Отворено образовање у Србији

Настава о отвореним подацима

САДРЖАЈ:

Упутство за наставнике ................................................................................................................. 3

Податак и информација ................................................................................................................ 4
„Big Data“ ........................................................................................................................................ 4
Физичко складиштење података ................................................................................................. 5
Базе података ................................................................................................................................ 6
Скупљање и обрада података ...................................................................................................... 8
Информациони системи ............................................................................................................... 9
Сет података ................................................................................................................................ 10
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности .................... 10
Грађанска права и обрада података.......................................................................................... 11
Отворени подаци ........................................................................................................................ 13
Отварање података ..................................................................................................................... 14
Портали отворених података ..................................................................................................... 15
Формати отворених података .................................................................................................... 15
Машински читљиви подаци ....................................................................................................... 16
Метаподаци ................................................................................................................................. 17
Професије у вези са подацима................................................................................................... 18
Визуaлизација отворених података ........................................................................................... 19
Инфографик ................................................................................................................................. 20

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 2

Упутство за наставнике

Поштовани наставници средњих школа у Републици Србији,

Презентујемо вам материјале за припрему наставе о отвореним подацима Центра за образовне

технологије Западни Балкан, који су настали као активност у пројекту „Отворено образовање“
који је подржан од стране пројекта “Oтворени подаци – отворене могућности” који у Републици
Србији спроводе Програм Уједињених нација за развој и Канцеларија за информационе
технологије и електронску управу, уз подршку Светске банке и Фонда за добру управу
Уједињеног краљевства. Једна од активности у пројекту „Отворено образовање“ је стручно
усавршавање наставника за осавремењавање наставе информатике и других предмета,
укључивањем ових нових тема у наставни план.

Градиво лекције „Отворени подаци“ се састоји из више мањих целина од којих наставник бира
и изводи оне теме које одговарају предзнању и интересовању ученика у одељењу или групама
ученика у одељењу формираним на основу њихових предзнања или интересовања.

Тако се за ученике које интересују социјални аспекти отворених података и отварања података
(нпр. друштвени смерови гимназија) могу искомбиновати мале целине: Отворени подаци,
Портали отворених података, Отварање података, Грађанска права и обрада података, Лични
подаци и објава података, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о
личности Републике Србије, Инфорграфик, Визуелизација.

За ученике које интересују рачунарски аспекти могу се обликовати уже и шире „лекције“. Са
ученицима у одељењима надареним за рачунарство и информатику, или са ученицима
заинтересованим за ове теме који не похађају ова одељења, могу се обрадити теме
метаподатака, „big data“, машински читљиви подаци, формати отворених података (ученицима
се могу дати одштампани материјали за проучавање код куће, ако нема довољно времена да се
ове теме обраде у настави).

Структура обраде сваке теме је иста:

- Дефиниција појма са кратким објашњењем појма

- Примери за појам
- Додатни извори
- Активност за ученике

Приказивање видео материјала наведених у додатним изворима за неке теме може

представљати добар увод у обраду ових тема за време часа, а охрабрујемо наставнике да
размисле о евентуалном осмишљавању часа у формату „обрнуте/изокренуте учионице” и да
ове филмове или додатне изворе у облику текста искористе за припрему ученика пред час, а да
онда час буде посвећен активностима и евалуацији активности.

Наставницима и ученицима желимо пуно успеха у раду!

Центар за образовне технологије Западни Балкан

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 3

Податак и информација
Податак је чињеница исказана као написани текст или број, изговорена реч, насликана
слика, одсвирани тон и др.
Информацију добијамо тумачењем податка, његовом употребом, стављањем у неки
контекст.
Примери Податак је на пример: 10 је температура која је измерена у 12 сати 15. марта
2018. године на мерној саници Хидрометеоролошког завода Републике
Србије (ХМЗС) у Карађорђевом парку у Београду.

Уколико овај податак објавимо на веб сајту, онда се он „претвара“ у

информацију о временским условима која је важна људима за њихову даљу
организацију живота и рада.

Могуће је да овај податак учествује и у другим обрадама које доводе до

информације. На пример, уколико узмемо и податке који представљају
резултате мерења температуре истог датума на истој мерној станици, али у
различитим временским тренуцима (у 8 сати, у 10 сати, у 14 сати, у 16 сати, у
18 сати, у 20 сати), можемо да добијемо просечну температуру тог дана.

Некад информација у једном контексту, може да се третира као податак у

другом. На пример, уколико узмемо добијену просечну температуру 15.
марта 2018, и уз њу размотримо просечне температуре измерене на тој
мерној станици током целог марта, можемо да добијемо најнижу и највишу
температуру током марта, информацију која може да се употреби као један
од фактора у процени температуре за март наредне године.

Додатни https://bit.ly/2EE7QuS
извори
Активност Набројати неколико примера података и добијених информација из њих.
Дискусија ученика на тему: Какви све подаци и информaције постоје у
данашње време? Са каквим изазовима се суочавамо у вези постојања
информација у савременом дигиталном добу? Како можемо превазићи те
изазове?

Изазови: превише информација, недовољна транспарентност, појава лажних

информација, смањено поверење људи.
Како превазићи изазове: визуелизација података, провера веродостојности
информације, провера извора информације

„Big Data“
Са развојем рачунарске технологије човечанство је добило могућност да циљано или
успутно скупља изузетно велике сетове података (енг „big data“). Обрада ових огромних
сетова података представља већи изазов него њихово скупљање јер тражи велике рачунарске
ресурсе. Зато је обрада великих сетова података нови изазов за науку која се бави обрадом
података.

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 4

Примери Државе скупљају велике сетове података о грађанима (идентитет,
образовање, пребивалиште, порези и др.).
Фирме скупљaју податке о производњи и продаји својих производа,
приходима, запосленима и др.
Модерне ИКТ технологије генеришу такође велике сетове података: на Гугл
претраживачу се обави око 40.000 претрага сваке секунде, што генерише
податке о претраживању (колачићи код корисника и др.) од 1.2 трилиона
годишње.
Сетови података који се генеришу на применом „интернета ствари“ за нпр.
заузета и слободна места у јавној гаражи за све гараже у великом граду,
када се за сваки минут времена чува податак о заузетости је пример за
велики сет података.
Модерна наука је базирана на провери претпоставки што се најчешће
изводи експериментима у току којих се скупљају велики сетови података, па
се нпр. при анализи ДНК скупљају сетови података који спадају у велике
податке за велики број људских или животињских ДНК.
Додатни Forbes: „Big Data: 20 Mind-Boggling Facts Everyone Must Read“ (енг.)
извори https://bit.ly/2EE82dA
Временска прогноза (енг.) https://intel.ly/2T8UdwF
Подаци о земљи са сателита (енг.) https://intel.ly/2H9eaMu

Активност: Ученици се деле у групе и свака група бира известиоца.

Свака група треба да прикупи информације о томе како се велики сетови
података користе у тенису, који тенисери, организатори и кладионице
користе такве податке.
За активност планирати 15 – 20 минута.
Известиоци извештавају о сазнањима и закључцима пред свим ученицима.
Први део активности се може реализовати и у виду домаћег задатка.

Тенис https://intel.ly/2T5nVT7

Физичко складиштење података

Сервери су рачунари који имају велике дискове за чување података и процесоре за
извршавање програма учитавања или ишчитавања података. Сервер је физички медијум за
чување података у коме су складиштене базе података.

Појединац може своје податке да организује на различите начине на свом рачунару, на

пример, своје фотографије и филмове као фајлове да чува у одређеним фолдерима који се
физички чувају на хард-диску рачунара.

Са далеко већим количинама података раде разне организације и компаније, нпр. банке,
државни органи, авио-компаније, ланци продавница итд. Њима су неопходне базе података
које се физички чувају на среверима. Ти сервери се налазе у посебним просторијама,
рачунским центрима, компанија које их користе.

Да би се избегао губитак података, базе се праве тако што се дуплирају копије и смештају на
различитим локацијама. За мање системе праве се копије на различитим чврстим дисковима
и ако дође до отказивања једног чврстог диска остаје друга копија података. За веће системе
копије се смештају на физички довољно удаљеној локацији како би у случају неке природне
катастрофе или злонамерног хакерског напада подаци остали безбедни на локацији која је и
стотинама или хиљадама километара далеко.

Све се више за чување података користи тзв. „рачунарски облак“ (енг. „cloud computing“) када
компаније и организације не купују сопствене сервере за чување података, него их изнајмљују

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 5

код провајдера рачунарски ресурси за чување података који су „у облаку“, тј. на удаљеној
локацији код провајдера рачунарских ресурса доступног на интернету.

За јако велике базе података, тј. за простор у облаку где се чувају подаци многих компанија и
појединаца, потребна су и велики рачунарски ресурси, који се простиру на великој површини,
и троше много електричне енергије. Зато се велики центри за чувања података (енг. „data
center“) све више граде тако да се обезбеђују еколошки извори енергије за њихово напајање
и хлађење.
Примери Највећи светски провајдери за рачунарство у облаку су „Amazon“, „Google“,
„Microsoft“, „IBM“, „Alibaba“.

Услуге чувања података у облаку могу да користе и појединци за које је та

услуга најчешће бесплатна и подразумева чување мањих количина
података у односу на количине података које су потребне компанијама. На
пример, сваки корисник Gmail адресе има и свој диск у облаку на којем
може да чува своје податке (тзв. „GDrive“).

Додатни Википедијин чланак о Рачунарству у облаку (срп.)

извори https://bit.ly/2ToGEZ8
Gigabit: Top ten biggest Datecenters in the World (енг.)
https://bit.ly/2Tr8F28
Активност Поделите ученике у две групе. Прва група треба да пронађе на интернету
још извора информација о серверима, на пример: произвођачи сервера,
капацитети... Друга група треба да пронађе на интернету још извора
информација о рачунарству у облаку. Свака група треба да припреми
презентацију за другу групу и да им престави укратко тему коју је добила.
Свака презентација мора да садржи и списак линкова који су пронађени и
коришћени. Први део активности се може реализовати и у виду домаћег
задатка.

Базе података
Подаци се чувају у базама података, на специјализиваним серверима. Сервери су физички
медијум за чување података, а базе података софтверски медијум за њихово чување.
Базе података су организоване колекције података на начин који омогућава њихово
прецизно и брзо уписивање, ишчитавање и ажурирање.

Као и за друге врсте софтвера, постоје различити системи за чување података. Најчешће се
користе релационе базе које могу носити различите податке, бројчане, текстуалне, па и
мултимедијалне, а по томе како се чувају на физичким медијумима могу бити дистрибуиране
и др. Подаци једноставне базе могу да се чувају у само једном фајлу док је за сложеније често
потребно више фајлова за њихово чување, а ти фајлови могу да буду и на различитим
серверима код дистрибуираних база.

Најпознатији програмски језик за рад са релационим базама података је SQL. Најпознатији

софтвери за рад са великим базама података су „МySQL“, „IBM DB2“, „Oracle DataBase“,
„Microsoft SQL Server“. За мале (често личне) базе података најчешће се користе софтвери
„Microsoft Access“ и „OpenOfficeOrg Base”.

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 6

Примери Пример једне врло једноставне релационе базе података књига у кућној
библиотеци која се састоји од три табеле и четири рекорда (записа) за књиге:

Разлог из којег ова табела није „простије направљена“ без релационих веза
је велика могућност грешке у куцању којом се губе релације и непотребно
велика количина меморије потребна за чување (да би се схватила уштеда у
меморији треба замислити велику базу са стотинама хиљада записа, где се
нпр. сваки пут уместо за запис “Лав Николајевић Толстој” уписује „3“ што је
више од 30 пута мање бајтова које треба запамтити у бази при сваком упису):

Додатни BBC Bitesize: „What is a database?“ (енг.)

извори https://bbc.in/2QquEBY
Видео Relational Database Concepts (енг.)
https://bit.ly/2H9nqAj
Википедијин чланак о базама података (срп.)
https://bit.ly/2GRWiXa
Википедијин чланак о програмском језику „SQL“
https://bit.ly/2VyxoiJ
Активност: У радним групама, ученици израђују прво базу података са само једном
табелом о ученицима: име и презиме. Табела мора да има свој
идентификациони број који је различит за сваког ученика: ID učenika (колона)
и да буде попуњена подацима о бар 5 ученика.
Формулишите питање по коме желите да се проберу подаци нпр. желим да
пронађем све ученике који се зову „Огњен“.
Проширити базу још једном табелом у којој се чувају подаци о секцијама:
назив, име професора који је организује, дан у недељи одржавања часова,

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 7

 термин, број учионице где се изводи. Табела мора да има свој
идентификациони број који је различит за сваку секцију: ID sekcije (колона).
Попунити табелу са неколико редова. Секције могу да буду, на пример,
драмска, ликовна итд.
Проширити табелу са ученицима тако да садржи колону у којој се бележи
број секције којој ученик припада. Ученик може да се пријави само у једну
секцију, док у једној секцији ради више ученика. Формулишите питање по
коме желите да се проберу подаци нпр. желим да пронађем колико има
ученика у свакој секцији, све секције које се изводе средом.

Скупљање и обрада података

Цео систем за скупљање и обраду података се прави да би се из скупљених података
извукле корисне информације и употребљиви закључци. Подаци су „нафта 21. века“, имају
своју велику вредност, јер се у 21. веку сматра да је одлучивање на бази података најбољи
поступак за доношење пословних или државних одлука. Раније су се ове одлуке доносиле на
основу мишљења особа формираних искуством у одређеној области.

Обрадом података и њиховом анализом се долази до закључака који имају смисла за онога
који је наручио обраду. Обрада података и анализа су процеси у којем се прво спроводи
“чишћење” података од грешака насталих при скупљању и одвајања важних од неважних
података, а затим њихова математичка анализа. Ове обраде могу бити једноставне али и
врло сложене па се све више говори о анализи сложених и богатих сетова података подигнутој
на ниво „науке података“ (енг. „data science“).

Ако се направе грешке при скупљању или анализи података, овај скуп процес није само
обесмишљен него се доносе закључци и пословне одлуке које су погрешне, што може донети
велике пословне губитке или одлуке које могу имати тешке последице по онога ко одлучује.

Анализа и обрада података се може радити на више начина у зависности како су подаци
организовани: у програмима за рад са табеларним подацима, језиком SQL у релационим
базама података, а појавом изузетно великих сетовова података (енг. „Big Data“) се уводе и
нови специјализовани програми од којих је најпознатији програм „R“.
Примери Обрадом велике количине података који су прикупљени на основу продаје
производа у продавницама, могу да се добију разне информације, на
пример који је производ највише пута купљен у последњих 6 месеци, а који
се најлошије продавао. Управници продавнице могу да донесу одлуке на
основу ових информација, могу најпродаванији производ да ставе у
рекламу зато што знају да он привлачи купце, а могу најслабиде продавани
производ да ставе на акцију да би повећали његову продају.

Прикупљене дневне температуре на сваких сат времена, могу да буду

обрађене у сет података о средњој дневној температури која ће послужити
за одговор на питање да ли постоји глобално отопљавање,ако се довољно
дуго скупљају.
Додатни Блог „Аналитика и визуелизација података“: „Бесплатни алати за анализу
извори података“ (срп.) https://bit.ly/2EHe7pL
Блог „Аналитика и визуелизација података“: „Data Science: 50+ korisnih
linkova za učenje“ (срп.) https://bit.ly/2SzuuIC
Активност Анализа са ученицима на тему које податке можемо да скупљамо у школи,
или, на пример, свим школама у Србији. Шта би били резултати обраде тих
података? До којих закључака бисмо дошли након обраде прикупљених
података?
Примери:

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 8

  У једној школи се израчунају просечне оцене по предметима за све
разреде. Те просечне оцене су очекивано сличне. Међутим, уколико
код неког предмета долази до посебног одступања, то може да буде
сигнал за школу да испита о чему се ради.
 Након обрађених података и добијања иформација за сваку школу о
просечном броју изостана ученика током школске године (укупан
број изостанака свих ученика подељен са бројем ученика), уколико
се види да нека школа има превелики број, може да се посвети
пажња тој школи и да се установи узрок великог изостајања ученика,
након чега би уследиле радње да се ситуација побољша.

Информациони системи
Информациони системи које користе разне компаније, организације, државне установе итд.
су велики системи који служе за скупљање података и њихову организацију у бази података
која је део система. Да би се користили прикупљени и сачувани подаци се из њих повремено
“извлаче” као изводи података, па се обрађују и користе за намену за коју су направљени
овакви информациони системи.

Информациони систем је систем којим се генеришу и/или скупљају подаци, чувају,

аутоматски исчитавају и врше се аутомаске обраде и доставе предефинисаним
корисницима. Информациони систем не мора бити рачунарски али су данас готово сви
информациони системи рачунарски, па је у том случају информациони систем заправо један
велики и сложени софтвер са базом података, којем мора да буде обезбеђен хардвер за рад,
али људи и процедуре за људе о раду са информационим системом.

Примери Информациони систем једне хидроелектране је врло сложен: има мерне

уређаје за аквизицију података о водостају у акумулацији, брзини обртаја
лопатица турбине, стању електричних водова којима се шаље генерисана
електрична енергија и др. На основу ових података који се смештају у базу,
истог тренутка када се запишу у базу ови подаци се и испишу у изводе на
основу којих се у реалном времену прати рад хидроцентрале нпр.
израчунава се количина генерисане енергије у свакој секунди рада, али и
извештаји о застојима у раду и др.

Информациони систем Министарства просвете, науке и технолошког

развоја у своје базе уписује податке које уносе школе о наставницима, о
квадратури учионица и грејању у школама и др. који се онда прате и на
основу њих се врши финансирање школа.
Додатни Википедијин чланак о информационим системима
извори https://bit.ly/2NCFXGu
Активност Ученици се деле у парове. Сваки пар ученика треба да направи једно тест
питање којим се повезују одговарајући појмови. Са једне стране треба да
буде низив компаније, организације или сл. Са друге стране треба да буде
кратка листа података које би прикупљао и обрађивао информациони
систем тог пословања. Навести по 5 парова (пословање – листа података), а
затим их промешати. Насумично се бирају по два пара који поделе задатке
(сваки пар решава питање које је осмислио други пар).
Ученици треба да за домаћи задатак пре часа погледају видео о Рибарском
информационом систему Црне Горе и да напишу 3 разлога за увођење овог
система.

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 9

Сет података
Сет или скуп података је скуп чињеница које су добијене систематским мерењем,
посматрањем или на неки други начин.
Примери Сет података могу представљати све дневне температуре које су на свака
два сата мерене на некој метеоролошкој станици у току године. Да би оне
могле да се употребе у различите сврхе, податку о свакој измереној
температури треба да буду придуржени подаци о времену и датуму
мерења. У случају губитка ових других података, сет података о дневним
температурама нема употребну вредност.

Сет података могу представљати нпр. слике које сними вештачки сателит
кружећи изнад Земље. Анализа ових слика нема смисла ако се не сачувају
подаци о тачним географским локацијама, времену када је снимано и др.
Ови сетови података се могу нпр. анализирати по врсти и кретању облака и
користити при временској прогнози.

Додатни Пример записа сета података Метеоролошке станице Кошутњак веб сајт
извори Републичког хидрометеоролошког завода Србије (срп.):
https://bit.ly/2CJbGk7
Активност Ако се подаци у папирном ,,црвеном” дневнику дигитализују добија се
електронска база података. Дајте пример шта чини сет података у овој бази.
Шта се добија анализом података у овој бази?

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Република Србија има инститицију Повереника за информације од јавног значаја и заштиту
података о личности, независну од других државних органа, што подразумава да Скупштина
Републике Србије на одређено време бира стручну и угледну особу која са својим тимом
сарадника чини државни орган Повереника који се стара да свим грађанима буду доступне
информације од јавног значаја и да се примењују прописи о заштита података о личности.

Један део послова Повереника се односи на то да помогне грађанима да дођу до података

који им требају, нпр. да их добију од неког министарства које их није дало грађанину који их
је тражио. Тада Повереник налаже министарству да ове податке пронађе и да их достави
грађанину. Овај део послова помаже да у јавност допру детаљи рада државних органа, да би
грађани знали шта ради држава која и постоји због својих грађана.

Повереник је настоји да спречи све случајеве када у јавност могу да допру лични подаци
грађана које су скупили државни органи или приватне фирме. Циљ су заштита приватности
грађана и коришћење података у интересу грађана.

Како је један од разлога за отварање података управо широка и лака доступност података од
јавног значаја, овај орган је изузетно заинтересован за отварање података и подстиче га.
Додатно, у надлежности овог државног органа је и заштита података о личности која мора да
буде поштована при отварању података.
Примери У нашем Закону о заштити података о личности су два главна основа за
скупљање или објављивање података о личности: да је
скупљање/објављивање прописано неким законом (када закон прописује
скупљање није потребна сагласност грађана) или да сами грађани дају
сагласност.

Ако грађани нису сигурни да ли је скупљање или објављивање података о

личности исправно, могу контактирати Повереника и питати. Тако се на сајту

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 10

 Повереника могу наћи неки од одговора на питања грађана из којих
сазнајемо да:

- Објављивање списка станара на улазу у зграду није у складу са

важећим законима и да се може урадити само ако станари дају
своју писмену сагласност за објаву њихових података, Више
информација на: https://bit.ly/2El40FA
- Да послодавац у Србији нема права да прати присуство својих
запослених на радном месту коришћењем уређаја који очитавају
биометријске податке (отисак приста или слика зенице) по важећој
правној регулативи, више информација на: https://bit.ly/2UeCFLY
Додатни https://www.poverenik.rs/sr/
извори Водич за ученике средњих школа „Имаш право да знаш“ Повереника за
информације од јавног значаја и заштиту података о личности (срп.)
https://www.pravodaznas.rs
Филм "Наша зграда" у епизоди "Информације од јавног значаја су доступне
за свакога" (срп.) https://youtu.be/fTRVZUsvJHc
Филм „Наша зграда" у епизоди "Право на приступ информацијама од јавног
значаја“ (срп.) https://youtu.be/7gz3jVnX95w
Филм „Наша зграда" у епизоди "Чување података о личности“ (срп.)
https://youtu.be/Bjtaavn4QGY
Активност Ученици дају примере када су дали истините податке о свом идентитету,
кретању, становању или сл. дали непознатим особама (нпр. објавило на
„Facebook“ и др. друштвеним мрежама на јавним профилима).
Продискутујте у разреду које су могуће последице оваквог чина.

Грађанска права и обрада података

Много је података који се генеришу са мерних уређаја, интернета ствари, научних
експеримената и др. извора који немају никакве везе са грађанима. Велика количина
података који се свакодневно скупљају путем видео надзора у продавницама, на
аутоматима са којих се подиже новац, са интернет сајтова које посећујемо и из других
извора су подаци о грађанима, њиховом кретању, понашању, активностима и др. Лични
подаци имају велику вредност за многе фирме које их могу неетички користити, терористе
или криминалце који их могу злоупотребити.

За све грађане важно је да сачувају своју приватност и онемогуће приступ личним подацима
одређеним актерима који их могу злоупотребити. Сваки грађанин треба да настоји да користи
своја законска права која му омогућавају да дâ дозволу/сагласност трећем лицу за њихово
скупљaње и да захтева да се у одређеном тренутку подаци о њему обришу. Грађани у Србији
и широм света нису у потпуности свесни негативних појава и својих права. Стога је потребно
више информисања о примерима злоупотреба, институцијама у које грађанин може имати
поверења и начинима на које се штите подаци о личности.

Приватност података је заштићена законима многих држава, а најстрожији су сада закони

држава Европске уније који су написани у складу са Општом уредбом о заштити података о
личности Европске уније који су ступили на снагу 2018 године. Ова уредба и закони у складу
са њом су направили велике проблеме у скупљању и обради података јер важе за све земље
света и све светске фирме ако скуљају податке о ЕУ грађанима, али су иницирали и
цивилизацијски корак унапред у поштовању права грађана у вези са њиховим подацима. Наш
Закон о заштити података о личности је базиран на Уставу Републике Србије и у великој мери
је усклађен са Општом уредбом о заштити података о личности Европске уније.

При отварању (јавном објављивању) података који садрже податке о личности важно је
извршити тзв. анонимизацију података, што подразумева процес обраде података у којем се

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 11

укидају све везе које би могле да укажу да се неки податак односи на одређену особу. Овим
се донекле смањује употребљивост тих сетова података за анализу, али се не угрожавају
права грађана.
Примери Подаци о здравственом стању особе (нпр. комбиноване базе података
офталмолога, зубара, снимци са дијагностичких апарата као што су
ултразвук, магнетна резонанца и др.) могу бити искоришћени од стране
осигуравајућих кућа за здравствено осигурање да промене услове
здравственог осигурања и надокнаде на штету те особе.
Покривеност камерама из радњи, за праћење саобраћаја и др. у неком
граду је таква да се данас уз ангажман стручних лица и приступ снимцима
лако може установити траса немаскиране особе којом се она кретала у току
дана. Када се ово допуни подацима о очитавању локације мобилног уређаја
ове особе, или очитавања персонализоване карте градског превоза, овај
задатак постаје још лакши.
Чак и на некој планини, ако је укључена опција праћења ГПС сигнала,
удаљени провајдер ове услуге (у Америци или Кини ако се тамо налазе
лоцирани сервери пружаоца услуге који су најчешће произвођачи мобилних
телефона нпр.) може да прати особу. Ова могућност повећава угроженост
грађана и државних интереса у ратним условима, али може неповољно да
утиче на безбедност грађана и у мирнодопским условима ако се нпр.
грађанин који је политички противник нелегално прати од стране
тоталитарних режима.
Подаци које грађани, а посебно малолетници, о себи неселективно деле на
отвореним профилима и друштвеним мрежема: „Facebook“, „LinkedIn“,
„Tublr“и др. могу их довести у велике неприлике па чак и ситуације у којима
им живот може бити угрожен.

Додатни Филм о злоупотреби приватности података (енг.) „Пицерија „Велики брат““

извори https://youtu.be/RNJl9EEcsoE
Филм о злоупотреби приватности података (срп.) „Пицерија „Велики брат““
https://youtu.be/6--p4Q2WYZ4
Филм „Чувајте Ваше податке“ (срб.) https://bit.ly/2EFO16n
Видео запис „Колико коштају наши подаци о личности“
https://bit.ly/2GTUdtD
Активност Дискусија о томе шта је предострожно понашање када су ученици онлајн
ради очувања безбедности:
1. Да ли имате озбиљну сигурносну лозинку за своје налоге на
друштвеним мрежама? Да ли је олако дајете другима? Шта се може
десити ако неко други уђе у Ваш профил на некој друштвеној
мрежи?
2. Шта радите ако се појави неки проблем у комуникацији на
интернету - нпр. ако Вам нека особа тражи личне податке или
податке о Вашим родитељима? Да ли верујете да се иза профила
увек налазе особе са ликом каквим се представљају?
3. Да ли са родитељима и наставницима делите своје сумње и
проблеме у комуникацији на интернету? Да ли знате да постоји
одељење полиције у Србији које се бави високотехнолошким
криминалом којем можете пријавити сумње на злоупотребу својих
података или сумње у неке друге опасности којима сте изложени на
интернету? Да ли знате да се можете обрадити Поверенику за
јавност информација и заштиту података о личности ако сумњате да
неко без Ваше дозволе скупља и користи Ваше податке или је
податке које је скупио о Вама за неку сврху употребио и у друге
сврхе?
Продискутујте на ову тему у групи или пред целим одељењем.

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 12

Отворени подаци
Отворени подаци су јавно доступни подаци (најбоље је када су објављени јавно на
интернету), којима може свако да приступи и да их користи без надокнаде, чак и да их даље
објављује. Да би у ово време рачунарских технологија били искористиви, важно је да буду
машински читљиви.

Подаци који су примарно прикупљени за неку сврху могу се искористити и у неке друге сврхе.
Отворени подаци су јавно објављени подаци који су скупљени у неке сврхе и за исте
коришћени од стране организације или особе која их је прикупила. Када се јавно објављују
тада неко ко је заинтересован може да их обради у сврхе за које нису прикупљени и тиме
повећа корист од њиховог прикупљања.
Примери Базе података које је могуће преузети у ексел фајловима Републичког
завода за статистику дају многе податке о привреди и друштву у Србији, уз
доступне визуелизације већину сетова података, више информација на:
https://bit.ly/2Vyyhrz

Један сет података који се може прузети са ових база су подаци о томе
колико грађани Србије учествују у интернет трговини са
https://bit.ly/2UfpJ8u а из визуелизације се види да постоји узлазни тренд у
овој области.

Други пример са овог портала су подаци о спољнотрговинској робној

размени из којих се могу видети осцилације у вредности увоза и извоза у
десетак претходних година на https://bit.ly/2GTUyMV

Додатни Видео „Истиномер: Зашто су нам потребни отворени подаци“ (срп.)

извори https://youtu.be/FNlfSNauKsA
„Open Data Handbook: Što su otvoreni podaci?“ (хрв.) https://bit.ly/2GSvCFS
Видео „What Will You Discover with Open Data?“ (енг.)
https://youtu.be/SpOD0ab1T8A

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 13

Активност Пронађите три веб странице где су објављени отворени подаци, на српском
или неком другом језику и продискутујте који сетови података су вама
интересантни и зашто.

Отварање података
„Отварање података“ тј. јавно објављивање података у машински читљивом облику (који
омогућава електронску обраду) се врши да би се обезбедило њихово вишеструко
коришћење. Државе отварају податке и из још једног важног разлога: да обезбеде
„транспарентност јавне управе“ тј. да обезбеде да се грађани информишу о функционисању
државе на систематски начин.

Процењено је да се отварањем података може остварити и економска добит јер се

доступношћу отворених података стварају додатни услови за развој иновација и привредних
грана за које су доступни отворени подаци. Тако се у „Политици отворених подака Републике
Хрватске“ тврди: „Осигуравањем њихове доступности за кориштење у комерцијалне или
некомерцијалне сврхе, примјерице путем развоја апликација, обраде и прераде података за
знанствена и друга истраживања, повезивања различитих база података, ствара се знатна
додатна друштвена и господарска вриједност, искориштавају постојећи потенцијали те јача
транспарентност јавног сектора и смањује ризик од корупције. Отворени подаци омогућују
стварање компетитивних предности, развој иновација и нових радних мјеста будући да ће,
према процјенама ЕУ, тржиште отворених податка у 2020. износити најмање 75,7 милијарди
еура и отворити могућност новог запошљавања 25.000 људи. За Републику Хрватску, ЕУ
процјењује у 2020. отварање до 1.000 нових радних мјеста, а вриједност тржишта процјењује
се на 186 милијуна еура.“ (Извор: https://bit.ly/2GQNhO1)

Република Србија има велики напредак у отварању податак јер је њен индекс отворених
података на првом месту у региону и 41. на листи свих чланица Уједињених нација. (Извор:
https://bit.ly/2EGDPKP).

Јавно објављени подаци се најчешће дају на коришћење без икакве накнаде, али онај ко их
користи може наплаћивати нпр. инсталацију веб или телефонске апликације која користи
отворене податке или резултате истраживања на основу података за неког приватног
клијента. Ипак, већина примена је отворена и много их је бесплатних за крајњег корисника.

У отварању података се мора пазити да не дође до објаве тајних или личних података као што
су нпр. војне тајне или лични подаци, јер се тиме могу угрозити сигурност државе или неких
особа.

Примери Отварање података у Србији – државни портал отворених података:

https://data.gov.rs/sr/discover/

Пример за потенцијале примене отворених података је пројекат

аутоматског мониторинга квалитета ваздуха у Србији
http://www.amskv.sepa.gov.rs где се у реалном времену и 30 дана уназад
могу преузети подаци о квалитету ваздуха и погледати њихов графички
приказ. Овај пројекат би у смислу отварања података могао да се побољша
нпр. тако што би се дали сетови података за лако преузимањевише месеци
и година уназад и тако што би се омогућило аитоматско преузимање ових
података за све заинтересоване (нпр. путем апликација у које би били
уграђивани подаци).

Више примера можете наћи у веб чланцима:

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 14

 Стартит: “Како креативно употребити отворене податке за унапређење
заједнице?”(срп.) https://bit.ly/2C1dhlU

PC Press „Српско море отворених података“ (срп.)https://bit.ly/2Fo7hpT

Додатни Видео „ЦРТА: Otvoreni podaci u Srbiji“ (срп.) https://youtu.be/eIka_e0c-1k

извори Глобални индекс отварања података (по државама) (енг.)
https://index.okfn.org/place/
Активност Ученици анализирају линкове и таксативно наводе 3 разлога за отварање
података и једном реченицом објашњавају који је из њихове перспективе
најважнији и зашто: https://index.okfn.org/methodology/

Портали отворених података

Државе и државне институције широм света су велики прикупљивачи података који могу бити
вишекратно искоришћени. Државе су зарад добробити својих грађана заинтересоване да се
подаци које су прикупиле што више искористе, за разлику од неких фирми које своје податке
чувају да би себи обезбедиле предност на тржишту (иако има и фирми које налазе интерес у
отварању података). Зато су највећи портали на којима се објављују отворени подаци
државни портали, портали међународних организација и портали великих државних
институција.

Ови портали често осим сетова отворених података објављују и АПИ-је, и примере
визуелизација података.
Примери Портал отворених података Европске уније (вишејезичан)
https://bit.ly/2tKHwcg
Портал отворених података САД (енг) https://www.data.gov/
Портал отворених података Индије (енг) https://data.gov.in
Портал отворених података Националне свемирске агенције САД НАСА
(енг.) https://go.nasa.gov/2NEk1e8
Додатни Глобални индекс отварања података (по државама):
извори https://index.okfn.org/place/
Активност Дискусија на тему: Поглед у будућност: Шта мислите, како ће изгледати
портали отворених података у будућности? Шта бисте волели да видите као
иновацију која може олакшати употребу ових података? Шта мислите која
занимања, знања и вештине ће бити тражене у овој области?

За почетак или крај дискусије наставник може да искористи следећи видео

„TED: Tim Berners-Lee: The next Web of open, linked data“ (енг.)
https://youtu.be/OM6XIICm_qo

Формати отворених података

Формати отворених података су исти као и формати података, али је важно је да се омогући
да ове податке користе и апликације и да их за обраду може искористити што више људи, без
ограничења набавке скупих програма који имају ексклузивне лиценце за неке формате.

Подсетимо се: назив сваке датотеке је тачком раздвојен од скраћенице за назив формата у
којем су подаци датотеке. Датотека “ja.doc“ има назив „ја“ и формат „doc“ који лаику само
указује на то у којем програму може да се „отвори“ или направи датотека (то је у овом случају

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 15

„Microsoft Word” или неки сличан програм), али стручњаку казује да је то датотека која је
направљена по строго прописаним стандардима који за овај тип датотеке и стручњак на
основу познавања ових стандарда може чак да направи програм за читање ове датотеке.

Формати датотека за чување нумеричких и текстуалних података најчешће заступљени на

порталима отворених података су формат компаније Microsoft „Xlsx“ и отворени „ods“ – оба
су базирана на XML стандарду и оба се могу читати и обрађивати алатима MS Excel или Apache
OpenOffice Calc (и многим другим). За чување података о географској локацији користи се XML
варијанта „КML“ која је оригинално направљена за „Google Earth“. За чување сликовних
података користе се формати слика.

Све чешће се на отвореним порталима могу наћи и нумерички и текстуални подаци у „JSON”
формату који је такође отворени формат који је и машински и људски читљив, који се често
користи за пренос података од клијента до сервера у веб апликацијама. За гео податке постоји
„geoJSON”.

Примери На Порталу отворених података Ирске се приступом страни

https://data.gov.ie/dataset може са леве стране видети у којим су све
форматима подаци. Заступљени су формати JSON, PX (формат за слике тј.
податке који се састоје од слика), CSV, TXT (обични текстуални формат), KML
и други.

Додатни Веб сајт са много примера за формате датотека (енг.) https://www.file-

извори extensions.org
Активност Погледајте који у којим су форматима отворени подаци на Порталу
отворених података Републике Србије и набројте бар 5 формата на које сте
наишли када сте проучавали портал.

Машински читљиви подаци

Подаци могу бити тако форматирани да могу бити само људима читљиви и разумљиви или
да буду машински читљиви и разумљиви. За рачунарску обраду података неопходно је да
буду машински читљиви тј. да буду јасно дефинисани и добро форматирани да би могао да
их чита и обрађује рачунар.

Машински читљиви подаци су део неких већих сетова података смештених у базе података.
Неки машински читљиви подаци се одмах, на извору, генеришу као такви – нпр. када се
аутоматски очитава температура ваздуха на неком дигиталном мерном уређају и шаље
посредством интернета податак о измереној вредности да се упише у базу података која је
удаљена и километрима од места мерења. Други машински подаци морају да се претворе у
машинске, јер на извору нису били у таквом облику или добро форматирани.

Примери Пример податка који није машински читљив:

„Удаљеност Београда до Краљева је 190km, Чачак је удаљен 136km од
Београда, а Ниш 236km.“ Ове податке човек лако чита и разуме, али
смештени у реченицу су нечитљиви за рачунар (иако се може очекивати да
се са напретком рачунарских технологија превазиђе ово ограничење).

Пример машински читљивих података:

Удаљеност (у km) Краљево Чачак Ниш
Београд 190 136 236
Табела удаљености

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 16

 На основу података у табели удаљености је лако написати програм који ће
увести податке из табеле и обрадити их како желимо нпр. наћи који је од
наведених градова најближи Београду, док за сет података исказаних
реченицом не можемо рећи да су „машински читљиви“ и самим тим их није
могуће искористити да се обрађују рачунарем, осим ако се не припреме
тј.ако се од реченице ови подаци претворе у већ приказану табелу.

Додатни Википедијин чланак о машински читљивим подацима (енг.)

извори https://en.wikipedia.org/wiki/Machine-readable_data

Примери машински читљивих података блога „Simplicable“ (енг.)

https://bit.ly/2BXmUC4

Активност Ученици треба да продискутују разлику између биометријског пасоша са

чипом и пасоша без чипа: који је машински читљив, које су добре стране
машински читљивог, како се утврђује идентитет носиоца пасоша када нема
чип, које су лоше стране пасоша са чипом.

Метаподаци
Метаподаци су подаци о подацима. Kада се скупљају подаци, често се скупљају и подаци o
околностима под којима су скупљени ти подаци, јер су потребни да би се пратило
функционисање неких система или да би се обезбедио њихов рад. У последње време се све
више скупљају метаподаци и без техничких потреба јер се испоставило да могу бити
кориснији за анализу и од самих података.
Примери Када се шаље СМС порука, сам садржај ове поруке је податак, а мета подаци
су нпр. број знакова које порука има, ко је пошиљалац и ко је прималац
поруке. Без метаподатка о примаоцу и пошиљаоцу, телекомуникациона
компанија не би могла да испоручи поруку, а без чувања ових података не би
могла да наплати њен пренос. Телекомуникациона компанија не би смела да
“чита” поруке, али ако увид у метаподатке није законски решен нпр. неки
радник телекомуникационе компаније који је велики обожаваоц неког
познатог глумца би имао право да гледа коме све глумац који користи услуге
овог телекомуникационог оператера шаље СМСове и од кога их прима, што
није ништа мање угрожавање приватности него што је и само читање порука.

Сваки корисник мобилне телефоније се прати по нивоу сигнала у домету

базне станице у чијој близини се налази, тј. за коју базну станицу је најјачи
његов сигнал, да би преко те базне станице могли да се усмеравају
телефонски позиви ка њему. То је метаподатак потребан ради техничког
функционисања система, а који се редовно бележи код провајдера, на
основу којег је могуће пратити кретање сваке индивидуе која носи са собом
укључени мобилни телефон. Ово је могуће искористити у законом
дозвољене и по друштво корисне сврхе када се нпр. по налогу државног
тужиоца тражи од телекомуникационих оператера извештај ко је све био у
домету неке базне станице у време када је на њеној територији убијена
нека особа, на основу које полиција може направити списак осумњичених
особа. Нажалост, злонамерне особе могу доћи у посед ових података да би
противзаконито пратиле особе. Зато наш Закон о заштити података о
личности строго прописује после којег времена су телекомуникациони
оператери дужни да трајно обришу овакве податке из система, у

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 17

 временском року који омогућава и да се одрже услови за техничко
функционисање система а и који омогућава државним органима да
потражују податке од значаја за безбедност и добро функционисање
државе.
Додатни Википедијин чланак о метаподацима (срп.) https://bit.ly/2SvJK9j
извори Филм “Добри Американац” о програму ThinThread америчке Националне
сигурносне агенције (енг. “NSA“) који је био намењен прикупљању
метаподатака – ,,података о подацима” за који се тврди да је могао
спречити догађај од 11. септембра 2001, да су подаци скупљени у програму
озбиљно схваћени и да се по њима поступало (овај програм је сада већ
основа рада једне од светских најмоћнијих државних безбедносних
агенција).
Активност Наведите шта све могу бити метаподаци које памти ваш мобилни телефон
када се снима његовом камером. Продискутујте да ли за Вас ови
метаподаци имају вредност и вреди ли их чувати?

Професије у вези са подацима

Данас су врло тражене и плаћене професије везане за скупљање података, администрацију
база података, анализу података и др. Неке од ових професија су постојале и пре двадесетак
година али су доживеле експанзију, а неке тек сада настају и нове ће настајати. Постоји велика
потреба за овим кадровима на светском нивоу, и недостатак квалификоване радне снаге, па
су и плате за ове стручњаке високе.

Oсобе које намеравају да раде или раде у овим професијама треба да имају позитиван став
према целоживотном учењу и буду спремне на континурирани професионални развој јер
знања у облaсти информациниoх технологија брзо застаревају. Додатно, дешава се да
високошколске институције које образују овај кадар недовољно брзо осавремењују своје
студијске програме па је ради боље интеграције на тржиште рада потребно стећи висок
степен самосталности у учењу. С обзиром да се трендови у развоју технологије прво појављују
у земљама енглеског говорног подручја, неопходно је познавање овог језика како би се учило
у онлајн окружењу. Нпр. светски познати универзитети нуде онлајн курсеве и сертификате за
њих преко „Coursera“ или „EdX“ платформи за електронско учење. . Неке ИКТ фирме нуде и
предавања и индустријске сертификате из ове области („Oracle“, „Microsoft“, Мајкрософт и
др.).

Примери Конструктор базе података је задужен/задужена да у сарадњи са

стручним лицима за област података који се чувају у бази осмишљава које
све податке треба да чува база и у ком облику (текст, цифра, аудио запис,
слика и др.), и какве све везе треба да постоје између података.

Администратор базе података је задужен/задужена да редовно одржава

базе (ажурира софтвер, даје или укида приступ бази за лица која раде у
фирми и др.) и врши извлачење података.

Обрађивач података је задужен/задужена да на основу извода података из

базе изврши анализу.

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 18

 Како су базе података део информациних система којима се и скупљају
подаци, програмери и администратори сервера су особе потребне да би
се одржавале базе података као део система.
Додатни Портал Coursera Data Science (енг.) https://bit.ly/1JCp06T
извори Портал Udemy Data and Analytics (енг.) https://bit.ly/2GRnKnP
Портал EdX Data Science (енг.) https://bit.ly/2NCqeqH
Oracle Academy i Oracle sertifikati https://education.oracle.com/training-by-
product , https://bit.ly/2EDxOPd
Microsoft sertifikati https://bit.ly/2NDlfJC
Активност Пронађите актуелне огласе за посао за професије у вези са подацима. Овај
задатак се може проширити анализом детаља огласа, која је позиција, која
се знања траже, ако се тражи познавање језика SQL, или језика R, бар да се
укратко на нету пронађе реченица или две о том језику, или другом
софтверском алату чије се познавање тражи огласом за посао. Отворити
дискусију која занимања коме од ученика изгледају најпримамљивија, шта
је то што их привлачи..

Визуaлизација отворених података

Визуализација података помаже човеку да разуме податке који су представљени сликом. Циљ
визуализације података (било да су то отворени подаци или не) је да једноставно и ефектно
преносе корисницима сложене информације.

Визуализација се фокусира на технике представљања података у облику слике да би се

олакшало приказивање резултата анализе и разумевање основних образаца, било да се ради
о приказу резултата научног истраживања за научнике из те струке, приказу обраде
компанијских података за потребе доносиоца одлука у тој компанији или приказу обраде
резултата националног пописа тако да буде размљив свим грађанима.

Сликовни прикази резултата обраде података могу бити у облику „питице“ или „крофне“,
линије у X-Y систему, стубаца, „дрвета“, мапе и др.

За визуaлизацију података се могу користити и алати за израду слике „chart“ у алату Microsoft
Office или Apache OpenOffice, а постоје и специјализовани софтвери за ову сврху од којих је
Tablеau најпознатији.

Примери Видео Визуaлизација ваздушног саобраћаја у Европи (енг.)

https://bit.ly/2IJ67Zh
Визуaлизација предвиђања броја година живота за становнике ЕУ држава
(мапа, енг.)
https://bit.ly/2EnRHbs
Визуализација пораста производње нуклеарне енергије у Индији од 2010.
до 2016. године (график, енг.)
https://bit.ly/2EkmuGa
Интерактивни алат о потрошњи јавног буџета по ставкама у земљама ЕУ
(вишејезично)
https://bit.ly/2wxti05
Додатни Веб страна о визуализацији података на блогу https://bit.ly/2UaijUc
извори Видео „Centre for Teaching, Learning and Technology, University of British
Columbia: What is Data Visualization?“ (енг.) https://youtu.be/YaGqOPxHFkc
Текст: ,,Шта је визуализација података?”
http://opendata.mpn.gov.rs/konkurs/vizualizacija.html

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 19

Активност Пронађите по један пример за сваки од ових типова визуелизације
података: временска серија (енг. time-series), статистичка расподела (енг.
statistical distributions), мапа (енг. maps), хијерархијски приказ (енг.
Hierarchies) и мрежа (енг. networking”).

Инфографик
Инфографик је комбинација слике и текста који у форми „сликовнице“ преноси информацију
гледаоцу, као причу која својим дизајном и текстом треба да га заинтересује. Инфографик
може бити у форми постера, бенера за веб (једне JPG слике или анимиране GIF слике нпр.),
видеа или неког другог облика за приказ покретних и непокретних слика са текстом.

Инфографик је врло погодан за приказ обрађених сетова података људима који нису експерти
за ту област, јер поједостављено, и на интересантан начин за дату циљну групу, приказује
закључке и резултате обраде података .

Инфографик се може направити у било ком алату за приказ слика са текстом нпр. у алату Adobe
Photoshop при чему се може припремити постер добарог квалитета. За постере који не морају
бити високог квалитета се могу користити Microsoft PowerPoint у који се увозе слике
направљене у програмима за обраду података као што су „Tableau“ или „R“, Microsoft Excell
или Apache Open Office. Постоје и специјализовани веб базирани алати који омогућавају и
делимичну обраду података и дизајн.

Примери Инфографик о сиромаштву у Србији https://bit.ly/2GTZ1iF

Инфографик у виду мапе о минималним зарадама у Србији у поређењу са
неким земљама у Европи https://bit.ly/2SxOwTO
Инфографик о коришћењу платних картица у Србији https://bit.ly/2XsubTD
Инфографик о статусу породичних фирми у Србији https://bit.ly/2TrqP3S
Инфографик о навикама грађана Србије у исхрани и физичкој активности
https://bit.ly/2TtpYj4
Интерактивни инфографик
https://ec.europa.eu/eurostat/cache/infographs/youth/index_en.html
Додатни Блог Истока Павловића: Како направити добар инфографик (срп.)
извори https://bit.ly/2H89nLi
Википедијин чланак о инфографицима (енг) https://bit.ly/1hirzlx
Еволуција инфографика (енг.) https://bit.ly/2ecOxxL
Introduction to Information Design Visualizing Information for Advocacy (енг.)
https://backspace.com/infodesign.pdf
Активност Учествујте у наградном такмичењу ученика за најбољи инфографик у оквиру
Пројекта ,,Oтворени подаци – отворене могућности”.

Отворено образовање у Србији: Настава о отвореним подацима 20