на
ивање података из табеле помоћу графикона правопису и употреби одговарајућег језика
– подешавање изгледа странице документа за тастатуре.
штампање (оријентација папира, величина, – Логичке функције: избор функција прила
маргине, прелом, уређивање заглавља и под годити нивоу знања ученика и потребама
ножја, аутоматско нумерисање страна) образовног профила.
– исправљање грешака у формулама и тексту – Форматирање ћелија обрађивати током два

– прегледање документа пре штампања, ауто часа
матско штампање насловног реда, штампање – При обради графикона, показати различите
опсега ћелија, целог радног листа, целог доку врсте графикона (хистограме, линијске, и
мента, графикона и одређивање броја копија. „пите”; објаснити њихову намену; показати
подешавање појединих елемената графикона).
Оцењивање
Назив модула: Презентације

стању да:
израду слајд презентација и израду слајд – презентације пречице, лењир, поглед, зум...) вима и исходима наставе / учења, планом рада и
њихово презентовање – управља слајд презентацијама и – рад са документима (отварање, снимање у раз начинима оцењивања.
чува их у различитим форматима и личитим форматима и верзијама програма) Ставове предвиђене модулом изграђивати и
верзијама – додавање и манипулација слајдовима вредновати код ученика током свих облика
– додаје и премешта слајдове – основна правила и смернице за израду презен наставе.
– припреми презентацију у складу са тације (количина текста и објеката по слајду,
правилима и смерницама за израду величина и врста слова, дизајн...) Облици наставе
презентације – организација слајда: слајдови са текстом, Модул се реализује кроз следеће облике
– користи различите организације табелама, дијаграмима и графиконима наставе:
слајда – форматирање текста – лабораторијске вежбе
– уноси и форматира текст на слајду – додавање објеката на слајд (звук, филм....)
– додаје објекте на слајд – позадина слајда (боје, преливи, шрафуре, Подела одељења на групе
– уноси белешке уз слајд текстуре и слике) Одељење се дели на 2 групе приликом реали
– подешава позадину слајда – дизајн – теме зације:
– користи и модификује готове дизајн – анимациони ефекти (врсте, подешавање пара – Лабораторијских вежби
– теме метара, анимационе шеме)
– додаје и подешава анимационе ефекте – прелаз између слајдова Место реализације наставе
објектима – интерактивна презентација (хиперлинкови и – рачунарски кабинет
– бира и подешава прелазе између акциона дугмад)
слајдова – врсте погледа на презентацију Препоруке за реализацију наставе
– израђује интерактивне слајд презен – штампање презентације – Практичну реализацију модула извести у не
тације – подешавање презентације за јавно прикази ком од програма за израду слајд презентације.
– разликује врсте погледа на презен вање (ручно, аутоматски, у петљи...) – Конкретне примере за вежбање прилагодити
тацију – наступ презентера (положај презентера, образовном профилу кроз корелацију са
– припрема за штампу и штампа пре вербална и невербална комуникација, савлада стручним предметима.
зентацију вање треме...). – Кроз цео модул ученик треба да ради на једној
– подешава презентацију за јавно презентацији чија је тематика везана за кон
приказивање; кретан образовни профил и да на њој примени
– припрема презентације за прикази сва усвојена знања и вештине.
вање са другог рачунара – При реализацији овог модула инсистирати на
– излаже слајд-презентацију правопису и употреби одговарајућег језика
тастатуре.
– Извођење наставе започети објашњењима
наставника а затим усмерити ученике да
самостално вежбају.
– Инсистирати на значају слајд презентација и
важности квалитетног презентовања.
– Подстицати код ученика креативност.
– Последња два часа ученици презентују своје
радове и дискутују о њима.
Оцењивање
Назив модула: Интернет и електронска комуникација

стању да:
Оспособљавање ученика за – објасни појам и структуру Интернета – историјски развој Интернета и структура На почетку модула ученике упознати са циље
коришћење Интернета и елек – разликује начине повезивања рачунара – адресе и протоколи вима и исходима наставе / учења, планом рада и
тронску комуникацију са Интернетом – начини повезивања рачунара са Интернетом начинима оцењивања.
– разликује Интернет сервисе (предности и недостаци сваког од њих) Ставове предвиђене модулом изграђивати и
– објасни појмове хипертекста и WWW – сервиси Интернета (WWW, електронска вредновати код ученика током свих облика
– користи садржаје са веба (WWW пошта, FTP...) наставе.
сервиса) – WWW, веб – прегледач (врсте, отварање и
– проналази садржаје на вебу помоћу подешавање) Облици наставе
претраживача – коришћење претраживача (основно и напредно) Модул се реализује кроз следеће облике
– процењује садржаје са веба на критич – поузданост извора информација. наставе:
ки начин – медијска писменост. – лабораторијске вежбе
– преузима садржаје са веба – преузимање садржаја са веба (снимањем веб

– комуницира путем електронске поште странице, копирањем садржаја са веб страни Подела одељења на групе
– разликује предности и недостатке це, преузимањем датотеке) Одељење се дели на 2 групе приликом реали
електронске комуникације – програми за електронску пошту („веб – мејл” зације:
– користи разноврсне Интернет сервисе и програми за преузимање поште на локални – лабораторијских вежби
– попуњава и шаље веб – базиране рачунар)
обрасце – радно окружење програма за електронску Место реализације наставе
– објашњава појам електронског пошту – рачунарски кабинет
пословања – постављање адресе примаоца („за”, „копија”,
– примени сервис „у облаку” „невидљива копија”) Препоруке за реализацију наставе
– објашњава могуће злоупотребе – пријем и слање електронске поште, без и са – При реализацији овог модула инсистирати на
Интернета прилогом правопису и употреби одговарајућег језика
– примењује безбедносне мере прили – напредне могућности програма за преузимање тастатуре.
ком коришћења Интернета ел. поште (уређивање адресара, уређивање – Током реализације свих садржаја модула
1. примењује правила лепог пона фасцикли, аутоматско сортирање поште...) инсистирати на могућностима злоупотре
шања на мрежи – веб – обрасци разноврсне намене бе Интернета а поготово на безбедности
2. поштује ауторска права за садр – електронско пословање у трговини и јавној корисника, поузданости информација и
жаје преузете са мреже управи спречавању злоупотребе деце.
– предности и недостаци електронске комуни – При претраживању Интернета ученике ус
кације мерити ка тражењу образовних веб сајтова и
– социјалне мреже, форуми, системи за брзе коришћењу система за електронско учење.
поруке, системи за електронско учење... – При обради електронског пословања демонс
– рачунарски сервиси „у облаку”, рад са тек трирати различите врсте веб образаца који се
стом, табелама и датотекама. користе за поручивање и плаћање робе путем
– безбедност деце на Интернету Интернета, поручивање докумената...
– безбедносни ризици коришћења електронске – Показати рад са текстом, рад са табелама и
комуникације складиштење података у неком од сервиса „у
– правила лепог понашања у електронској облаку” (cloud computing), доступних путем
комуникацији веба.
– Преузимање садржаја са веба вежбати на
примерима преузимања текста, слика, клипова
и датотека.
– Код преузимања садржаја са веба водити
рачуна о веродостојности извора информација
и развијати код ученика критичко мишљење
и медијску писменост у избору и тумачењу
садржаја.
– При електронској комуникацији поштовати
правила лепог понашања (netiquette).
– При реализацији садржаја везаних за елек
тронску пошту објаснити ученицима „пут”
електронског писма.
– Доследно спроводити поштовање ауторских
права и софтверских лиценци.
Оцењивање
– Сви предмети
Назив предмета: ИСТОРИЈА

– Стицање хуманистичког образовања и развијање историјске свести;
– Разумевање историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса и улоге истакнутих личности;
– Развијање индивидуалног и националног идентитета;
– Стицање и проширивање знања, развијање вештина и формирање ставова неопходних за разумевање савременог света (у националном, регионал
ном, европском и глобалном оквиру);
– Унапређивање функционалних вештина и компетенција неопходних за живот у савременом друштву (истраживачких вештина, критичког и креа
тивног мишљења, способности изражавања и образлагања сопствених ставова, разумевања мултикултуралности, развијање толеранције и културе
аргументованог дијалога);
– Оспособљавање за ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија;
– Развијање свести о потреби сталног усавршавања и свести о важности неговања културно-историјске баштине.
ИСХОДИ
у стању да:
Проширивање знања о – препозна различите историјске – Српска државност у средњем веку. На почетку теме ученике упознати са
настанку модерне српске садржаје (личности, догађаје, – Српски народ и његови суседи у циљевима и исходима наставе, односно
државе и најважнијим појаве и процесе) и доведе их у средњем веку. учења, планом рада и начинима оцењи
одликама српске држав везу са одговарајућом времен – Положај Срба под османском, хабз вања
ности. ском одредницом и историјским буршком и млетачком влашћу (XVI–
– Развијање свести о периодом; XVIII век). Облици наставе:
Српска држава и значају средњовековне – разликује периоде у којима је – Српска револуција 1804–1835. и њено Предмет се реализује кроз следеће
државност државности за настанак постојала, престала да постоји и место у контексту европских збивања. облике наставе:
модерне српске државе. поново настала српска држава; – Развој државних институција. – теоријска настава.
– Уочавање улоге – наведе и упореди одлике српске – Развој уставности.
знаменитих личности државности у средњем и новом – Улога модерних династија Место реализације наставе:
у развоју српске држав веку; (Карађорђевићи, Обреновићи, – Теоријска настава се реализује у учио
ности. Петровићи) у развоју српске држав ници или одговарајућем кабинету.
ности.
– Разумевање најзначај – уочи утицај европских револуци – Ратови Србије и Црне Горе за независ Оцењивање:
нијих идеја модерног онарних збивања на развој српске ност 1876–1878. Вредновање остварености исхода
доба и њиховог утицаја националне и државне идеје; – Формирање модерног политичког сис вршити кроз:
у процесу стварања – објасни узроке и последице тема и настанак странака (радикалне, – праћење остварености исхода
српске државе. Српске револуције, ослободилач либералне и напредњачке). – тестове знања.
– Разумевање међународ ких ратова 1876–1878, балканских – Положај Срба под османском и хаб
ног контекста у коме ратова и Првог светског рата; збуршком влашћу у XIX и почетком Оквирни број часова по темама:
настаје и постоји српска – уочи и објасни на историјској XX века. – Српска држава и државност – 32 часа;
држава карти промене граница српске – Србија и Црна Гора у балканским – Српски народ у југословенској држави
државе; ратовима и Првом светском рату. – 20 часова;
– лоцира места најважнијих битака – Најзначајније личности (вожд – Достигнућа српске културе – 12
које су вођене током Српске Карађорђе Петровић, кнез Милош часова;
револуције, ослободилачких рато Обреновић, прота Матеја Ненадовић, – Српски народ и Србија у савременом
ва 1876–1878, балканских ратова митрополит Стефан Стратимировић, свету – 10 часова.
и Првог светског рата; Димитрије Давидовић, Тома Вучић
– опише улогу истакнутих лич Перишић, Илија Гарашанин, кнез Препоруке за реализацију наставе:
ности у Српској револуцији, у Александар Карађорђевић, кнез – структура програма конципирана је
развоју државних иституција и Михаило Обреновић, Владимир с циљем да помогне наставнику у
формирању модерног политич Јовановић, Светозар Милетић, краљ планирању непосредног рада са уче
ког система, у ослободилачким Милан Обреновић, владика Петар I ницима, олакшавајући му одређивање
ратовима 1876–1878, балканским Петровић, владика Петар II Петровић, обима и дубине обраде појединих
ратовима и Првом светском рату; књаз Данило Петровић, књаз Никола наставних садржаја,
– изведе закључак о значају Петровић, Лука Вукаловић, Јован – за сваку тематску целину дати су
уставности за развој модерног Ристић, Стојан Новаковић, Никола циљеви, исходи и садржаји, а исходи
политичког система. Пашић, краљ Александар Обреновић, треба да послуже да наставни процес
краљ Петар I Карађорђевић, престоло буде тако обликован да се наведени
наследник Александар Карађорђевић, циљеви остваре,
Радомир Путник, Степа Степановић, – садржаје треба прилагођавати уче
Живојин Мишић, Петар Бојовић, ницима, како би најлакше и најбрже
Јанко Вукотић...). достигли наведене исходе,
– Проширивање знања – образложи најважније мотиве и – Југословенска идеја и конституисање – наставник има слободу да сам одреди
о југословенској идеји узроке стварања југословенске државе. распоред и динамику активности
и носиоцима идеје државе; – Одлике политичког система у југосло за сваку тему, уважавајући циљеве
стварања југословенске – уочи значај настанка југословен венској краљевини (политичке борбе, предмета,
државе. ске државе за српски народ; Видовдански и Октроисани устав, – програм се може допунити садржајима
– Разумевање међународ – идентификује одлике југословен лични режим краља Александра, ства из прошлости завичаја, чиме се код
ног контекста у коме ске државе као монархије и као рање Бановине Хрватске и отварање ученика постиже јаснија представа о
настаје југословенска републике; српског питања). историјској и културној баштини у њи
држава. – разликује особености друштве – Априлски рат и последице пораза, ховом крају (археолошка налазишта,
– Проширивање знања о но-политичких система који геноцид над Србима у НДХ. музејске збирке),
одликама југословенске су постојали у југословенској – Отпор, устанак и грађански рат. – у школама на наставном језику неке од
државе. држави; – Биланс рата и допринос Југославије националних мањина могу се обради
– Проширивање знања – уочи и разуме међународни поло победи антифашистичке коалиције. ти и проширени наставни садржаји из
о положају српског жај југословенске државе; – Југославија после Другог свет прошлости тог народа,
народа у југословенској – образложи допринос југословен ског рата: настанак југословенске – важно је искористити велике могућ
држави. ских антифашистичких покрета федерације; политичке, економске ности које историја као наративни
– Уочавање улоге зна победи савезника у Другом свет и културне прилике; односи са предмет пружа у подстицању ученичке
менитих личности у ском рату; Истоком и Западом; улога Југославије радозналости, која је у основи сваког
политичком животу – именује најважније личности које у Покрету несврстаних; самоуправни сазнања,
југословенске државе. су утицале на друштвено-поли концепт социјалистичког развоја, – наставни садржаји треба да буду
– Сагледавање међу тичка збивања у Југославији. Устав из 1974. године и дезинтегра представљени као „прича” богата
народног положаја ција СФРЈ; положај српског народа информацијама и детаљима, не зато да
Српски народ у југо- би оптеретили памћење ученика, већ
словенској држави југословенске државе. изван република Србије и Црне Горе
и сецесионистички ратови 1990-их, да би им историјски догађаји, појаве
настанак нових држава; демографс и процеси били предочени јасно,
ке, економске и културне последице детаљно, живо и динамично,
нестанка СФРЈ; питање АП Косово – посебно место у настави историје
и Метохија и НАТО агресија на СРЈ, имају питања, како она која поставља
раздвајање Србије и Црне Горе. наставник ученицима, тако и она која
– Најзначајније личности (краљ долазе од ученика, подстакнута оним
Александар I Карађорђевић, што су чули у учионици или што су
Никола Пашић, Стјепан Радић, сазнали ван ње користећи различите
Љуба Давидовић, Светозар изворе информација,
Прибићевић, Антон Корошец, Милан – добро осмишљена питања наставника
Стојадиновић, Влатко Мачек, кнез имају подстицајну функцију за развој
Павле Карађорђевић, краљ Петар историјског мишљења и критичке
II Карађорђевић, генерал Драгољуб свести, не само у фази утврђивања и
Михаиловић, генерал Милан Недић, систематизације градива, већ и у самој
Анте Павелић, Јосип Броз Тито, обради наставних садржаја,
Слободан Милошевић, Фрањо – у зависности од циља који наставник
Туђман...). жели да оствари, питања могу имати
различите функције, као што су: фо
кусирање пажње на неки садржај или
аспект, подстицање поређења, трагање
за појашњењем,
– Разумевање појма – разликује периоде у којима су – Средњовековна култура Срба (језик

– настава би требало да помогне
српског културног настала најзначајнија дела српске и писмо, верски карактер културе,ученицима у стварању што јасније
простора. културе; Мирослављево јеванђеље, књижев представе не само о томе шта се деси
– Развијање свести о ви – упореди одлике српске културе ност, најзначајније задужбине, правни
ло, већ и зашто се то десило и какве су
шевековном континуи различитих периода; споменици). последице из тога проистекле,
тету српске културе. – објасни утицаје историјских – Последице сеоба на српску културу
– у настави треба што више користити
– Сагледавање српске кул збивања на културна кретања; (утицај западноевропских културних
различите облике организоване ак
туре као дела европског – опише одлике свакодневног живо кретања на српску културу). тивности ученика (индивидуални рад,
културног наслеђа. та код Срба у различитим епохама – Успон грађанске класе. рад у пару, рад у групи, радионице или
– Проширивање знања о и областима; – Свакодневни живот сеоског и градског
домаћи задатак),
највишим дометима и – именује најважније личности становништва. – да би схватио догађаје из прошло
представницима српске које су заслужне за развој српске – Културна и просветна политика – ос
сти, ученик треба да их „оживи у
културе. културе. нивање Велике школе, Универзитета,
свом уму”, у чему велику помоћ
– Развијање свести о академије наука, Народног позоришта.
може пружити употреба различитих
значају образовања – Европски културни утицаји. историјских текстова, карата и других
за општи културни – Личности – Свети Сава, деспот извора историјских података (доку
напредак. Стефан Лазаревић, монахиња ментарни и играни видео и дигитални
– Уочавање промена у Јефимија, Доситеј Обрадовић, Вук материјали, музејски експонати,
свакодневном животу Караџић, Сава Текелија, Петар II илустрације), обилажење културно-
Достигнућа српске код Срба кроз векове. Петровић Његош, Паја Јовановић, историјских споменика и посете
културе Урош Предић, Надежда Петровић, установама културе,
Лаза Костић...). – коришћење историјских карата изузет
– Српска култура као део југословенског
но је важно јер омогућавају ученицима
културног простора (културна сарадња
да на очигледан и сликовит начин
и прожимања, наука, уметнички доживе простор на коме се неки од
покрети, хуманитарне и спортске догађаја одвијао, помажући им да кроз
организације, популарна култура, време прате промене на одређеном
личности – Никола Тесла, Михајло простору,
Пупин, Михаило Петровић Алас, – треба искористити и утицај наставе
Јован Цвијић, Милутин Миланковић,историје на развијање језичке и говор
Бранислав Нушић, Исидора не културе (беседништва), јер исто
Секулић, Јован Дучић, Ксенија ријски садржаји богате и оплемењују
Атанасијевић, Слободан Јовановић,језички фонд ученика,
Сава Шумановић, Иван Мештровић,
– у раду са ученицима неопходно је
Иво Андрић, Милош Црњански, имати у виду интегративну функцију
Бојан Ступица, Десанка Максимовић,
историје, која у образовном систему,
Борислав Пекић, Добрица Ћосић, где су знања подељена по наставним
Александар Петровић, Александар предметима, помаже ученицима да
Поповић, Емир Кустурица, Душан постигну целовито схватање о пове
Ковачевић…). заности и условљености географских,
– Разумевање политичких – идентификује најважније чиниоце – Најутицајније државе и организације у економских и културних услова живо
и економских односа у у међународним политичким и међународним политичким и економ та човека кроз простор и време,
савременом свету. економским односима; ским односима. – пожељно је избегавати фрагментарно
– Сагледавање међународ – разуме место и улогу Србије у – Улога Организације уједињених и изоловано учење историјских чиње
ног положаја Србије. савременом свету; нација у очувању мира у свету, борби ница јер оно има најкраће трајање
– Проширивање знања о – утврди значај чланства Србије у против сиромаштва и заштити култур у памћењу и најслабији трансфер у
најзначајнијим међуна међународним организацијама; них споменика. стицању других знања и вештина,
родним организацијама – објасни утицај савремених тех – Геополитички положај Србије. – у настави треба, кад год је то могуће,
Српски народ и и чланству Србије у ничких достигнућа на повезивање – Чланство Србије у регионалним, примењивати дидактички концепт
Србија у њима. људи у свету. европским и светским организацијама мултиперспективности,
савременом свету – Проширивање знања о (Савет Европе, ОЕБС, ОУН…). – одређене теме, по могућности, треба
последицама научно- – Срби ван Србије (проблем избеглица, реализовати са одговарајућим садр
технолошког развоја Црна Гора, Република Српска, Срби у жајима из сродних предмета.
на живот савременог дијаспори).
човека. – Свет почетком XXI века – научни и
технолошки развој, интернет, утицај
медија на јавно мњење, популарна
култура, глобализација, тероризам,
еколошки проблеми...
– Српски језик и књижевност
– Грађанско васпитање
– Верска настава
Назив предмета: ГЕОГРАФИЈА

– Уочавање и схватање корелативних односа између географије и других природних и друштвених наука;
– Стицање нових актуелних знања о положају, месту и улози Србије на Балканском полуострву и југоисточној Европи;
– Стицање нових и продубљених знања и објашњења о савременим географским појавама, објектима и процесима на територији Републике Србије;
– Стицање нових актуелних знања о порасту, кретањима, структурним променама и територијалном размештају становништва;
– Разумевање актуелне географске стварности наше земље и савременог света;
– Развијање осећања припадности својој нацији као делу интегралног света, изградња и неговање националног и културног идентитета у мултиет
ничком, мултикултуралном и мултијезичком свету;
– Оспособљавање ученика да примењују географско знање и вештине у даљем образовном и професионалном развоју;
– Оспособљавање ученика за одговорно опхођење према себи и окружењу и за активно учествовање у заштити, обнови и унапређивању животне
средине.
ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање знања о – дефинише предмет изучавања, – Предмет проучавања, подела и значај На почетку теме ученике упознати са
предмету проучавања, значај, развој и место географије – Место географије у систему наука циљевима и исходима наставе / учења,
подели, значају и месту у систему наука планом рада и начинима оцењивања.
географије у систему – разликује природне и друштвене
наука елементе географског простора и Облици наставе
Увод схвата њихове узајамне узрочно- Предмет се реализује кроз следеће
– Уочавање и схватање последичне везе и односе облике наставе:
корелативних односа – одреди место географије у систе теоријска настава
између географије и му наука (74 часа)
других природних и – препозна значај и практичну при
друштвених наука мену географских сазнања Место реализације наставе
– Проширивање знања о – дефинише појам и функције – Површина, границе, државно уређење Теоријска настава се реализује у
положају, месту и улози државних граница, разуме држав и државна обележја Србије учионици
Србије на Балканском но уређење Србије и познаје – Регионалне географске компоненте
полуострву и југоисточ државна обележја: грб, заставу, у светлу савремених процеса на Препоруке за реализацију наставе
ној Европи химну Балканском полуострву и југоисточној – коришћење савремених електронских
– лоцира на карти положај и вели Европи помагала, аналогних и дигиталних ге
– Сагледавање сложених чину територије Србије уз кратак – Компоненте географског положаја ографских карата различитог размера
друштвено-економских опис битних карактеристика Србије и садржаја
процеса и промена у граница са суседним земљама – коришћење информација са Интернета
jугоисточној Европи на – дефинише појам југоисточ – коришћење интерактивних метода
Балканском полуострву на Европа, лоцира на карти рада
и у нашој држави, уоча Балканско полуострво и иденти – коришћење основне литературе уз
вaњем општих географ фикује његове опште географске употребу савремених технологија за
ских карактеристика карактеристике: физичке, култур презентовање
не и демографске – користити географске и историјске
– анализира промене на политичкој карте опште и тематске
карти Балканског полуострва: – коришћење писаних извора инфор
настанак и распад Југославије, мација (књиге, статистички подаци,
Савремене компо- стварање нових држава и облици часописи...)
ненте географског њихове сарадње
положаја Србије – дефинише појам географски по Оцењивање
ложај и наведе његову поделу Вредновање остварености исхода
– одреди укупан географски поло вршити кроз:
жај Србије (повољан, неповољан), – праћење остварености исхода
анализом својстава чинилаца – тестове знања
који га формирају: апсолутни и
релативни положај Оквирни број часова по темама
– дискутује о предностима и не – Увод – 4 часа
достацима географског положаја – Савремене компоненте географског
Србије положаја Србије – 6 часова
– Природни ресурси Србије и њихов
економско географски значај – 14
часова
– Становништво Србије 8 – часова
– Насеља Србије – 8 часова
– Привреда Србије – 12 часова
– Регионалне целине Србије – 12 часова
– Србија и савремени процеси у Европи
и свету – 8 часова
– Стицање нових и – одреди у геолошком саставу – Геолошки састав и постанак основних

продубљених знања Србије заступљеност стена геотектонских целина
о природи Србије и различите старости, састава и – Панонска Србија и јужни обод
њеном утицају на живот порекла, значајних за појаву руда Панонског басена
и привредне делатности и минерала – Планинско-котлинска Србија.
људи – лоцира у оквиру геотектон Родопске, Динарске и Карпатско-
– Сагледавање физичко- ске структуре Србије велике балканске планине
географских компоне целине: Српско-македонску масу, – Клима. Одлике и економско-географ
ната простора Србије Карпато-балканиде, Унутрашње ски значај
и разумевање њиховог динариде, Централне динариде – Воде и водни ресурси. Реке, језера
значаја за живот људи и Панонску депресију и објасни и термоминералне воде – одлике и
и могућности развоја њихов постанак (деловање економско-географски значај
привреде унутрашњих тектонских и споља – Састав и карактер тла у Србији – еко
шњих сила) номско-географски значај
– идентификује основне макро- – Биљни и животињски свет. Одлике и
целине рељефа Србије: Панонски економско-географски значај
басен и Планинску област – Заштита, очување и унапређивање
– кратко опише постанак Панонског природе
басена, одвоји панонску Србију: – Заштићена природна добра у Србији
Панонску низију и јужни обод
Панонског басена са прегледом
главних елемената рељефа
– одреди планинску област и
направи картографски преглед
громадних, карпатско-балкан
ских, динарских планина и већих
котлина
– објасни елементе и факторе кли
ме, разликује климатске типове у
Србији и њихове одлике
– направи преглед водног богатства
Србије: одреди на карти развођа
сливова, лоцира транзитне и до
Природни ресурси мицилне реке, објасни постанак,
Србије и њихов еко- поделу и значај језера и термоми
номско географски нералних вода
значај – закључује о економском значају
вода за снабдевање насеља,
наводњавање тла, производњу хи
дроенергије, пловидбу, рибарство
и туризам
– дискутује о загађивачима, после
дицама и мерама заштите
– дефинише појам земљиште (тло),
одреди типове тла на простору
Србије, њихов састав и карактер
– познаје утицај физичко-географ
ских фактора на формирање
типова вегетације и разноврсност
животињског света панонске и
планинске области Србије
– дефинише: појам природна
средина, предмет проучавања
заштите природе, значај заштите
и унапређивања природе
– наведе елементе природне
средине, загађиваче воде, ваздуха,
земљишта; последице загађивања
и мере заштите
– препозна појаве штетне по своје
природно и културно окружење и
активно учествује у њиховој за
штити, обнови и унапређивању
– дефинише: парк природе, предео
изузетних одлика, резерват
природе, споменик природе и
природне реткости
Разликује заштићена природна до
бра у Србији: Голија, Фрушка гора,
Ђердап, Тара и др.
– опише антропогеографска обе – Антропогеографска обележја.

– Проширивање знања о лежја и историјско-географски Историјско-географски континуитет
демографском развоју континуитет насељавања Србије насељавања Србије
и распореду станов – објасни кретање становништва и – Кретање и територијални размештај
ништва у Србији територијални размештај станов становништва (наталитет, морталитет
ништва у Србији и природни прираштај)
– Уочавање демографских – укаже на промену броја становни – Миграције. Појам, значај, типови и
проблема и могућности ка Србије и наведе факторе који видови
њиховог превазилажења условљавају промене станов – Структура становништва: биолошка,
за свеукупни ништва економска, социјална, национална
друштвено-економски – уз помоћ графичких метода (етничка и верска)
развитак наше земље анализира основне демографске – Демографски проблеми и популациона
одлике; објашњава их, врши пред политика у Србији
– Формирање свести о виђања и изводи закључке – Срби у непосредном и ширем окру
неговању националног и – дефинише појмове: наталитет, жењу
културног идентитета морталитет и природни при – Срби и наше становништво у Европи
раштај и ваневропским континентима. Однос
– дефинише појам миграције и раз дијаспоре и Србије
ликује типове и видове миграција
– објасни структуру становништва
у Србији (биолошка, економска,
социјална, национална)
– разликује појмове националног,
етничког и културног идентитета
– изгради став о једнаким правима
људи без обзира на расну, нацио
налну, верску и другу припадност
– објасни демографске проблеме и
популациону политику у Србији
Становништво – дефинише појам дијаспоре
Србије – лоцира подручја на којима
живи српско становништво у
непосредном и ширем окру
жењу (Мађарска, Румунија,
Македонија, Албанија, Црна Гора,
Босна и Херцеговина, Хрватска и
Словенија)
– разликује компактну и појединач
ну насељеност српског станов
ништва у подручјима непосред
ног и ширег окружења
– објасни основне карктеристике
становништва Републике Српске
– лоцира аутохтоне српске терито
рије (северни делови Далмације,
Лика, Кордун, Банија, Славонија
и Барања)
– објасни радне миграције у
европске земње и именује државе
и градове у којима има нашег
становништва
– објасни исељавање нашег
становништва на ваневропске
континенте
– разликује фазе у исељавању Срба
у прекоокеанске земље
– именује државе и градове у који
ма живи наше становништво
– објасни однос и везе дијаспоре
и Србије
– Проширивање знања о – дефинише појам насеља – Постанак, развој и размештај насеља
насељима и факторима – објасни постанак, развој и раз Србије
њиховог развоја мештај насеља Србије – Подела насеља. Сеоска, градска,
– Разумевање вредности – наведе факторе развоја и тран приградска и привремена
сопственог културног сформације насеља и њихових – Економско-географски фактори раз
наслеђа и повезаности мрежа и система воја и трансформације насеља и њи
са другим културама и – лоцира градске центре Србије хових мрежа и система (урбанизација,
традицијама – образложи улогу градских цен деаграризација, индустријализација и
– Развијање свести о тара у регионалној организацији терцијаризација)
вредности и значају Србије
антропогених културних – лоцира осовине (појасеве) развоја – Градски центри и њихова улога у
Насеља Србије добара Србије: Дунавско-савска, Велико- регионалној организацији Србије
– Уочавање трансформа моравска и Јужно-моравска – Осовине (појасеви) развоја Србије:
ције насеља и њихових – разликује врсте, функције и Дунавско-савска, Велико-моравска и
мрежа и система типове насеља. Јужно-моравска
– опише карактеристике урбаних – Антропогена културна добра и њихова
целина. заштита
– разликује значење појмова
урбанизација, деаграризација,
индустријализација и терцијари
зација.
– именује антропогена културна
добра и објасни њихову заштиту
– Проширивање и – анализира утицај природних и – Развој, размештај и основне каракте

продубљивање знања друштвених чиниоца на усло ристике привреде Србије
о привреди Србије и вљеност развоја и размештаја – Пољопривреда – развој, значај и
њеним основним карак привреде Србије и групише гране подела
теристикама привреде по секторима – Шумарство, лов и риболов
– објасни како природни и – Рударство и енергетика
– Сагледавање потенција друштвени фактори утичу на – Индустрија – појам, подела, структура
ла и могућности Србије развој и размештај пољопривреде и значај
за њену конкурентност у Србије – Саобраћај и трговина
светској привреди – дефинише гране пољопривреде – Туризам
у ужем смислу (земљорадња и
сточарство) и ширем смислу (шу
марство, лов и риболов), наведе
значај пољопривреде
– препозна основне функције
шумарства, значај шума, факторе
који их угрожавају и мере
заштите
– утврди значај лова и риболова
– дефинише значај Енергетике и
Рударства; наведе енергетске
ресурсе и минералне сировине
Привреда Србије
и направи њихов картографски
преглед на територији Србије
– објасни појмове: индустрија и
индустријализација, одрживи
развој и наведе факторе развоја и
размештаја, поделу индустрије и
њен значај
– анализира утицај природних и
друштвених фактора на развој
саобраћаја, кратко опише врсте
саобраћаја и њихов значај
– направи картографски преглед
главних друмских и железничких
праваца у Србији, пловних река и
канала, већих лука и аеродрома
– дефинише појмове: трговина,
трговински и платни биланс и
одреди значај трговине
– анализира утицај природних и
друштвених фактора на развој
туризма, дефинише и наведе
поделу туризма
– Стицање и проши – дефинише појам регије и направи – Војводина
ривање географских картографски преглед регионал – Шумадија и Поморавље (западно и
знања о регионалним них целина Србије велико)
целинама Србије и – лоцира на карти Србије границе – Западна Србија
сагледавање њихових Војводине и њених предеоних – Старовлашко-рашка висија
специфичности целина и препозна њене природне – Источна Србија
и друштвене одлике – Јужно Поморавље
– потврди на карти Србије границе – Косово и Метохија
Шумадије и Поморавља и наведе
њихове природне и друштвене
одлике
– препозна на карти Србије границе
западне Србије и опише њене
природне и друштвене одлике
Регионалне целине
– идентификује на карти Србије
Србије
Старовлашко-рашку висију уз
анализу њених природних и
друштвених одлика
– лоцира на карти Србије границе
источне Србије и наведе њене
природне и друштвене одлике
– препозна на карти Србије границе
јужног Поморавља и препозна
његове природне и друштвене
одлике
– потврди на карти Србије границе
Косова и Метохије и дискутује о
његовим природним и друштве
ним одликама
– Стицање знања о сав – дефинише појмове: процес – Сарадња Србије са другим државама и
ременим политичким и интеграције, демократска регио међународним организацијама
економским процесима нализација, глобализација – Европска унија – оснивање, чланице,
у Европи и свету као – објасни економске интеграције на циљеви, проблеми, фондови и њихова
услова напретка свих Балкану и у југоисточној Европи приступачност
земаља и народа и познаје мирољубиву политику – Однос Србије према осталим европ
Србије у међународним оквирима ским и ваневропским економским и
– Стварање реалне слике и на Балкану политичким интеграцијама
о Србији у светским – лоцира на карти Европе земље – Светско тржиште капитала, структура
размерама и савременим чланице ЕУ, опише историјат раз и међународни значај
међународним про воја, наведе циљеве и дефинише – Уједињене нације. Структура и међу
цесима проблеме унутар Уније народни значај. Србија и УН
– објасни услове које Србија треба – Глобализација као светски процес
да испуни да би постала равноп
равна чланица заједнице.
– разликује улогу, значај и видове
Србија и савремени
деловања међународних органи
процеси у Европи и
зација: (CEFTA, EFTA, NAFTA,
Свету
OECD, OPEK, APEK, G8, BRIK...)
– објасни улогу, значај и видове
деловања Светске банке и
Међународног монетарног фонда
и улогу Србије у овим организа
цијама
– опише историјат развоја УН, на
веде циљеве и структуру органи
зације и образложи приврженост
Србије УН
– дефинише појам глобализације
и разликује одлике политичке,
територијалне, економске, култур
не и другe видовe глобализације.
Објасни приоритете Србије у
погледу процеса глобализације
– Биологија
Назив предмета ХЕМИЈА

– Развој функционалног система хемијског знања као подршке за изучавање стручних предмета;
– Разумевање односа између структуре супстанци, њихових својстава као и могућности њихове примене;
Циљеви предмета – Разумевање природних појава и процеса и хемијског приступа у њиховом изучавању;
– Развој хемијске функционалне писмености;
– Препознавање, разумевање и примена хемијских знања у свакодневном животу и професионалном раду;
– Разумевање корисности од хемијске производње и за одабрану струку;
– Развој способности за сагледавање потенцијалних ризика, могућности превенције и мера заштите при хемијским незгодама у свакодневном животу
и професионалном раду;
– Развој одговорног става према коришћењу супстанци у свакодневном животу и у професионалном раду;
– Развој комуникативности и спремности за сарадњу и тимски рад;
– Развој одговорности, систематичности, прецизности и позитивног става према учењу;
– Развој свести о сопственим знањима и потреби за даљим професионалним напредовањем.
Годишњи фонд часова: 74 часа
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО НАЧИН
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити
ТЕМАМА ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
у стању да:
– Разумевање концепта о – објасни електронеутралност – Грађа атома, атомски и масени број На почетку теме ученике упознати са
корпускуларној грађи атома – Хемијски симболи и формуле циљевима и исходима наставе, одно
супстанци – објасни појам изотопа и примену – Структура електронског омотача сно учења, планом рада и начином
– Разумевање односа изотопа – Релативна атомска и молекулска маса оцењивања.
између структуре – разликује атом од јона – Јонска веза
супстанци и њихових – напише симболе елемената и – Ковалентна веза Облици наставе
својстава формуле једињења – Метална веза
– Разумевање утицаја – објасни да су електрони у елек – Кристали:атомски, јонски и моле Предмет се реализује кроз следеће об
међумолекулских сила тронском омотачу распоређени кулски лике наставе:
на физичка својства према принципу мимимума – Количина супстанце и моларна маса
Структура
супстанци енергије – теоријска настава
супстанци
– одреди број валентних електрона Демонстрациони огледи: – демонстрациони огледи
– објасни узрок хемијског везивања – реактивност елемената 1. групе ПСЕ
атома и типове хемијских веза – бојење пламена
– разликује јонску везу од кова – упоређивање реактивности елемената Место реализације наставе
лентне везе 17. групе ПСЕ
– разликује неполарну од поларне – сублимација јода Теоријска настава се реализује у
ковалентне везе – одговарајућем кабинету
– објасни да својства хемијских – специјализованој учионици
једињења зависе од типа хемијс – учионици
ке везе
– дефинише појам релативне Препоруке за реализацију наставе

атомске масе и појам релативне
молекулске масе – неопходна предзнања поновити уз
– објасни појам количине супстанце максимално ангажовање ученика
и повезаност количине супстанце – ново градиво обрадити увођењем што
са масом супстанце више примера из реалног живота и
– објасни квантитативно значење подстицати ученике на размишљање и
симбола и формула самостално закључивање
– Развој концепта о – објасни да су дисперзни системи – Дисперзни системи – у настави се изводе сви предвиђени
корпускуларној грађи смеше више чистих супстанци – Растворљивост демонстрациони огледи, како би
супстанце на основу – разликује дисперзну фазу и дис – Масени процентни садржај раствора ученици разумели значај хемијског
разумевања односа ком перзно средство – Количинска концентрација раствора експеримента као примарног извора
поненти у дисперзном – објасни појам хомогене смеше знања и основног метода сазнавања
систему – објасни појам и наведе примену Демонстрациони огледи: у хемији
– Разумевање односа аеросола, суспензија, емулзија и – припремање раствора познате коли – наставник бира примере и демонстра
између квалитативног колоида чинске концентрације ционе огледе у складу са потребама
састава дисперзног – објасни утицај температуре на – припремање раствора познатог масе струке
система и његових растворљивост супстанци ног процентног садржаја – прилагодити разматрање квантита
Дисперзни системи својстава – израчуна масени процентни – размена енергије између система и тивног аспекта хемијских реакција
– Разумевање односа садржај раствора околине (растварање амонијум-хлори потребама образовног профила
између квантитативног – објасни појам количинске кон да и растварање натријум-хидроксида – упућивати ученике на претраживање
састава дисперзног центрације раствора у води) различитих извора, применом савре
система и његових мених технологија за прикупљање
својстава хемијских података
– Сагледавање значаја – указивати на корисност и штетност
примене дисперзних хемијских производа по здравље људи
система у свакодневном – указивати на повезаност хемије
животу и професионал са техничко-технолошким, социо-
ном раду економским и друштвеним наукама
– Разумевање концепта – објасни да хемијска промена – Хемијскe реакцијe Оцењивање
одржања материје кроз значи настајање нових супстанци, – Хемијске једначине
принципе одржања масе раскидањем старих и стварањем – Реакције синтезе и анализе Вредновање остварености исхода
и енергије нових хемијских веза – Стехиометријска израчунавања на вршити кроз:
– Развој концепта о – разликује реакције синтезе и основу хемијских једначина
корпускуларној грађи анализе – Топлотни ефекат при хемијским – усмену проверу знања
супстанце на основу – напише једначине за хемијске реакцијама – писану проверу знања
разумевања хемијских реакције – Брзина хемијске реакције
реакција – примени знања из стехио – Фактори који утичу на брзину хемијс
метријског израчунавања на ке реакције Број часова по темама
хемијским једначинама – Хемијска равнотежа
– објасни да су неке реакције – Електролити – Структура супстанци (14)
егзотермне а неке ендотермне у – Електролитичка дисоцијација кисели – Диспрезни системи (7)
размени енергије са околином на, база и соли – Хемијске реакције (18)
– наведе факторе који утичу на – pH вредност – Хемија елемената и једињења (32)
брзину хемијске реакције – Оксидо-редукциони процеси – Хемијски аспекти загађивања животне
– објасни појам хемијске равно – Електролиза средине (3)
теже – Корозија
– разликује коначне и равнотежне
хемијске реакције
– илуструје примерима значај Демонстрациони огледи:
хемијске равнотеже за процесе из
свакодневног живота кретање честица као услов за хемијску
– прикаже електролитичку дисо реакцију
цијацију киселина, база и соли (реакција између гасовитог амонијака и
хемијским једначинама гасовитог хлороводоника)
– разликује киселу, базну и
Хемијске реакције
неутралну средину на основу рH
вредности раствора
– објасни појам електролита
– објасни појам јаких и слабих
електролита
– објасни напонски низ елемената
– објасни процесе оксидације
и редукције као отпуштања и при
мања електрона
– објасни да је у оксидо-редукцио
ним реакцијама број отпуштених
електрона једнак броју примље
них електрона
– објасни шта је оксидациони број
и како се одређује оксидациони
број атома у молекулу
– објасни да се при оксидацији
оксидациони број повећава, а
при редукцији оксидациони број
смањује
– одреди оксидационо и редукци
оно средство на основу хемијске
једначине
– објасни појам електролизе
– објасни појам корозије
– наведе поступке заштите од
корозије
– Разумевање односа – објашњава периодичну промену – Стабилност атома племенитих гасова

структуре супстанци и својстава елемената у ПСЕ – Упоредни преглед и општa својства
њихових својстава – разликује метале, неметале и елемената 17, 16, 15, 14, 13. и 12.
– Сагледавање значаја металоиде групе ПСЕ
примене елемената и – објасни стабилност атома племе – Упоредни преглед и општа својства
једињења у професи нитих гасова елемената 1. и 2. групе ПСЕ
оналном раду и свако – описује карактеристична својства – Опште карактеристике прелазних еле
дневном животу неметала: водоника, кисеоника, мената и њихова практична примена
– Разумевање значаја и азота, угљеника, силицијума, фос – Својства атома угљеника
примене елемената, фора, сумпора, хлора и њихових – Класификације органских једињења
једињења и легура у важнијих једињења, као и њихов – Типови органских реакција
Хемија елемената и техничко-технолошким утицај на живи свет – Основне класе органских једињења
једињења процесима – описује карактеристична својства – Биолошки важна органска једињења
метала: натријума, калијума, маг (угљени хидрати, масти, протеини)
незијума, калцијума, алуминијума
и олова и њихових важнијих
једињења, као и њихов утицај на Демонстрациони огледи:
живи свет – реакција магнезијума и алуминијума
– наведе општа својства прелазних са сирћетном киселином
метала и њихових једињења и – дејство сирћетне киселине на пред
њихову примену у струци мете од бакра
– описује својства атома угљеника – припремање пенушавих
у органским молекулима освежавајућих пића
– доказивање скроба раствором јода
– познаје класификацију органских – растварање скроба у топлој и хладној
једињења (према структури и води
врсти хемијских веза) – згрушавање протеина лимунском
– објашњава како хемијска својства киселином
зависе од природе хемијске везе
– објашњава хемијска својства
органских једињења која имају
примену у струци и свакодневном
животу
– Развој одговорног става – објасни штетно дејство неких – Загађивање атмосфере, воде и тла
према коришћењу суп супстанци на животну средину и – Извори загађивања
станци у свакодневном здравље људи – Пречишћавање воде и ваздуха
животу и професионал – наводи најчешће изворе – Заштита и одлагање секундарних
Хемијски аспекти
ном раду загађивања атмосфере, воде и тла сировина
загађивања животне
– Разумевање и просуђи – објасни значај пречишћавања
средине
вање начина одлагања и воде и ваздуха
уништавања хемијских – објасни значај правилног одла
загађивача животне гања секундарних сировина
средине
– Физика
– Сви стручни предмети у којима се примењује хемија
Назив предмета: ЛИКОВНА КУЛТУРА

– Развијање визуелног опажања, креативности, критичког мишљења, естетских критеријума, индивидуалности, самопоуздања, радозналости,
предузимљивости, емпатије и толеранције;
– Оспособљавање за изражавање идеја, ставова и емоција традиционалним и/или савременим медијима, за коришћење различитих информација као
подстицај за стваралачки рад, за сарадњу и тимски рад;
– Упознавање са значајем и улогом визуелне уметности у друштву, свакодневном животу и раду и са најзначајнијим националним и светским умет
ничким делима, уметницима и споменицима културе;
– Формирање позитивног става према очувању визуелног националног идентитета, националне и светске културне баштине;
– Повезивање стечених знања и умења са свакодневним животом и будућом професијом.
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање са улогом – разматра повезаност визуелне – Улога визуелне уметности кроз Препоруке за реализацију наставе
визуелне уметности у уметности и друштва периоде и епохе. Визуелна уметност у – Наставник планира број часова за сва
друштву; – опише однос елемената савременом друштву; ку тему, имајући у виду да је 7 часова
– Унапређивање визуел композиције који уочава – Медији визуелних уметности, мате минимум за реализацију једне теме.
ног опажања, естетских – разматра теме и идеје у делима ријали, технике и средства. Утицај Треба предвидети и могућност да се
критеријума и визуелне визуелне уметности и визуелне савремене технологије на визуелну ученици дуже задрже на теми која их
комуникације; поруке са којима се среће уметност; нарочито интересује;
Композиција
– Формирање толерантног – изрази своју замисао у одабраној – Врсте композиција, елементи и прин – На почетку теме ученике упознати са
става према разлика традиционалној техници ципи компоновања, тематика, мотиви, циљевима и исходима учења, планом
ма у индивидуалном – укаже на естетичке вредности поруке и идеје; рада и начинима оцењивања. По
опажању, тумачењу и које уочава у радовима уметника – Уметничка дела и неуметнички радови завршетку теме изложити радове свих
доживљају опаженог. (шунд, кич, дечји радови...). Разлике у ученика ради процене и самопроцене
индивидуалном доживљају уметнич и разговарати о начину на који су учи
ког дела. ли, као и о могућој примени наученог;
– Стицање основних – пореди врсте дизајна и радове – Производи уметничких заната од – Предложени садржаји су полазна
знања о развоју дизајна, дизајнера на основу одабраног првих цивилизација до појаве ин тачка за разговор, који наставник може
уметничким занимањи или договореног критеријума дустријског дизајна. Развој дизајна, да допуни другим садржајима, при
ма и занимањима која су – реши задати проблем комби врсте дизајна. Уметничка занимања и чему треба имати у виду да садржаји
непосредно повезана са нујући свесно или случајно занимања која су непосредно повезана и начин учења садржаја треба да буду
дизајном; одабране елементе/мотиве са дизајном; везани за активности ученика које
Дизајн
– Оспособљавање за – изрази своју идеју у одабраном, – Дизајн у XXI веку; воде ка развијању креативности;
коришћење различи задатом или доступном материја – Извори (окружење, природа, – Приликом разматрања садржаја треба
тих информација као лу и техници уметничка дела, музика, филмови, указати на повезаност садржаја са
подстицај за стваралач користи различите информације као литература...) и начини долажења до сродним садржајима других наставних
ки рад; подстицај за стваралачки рад креативних идеја и решења. предмета, са свакодневним животним
Развијање креативности. ситуацијама и са будућим занимањем;
– Упознавање са врстама – пореди амбијент простора разли – Реалан простор (дизајн екстеријера и – Наставник припрема визуелне приме
простора, елементима читих намена ентеријера). Амбијент (елементи који ре и презентације. Ученици могу да
амбијента и значајем – разматра значај обликовања чине амбијент простора). Кретање праве презентације у апликативном
обликовања простора; простора за свакодневни живот и облика у простору; програму или на други начин; самос
– Развијање опажања, будуће занимање – Простор приказан на дводимензио тално, у пару или тиму. Наставник
креативности, радоз – реши проблем комбинујући налној подлози и илузија простора поставља критеријуме за израду
Простор презентације (садржај, однос слике и
налости и естетских задате и одабране елементе, мате (илузија дубине простора на сцени
критеријума; ријале и/или информације постигнута помоћу кулиса, слике, текста...);
– Формирање позитивног – изрази своју замисао у одабраном огледала, светла...). Перспектива. – Пожељно је подстицати ученике да се
става према естетичким медију, материјалу и техници Дигитална фотографија; изражавају помоћу савремене техно
вредностима у ужем и – Виртуелни простор (екран, 3Д филмо логије (мобилни уређаји, апликативни
ширем окружењу. ви, холограми...). програми);
– Исходи су дефинисани тако да сви
– Упознавање са значајем – разматра значај визуелне умет – Значај визуелне културе и уметности ученици могу да их остваре у мањој
визуелне уметности за ности и културе у савременом за лични развој, комуникацију, будуће или већој мери. Ради објективног
савремено друштво и друштву занимање, национални идентитет, оцењивања наставник може да форми
најзначајнијим наци – прави, самостално или у сарадњи развој туризма, привреду, очување ра чек-листе за процену и самопроце
оналним и светским са другима, презентације о животне средине, рециклажу и за ну постигнућа.
уметничким делима и одабраним уметничким делима, смањење сиромаштва;
Култура и уметничко споменицима културе; уметницима или споменицима – Најзначајнија дела светске и нацио Оцењивање
наслеђе – Развијање опажања, културе налне уметничке баштине; Вредновање остварености исхода
естетских критеријума, – користи уметничка дела као под Начин информисања о дешавањима у вршити кроз:
критичког мишљења и стицај за стваралачки рад култури и уметности. – праћење остварености исхода
радозналости; предложи посету актуелном – процену и самопроцену радова
– Мотивисање ученика догађају културе или виртуелном – разговор
да прате дешавања у музеју/галерији/локалитету – презентацију
култури и уметности.
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
– Српски језик и књижевност;
– Историја;
– Биологија;
– Физика;
– Хемија;
– Математика;
– Рачунарство и информатика.
Назив предмета: БИОЛОГИЈА

– Проширивање знања о нивоима организације биолошких система, грађи и функцији ћелије, току и значају ћелијских деоба;
– Разумевање физиолошких процеса у људском организму;
Циљеви предмета: – Упознавање са основним фазама развића човека;
– Разумевање основних принципа наслеђивања особина;
– Разумевање проблема везаних за период одрастања и облике ризичног понашања и схватање улоге и значаја породице.
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање са – дефинише предмет проучавање – Цитологија као научна дисциплина На почетку теме ученике упознати са
предметом и значајем цитологије биологије која проучава организацију циљевима и исходима наставе, односно
цитологије као научне – наведе главне особине живих ћелије учења, планом рада и начинима евиден
дисциплине бића и нивое организације био – Основне карактеристике живих бића тирања и оцењивања.
– Проширивање знања о лошких система – Нивои организације биолошких
особинама живих бића – објасни хемијску структуру система Облици наставе
и нивоима организације ћелије – Грађа ћелије и ћелијских органела Предмет се реализује кроз комбинацију
биолошких система – објасни функцију ћелијских – Биљна и животињска ћелија различитих облика наставног рада и
– Упознавање са органела – Ћелијски циклус и ћелијске деобе врста наставе (дидактичких модела).
хемијским саставом – објасни разлике између биљне и Место реализације наставе
Биологија ћелије
ћелије, грађом и функ животињске ћелије Кабинет за биологију, универзална
цијом – објасни ток и значај кључних ме учионица, адекватни објекти изван
– Схаватање значаја таболичких процеса: фотосинтезе школског комплекса.
фотосинтезе и ћелијског и ћелијског дисања
дисања – објасни фазе ћелијског циклуса Оцењивање
– Разумевање процеса – објасни ток и значај митозе и Евидентирање и оцењивање ученика
који се одигравају током мејозе (путем усмене и писане провере знања,
ћелијског циклуса тестирања, израде презентација и
– Разумевање тока и зна пројеката, организовања и учествовања
чаја ћелијских деоба у дебатама).
– Разумевање физиолош – објасни настанак и пренос нер – Нервни систем Oквирни број часова по темама
ких процеса у људском вног импулса – Чула – биологија ћелије (10 часова)
организму – илуструје прост рефлексни лук – Мишићно-скелетни систем органа – основи физиологије човека (25
– објасни улогу нервног система – Ендокрине жлезде часова)
– објасни мишићну контракцију – хуморална регулација – биологија развића човека (14 часова)
– објасни улогу чулних органа – Систем органа за варење – наслеђивање биолошких особина (13
– дефинише позицију и улогу жлез – Систем органа за дисање часова)
да са унутрашњим лучењем – Систем за циркулацију телесних – полно и репродуктивно здравље (10
– објасни састав и улогу крви и течности часова)
лимфе – Систем органа за излучивање и раз
Основи физиологије – објасни грађу и улогу срца и множавање Препоруке за реализацију наставе
човека крвних судова и неурохуморалну – поштовање свих дидактичких прин
регулацију срчаног рада ципа
– објасни размену гасова у плућима – применa природних наставних сред
и ткивима и нервну регулацију става, реализација теренске наставе,
дисања реализација биолошких наставних
– објасни варење, ресорпцију хране екскурзија
и неурохуморалну регулацију – комбиновање различитих дидактичких
варења модела (проблемска, тимска настава
– објасни улогу екскреторних биологије)
органа – реализација самосталних ученичких
– објасни улогу органа за размно радова (есеји, презентације, реферати,
жавање пројекти, дебате)
– Упознавање са основ – објасни процесе сперматогенезе – Стварање и сазревање полних ћелија
ним фазама развића и оогенезе – Оплођење
човека – опише процес оплођења – Интраутерино развиће
– Разумевање процеса – наведе фазе интраутериног – Рађање и детињство
полног сазревања развића – Полно сазревање
Биологија развића
– објасни настанак ткива и зачетака
човека
органа
– опише промене које се догађају
у организму од рођења до
пубертета
– објасни полно сазревање
– Разумевање основних – упореди ДНК, хроматин, хро – Генетика човека
принципа наслеђивања мозом – Појам и функције гена
особина – дефинише ген, геном, генотип, – Наслеђивање и варирање особина код
фенотип човека
– објасни основна правила – Наследне болести
Наслеђивање био- наслеђивања особина (Менделова – Праћење особина на основу родосло
лошких особина правила) вног стабла
– објасни типове наслеђивања – Генетичка условљеност човековог
особина понашања
– објасни врсте и узроке мутација – Генетичко саветовање и тестирање
– наведе наследне болести човека и
њихове узроке
– Разумевање проблема – препозна проблеме везане за – Појам и дефиниција здравља
везаних за период период одрастања – Проблеми везани за период адолес
одрастања – објасни значај породице ценције
– Схватања улоге и зна – опише биолошку функцију – Планирање породице
чаја породице породице – Заштита од полних болести
– Разумевање проблема – дефинише појам „планирање – Болести зависности
Полно и репродук- повезаних са ризичним породице”
тивно здравље понашањем – наведе облике заштите од не
жељене трудноће
– објасни штетност абортуса по
здравље жене
– наведе облике ризичног пона
шања, најчешће полно преносиве
болести и болести зависности
– Физика
– Хемија
Назив предмета: СОЦИОЛОГИЈА СА ПРАВИМА ГРАЂАНА

– Оспособљава ученика за живот у друштву изложеном сталним променама и изазовима које доноси развој савременог друштва
Циљеви предмета: – Развија способност код ученика за улогу одговорног грађанина за живот у демократски уређеном и хуманом друштву
– Унапређује ученичке способности за све облике комуникације, дијалога и исказивања аргументованог става
ИСХОДИ
у стању да:
Структура и органи- – Упознавање са функци – схвати структуру и организацију – Појам и елементи друштва – На почетку теме ученике упознати са
зација друштва онисањем, структуром и друштва – Друштвене групе циљевима и исходима наставе / учења,
организацијом друштва – објасни улогу друштвених група – Брак и породица планом рада и начинима оцењивања.
с посебним освртом на брак и – Друштвена подела рада
породицу – Друштвено раслојавање Облици наставе
– схвати друштвену поделу рада – Друштвене установе и организације Предмет се реализује кроз следеће
– објасни узроке друштвеног – Насеља и становништво облике наставе:
раслојавања – теоријска настава (70 часова)
– наведе друштвене установе и
друштвене организације и напра Место реализације наставе
ви разлику између њих – Теоријска настава се реализује у
– разликује особености сеоског и учионици
градског становништва
Држава и политика – Упознавање са полит – опише улогу политике у друштву – Политика – вештина управљања Препоруке за реализацију наставе
иком као вештином – објасни појам, развој и облике друштвом – Користити актуелне примере из
управљања друштвом суверености и демократије – Појам и развој демократије штампе и других медија релевантне
– Оспособљавање за де – разликује законодавну, извршну и – Конститутивни елементи државе за предмет
мократско мишљење судску власт – Подела власти – Користити Устав и релевантне законе
– Упознавање са функ – разликује удружења грађана и – Oрганизације грађана у зависности од садржаја који се
ционисањем државних политичке партије – Политичке партије обрађује
институција и органа – препозна идеолошке разлике пар – Избори
власти тија и поделу на левицу, десницу – Скупштина Оцењивање
и центар – Државни органи власти Вредновање остварености исхода
– схвати изборни поступак и кон – Аутономија вршити кроз:
ституисање скупшине и владе – Локална самоуправа 1. праћење остварености исхода
– разликује државне органе власти 2. тестове знања
– разликује аутономију и локалну 3. тестове практичних вештина
самоуправу
– разуме функционисање локалне
самоуправе
Људска права и – Богаћење знања о – схвати људска права и слободе и – Појам грађанина и његове обавезе и Оквирни број часова по темама
слободе људским правима и свој положај у друштву права – Структура и организација друштва
слободама и о улози – зна на који начин се штите права – Лична права и слободе грађана (18 часова)
појединца у друштвеном и слободе грађана – Политичка права и слободе грађана – Држава и политика (22 часа)
и политичком животу – Економска права и слободе грађана – Људска права и слободе (11 часова)
– Породично право – Култура и друштво (19 часова)
– Остала права и слободе грађана – Друштвене промене и развој друштва
– Заштита права и слобода грађана (8 часова)
Култура и друштво – Развијање знања о кул – уочи разлику и сличности између – Појам културе и цивилизације
турним тековинама културе и цивилизације – Религија
– схвати настанак религије и рели – Настанак религијског мишљења
гиjског мишљења – Монотеистичке религије
– идентификује монотеистичке – Хришћанство
религије и објасни специфичнос – Обичај и морал
ти хришћанства – Уметност
– разликује обичај и морал – Масовна култура
– схвати разлику између уметности,
масовне културе, подкултуре,
шунда и кича
Друштвене промене – Оспособљавање за жи – идентификује друштвене промене – Појам и врсте друштвених промена
и развој друштва вот у друштву изложе – зна основне карактеристике –Д руштвена покретљивост
ном сталним променама хоризонталне и вертикалне покре – Друштвени развој
и изазовима које доноси тљивости
развој савременог – препозна друштвени развој
друштва – формира став према савременим
– Стицање знања о хори тенденцијама у развоју глобалног
зонталној и вертикалној друштва
покретљивости друштва
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА / МОДУЛИМА
Б: ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ
Назив предмета: ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

– Стицање знања, развијање вештина, усвајање вредности и формирање ставова који су претпоставка за успешан, одговоран и ангажован живот у
демократском друштву;
– Оснаживање ученика за поштовање, одбрану и афирмацију вредности демократског друштва;
– Јачање друштвене кохезије, уважавање различитости и подршка сузбијању сваког облика дискриминације и насиља.
ИСХОДИ
у стању да:
ЈА, МИ И ДРУГИ – Подстицање ученика на – Анализира своје особине и да их – Лични идентитет – На почетку теме ученике упознати са
међусобно упознавање представи другима – Откривање и уважавање разлика циљевима и исходима наставе / учења,
– Подстицање ученика – Препозна, анализира сличности – Групна припадност планом рада и начинима оцењивања.
да сагледају међусобне и разлике унутар групе – Стeреотипи и предрасуде
сличности и разлике и – Прихвати друге ученике и уважи – Толеранција и дискриминација Облици наставе
уваже их њихову различитост Предмет се реализује кроз следеће
– Развој негативног става – Препозна предрасуде, стереотипе, облике наставе:
према било ком облику дискриминацију, нетолеранцију – теоријска настава
дискриминације по различитим основама
– Сагледа могуће последице Подела одељења на групе
нетолеранције, дискриминације, – Одељење се не дели на групе
стереотипа, предрасуда и начине Место реализације наставе
КОМУНИКАЦИЈА – Оспособљавање ученика – Искаже, образложи и брани – Самопоуздано реаговање – Настава се реализује у учионици
У ГРУПИ за комуникацију у групи мишљење аргументима – Гласине
– Активно слуша – Неслушање, активно слушање Препоруке за реализацију наставе
– Дебатује и дискутује на неуг – Неоптужујуће поруке – Активности на првим часовима треба
рожавајући начин, уважавајући – Изражавање мишљења тако организовати да се обезбеди
мишљење других – Вођење дебате и дијалога међусобно упознавање ученика,
– Објасни разлику између дијалога упознавање ученика са циљевима и
и дебате наставним садржајима предмета, али и
– Објасни разлоге и начине на тако да наставник добије почетни увид
станка гласина у свакодневној у то са каквим знањима, ставовима
комуникацији и објасни последи и вештинама из области грађанског
це које изазивају гласине васпитања група располаже с обзиром
да нису сви ученици у основној школи
ОДНОСИ – Оспособљавање ученика – Ради у групи/тиму – Сарадња похађали наставу грађанског васпи
У ГРУПИ/ за рад у групи/тиму и – Препозна предности групног/ – Групни рад тања у истој мери.
ЗАЈЕДНИЦИ међусобну сарадњу тимског рада – Групно одлучивање – Реализација програма треба да се
– Подстицање ученика – Учествује у доношењу групних – Учешће младих: „Лествица одвија у складу са принципима
да сукобе решавају на одлука партиципације” активне, проблемске и истраживачке
конструктиван начин и – Разликује могуће облике учешћа – Радити заједно наставе са сталним рефлексијама на
избегавају сукобе младих у друштвеном животу – Динамика и исходи сукоба одговарајуће појаве из друштвеног
– Оспособљавање ученика – Објасни потребу и важност – Стилови поступања у конфликтима контекста прошлости и садашњости.
да препознају примере партиципације младих у друштве – Сагледавање проблема из различитих – Квалитет наставе се обезбеђује
насиље у својој средини ном животу углова усаглашавањем садржаја са одгова
и преузму одговорност – Објасни степене и облике учешћа – Налажење решења рајућим методичким активностима
за сопствено понашање младих у друштвеном животу – Постизање договора и сталном разменом информација
у таквој ситуацији – Објасни разлоге, ток и – Извини унутар групе.
последице сукоба – Посредовање – Добар индикатор успешне наставе
– Објасни ефекте конфликта на ток – Насиље у околини је способност ученика да адекватно
комуникације – Вршњачко насиље примењују стечена знања и вештине
– Уочи факторе који одређују – Насиље у школи. и да у пракси изражавају ставове и
понашање у ситуацијама кон – Постизање мира вредности демократског друштва.
фликта – Наставник треба да пружи неопход
– Анализира сукоб из различитих ну помоћ и подршку ученицима у
улова, (препознаје потребе припреми и реализацији активности, а
и страхове актера сукоба) и заједно са групом да обезбеди поврат
налази конструктивна решења ну информацију о њеној успешности.
прихватљива за обе стране у – У реализацији овог програма настав
сукобу. ник је извор знања, организатор и во
– Образложи предности дитељ ученичких активности и особа
конструктивног начине решавања која даје повратну информацију.
сукоба – Повратна информација је од великог
– Објасни значај посредовања у значаја не само за процес стицања
сукобу сазнања, већ и за подстицање
– Препозна и објасни врсте насиља самопоуздања, учешћа у раду групе и
– Идентификује и анализира мотивације за предмет
узроке насиља у својој средини, – За успешно реализовање наставе број
међу вршњацима, школи ученика у групи не би требала да буде
– Идентификује и анализира могуће већа од 25 ученика. Оптималан број
начине реаговања појединца у ученика је 15-20 ученика
ситуацијама вршњачког насиља ,
из позиције жртве и посматрача Оцењивање
– Прихвати одговорност за Вредновање остварености исхода
сопствено понашање вршити кроз:

– Ја, ми и други (8 часова)
– Комуникација у групи (10 часова)
– Односи у групи/заједници (19 часова)

ИСХОДИ
у стању да:
ПРАВА И – Упознавање ученика са – Објасни значење и смисао људ – Потребе и права – На почетку теме ученике упознати са
ОДГОВОРНОСТИ врстама права и при ских права – Права и правила циљевима и исходима наставе / учења,
родом (универзалност, – Разликује врсте људских права – Права и закони планом рада и начинима оцењивања.
целовитост, недељивост) (лична, политичка, социјално – Међународна документа о заштити
– Упознавање ученика са економска, културна, здравствена права Облици наставе
начинима и механизми права) – Права и вредности Предмет се реализује кроз следеће
ма заштите права – Анализира и објашњава однос – Врсте права облике наставе:
– Сагледавање значаја права и одговорности – Односи међу правима – теоријска настава
личног ангажовања у за – Објасни целовитост и узајамну – Сукоб права
штити сопствених права повезаност људских права – Дечја и људска права Подела одељења на групе
и права других људи – Објасни универзалност и развој – Конвенције и заступљеност права у – Одељење се не дели на групе
ност људских права штампи Место реализације наставе
– Објашњава потребу посебне – Одговорност одраслих – Настава се реализује у учионици
заштите права детета – Одговорност деце
– Проналази примере и показатеље – Кршење права детета Препоруке за реализацију наставе
остваривања и кршења људских – Заштита права детета – Реализација програма треба да се
права одвија у складу са принципима
– Процени положај појединца и активне, проблемске и истраживачке
друштвених група са аспекта наставе са сталним рефлексијама на
људских права одговарајуће појаве из друштвеног
– Објасни механизме и начине за контекста прошлости и садашњости.
заштиту људских права – Квалитет наставе се обезбеђује
– Анализира и тумачи основна усаглашавањем садржаја са одгова
међународна и домаћа документа рајућим методичким активностима
из области људских права и сталном разменом информација
– Објасни улогу најзначајнијих унутар групе.
институција и процедуре заштите – Добар индикатор успешне наставе
људских права је способност ученика да адекватно
– Објасни улогу појединца и група примењују стечена знања и вештине
у заштити људских права и да у пракси изражавају ставове и
вредности демократског друштва.
ПЛАНИРАЊЕ – Подстицање ученика на – Идентификује проблеме у својој – Избор проблема – Наставник треба да пружи неопход
И ИЗВОЂЕЊЕ активну партиципацију локалној заједници/школи – Идентификација могућих решења ну помоћ и подршку ученицима у
АКЦИЈЕ у животу школе – Анализира изабране проблеме, – Припрема нацрта акције припреми и реализацији активности, а
– Развијање вештина изучава их – Реализација акције (ван редовних заједно са групом да обезбеди поврат
планирања акција – Предлаже активности и дискутује часова и учионице) ну информацију о њеној успешности.
о њима са осталим члановима – Анализа реализоване акције – У реализацији овог програма настав
тима – Представљање резултата акције ник је извор знања, организатор и во
– Сарађује са члановима тима и дитељ ученичких активности и особа
учествује у доношењу одлука која даје повратну информацију.
– Формулише циљеве и кораке – Повратна информација је од великог
акције значаја не само за процес стицања
– Иницира активности, прати их и сазнања, већ и за подстицање
оцењује их самопоуздања, учешћа у раду групе и
– Представи путем јавне мотивације за предмет
презентацију нацрт акције и – За успешно реализовање наставе број
резултате акције ученика у групи не би требала да буде
већа од 25 ученика. Оптималан број
ученика је 15–20 ученика
Оцењивање

– Права и одговорности (18 часова)
– Планирање и извођење акције
(18 часова)

ИСХОДИ
у стању да:
ДЕМОКРАТИЈА И – Разумевање појмова – Објасни појмове демократија, – Демократија, политика и власт – На почетку теме ученике упознати са
ПОЛИТИКА демократија, политика, политика, власт, грађански живот – Ф ункционисања институције демо циљевима и исходима наставе / учења,
власт, грађански живот – Наведе разлике између демо кратије планом рада и начинима оцењивања.
– Упознавање са механи кратског и недемократског начина – Механизми и начини контроле и
змима функционисања одлучивања ограничења власти у демократском Облици наставе
демократије и институ – Објасни разлике између непос поретку Предмет се реализује кроз следеће
цијама демократије редне и посредне демократије облике наставе:
– Сагледавање значаја – Анализира различите начине – теоријска настава
и начина контроле и ограничавања власти Подела одељења на групе
ограничења власти у – Разликује надлежности законо – Одељење се не дели на групе
демократији давне, извршне и судске власти
ГРАЂАНИН И – Сагледавање улоге – Разуме политичко одређење појма – Однос државе и грађанског друштва Место реализације наставе
ДРУШТВО грађанина/грађанке у грађанин/грађанка – Појам грађанина – Настава се реализује у учионици
демократском друштву – Разуме значај поштовања закона – Значај и начин учествовања грађанина
– Упознање се са радом у демократској држави у политици Препоруке за реализацију наставе
локалне самоуправе – Објасни улогу локалне самоупра – Улога грађана у остваривању права – Реализација програма треба да се
– Сагледавање улоге и ка ве и послове којима се она бави одвија у складу са принципима
рактеристика цивилног – Објасни карактеристике и улогу активне, проблемске и истраживачке
друштва у демократији цивилног друштва наставе са сталним рефлексијама на
– Сагледавање значаја – Наведе могућности утицаја одговарајуће појаве из друштвеног
и начина учествовања грађана на власт, правни и по контекста прошлости и садашњости.
грађанина/грађанке у литичи систем (различите форме – Квалитет наставе се обезбеђује
политици грађанског удруживања, различи усаглашавањем садржаја са одгова
те форме грађанских иницијатива рајућим методичким активностима
и акција) и сталном разменом информација
– Идентификује и анализира унутар групе.
факторе који ометају/ подстичу – Добар индикатор успешне наставе
демократски развој друштва је способност ученика да адекватно
примењују стечена знања и вештине
и да у пракси изражавају ставове и
вредности демократског друштва.
ГРАЂАНСКА И – Упознавање ученика са – Објасни појам људских права – Право на грађанску иницијативу – Наставник треба да пружи неопход
ПОЛИТИЧКА суштином грађанских – Наведе врсте људских права и –П артиципација грађана у процесу ну помоћ и подршку ученицима у
ПРАВА И ПРАВО права и правом на објасни њихов садржај доношења одлука и право на самоор припреми и реализацији активности, а
НА ГРАЂАНСКУ грађанску иницијативу – Анализира представљање ганизовање грађана заједно са групом да обезбеди поврат
ИНИЦИЈАТИВУ – Сагледавање улоге људских права у актуелним – Улога невладиних организација ну информацију о њеној успешности.
грађана у остваривању медијима – У реализацији овог програма настав
људских права у демо – Објасни улогу појединца у зашти ник је извор знања, организатор и во
кратском друштву ти и остваривању људских права дитељ ученичких активности и особа
– Сагледавање неопход – Објасни појам грађанске ини која даје повратну информацију.
ности и начина активног цијативе – Повратна информација је од великог
учешћа грађана у демо – Наведе надлежности општине и значаја не само за процес стицања
кратском друштву послове којима се она бави сазнања, већ и за подстицање
– Разликује формалну од неформал самопоуздања, учешћа у раду групе и
не иницијативе мотивације за предмет
– Наведе форму и садржај – За успешно реализовање наставе број
формалног предлога грађанске ученика у групи не би требала да буде
иницијативе већа од 25 ученика. Оптималан број
– Наведе структуру, ученика је 15–20 ученика
функционисање, правила и про
цедуре рада Скупштине Оцењивање
– Изведе симулацију заседања Вредновање остварености исхода
Скупштине поштујући све проце вршити кроз:
дуре у процесу доношења одлука 1. праћење остварености исхода
на предлог грађана
– Oбјасни појам, карактеристике, Оквирни број часова по темама
улогу и врсте удруживања – Демократија и политика (6 часова)
грађана – Грађанин и друштво (9 часова)
– Идентификује и анализира актив – Грађанска и политичка права и право
ности и акције удружења грађана на грађанску иницијативу (10 часова)
у својој локалној заједници. – Планирање конкретне акције (10
ПЛАНИРАЊЕ – Подстицање и – Идентификује проблеме у својој – Избор проблема часова)
КОНКРЕТНЕ оспособљавање локалној заједници – Идентификација могућих решења
АКЦИЈЕ ученика за планирање – Анализира изабране проблеме, – Припрема нацрта акције
заједничких акција и изучава их – Реализација акције (ван редовних
пројеката у локалној – Предлаже активности и дискутује часова и учионице)
заједници о њима са осталим члановима – Анализа реализоване акције
тима – Представљање резултата акције
– Сарађује са члановима тима и
учествује у доношењу одлука
– Формулише циљеве и кораке
акције
– Иницира активности , прати их
и оцењује
– Представи путем јавне
презентацију нацрт акције и
резултате акције

ИСХОДИ
у стању да:
СВЕТ – Упознавање са – Објасни значај постојања – Извори информација – На почетку теме ученике упознати са
ИНФОРМАЦИЈА могућностима које права на слободан приступ – Појам јавне информације циљевима и исходима наставе / учења,
Закон о слободном при- информацијама – Приступ информацијама-основна планом рада и начинима оцењивања.
ступу информацијама – Објасни појам јавне информације правила и ограничења
пружа у остваривању и идентификује информације које – Заштита права на информисање – уло Облици наставе
људских права и су од јавног значаја и које грађа га повереника Предмет се реализује кроз следеће
слобода нин може да добије по Закону – Процедура подношења захтева за облике наставе:
– Оспособљавање ученика – Наведе основне одредбе Закон приступ информацијама – теоријска настава
да самостално траже и о слободном приступу ин- – Медији као извор информација – пи
долазе до информација формацијама и објасни улогу тање веродостојности Подела одељења на групе
од јавног значаја повереника – Разумевање и тумачење медијских – Одељење се не дели на групе
– Разумевање улоге и – Наведе процедуру подношења порука
значаја медија у савре захтева за приступ информација – Механизми медијске манипулације Место реализације наставе
меном друштву ма од јавног значаја – Утицај тачке гледишта на објектив – Настава се реализује у учионици
– Развијање критичког – Попуни образац и тражи инфор ност информација
односа према медијима мацију од јавног значаја – Селекција информација: објективност Препоруке за реализацију наставе
и и информација – Анализира информације које као одговорност – Реализација програма треба да се
добијених преко раз добија преко различитих медија одвија у складу са принципима
личитих медија – Тражи, пронађе и даје инфор активне, проблемске и истраживачке
мацију наставе са сталним рефлексијама на
– Открива примере манипулације у одговарајуће појаве из друштвеног
медијима контекста прошлости и садашњости.
– Објасни значај објективности и – Квалитет наставе се обезбеђује
веродостојности информација усаглашавањем садржаја са одгова
рајућим методичким активностима
и сталном разменом информација
унутар групе.
СВЕТ ПРОФЕСИО- – Разуме важност дефини – Разуме значај поштовања со – Планирање каријере и улазак у свет – Добар индикатор успешне наставе
НАЛНОГ сања професионалних цијално-економских права рада је способност ученика да адекватно
ОБРАЗОВАЊА И циљева и планирање – Поставља циљеве личног развоја – Самопроцена и вештина предста примењују стечена знања и вештине
РАДА каријере и планира свој развој вљања личних карактеристика од и да у пракси изражавају ставове и
– Развијање вештине – Анализира сопствене способно значаја за даље професионално вредности демократског друштва.
тражења информација сти особине и вештине значајне образовање и рад – Наставник треба да пружи неопход
значајних за професи за даљи професионални развој – Разговор са послодавцем ну помоћ и подршку ученицима у
онално образовање и – Активно тражи информације – Тражење информација значајних за припреми и реализацији активности, а
укључивање у свет рада значајне за даљи професионални професионално образовање и тражење заједно са групом да обезбеди поврат
– Оснаживање ученика развој посла ну информацију о њеној успешности.
да постављају циљеве – Напише личну радну биографију – У реализацији овог програма настав
личног развоја и плани – Представи своје личне каракте ник је извор знања, организатор и во
рају свој професионал ристике приликом разговора са дитељ ученичких активности и особа
ни развој послодавцем која даје повратну информацију.
– Повратна информација је од великог
значаја не само за процес стицања
сазнања, већ и за подстицање
самопоуздања, учешћа у раду групе и
мотивације за предмет
– За успешно реализовање наставе број
ученика у групи не би требала да буде
већа од 25 ученика. Оптималан број
ученика је 15–20 ученика
Оцењивање

– Свет информација (15 часова)
– Свет професионалног образовања и
рада (16 часова)
дБ: ИЗБОРНИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ
Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА

– Оспособљавање ученика за разликовање обележја стилова различитих музичких жанрова;
– Развијање свести о значају и улози музичке уметности кроз развој цивилизације и друштва;
– Оспособљавање ученика за уочавање разлика и сличности између наше и других традиција и култура у домену музике;
Циљеви предмета – Унапређивање естетских критеријума код ученика;
– Развијање навика код ученика за праћење културно-уметничких манифестација у локалној средини и путем електронских медија (концерти, теле
визија, филм, интернет);
– Оспособљавање ученика за самостално истраживање стручне литературе, архиве, медијатеке, интернета;
– Подстицање уметничког развоја и усавршавања у складу са индивидуалним интересовањима и способностима.
Годишњи фонд часова: 35 или 31
Разред: трећи или четврти
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање – Препознаје и разликује одлике – Значај музике у животу и – На почетку теме ученике упознати са
ученика за разликовање стилова у музичком изражавању друштву:првобитна заједница, циљевима и исходима наставе / учења,
музичких стилова од од првобитне заједнице до данас. стари век и развој музике у средњем планом рада и начинима оцењивања.
првобитне заједнице до – Испољава потребу за свакодне веку(духовна и световна музика)
21. века. вним слушањем музике и на – Грегоријански корал, Византијско пе Облици наставе
– Развијање навика за основу тога формира трајно инте вање, Кир Стефан Србин: Ниња сили. Предмет се реализује кроз следеће
слушање уметничке ресовање према музици уопште – Ренесанса и барок: облике наставе:
музике. – Препознаје одслушанe компози Палестрина Л.: Огни белта, Вивалди – теоријска настава
– Оспособљавање уоча ција уз познавање њихових аутора А.: 4 годишња доба, Хендл Г.Ф.: Месија – практична настава
вања разлика карактера као и време настанка.. (Алелуја), Бах Ј.С.: Токата и фуга d – mol,
композиција – Експресивно, аутономно Брандебуршки концерт бр. 3 G – dur Место реализације наставе
– Формирање музичког доживљава карактер одслушане – Класицизам: – Настава се реализује у учионици
укуса и адекватног композиције Хајдн Ј.: Симфонија изненађења бр.
музичког експре – Поседује адекватан музички укус. 94.G – dur, Препоруке за реализацију наставе
Класична музика
сивног доживљаја – Самоиницијативно посећује кон Моцарт В.А.: Симфонија бр. 40. G-dur, – Користити сва доступна наставна
(општа музичка ана-
музичког дела приликом церте и друге музичке манифеста Реквијем,Мала ноћна музика, Турски средства
лиза и теорија кроз
слушања(аудио ције у локалној заједници. марш, Бетовен Л.В.: 5. и 9. симфонија, – Користити мултимедијалне презен
слушање музике)
апаратима и уживо на За Елизу, тације
концертима) Месечева соната, – Упућивати ученике да користе интер
– Романтизаm нет и стручну литературу
Менделсон Ф.: Свадбени марш, Шопен – Примењивати индивидуални рад, рад
Ф.: Валцер des-dur, Брамс Ј.: Мађарске у паровима и рад у мањим групама
игре по избору, Сметана Б.: Влтава, Континуирано упућивати ученике
Дворжак А.: Симфонија из новог света на присуство музике у свакодневном
– Импресионизам животу, примену у пракси и другим
Дебиси К.: Прелид за поподне једног наставним предметима
пауна, Равел М.: Болеро
– Музика ХХ века Оцењивање
Шостакович: Камерна симфонија, Вредновање остварености исхода
Прокофјев С.: Ромео и Јулија, Шенберг, вршити кроз:
Стравински, Веберн 1. праћење остварености исхода
– Значај корелације – Разуме међусобну повезаност – опере:Бизе Ж.: Кармен, Верди Ђ.: 2. тестове знања
између текста, музичког текста, музике и покрета. Трубадур, Росини Ђ.: Севиљски бербе- Оквирни број часова по темама
и сценског извођења – Разликује музичко сценска дела рин, Пучини: Тоска,Боеми, – класична музика (8 часова)
Оспособљавање ученика према периоду настанка. – балети Чајковски П.И.: Лабудово – опера и балет; оперета и мјузикл (5
Oпера и балет за препознавање и раз – Препознаје историјско културни језеро, Успавана лепотица, Прокофјев часова)
Oперета и мјузикл ликовање разних видова амбијент у коме су настала поје С.: Ромео и Јулија – традиционална музика (6 часова)
опере кроз историју дина дела – оперете Штраус Ј.: Слепи миш – џез и блуз музика (6 часова)
– Мјузикли: Цигани лете у небо, Коса, – филм и филмска музика (5 часова)
Мама Миа, Чикаго… – хор, камерно и оркестарско извођење
композиција (5 часова)
– Оспособљавање ученика – Препознаје естетске вредности у – Изворно певање традиционалних
за препознавање и култури свог и народа других зе композиција са нашег и суседних
разликовање културе и маља уочавањем карактеристич подручја. Кола и народне игре Србије
традиције како свог тако них обележја музике светске и суседних земаља.
и других народа народне баштине. Мокрањац Ст. Ст.: Руковети, Тајчевић
Традиционална му-
– Развијање естетских – Сагледава и вреднује утицај М.: Охридска легенда
зика (народне песме,
критеријума код ученика народног стваралаштва на умет – Народна музика интегрисана у
игре, плесови)
– Развијање способно ничко стваралаштво. забавну, електронску, џез и разне
сти уочавања утицаја алтернативне правце.
народног стваралаштва – извођачи: Биљана Крстић, састав
на уметничко ствара Балканика ,,Слободан Тркуља”,
лаштво. Василиса, Кирил Џајковски...
– Способност препозна – Препознаје критеријуме који – Џез и блуз:
вања критеријума који се односе на начине настајања Луис Армстронг, Мајлс Дејвис; Били
се односе на ритмичку мелодијско ритмичких образаца Холидеј; Џон Колтрејн,Чарли Паркер,
строгост и импровизо раличитих музичких жанрова. Јован Маљоковић, Шабан Бајрамовић...
Џез и блуз музика вање мелодије као ка – Разликује боју звука различитих
Филм и филмска рактеристика одређене инструмената,као и њихов визуел – Филм: Моцарт
музика врсте музике(џез,блуз) ни изглед – филмска музика:
– Способности разлико – Разликује саставе извођача (Соло Е.Мориконе: музика из филмова:
вања боје звука различи глас-хор, Соло инструмент – Амелија Пулен, Титаник, Ватрене
тих инструмената као и камерни састав – оркестар) улице, Клавир...
њихових састава.
– Оспособљавање ученика – Препознаје и реализује елементе – слободан избор композиција према
Хорско певање
за заједничко извођење заједничког музицирања могућностима извођача
– Ликовна култура – Географија
– Српски језик и књижевност – Историја
Назив предмета: ЕКОЛОГИЈА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

– Схватање односа човека и животне средине;
– Разумевање структуре екосистема и биосфере;
– Схватање концепта одрживог развоја;
– Проширивање знања о различитим облицима загађивања животне средине и њиховим утицајима на здравље човека.
ИСХОДИ ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ

НАЧИН
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити САДРЖАЈИ
ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
у стању да: ПО ТЕМАМА
– Проширивање знања о – дефинише предмет истраживања – Дефиниција, предмет истраживања и На почетку теме ученике упознати са
предмету истраживања и значај екологије значај екологије циљевима и исходима наставе, односно
и значају екологије – објасни структуру екосистема – Структура екосистема учења, планом рада и начинима евиден
– Схватање структуре – објасни процесе који се одигра – Процеси који се одигравају у екоси тирања и оцењивања.
екосистема/биосфере и вају у екосистему стему
Основни појмови процеса који се у њима – анализира међусобне односе – Биодиверзитет Облици наставе
екологије одвијају организама у ланцима исхране – Биосфера као јединствени еколошки Предмет се реализује кроз комбинацију
– Разумевање значаја – објасни структуру биосфере систем Земље различитих облика наставног рада и
биодиверзитета за – анализира биогеохемијске циклу врста наставе (дидактичких модела)
опстанак живота на се у биосфери
Земљи – утврђује значај биодиверзитета за Место реализације наставе
опстанак живота на Земљи – Кабинет за биологију, универзална
– Проширивање знања – наведе изворе загађивања живот – Извори загађивања животне средине учионица, адекватни објекти изван
о изворима и врстама не средине – Последице загађивања животне школског комплекса, природа
загађивања животне – анализира врсте загађивања свог средине
средине непосредног окружења – Заштита животне средине и одрживи Препоруке за реализацију наставе
– Разумевање концепта – процени последице загађивања развој – поштовање свих дидактичких прин
одрживог развоја животне средине – Глобалне промене у животној средини ципа
– Разумевање значаја – објасни значај одрживог развоја и њихове последице – примена наставних средстава, реали
различитих облика – наведе облике енергетске ефи зација теренске наставе, реализација
заштите и унапређивања касности биолошких/еколошких наставних
Животна средина и животне средине – наведе узроке нестајања биљних екскурзија
одрживи развој – Развијање свести о и животињских врста на терито – комбиновање различитих дидактичких
последицама глобалних рији Србије модела (проблемска, тимска настава
климатских промена – испољи одговоран однос према биологије)
домаћим животињама, кућним – реализација самосталних ученичких
љубимцима, огледним живо радова (есеји, презентације, реферати,
тињама, крзнашицама и осталим пројекти)
угроженим животињским и
биљним врстама Оцењивање
– процени последице глобалних Евидентирање и оцењивање ученика
климатских промена (путем усмене и писане провере знања,
тестирања, израде презентација и
– Проширивање знања о – објасни значај одржавања личне – Уређење животног и радног простора пројеката)
начинима и значају одр хигијене, хигијене животног и – Потрошачка култура
жавања личне хигијене радног простора – Употреба ГМ хране Oквирни број часова по темама
и хигијене животног и – разликује адитиве опасне по – Утицај савременог начина живота на – основни појмови екологије (10
радног простора здравље здравље човека часова)
– Схватање значаја – објасни значај употребе произ – животна средина и одрживи развој (15
правилне употребе вода у складу са декларацијом часова)
производа и упутством у циљу очувања – еколошка култура (10 часова)
– Разумевање различитих сопственог здравља и заштите
Еколошка култура
утицаја на здравље животне средине
човека – процени значај употребе биораз
градиве амбалаже
– објасни начине и значај одлагања
отпада
– протумачи утицаје стреса, буке,
психоактивних супстанци, брзе
хране и физичке активности на
здравље човека
– Физика
– Хемија
Назив предмета: ИЗАБРАНА ПОГЛАВЉА МАТЕМАТИКЕ

– Развијање логичког и апстрактног мишљења;
– Развијање способности јасног и прецизног изражавања и коришћења основног математичко-логичког језика;
– Оспособљавање за примену стечених знања како у математици тако и у осталим предметима;
– Формирање основа за наставак образовања;
– Формирање математичке културе која подразумева свест о универзалности и примени математике и математичког начина мишљења;
– Развијање систематичности, уредности, прецизности, темељности, истрајности.
ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања о – наведе и примени обрасце за – Обим и површина троугла На почетку теме ученике упознати са
планиметрији обим и површину троугла – Херонов образац циљевима и исходима наставе, односно
– наведе и примени обрасце за – Обим и површина паралелограма учења, планом рада и начинима оцењи
обим и површину паралелограма, – Обим и површина трапеза вања
трапеза и правилног шестоугла – Обим и површина правилних много
– израчуна обим и површина пра углова Облици наставе
вилног многоугла – Обим и површина круга Предмет се реализује кроз следеће
Планиметрија
– израчуна полупречнике описане и – Дужина кружног лука облике наставе:
уписане кружницe – Површина кружног исечка, одсечка и – теоријска настава (70 часова)
– наведе и примени обрасце за прстена
обим и површину круга Место реализације наставе
– наведе и примени обрасце за Настава се реализује у учионици или
дужину кружног лука и површину кабинету за математику
кружног исечка
– Проширивање знања о – изврши операцију дељења два – Дељење полинома Препоруке за реализацију наставе
полиномима полинома – Безуова теорема – образложити циљ предмета, начин и
– примени Безуову теорему на критеријум оцењивања
одређивање остатка дељења – неопходна предзнања поновити уз
Полиноми полинома максимално ангажовање ученика
– примени Безуову теорему на – подстицати ученике на размишљање и
одређивање непознатих коефи самостално закључивање
цијената полинома (ако је познат – примењивати разноврсне облике и
остатак дељења) методе рада, како би се подстакла
активност ученика
– Стицање основних – реши једноставније ирационалне – Ирационалне једначине – инсистирати на прецизности, тач
знања о ирационалним једначине (квадратни корен) ности, систематичности и уредности
Ирационалне једна-
једначинама и неједна – реши једноставније ирационалне – Ирационалне једначине у раду
чине и неједначине
чинама неједначине (кубни корен) – упућивати ученике на претраживање
– Ирационалне неједначине различитих извора и примену савреме
– Упознавање са појмом – израчуна детерминанту реда 2 и 3 – Детерминанте реда два и три них технологија
детерминанти и њихо – примени особине детерминанти – Особине детерминанти
вим особинама на израчунавање детерминанте – Крамерова теорема за решавање – Планиметрија: приликом обраде
– Проширивање знања о – примени Крамерову теорему на система линеарних једначина ове теме, бирати што више реалних
Системи линеарних системима линеaрних решавање система линеарних – Решавање система линеарних једначи примера. У оквиру дела теме који се
једначина и детерми- једначина једначина (до 3 непознате) на са реалним параметром односи на четвороуглове, обрадити и
нанте – реши једноставније системе лине примере који се односе на тангентне и
арних једначина са параметром тетивне четвороуглове.
– разматра решења система лине
арних једначина у зависности од – Ирационалне једначине и нејед-
вредности реалног параметра начине: наглашавати неопходност
– Проширивање знања о – наброји конусне пресеке и нацрта – Конусна површ. Конусни пресеци постављања услова за дефинисаност.
аналитичкој геометрији одговарајуће слике – Једначина елипсе Неједначине обрадити на једностав
– дефинише елипсу и наведе њену – Особине елипсе (жиже, ексцентрици нијим примерима.
једначину тет и директрисе)
– одреди жиже, ексцентрицитет и – Узајамни положај праве и елипсе – Системи линеарних једначина и
директрисе елипсе – Једначина хиперболе детерминанте: у делу теме који се од
– одреди једначину елипсе из – Особине хиперболе (жиже, ексцен носи на системе линеарних једначина
задатих услова трицитет, полуосе и асимптоте, са параметрима, разматрати системе
– испита међусобни положај праве директрисе) са једним, највише два параметра.
и елипсе – Узајамни положај праве и хиперболе
– одреди једначину тангенте елипсе – Једначина параболе – Конусни пресеци: на почетку теме
из задатих услова – Особине параболе (жижа, параметар обновити праву и кружницу. Обрадити
– дефинише хиперболу и наведе и директриса) и примере у којима се одређују јед
њену једначину – Узајамни положај праве и параболе начине заједничких тангенти кривих,
Конусни пресеци угао између кривих и геометријско
– одреди жиже, ексцентрицитет и
директрисе хиперболе место тачака које испуњавају одређене
– одреди једначину хиперболе из услове.
задатих услова
– испита међусобни положај праве Оцењивање
и хиперболе Вредновање остварености исхода
– одреди једначину тангенте хипер вршити кроз:
боле из задатих услова – активност ученика на часу;
– дефинише параболу и наведе – усмену проверу знања;
једначину параболе – писмену провера знања;
– одреди жиже, ексцентрицитет и – тестове знања.
директрису параболе
– одреди једначину параболе из
задатих услова
– испита међусобни положај праве Оквирни број часова по темама

и параболе – Планиметрија 15 часова
– одреди једначину тангенте пара – Полиноми 7 часова
боле из задатих услова – Ирационалне једначине и неједначине
10 часова
– Системи линеарних једначина 10
часова
– Конусни пресеци 20 часова

исправкама планирано је 8 часова.
– Физика
Назив предмета: ИЗАБРАНА ПОГЛАВЉА МАТЕМАТИКЕ

Годишњи фонд часова: 62 часа
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО НАЧИН
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити
ТЕМАМА ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
у стању да :
– Проширивање знања – реши експоненцијалне једначине – Експоненцијалне једначине На почетку теме ученике упознати са
о експоненцијалним и – реши једноставније експонен – Екпоненцијалне неједначине циљевима и исходима наставе, односно
логаритамским једна цијалне неједначине – Логаритамске једначине учења, планом рада и начинима оцењи
Експоненцијалне и
чинама – реши логаритамске једначине – Логаритамске неједначине вања
логаритамске једна-
– Стицање знања о – реши једноставније логаритамске
чине и неједначине
експоненцијалним и неједначине Облици наставе
логаритамским неједна Предмет се реализује кроз следеће
чинама облике наставе:
– Стицање основних – примени правило збира и правило – Комбинаторика. Правило збира и – теоријска настава (62 часа)
знања из комбинаторике производа правило производа
– одреди број пермутација датог – Пермутације Место реализације наставе
скупа – Варијације – Настава се реализује у учионици или
– одреди број варијација датог – Комбинације кабинету за математику
скупа – Биномни образац
– одреди број комбинација датог Препоруке за реализацију наставе
скупа – образложити циљ предмета, начин и
Комбинаторика – напише пермутације (варијације, критеријум оцењивања
комбинације) датог скупа од – неопходна предзнања поновити уз
највише четири члана максимално ангажовање ученика
– одреди k-ти биномни коефи – подстицати ученике на размишљање и
цијент у развоју бинома на n-ти самостално закључивање
степен – примењивати разноврсне облике и
– одреди непознати члан у развоју методе рада, како би се подстакла
бинома на n-ти степен који задо активност ученика
вољава дате услове – инсистирати на прецизности, тач
ности, систематичности и уредности
– Стицање основних – уочи случајне догађаје – Случајни догађаји. Простор елемен у раду
знања из вероватноће и – препозна који су догађаји могући, тарних догађаја – упућивати ученике на претраживање
статистике повољни, сигурни, немогући – Статистичка и класична дефиниција различитих извора и примену савреме
– израчуна вероватноћу догађаја вероватноће них технологија
(статистичка и класична дефини – Условна вероватноћа
ција вероватноће) – Формула тоталне вероватноће. – Експоненцијалне и логаритамске
– одреди условну вероватноћу до Бајесова формула једначине и неједначине: наглашава
гађаја А у односу на догађај B – Случајне променљиве. Дискретне ти неопходност постављања услова за
– објасни и примени формулу случајне променљиве и биномна дефинисаност. Неједначине обрадити
тоталне вероватноће расподела на једноставнијим примерима.
– објасни и примени Бајесову – Непрекидне случајне променљиве и
формулу нормална расподела – Комбинаторика: при решавању
– наведе пример случајне проме – Нумеричке карактеристике случајних задатака пребројавања разматрати
нљиве променљивих (математичко очеки варијације, пермутације и комбинације
– примени биномну расподелу вање, дисперзија, медијана, мод) са и без понављања. Користити што
– примени нормалну расподелу – Статистика. Основни појмови више конкретних примера из живота.
– израчуна нумеричке карактерис – Формирање статистичких табела и
Вероватноћа и ста- тике случајних променљивих (ма графичко приказивање података
тистика – Вероватноћа и статистика: при обра
тематичко очекивање, дисперзију, – Карактеристике емпиријске расподеле ди новог градива користити што више
медијану и мод) (аритмеричка средина узорка, ме конкретних примера из живота.
– препозна основне појмове дијана узорка, мод узорка, дисперзија
статистике узорка) – Диференцијалне једначине: изабрати
– формира статистичке табеле и на једноставније примере диференцијал
основу њих графички приказује них једначина. У делу теме који се
податке односи на диференцијалне једначине
– израчуна одређене карактеристи другог реда обрадити само једначине
ке случајног узорка (аритметичку облика y’’= f(x)
средину узорка, медијану узорка,
мод узорка и дисперзију узорка) – Оцењивање
5. активност ученика на часу;
6. усмену проверу знања;
7. писмену провера знања;
– Стицање основних – објасни појам диференцијалне – Појам диференцијалне једначине Оквирни број часова по темама
знања о диференцијал једначине – Диференцијална једначина која до – Експоненцијалне једначине и неједна
ним једначинама – препозна тип диференцијалне јед пушта раздвајање променљивих чине 10 часова
Диференцијалне начине и примени одговарајући – Хомогена диференцијална једначина – Комбинаторика 12 часова
једначине начин решавања – Линеарна диференцијална једначина – Вероватноћа и статистика 20 часова
– примени знања о изводима и – Бернулијева диференцијална једна – Диференцијалне једначине 12 часова
интегралима на решавање дифе чина За реализацију 4 писменa задатка са
ренцијалних једначина – Диференцијална једначина другог реда исправкама планирано је 8 часова.
– Физика
– Основе електротехнике
Назив предмета: ИСТОРИЈА (OДАБРАНЕ ТЕМЕ)

– Стицање хуманистичког образовања и развијање историјске свести;
– Разумевање историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса и улоге истакнутих личности;
– Развијање индивидуалног и националног идентитета;
– Стицање и проширивање знања, развијање вештина и формирање ставова неопходних за разумевање савременог света (у националном, регионал
ном, европском и глобалном оквиру);
– Унапређивање функционалних вештина и компетенција неопходних за живот у савременом друштву (истраживачких вештина, критичког и креа
тивног мишљења, способности изражавања и образлагања сопствених ставова, разумевања мултикултуралности, развијање толеранције и културе
аргументованог дијалога);
– Оспособљавање за ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија;
– Развијање свести о потреби сталног усавршавања и свести о важности неговања културно-историјске баштине.
ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања – уочи основна обележја различи – Насеља у праисторији (примери Винче На почетку теме ученике упознати са
о променама у начину тих типова насеља од праисторије и Лепенског Вира). циљевима и исходима наставе, односно
живота градског и до савременог доба; – Живот у античким градовима учења, планом рада и начинима оцењи
сеоског становништва – изведе закључак о значају настан (примери Вавилона, грчких полиса, вања
кроз историју. ка градова; Александрије, Рима...).
– Уочавање сличности – лоцира на историјској кар – Живот у средњовековним градови Облици наставе:
и разлика у животу ти најзначајније античке, ма и селима (примери Цариграда, Предмет се реализује кроз следеће
градског и сеоског средњовековне и модерне градове Венеције, Фиренце, Париза, Лондона, облике наставе:
становништва кроз у свету, Европи и Србији; Београда...; средњовековни замак – у – теоријска настава.
историју. – опише начин живота у граду миру и за време опсаде; положај зави
– Разумевање односа села у различитим историјским пе сног сељака – обавезе становништва, Место реализације наставе:
и града у прошлости и риодима (на примеру Цариграда, порез, присилни рад – изградња – Теоријска настава реализује се у учио
садашњости. Венеције, Фиренце, Париза, путева, насипа, утврђења...; становање ници или одговарајућем кабинету.
– Стицање знања о мигра Лондона, Берлина, Њујорка, – грађевински материјали, начин
цијама село – град као Москве, Санкт Петербурга…); градње, разлика у начину становања Оцењивање:
константним појавама – опише начин живот у српским између села и града и између богатих Вредновање остварености исхода
у историји људског градовима у XIX и XX веку (на и сиромашних; хигијенски услови, вршити кроз:
друштва. примеру Београда, Новог Сада, опасност од епидемија...). – праћење остварености исхода
– Проширивање знања Ниша, Крагујевца...); – Живот у градовима и селима у новом – тестове знања.
Село и град некад о животу сеоског и – опише начин живот у српским веку и савременом добу (примери
и сад градског становништва селима у XIX и XX веку; Париза, Лондона, Берлина, Њујорка, Оквирни број часова по темама:
у Србији у XIX и XX – уочи сличности и разлике у начи Москве, Санкт Петербурга...; простор – Свакој од четири теме које буду изаб
веку. ну живота у српским градовима и но и урбано планирање; индустријске ране треба посветити четвртину часо
селима у XIX и XX веку; четврти, радничка насеља и предграђа; ва предвиђених наставним планом.
– разуме значај и последице развоја боемске четврти; појава модерне ин
модерних градова; фраструктуре – водовод, канализација,
– образложи најважније узроке и метро, проблем загађења, одношење Препоруке за реализацију наставе:
последице миграција село–град; и складиштење отпада; становање – задатак наставника је да на почетку
– уочи разлике у начину становања – грађевински материјали, начин школске године од дванаест понуђе
између села и града кроз градње, развој грађевинске технике, них наставних тема, ученицима
историју; врсте објеката и организација про предложи шест, од којих ће они, као
– уочи разлике у начину становања стора; разлика у начину становања група, у складу са својим склоности
између припадника различи између села и града и између припад ма, изабрати четири,
тих друштвених слојева кроз ника различитих друштвених слојева, – структура програма конципирана је
историју. миграције; осветљење – гас и струја; с циљем да помогне наставнику у
грејање, употреба соларне енергије, планирању непосредног рада са уче
кућни апарати; оплемињивање стамбе ницима, олакшавајући му одређивање
ног простора). обима и дубине обраде појединих
наставних садржаја,
– Живот у српским градовима и селима – за сваку тематску целину дати су

у XIX и XX веку (примери Београда, циљеви, исходи и садржаји, а исходи
Новог Сада, Ниша, Крагујевца...; ос треба да послуже да наставни процес
новни типови градских насеља – град, буде тако обликован да се наведени
варош, варошица, „дивља” насеља; циљеви остваре,
оријентални и европски утицаји; елек – садржаје треба прилагођавати уче
трификација, јавни градски превоз – ницима, како би најлакше и најбрже
фијакери, трамваји, тролејбуси и ауто достигли наведене исходе,
буси; основни типови сеоских насеља, – наставник има слободу да сам одреди
обележја земљорадње, виноградарства распоред и динамику активности
и сточарства; задруга, моба, позајми за сваку тему, уважавајући циљеве
ца; пољопривредна оруђа, млинови, предмета,
ветрењаче; миграције село – град, – програм се може допунити садржајима
разлике у становању код Срба: дворци, из прошлости завичаја, чиме се код
градске куће, конаци, сеоске куће; ученика постиже јаснија представа о
дворови владара – Милоша, Михаила, историјској и културној баштини у њи
Милана и Александра Обреновића, ховом крају (археолошка налазишта,
кнеза Александра и краљева Петра и музејске збирке),
Александра Карађорђевића, Николе – у школама на наставном језику неке од
Петровића, резиденције Јосипа Броза). националних мањина могу се обради
– Проширивање знања – уочи основна обележја културе – Култура одевања од антике до данас ти и проширени наставни садржаји из
о променама у начину одевања од антике до савременог (материјали, начин обраде и бојење, прошлости тог народа,
одевања и исхрани кроз доба; разлике у одевању код припадника – важно је искористити велике могућ
историју. – идентификује основна обележја различитих друштвених група; појава ности које историја као наративни
– Уочавање промена у на културе одевања код Срба кроз вештачких материјала, стилови у предмет пружа у подстицању ученичке
чину одевања код Срба историју; одевању, модне куће, појава модне радозналости, која је у основи сваког
кроз историју. – наведе и упореди разлике у на индустрије, свакодневна и свечана сазнања,
– Уочавање улоге разли чину одевања између села и града одећа, џинс као карактеристика – наставни садржаји треба да буду
читих културних утицаја кроз историју; одевања младих у читавом свету; на представљени као „прича” богата
на начин одевања и – наведе и упореди разлике у на кит, фризуре, шминка, парфеми...). информацијама и детаљима, не зато да
исхрану код Срба кроз чину одевања између припадника – Одевање код Срба кроз историју би оптеретили памћење ученика, већ
историју. различитих друштвених група (материјали и тканине – кудеља, да би им историјски догађаји, појаве
кроз историју; конопља, чоја, крзно, кожа, лан, и процеси били предочени јасно,
– препозна и разуме утицаје разли свила; разлика у одевању код Срба у детаљно, живо и динамично,
читих култура на начин одевања Хабзбуршком и Османском царству, – посебно место у настави историје
код Срба кроз историју; као и код припадника различитих имају питања, како она која поставља
Култура одевања и – препозна и разуме утицаје разли друштвених група; грађанско одело наставник ученицима, тако и она која
исхране некад и сад читих култура на начин исхране и европски узори у облачењу српског долазе од ученика, подстакнута оним
код Срба кроз историју; грађанског сталежа; униформе држав што су чули у учионици или што су
– наведе и упореди карактери них чиновника, лекара, цариника, сазнали ван ње користећи различите
стике исхране у различитим професора Лицеја и гимназија у изворе информација,
историјским периодима. обновљеној Србији; народна ношња, – добро осмишљена питања наставника
савремени начин одевања). имају подстицајну функцију за развој
– Култура исхране од антике до данас историјског мишљења и критичке
(сакупљање и припремање намир свести, не само у фази утврђивања и
ница, лов и риболов, начини чувања систематизације градива, већ и у самој
хране, пиће, реконструкција могућег обради наставних садржаја,
јеловника – двор, град, село; посни и – у зависности од циља који наставник
мрсни циклуси; национална кухиња жели да оствари, питања могу имати
код Срба, утицаји других кухиња; различите функције, као што су: фо
конзумирање кафе и дувана, употреба кусирање пажње на неки садржај или
источњачких зачина, понашање за аспект, подстицање поређења, трагање
столом, прибор за јело; кухињски за појашњењем,
апарати; ресторани „брзе хране”). – настава би требало да помогне уче
ницима у стварању што јасније пред
– Проширивање знања о – уочи основна обележја ратова и – Војска, оружје и рат кроз историју ставе не само о томе шта се десило,
развоју војне технике војне организације и технике од (војничка опрема – одећа, оклопи, већ и зашто се то десило и какве су
и променама у начину антике до савременог доба; штитови, оружје; родови војске, оп последице из тога проистекле,
ратовања кроз историју. – разуме утицај научно-технолош садне справе, увежбавање ратничких – у настави треба што више користити
– Проширивање знања о ких достигнућа на промене у вештина, витешки турнири, мегдани, различите облике организоване актив
развоју војске и начину начину ратовања кроз историју; појава ватреног оружја – од прими ности ученика (индивидуални рад, рад
ратовања код Срба кроз – уочи карактеристике развоја тивних пушака аркебуза и мускета до у пару, рад у групи, радионице или
историју. оружја и војне организације; разорне артиљерије; увођење стајаће домаћи задатак),
– Развијање критичког – уочи основна обележја војне орга војске, развој модерне војне стратегије – да би схватио догађаје из прошло
става према рату. низације код Срба кроз историју; и тактике – појава генералштаба, сти, ученик треба да их „оживи у
– наведе и упореди карактери униформе и војна одликовања; војно свом уму”, у чему велику помоћ
Војска, оружје и рат стике ратовања у различитим образовање, живот војника у рату и може пружити употреба различитих
некад и сад периодима; миру; жене у војсци; међународне историјских текстова, карата и других
– разуме улогу појединца у рату конвенције о правилима ратовања, извора историјских података (доку
(војсковођа, официра, регрута, највеће војковође). ментарни и играни видео и дигитални
цивила); – Војска код Срба кроз историју (српска материјали, музејски експонати,
– аргументовано дискутује о рату и војска у средњем веку – опрема, начин илустрације), обилажење културно-
његовим последицама на живот ратовања; Срби у аустријској и осман историјских споменика и посете
људи. ској војсци; војска устаничке Србије; установама културе,
војна организација у XIX и XX веку – треба искористити и утицај наставе
у српској и југословенској држави; историје на развијање језичке и
војно образовање – оснивање војне говорне културе (беседништва),
академије; српске и југословенске јер историјски садржаји богате и
војне униформе и одликовања). оплемењују језички фонд ученика,
– Проширивање знања о – уочи основне карактеристике – Нумизматика (као наука о постанку, – у раду са ученицима неопходно је
улози новца и банака у и функције новца од антике до развоју и употреби кованог новца). имати у виду интегративну функцију
економским системима савременог доба; – Новац и банке у садашњости (новац историје, која у образовном систему,
кроз историју. – изведе закључак о улози и значају као мера вредности, платежно сред где су знања подељена по наставним
– Усвајање знања о улози банака кроз историју; ство и једно од обележја самостал предметима, помаже ученицима да
новца и банака у свако – уочи основна обележја историјата ности државе; банка као предузеће постигну целовито схватање о повеза
дневном животу некад српског новца и банака кроз које тргује новцем; појмови – штедња, ности и условљености географских,
и сад. историју; трезор, кредит, камата, деоница, економских и културних услова живо
– Проширивање знања о – примени стечено знање о новцу и инфлација, дефлација; фалсификовања та човека кроз простор и време,
историји новца и развоју банкама у свакодневном животу. новца, новац у савременом потрошач – пожељно је избегавати фрагментар
банкарства код Срба. ком друштву…). но и изоловано учење историјских
Новац и банке кроз
– Новац и банке у прошлости (историјат чињеница јер оно има најкраће
историју
новца и банака – од старог века до да трајање у памћењу и најслабији
нас; материјали од којих је израђиван трансфер у стицању других знања и
новац, историјски феномен „кварења” вештина,
новца; ликови и различити симболи на – у настави треба, кад год је то могуће,
кованом и папирном новцу...). примењивати дидактички концепт
– Новац у Србији некад и сад (историјат мултиперспективности,
новца од средњег века до данас; динар – одређене теме, по могућности, треба
као званична валута модерне Србије; реализовати са одговарајућим садр
мотиви на новчаницама; настанак жајима из сродних предмета,
и развој Народне банке као прве – током рада са ученицима потреб
финансијске институције у Србији). но је стално правити поређења са
– Проширивање знања о – уочи основна обележја веровања – Веровања у старом Египту и савременим добом, чиме се наглашава
веровањима и обичајима од праисторије до савременог Месопотамији (загробни живот, схватањe континуитета у развоју
у прошлости и сада доба; балсамовање, хороскопи, астрологија, друштва и богатство садржаја из
шњости. – наведе и упореди карактеристике обреди и ритуални предмети...). прошлости,
– Уочавање прожимања обичаја и веровања у различитим – Веровања старих Грка и Римљана – задатак наставника је и да под
веровања и културе кроз периодима; (пророчишта, загробни живот, свеште стиче осамостаљивање ученика у
историју. – идентификуке сличности и ници и свештенице, приношење жртве прикупљању и сређивању историјских
– Сагледавање сличности разлике у обичајима различитих боговима...). података, да их усмерава на различите
и разлика у веровањима верских заједница; – Религије Далеког истока. изворе информација и подучава их
и обичајима некад и сад. – уочи утицај веровања и обичаја – Верски живот и обичаји у средњем како да се према њима критички одно
Верски живот и оби- се, чиме се негује истраживачки дух и
– Проширивање знања о на културно стваралаштво; веку (главне одлике хришћанства,
чаји кроз историју занимање за науку и подстиче развој
веровањима и обичајима – разуме утицај и повезаност ислама и јудаизма; обележја различи
код Срба кроз историју. верских институција и верског тих верских конфесија – сличности и мишљења заснованог на провереним
живота кроз историју; разлике у веровањима и обичајима; чињеницама и аргументима,
– разуме утицај и повезаност обележавање верских празника, стра – овај предмет пружа велике могућности
верских институција и верског хови средњовековног човека). за интеграцију школског и ваншкол
живота код Срба кроз историју; – Верски живот и обичаји у новом веку ског знања ученика, за излазак из
– препозна и разуме основне одли и савременом добу (верски идентитет, оквира школских уџбеника и учиони
ке верског живота и обичаја код сличности и разлике између католика, ца, укључивање родитеља и суграђана
Срба кроз историју. протестаната, православаца, муслима који поседују знања, колекције, књиге,
на, Јевреја; атеизам). филмове и другу грађу која може да
помогне у реализацији програма,
– Продубљивање знања о – уочи основна обележја образо – Образовање и васпитање у старом – наставник треба да тежи комбиновању
развоју образовања кроз вања и васпитања од антике до веку (Египат, Месопотамија, стара различитих метода рада (кратка
историју. савременог доба; Грчка и Рим). предавања, гледање филмова, читање
– Уочавање сличности и – опише развој система образовања – Образовање и васпитање у средњем књига, дискусије, анализа писаних
разлика у образовању и и васпитања кроз историју; веку (манастири као центри писме извора, слика и фотографија...),
васпитању некад и сад. – опише развој система образовања ности и образовања; оснивање – у извођењу наставе самостално
– Разумевање утицаја и васпитања код Срба кроз школа и универзитета, утицај цркве на истраживање ученика је најважније,
привредног развоја на историју; образовање и васпитање...). без обзира на изабране методе рада,
квалитет образовања. – упореди карактеристике – Образовање и васпитање у новом а наставникова је улога да организује
– Продубљивање знања о образовања и васпитања у раз веку и савременом добу (појава наставу, пружи помоћ ученицима
развоју образовања код личитим периодима; штампарства и ширење писмено у раду (од давања информација до
Срба кроз историју. – изведе закључак о значају образо сти, улога цркве и државе – појава упућивања на изворе информација) и
Образовање и васпи- вања и васпитања у животу људи; световног и обавезног образовања, да подстиче интересовање ученика за
тање кроз историју – препозна међусобну условљеност школских уџбеника; положај ученика предмет,
степена привредног развитка и – награђивање и кажњавање, одевање – у припреми и реализацији часова
квалитета образовања. ученика...). наставницима може користити следећа
– Образовање и васпитање код Срба литература:
(манастири као центри писмености
и образовања; значај Хиландара, Д. М. Ацовић, Хералдика и Срби,
просветитељски рад у устаничкој Београд 2008.
Србији, оснивање световних школа, Д. Бабац, Специјалне јединице
оснивање Лицеја, Велике школе и југословенске војске у Априлском рату,
Београдског универзитета; један дан Београд 2006.
у школи, школска слава, одевање Д. Бабац, Ч. Васић, М. Марковић,
ученика, школовање женске деце; Црногорска војска 1896–1916, Београд
стипендирање ученика). 2007.
– Уочавање значаја – опише развој комуникација од – Комуникације, путовања и туризам Д. Бандић, Народна религија Срба у 100
комуникација и њиховог праисторије до савременог доба; кроз историју (утицај трговине и појмова, Београд 2004.
развоја у историји – наведе и упореди карактеристи војних похода на развој комуникација; В. Бикић, Средњовековно село, Београд
друштва. ке комуникације у различитим ходочашћа – света места, мисионари; 2007.
– Разумевање утицаја периодима; значајни сајмови, развој поштанског, М. Благојевић, Србија у доба Немањића,
комуникација на упозна – изведе закључак о значају телеграфског, телефонског, желез Београд 1989.
вање и приближавање комуникације у животу људи кроз ничког, аутомобилског и авионског С. Бојанин, Забаве и светковине у
држава, народа и њихо историју; саобраћаја; ауто и авио клубови, средњовековној Србији (од краја XII до
Комуникације, вих култура. – разуме последице развоја модер новине и новинарство, Интернет, краја XV века), Београд 2005.
путовања и туризам них комуникација; откривање нових дестинација, гостио Е. Бухари, Наполеонова гардијска
некад и сад – изведе закључак о утицају развоја нице и хотели, бање). коњица, Београд 2006.
комуникација на интеграцију А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске
сваке нације и друштва; династије, Нови Сад 2001.
– користи информације са историјс П. Вилар, Злато и новац у повијести
ке карте и повеже их са стеченим 1450–1920, Београд 1990.
знањем о комуникацијама; А. Вулетић, Ј. Мијаиловић, Између
– уочи утицај комуникација на посела и балова. Живот у Србији у 19.
приближавање држава, народа и веку, Београд 2005.
њихових култура. Р. Вучетић, Престоница независне
–П
родубљивање знања – идентификује основна обележја – Друштвени живот од антике до данас Србије (1878–1918), Београд 2008.
о развоју друштвеног и друштвеног живота од антике до (игре, гозбе, плес уз музику, музички К. Гравет, Витезови, Београд 2006.
породичног живота кроз данас; инструменти, позориште, маскирање, С. Димитријевић, Средњовековни српски
историју. – идентификује основна обележја трубадури, властеоске гозбе: жонгле новац, Београд 1997.
–У
очавање сличности и породичног живота од антике до ри, путујући свирачи и забављачи; Љ. Димић, Културна политика у
разлика у друштвеном данас; балови, позориште у доба Шекспира и Краљевини Југославији 1918–1941, I–III,
и породичном живота – наведе основна обележја Молијера, настанак опере, књижевне Београд 1996.
некад и сад. друштвеног живота код Срба кроз дружине и читалишта, концерти, А. Ђуровић, Модернизација образовања
–П
роширивање знања о историју; биоскопи, игре на срећу, савремена у Краљевини Србији 1905–1914, Београд
друштвеном и породич – наведе основна обележја поро популарна музика). 2004.
ном животу код Срба дичног живота код Срба кроз – Друштвени живот код Срба кроз Историја приватног живота, I-V, при
кроз историју. историју; историју (основни празници и њихов редили Ф. Аријес и Ж. Диби, Београд
– упореди карактеристике друшт значај; утицај политичких прилика 2000–2004.
Друштвени и поро- веног и породичног живота у на празнике и празновања, радни М. Јовановић-Стојимировић, Силуете
дични живот кроз различитим периодима; и нерадни дани; различити облици старог Београда, Београд 2008.
историју – уочи сличности и разлике у на друштвених активности на селу и у Д. Косановић, Почеци кинематографије
чину обележавања празника кроз граду...). на тлу Југославије 1896–1918, Београд
историју; – Породични односи од антике до 1985.
– истакне одлике друштвеног и по данас (положај мушкарца, жене и Лексикон српског средњег века, при
родичног живота данас у односу детета, свадбени обичаји, однос према редили С. Ћирковић и Р. Михаљчић,
на раније епохе. старијима, породични празници, Београд 1999.
традиционални и модерни погледи на П. J. Марковић, Београд 1918–1941,
породицу; промене у односима међу Београд 1992.
половима...). П. J. Марковић, Београд између Истока
– Породични односи код Срба кроз и Запада 1948–1965, Београд 1996.
историју (положај мушкарца, жене и П. J. Марковић, Трајност и промена.
детета; свадбени обичаји, однос према Друштвена историја социјалистичке
старијима, породични празници – свакодневице у Југославији и Србији,
крсна слава...) Београд 2007.
М. Милићевић, Грб Србије: развој кроз
– Проширивање знања – уочи основна обележја развоја – Значај фотографије, филма, радија и историју, Београд 1995.
о развоју фотографије, фотографије, филма, радија и телевизије (као техничких достиг Ј. Миодраговић, Народна педагогија у
филма, радија и телевизије кроз историју; нућа, начина уметничког изражавања, Срба или како наш народ подиже пород
телевизије кроз исто – изведе закључак о значају средстава масовне комуникације, свој, Београд 1914.
рију. фотографије, филма, радија и сазнавања и образовања, и као Д. Мрђеновић, А. Палавестра, Д.
– Разумевање утицаја телевизије у животу појединца и историјских извора). Спасић, Родословне таблице и грбови
фотографије, филма, читавог друштва; – Фотографија, филм, радио и српских династија и властеле, Београд
радија и телевизије на – изведе закључак о значају телевизија кроз историју (развој – 1987.
друштвени, политички и фотографије, филма, радија оптичка сочива, дагеротипија, мокра Образовање код Срба кроз векове,
културни живот. и телевизије као историјских плоча, фото-апарат, филмска трака, Београд 2001.
– Проширивање знања извора; покретне слике, биоскоп, радио та Е. Пирсон, Стара Грчка, Београд 2006.
о развоју фотографије, – опише развој фотографије, фил ласи; прва филмска пројекција, филм Р. Плат, Свет филма, Београд 2006.
филма, радија и ма, радија и телевизије у Србији; као извор информација о догађајима; Приватни живот у српским земљама
телевизије у Србији. – разуме последице развоја филм као масовна забава и индустрија; средњег века, приредиле С. Марјановић-
– Уочавање значаја фотографије, филма, радија и почетак ере звучног филма, појава Душанић и Д. Поповић, Београд 2004.
фотографије, филма, телевизије. анимираних филмова; појава колор Приватни живот у српским земљама
радија и телевизије као филмова; филмски фестивали и награ у освит модерног доба, приредио А.
Фотографија, филм, историјских извора. де; оснивање радио-станица, појава Фотић, Београд 2005.
радио и телевизија телевизије; превласт телевизије над Приватни живот код Срба у деветнае-
кроз историју другим медијима у другој половини стом веку. Од краја осамнаестог века
XX века; примери злоупотребе фо до Првог светског рата, приредили А.
тографије, филма, радија и телевизије Столић и Н. Макуљевић, Београд 2006.
у XX веку). Приватни живот код Срба у дваде-
– Фотографија, филм, радио и телеви сетом веку, приредио М. Ристовић,
зија у Србији некад и сад (делат Београд 2007.
ност дворског фотографа Анастаса Р. Радић, Страх у позној Византији I-II,
Јовановића, породични фото-албуми, Београд 2000.
прва филмска пројекција у Србији Р. Радић, Византија – пурпур и пeрга-
1896, први српски филмови и биоско мент, Београд 2006.
пи; почетак рада прве радио-станице – Р. Радић, Цариград – приче са
Радио Београда 1929, јавна демонстра Босфора, Београд 2007.
ција телевизије на сајму у Београду Службено одело у Србији у 19. и 20.
1939, тајно праћење програма Радио веку, Београд 2001.
Лондона за време окупације, оснивање Д. Стојановић, Калдрма и асфалт.
Телевизије Београд 1958, кућни радио Урбанизација и европеизација Београда
и ТВ апарати као показатељи живот 1890–1914, Београд 2008.
ног стандарда).
– Продубљивање знања – уочи основна обележја развоја – Брига о телу и здрављу од антике Ж. Стојановић, Папирни новац Србије и
о развоју здравствене здравствене културе од антике до данас (болести људи, хигијенски Југославије, Београд 1996.
културе кроз историју. до данас; услови, епидемије, развој медицине, Н. Томас, Д. Бабац, Армије на Балкану
– Уочавање утицаја – уочи основна обележја развоја медицински инструменти, лекови и 1914–1918, Београд 2006.
економског и културног здравствене културе код Срба лековито биље, здравствене установе Џ. Харт, Стари Египат, Београд 2006.
развитка на степен кроз историју; – манастирске болнице, санаторијуми, Ф. Џајс, Витезови кроз историју,
здравствене културе. – наведе и упореди различите мето стационари, домови здравља, апотеке; Београд 2003.
– Проширивање знања де лечења кроз историју; начини здравствене заштите и превен Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у средњове-
Брига о телу и здра- о развоју здравствене – разуме повезаност степена еко тиве, хуманитарне организације). ковном граду, Београд 2004.Ф. Џајс, Џ.
вљу кроз историју културе код Срба. номског и културног развитка и – Брига о телу и здрављу код Џајс, Живот у средњовековном замку,
здравствене културе; Срба (утицај животних услова и Београд 2005.
– разуме значај хуманитар хигијенских прилика на појаву боле Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у средњовеков-
них организација и њиховог сти; најчешће болести и епидемије, ном селу, Београд 2006.
деловања. народна медицина и надрилекарство, С. Џејмс, Стари Рим, Београд 2006.
манастирске болнице; прве болнице
и лекари, отварање болница у Србији
у време кнеза Милоша, оснивање
Медицинског факултета у Београду...).
– Продубљивање знања о – уочи основна обележја развоја – Улога и значај грбова и застава (као
развоју грбова и застава грбова и застава кроз историју; симбола државе, нације, владара,
и њиховом значају у – уочи основна обележја развоја војске, града, установе, предузећа,
историји. грбова и застава код Срба кроз политичке организације, спортског
– Упознавање са развојем, историју; друштва...; појава грбова у XII веку
улогом и значајем грбо – изведе закључак о значају грбова – породични грбови на штитовима
ва и застава у прошло и застава кроз историју; као начин распознавања витезова
сти српског народа. – наведе најчешће хералдичке на турнирима и у ратним походима;
симболе; грбови на заставама, новцу, печатима,
– опише изглед и порекло савреме поштанским маркама, споменицима,
ног српског грба и заставе. шлемовима...; најчешћи хералдички
симболи; појава првих застава – векси-
лум – застава римских царева, лабарум
Грбови и заставе
– застава Константина Великог;
некад и сад
основни елементи застава).
– Грбови и заставе у прошлости српског
народа (порекло савременог српског
грба и заставе, значење четири оцила,
најчешћи хералдички симболи на
грбовима српских нововековних и
средњовековних држава и династија
и властелинских породица – двоглави
бели орао Немањића, Лазаревића,
Карађорђевића, Обреновића и
Петровића – Његоша, лав Бранковића
и Петровића – Његоша, вук Балшића,
љиљани Котроманића...).
– Проширивање знања о – уочи основна обележја спорта од – Улога и значај спорта од антике
развоју спортског живо антике до савременог доба; до савременог доба (спорт као део
та кроз историју. – разуме улогу и значај спорта у бриге о здрављу и као забава; спорт
– Уочавање сличности и људском друштву; и Олимпијске игре у античкој Грчкој
разлика у спортским – именује и опише спортске дис као основ спортских игара савреме
играма и надметањима циплине заступљене на античким ног доба; спортска надметања кроз
некад и сад. Олимпијским играма; историју – најпопуларнији спортови,
– Проширивање знања – наведе и упореди карактеристике аматерски и професионални спорт,
Спорт некад и сад о развоју спортског спортских надметања у различи модерне Олимпијске игре).
живота код Срба. тим периодима; – Спорт код Срба кроз историју (народ
– опише развој спортског живота не и пастирске игре као прва спортска
код Срба. надметања, прва спортска друштва,
оснивање Српског олимпијског
клуба 1910., учешће на међународним
такмичењима и велики успеси, спорт
ска друштва и клубови; савремени
спорт и спортски живот).
Назив предмета: ФИЗИКА

– Развијање функционалне писмености – п риродно-научнe и техничкe;
– Проширивање и продубљивање знања о основним физичким појавама значајним за струку и разумевање основнихфизичких закона;
– Развијање логичког и апстрактног мишљења и критичког става у мишљењу;
– Развијање свести о значају експеримента при упознавању, разумевању и проверавању физичких законитости;
– Стицање способности за уочавање, формулисање и решавање једноставнијих проблема у струци;
Циљеви предмета: – Схватање значаја физике за технику и природне науке;
– Развијање способности и вештина за примену знања из физике у струци;
– Стицање знања о природним ресурсима, њиховој ограничености и одрживом коришћењу;
– Развијање правилног односа ученика према заштити, обнови и унапређењу животне средине;
– Стицање основних сазнања о процесима и производима различитих технологија;
– Развијање радних навика и одговорности.
ИСХОДИ
у стању да:
– Схватање значаја закона – разуме општи карактер и значај – Закон одржања масе, наелектрисања, На почетку теме ученике упознати са
одржања у физици закона одржања у физици енергије... циљевима и исходима наставе, односно
– зна основне законе одржања – Изолован систем. Закони одржања учења, планом рада и начинима
– разликује еластичан и нееласти импулса и момента импулса оцењивања
чан судар – Закон одржања енергије у механици
– изведе лабораторијску вежбу, – Еластичан и нееластичан судар Облици наставе
правилно и безбедно рукује – Демонстрациони огледи: Предмет се реализује кроз следеће
наставним средствима, изврши – Закони одржања импулса (помоћу облике наставе:
Закони одржања
потребне прорачуне и израчуна куглице са опругом или колица са – теоријска настава са демонстрационим
грешке при мерењу епруветом у којој се вода загрева и огледима (65 часовa)
испарава) – Лабораторијске вежбе (5 часова)
– Закон одржања енергије. Максвелов
диск Место реализације наставе
– Лабораторијска вежба: – Настава се реализује у учионици или у
– Провера закона одржања енергије кабинету за физику
(колица са тегом)
– Стицање знања о – зна молекулску структуру – Молекулска структура супстанције. Препоруке за реализацију наставе
молекулској струк супстанције и разуме деловање Међумолекулске силе – користити сва доступна наставна
тури супстанције и међумолекулских сила – Топлотно кретање молекула. средства
међумолекулским – разуме топлотно кретање Температура (термометри). – користити мултимедијалне презен
силама молекула – Расподела молекула по брзинама тације
Разумевање основних – разуме појам идеалног гаса – Идеалан гас. Притисак гаса – упућивати ученике да користе интер
Основе молекулско параметара гасног стања – разуме и користи основне пара – Једначина стања идеалног гаса. нет и стручну литературу
кинетичке теорије и гасних закона метре гасног стања: притисак, Изопроцеси и гасни закони – подстицати ученике да раде рачунске
гасова запремина, температура – Демонстрациони огледи: задатке
– разуме изопроцесе и гасне законе – Брауново кретање. Рејлијев оглед – примењивати рад у паровима и рад у
изведе лабораторијску вежбу, пра – Изотермски процес мањим групама
вилно и безбедно рукује наставним – Лабораторијска вежба: – мотивисати ученике да самостално
средствима, изврши потребне Провера Шарловог закона решавају проблеме користећи истра
прорачуне и израчуна грешке при живачки приступ научном образовању
мерењу – континуирано упућивати ученике на
примену физике у будућем позиву и
– Проширивање и – разуме модел флуида и зна основ – Модел флуида.Статика флуида свакодневном животу кроз примере
продубљивање знања не законе статике флуида (Паскалов закон, хидростатички и из праксе
из статике и динамике – решава проблеме везане за аеростатички притисак, сила потиска)
флуида са посебним динамику флуида и примењује – Динамика флуида (једначина контину Оцењивање
нагласком на примену хидродинамичке законе у струци итета, Бернулијева једначина) Вредновање остварености исхода
у струци – разуме кретање вискозних – Кретање вискозне течности . вршити кроз:
– Стицање знања о кре течности Ламинарно и турбулентно кретање, – праћење остварености исхода
тању тела кроз течности – разуме кретање тела кроз теч Рејнолдсов број. Проток (Поазјеов – тестове знања
и гасове и примена у ности и гасове и стечена знања закон)
струци примењује у струци – Кретање тела кроз течност или гас Оквирни број часова по темама
Флуиди (течности и
– разуме појам површинског напона (Стоксов закон)
гасови)
течности – Површински напон течности. – Закони одржања (11 часова)
– изведе лабораторијску вежбу, Квашење – Основе молекулско кинетичке теорије
правилно и безбедно рукује – Капиларне појаве. гасова (18 часова)
наставним средствима, изврши – Демонстрациони огледи: – Флуиди (течности и гасови) (20
потребне прорачуне и израчуна – Архимедов закон часова)
грешке при мерењу – Истицање вискозне течности – Oснове топлотне физике (16 часова)
– Слободни пад куглице у вискозној – Лабораторијске вежбе (5 часова)
средини
– Површински напон и капиларне поја
ве. Спојени судови
– Стицање знања о – разликује појмове температура и – Температура, унутрашња енергија,

основним појмовима и топлота количина топлоте и специфични
величинама топлотне – разуме и користи физичке величи топлотни капацитет
физике не количина топлоте и специфич – Механизми преноса топлоте
ни топлотни капацитет – Линеарно и запреминско ширење
– познаје различите механизме чврстих тела при загревању
преноса топлоте – Ширење течности при загревању
– разликује линеарно и запремин – Промене агрегатног стања: топљење,
Основе топлотне
ско ширење тела при загревању очвршћавање, испаравање, конден
физике
– разликује агрегатна стања и зација
разуме појаве промене агрегатног – Демонстрациони оглед:
стања са температуром – Демонстрација различитих механиза
ма преноса топлоте
– Демонстрација линеарног и запремин
ског ширења тела при загревању
– Демонстрација промене агрегатног
стања
– Сви стручни предмети у којима се примењује физика
– Хемија
Назив предмета: ФИЗИКА

ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање знања о струк – разуме структуру чврстих тела и – Кристална и аморфна тела. Основна На почетку теме ученике упознати са
тури чврстих тела међумолекулске силе својства кристалне структуре циљевима и исходима наставе, односно
– Разумевање физичких – разликује кристална и аморфна – Механичке деформације тела. Хуков учења, планом рада и начинима
промена које настају тела и зна основна својства крис закон – примена оцењивања
при деформацији и талне структуре – Топлотно ширење чврстих тела.
загревању чврстих тела – разуме Хуков закон и зна да га Закони линеарног и запреминског Облици наставе
примени у струци ширења чврстих тела Предмет се реализује кроз следеће
Структура и основна – зна законе топлотног ширења – Промене агрегатних стања чврстих облике наставе:
својства чврстих чврстих тела тела и њихов графички приказ. – теоријска настава са демонстрационим
тела – схватање промене агрегатног Специфичне топлоте фазних прелаза огледима (54 часа)
стања чврстих тела – Демонстрациони огледи: – Лабораторијске вежбе (8 часова)
– изведе лабораторијску вежбу, – Образовање кристала (хидрохинон –
правилно и безбедно рукује микропројекције) Место реализације наставе
наставним средствима, изврши – Ширење чврстих тела при загревању – Настава се реализује у учионици или у
потребне прорачуне и израчуна – Лабораторијска вежба: кабинету за физику
грешке при мерењу – Одређивање модула еластичности
жице Препоруке за реализацију наставе
– Продубљивање знања из – разуме дуалистичку природу – Дуалистичка природа светлости – користити сва доступна наставна
таласне оптике светлости – Таласна оптика. Интерференција средства
– разуме појаве интерференције, светлости – користити мултимедијалне презен
дифракције и поларизације – Дифракција светлости. Дифракциона тације
светлости решетка – упућивати ученике да користе интер
– изведе лабораторијску вежбу, – Дисперзија светлости кроз призму. нет и стручну литературу
правилно и безбедно рукује Врсте оптичког спектра – подстицати ученике да раде рачунске
наставним средствима, изврши – Апсорпциона спектрометрија. задатке
потребне прорачуне и израчуна Апсорпција светлости, Ламберг – – примењивати рад у паровима и рад у
грешке при мерењу Беров закон. Параметри апсорпционе мањим групама
спектрометрије – мотивисати ученике да самостално
– Поларизација светлости при одбијању решавају проблеме користећи истра
(Брустеров закон) и преламању живачки приступ научном образовању
(Николова призма). Обртање равни – континуирано упућивати ученике на
поларизације. Сахариметар примену физике у будућем позиву и
– Демонстрациони оглед: свакодневном животу кроз примере
Таласна оптика из праксе
– Дисперзија светлости (помоћу призме)
– Лабораторијска вежба:
– Одређивање таласне дужине Оцењивање
монохроматске светлости помоћу Вредновање остварености исхода
оптичке решетке вршити кроз:
– праћење остварености исхода
– тестове знања
– Структура и основна својства чврстих

тела (10 часова)
– Таласна оптика (14 часова)
– Елементи квантне, атомске и нуклеар
не физике (30 часова)
– Лабораторијске вежбе (8 часова)
– Продубљивање знања из – разуме основне поставке квантне – Топлотно зрачење. Закони зрачења
квантне физике физике апсолутно црног тела
– Проширивање знања о – разуме појам кванта енергије и – Квант енергије. Маса, импулс и енер
структури атома и језгра појам фотона гија фотона
– Схватање емисије и – зна шта је фотоефекат и – Фотоефекат. Ајнштајнова једначина
апсорпције зрачења Комптонов ефекат – Комптонов ефекат
– Разумевање закона – зна принцип рада фотоћелије – Фотоћелија. Фотомултипликатор
радиоактивног распада – разуме таласно-честични дуали – Корпускуларно-таласни дуализам
и карактеристика радио зам микрочестица микрочестица. Де Брољева релацијада
активног зрачења – разуме квантни модел атома светлости
– зна како настаје емисија и апсорп – Демонстрациони оглед:
ција зрачења – Фотоефекат
– зна примену рендгенског зрачења – Дискретни спектар атома водоника.
и заштиту од зрачења Борови постулати и Боров модел атома
– зна принцип рада ласера и његову водониковог топа. Франк-Херцов
примену оглед.
– познаје својства суперпроводника – Квантно-механичка теорија атома:
и њихову примену главни, споредни и магнетни квантни
– зна како настаје радиоактивно број
зрачење, врсте зрачења и примену – Спин електрона. Штерн Герлахов оглед.
– схвата значај заштите од радиоак – Вишеелектронски атоми и Паулијев
тивног зрачења принцип. Структура периодног систе
ма елемената
– Закочно и карактеристично рендгенско
зрачење.
– Апсорпција рендгенског зрачења,
физиолошки ефекат и заштита од
зрачења
– Рендгенски апарати, примена у дијаг
ностици и терапији
Лабораторијска вежба
– Калибрација спектроскопа и иденти
фикација водониковог спектра
– Одређивање Ридбергове константе
(помоћу водоникове лампе и дифрак
ционе решетке
– Ласери, принцип рада, врсте и
својства. Примена ласера у медицини
Елементи квантне, и стоматологији
атомске и нуклеарне
физике Лабораторијска вежба
– Одређивање угаоне дивергенције
ласерског снопа.
– Зонска теорија кристала. Енергијске
зоне у чврстом телу. Зонски модели
метала и диелектрика.Расподела
слободних електрона по енергијама
у металу.
– Квантна теорија проводљивости мета
ла. Суперпроводљивост.
Лабораторијске вежба
–Одређивање Планкове константе
(помоћу LED диоде)
– Природна радиоактивност. Алфа-,
бета– и гама распад.
– .Закон радиоактивног распада.
Активност радиоактивног извора.
– Радиоактивни низови и радиоактивна
равнотежа.
– Апсорпција радиоактивног зрачења,
физиолошки ефекат, заштита
– Дозиметрија јонизујућег и радиоак
тивног зрачења. Толерантне дозе и
заштита
– Вештачка радиоактивност. Општа
својства нуклеарних реакција.
Примери реакција (откриће протона
и неутрона, интеракције неутрона са
језгром,трансурански елементи).
– Акцелератори честица.
– Нуклеарна енергетика. Фисија.
Нуклеарни реактори. Реакције фузије
на звездама. Конфинирање плазме.
– Нуклеарне и термонуклеарне бомбе.
– Демонстрациони оглед:
– Детекција радиоактивног зрачења.
Лабораторијскe вежбe
– Мерење активности.
– Сви стручни предмети у којима се примењује физика
– Хемија
Назив предмета: ЛОГИКА СА ЕТИКОМ

– Стицање основних знања о логици и етици и схватање значаја тих знања за јасно размишљање и развој личности;
– Упознавање са елементима и законима логике и разумевање улоге коју логика има у науци и свакодневном животу;
– Разумевање појмова који се јављају у етичким расправама и развијање сензибилитета за етичка питања савременог друштва;
– Оспособљавање ученика за самостално, критичко размишљање и формирање ставова о друштвеним проблемима.
ИСХОДИ
у стању да:
Увод у логику – Увођење ученика у – препозна да и сам већ користи – Појам и подела логике. – На почетку теме ученике упознати са
предмет логике логику као и граматику –Л огика као наука о форми мишљења циљевима и исходима наставе / учења,
– разликује мишљење од маште, на – Основни логички принципи (иденти планом рада и начинима оцењивања.
дања, опажања и наводи примере тет, непротивуречност и и искључење
из свакодневног живота трећег) Облици наставе
– искаже дефиницију логике, Предмет се реализује кроз следеће
разуме и опише у чему се састоји облике наставе:
формални карактер логике – теоријска настава (70 или 62 часа)
– разликује принципе мишљења,
наведе примере за основне Место реализације наставе
логичке принципе и симболички – Теоријска настава и радионице се
их приказује реализују у учионици
Формална логика: – Развој сазнања о појму – увиди разлику између појма, – Разлика између појма, ствари и пред
– појам и односима међу пој термина, опажаја, предмета, ставе, Врсте појмова Препоруке за реализацију наставе
– суд мовима представе – Обим и садржај појма – Дијалог са ученицима, самостални
– закључак – Упознавање ученика са – разликује обим и садржај појма, – Односи међу појмовима рад, организовање дебате
структуром суда, врста увиђа однос између обима и – Дефиниција и деоба – Користити актуелне примере из штам
ма судова и односима садржаја, наводи пример за обим – Суд и врсте судова пе и других медија
између судова и садржај и дефинише обим и – Истиносна вредност сложених судова – Користити актуелне примере везане за
– Оспособљавање ученика садржај појма (негација, конјукција, дисјункција, струку ученика
за логичко закључивање – препознаје и именује појмове, импликација и еквиваленција)
набраја их, уочава разлику између – Комбинована подела судова, распо Оцењивање
појединачних и општих појмова дељеност појма Вредновање остварености исхода
– препознаје односе међу појмови – Односи међу судовима (логички вршити кроз:
има и именује их (субординација, квадрат) 2. Опажања наставника – праћење рада
координација, контрарност) и – Врсте закључивања на часу
графички приказује односе међу – Непосредно закључивање – конвер 3. Питања – одговоре
појмовима зија, обверзија, логички квадрат
– наведе делове дефиниције – Посредно закључивање – индукција, Оквирни број часова по темама
– даје примере дефиниције из своје аналогија и дедукција – 1 (3 часа)
струке – Фигуре категоричког силогизма, моду – 2 (7+ 7+11 часова)
– разликује прешироку и преуску си категоричког силогизма – 3 (7 часова)
дефиницију – Хипотетички и дисјунктивни сило – 4 (5 часова)
– разликује чланове деобе од прин гизам – 5 (14 часова)
ципа деобе – Доказ – 6 (16 часова)
– увиђа значај принципа деобе – Примери индуктивног и дедуктивног
самостално изводи једну деобу закључивања у наукама.
– разликује субјекат и предикат
суда и увиђа значај копуле за
квалитет суда
– препознаје форму сложеног суда,
разликује и именује логичке
везнике (негација, конјукција,
дисјункција, импликација и екви
валенција) и наводи примере
– разликује квантитет и квалитет
суда, препознаје форму а,е,i,o
суда и наводи примере
– именује односе међу судовима
– препознаје индуктивно, дедуктив
но и закључивање по аналогији
на примерима из свакодневног
живота
– увиђа да и сам користи наведене
форме закључивања, именује их
и разликује
– демонстрира конверзију и обвер
зију на примерима
– наведе и објасни четири фигуре
силогизма
– изводи задате модусе силогизма
– излаже примере за хипотетички и
дисјунктивни силогизам
– повезује форме закључивања у
облику доказа
Логичке грешке – Оспособљавање ученика – разликује случајне од намерних – Паралогизми и софизми

за уочавање грешака у логичких грешака – Грешке у закључку
аргументацији, закљу – примењује форме закључка и – Грешке у доказу
чивању и доказивању доказа – Грешке у аргументацији
– препознаје и именује логичке
грешке: увођење четвртог појма у
силогизам, нерасподељен појам,
замена теза, argumentum ad
hominem, post hoc ergo propter
hoc.
Појам и значај етике – Развој сазнања о појму – набраја правила (норме) из разли – Настанак и предмет етике
и предмету етике, читих сфера живота –П ојам норме и појам морала
значају моралних норми – издваја правила која слободно – Разлика између обичајних, правних и
за живот појединца у прихватамо и разликује их од етичких норми
друштву оних која имају спољашње
порекло
– дефинише предмет етике
Лични идентитет, сло – Развој сазнања о – набраја како се све манифестује – Улога визуелног идентитета у форми
бода и одговорност идентитету, формирању лични идентитет рању личног идентитета – међусобни
идентитета и о флуид – разликује утицаје који формирају утицаји
ности идентитета преко лични идентитет (разликује род – Појмови пола и рода
социјалних улога и пол) – Утицај медија на релативизацију
– Развој способности – увиђа колика је моћ визуелног етичких вредности
идентификовања раз идентитета – Естетски и етички идеал
ликовања појмова пол – препознаје утицај медија на креи – Тело и интервенције на телу
и род и утицај културе рање визуелног идентитета – Сајбер идентитет, морал и слобода
на формирање појмова – уочава разлику између модних и избора
пола и рода (разлике у етичких императива
културама) – супротставља медијски намет
– Формирање става о нуте животне идеале и етичке
улози медија у креирању вредности
идентитета
Основне етичке норме – Упознавање ученика – препознаје важније људске – Пријатељство
и вредности са основним етичким вредности – Верност
нормама и вредностима – разликује слободне од самовољ – Породица
и развијање личног них и наметнутих поступака – Љубав
вредносног система – схвата постојање слободе избора – Морално добро
као услова моралног поступања – Донација органа
– разуме везу између избора и – Сурогат мајка
одговорности – Клонирање
– упоређује одговорне и неодговор
не поступке
– може да расправља о томе да ли
је извор морала у нама или изван
нас (аутономна и хетерономна
етика)
– увиђа разлику имеђу основних
етичких праваца
2
На основу члана 67. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 88/17),
Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси
П РА В И Л Н И К
о допуни Правилника о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања
у подручју рада Електротехникa
Члан 1.
У Правилнику о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Електротехника
(„Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 7/12, 2/13, 6/14, 10/14, 8/15, 14/15, 4/16, 13/16 и 5/17), после наставног плана и програ
ма стручних предмета за образовни профил Електротехничар обновљивих извора енергије, додаје се наставни план и програм стручних
предмета за образовни профил Електротехничар информационих технологија, који је одштампан уз овај правилник и чини његов састав
ни део.
Члан 2.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”.
Број 110-00-302/2017-04
У Београду, 26. децембра 2017. године
Министар,
Младен Шарчевић, с.р.

Elektrotehn Opsti 1 2018

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Elektrotehn Opsti 1 2018

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elektrotehn Opsti 1 2018

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Страна 2 – Број 1

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 18. јануар 2018.

Б: Листа изборних предмета према програму образовног профила

Остали обавезни облици образовно-васпитног рада током школске године

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године по разредима

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

Остваривање школског програма по недељама

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

Подела одељења у групе

годишњи фонд часова

II. САДРЖАЈИ НАСТАВНИХ ПРОГРАМА

А1: ОБАВЕЗНИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Назив предмета: СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

– Код глаголског вида увежбавати

Назив предмета: СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

Назив предмета: СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

Oспособљавање за – правилно употребљава именице – Именице: Место реализације наставе

Изузетну пажњу треба посветити

Назив предмета: СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: С обзиром на то да је основни циљ

Назив предмета: СТРАНИ ЈЕЗИК

ИСХОДИ НА КРАЈУ ПРВОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

II. ИМЕНИЧКА ГРУПА

III. ГЛAГОЛСКА ГРУПА

Mорфосинтаксички и фонетски садржаји

Наставци именица и придева

Назив предмета СТРАНИ ЈЕЗИК

ИСХОДИ НА КРАЈУ ДРУГОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

II. ИМЕНИЧКА ГРУПА

III. ГЛАГОЛСКА ГРУПА

Назив предмета: СТРАНИ ЈЕЗИК

ИСХОДИ НА КРАЈУ ТРЕЋЕГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

II. ИМЕНИЧКА ГРУПА

III. ГЛAГОЛСКА ГРУПА

Пасивне конструкције са и без агенса

Назив предмета: СТРАНИ ЈЕЗИК

ИСХОДИ НА КРАЈУ ЧЕТВРТОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – пореди различите приказе истог

II. ИМЕНИЧКА ГРУПА

III. ГЛAГОЛСКА ГРУПА

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Назив предмета ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Подела одељења на групе

Школско такмичење (одељење,

– Спортска игра (по – СПОРТСКА ИГРА (по избору)

Назив предмета ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

5. Вратило Минимални образовни захтеви

– СПОРТСКА ИГРА (по избору) – I разред до 12 km (укупно у оба

Назив предмета: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

5. Вратило Праћење, вредновање и оцењивање

Школа организује и спроводи спортска

Назив предмета ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

– Правила игре и суђење. Праћење, вредновање и оцењивање

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 18. јануар 2018.

– Код глаголског вида увежбавати

Oспособљавање за – правилно употребљава именице – Именице: Место реализације наставе

Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: С обзиром на то да је основни циљ

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – пореди различите приказе истог

– Спортска игра (по – СПОРТСКА ИГРА (по избору)

– СПОРТСКА ИГРА (по избору) – I разред до 12 km (укупно у оба

– Правила игре и суђење. Праћење, вредновање и оцењивање

– Борилачке вештине БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ

– Школа организује и спроводи спортска

– Проширивање знања – израчуна одређени део неке – Размера и пропорција

Обртна тела – Елементи финансијске математике:

– исправљање грешака у формулама и тексту – Форматирање ћелија обрађивати током два

– преузима садржаје са веба – преузимање садржаја са веба (снимањем веб

– Разумевање појма – разликује периоде у којима су – Средњовековна култура Срба (језик

– Стицање нових и – одреди у геолошком саставу – Геолошки састав и постанак основних

– опише антропогеографска обе – Антропогеографска обележја.

– Проширивање и – анализира утицај природних и – Развој, размештај и основне каракте

– дефинише појам релативне Препоруке за реализацију наставе

– Разумевање односа – објашњава периодичну промену – Стабилност атома племенитих гасова

– испита међусобни положај праве Оквирни број часова по темама

– Живот у српским градовима и селима – за сваку тематску целину дати су

– Стицање знања о – разликује појмове температура и – Температура, унутрашња енергија,

Оквирни број часова по темама

– Структура и основна својства чврстих

Логичке грешке – Оспособљавање ученика – разликује случајне од намерних – Паралогизми и софизми