Predmet: Teorija saobraćajnog toka

SEMINARSKI RAD

Tema:
Osvnovne veličine saobraćajnog toka
 Teorija saobraćajnog toka

Sadržaj:
Uvod...........................................................................................................................................3

Protok vozila (q)........................................................................................................................4

Gustina saobraćajnog toka (g).................................................................................................5

Brzina saobraćajnog toka (V)..................................................................................................6

Vreme putovanja vozila u toku (t)...........................................................................................8

Jedinično vreme putovanja vozila u toku (tm).......................................................................9

Vremenski interval sleđenja vozila u toku (th)......................................................................9

Prostorno rastojanje vozila u toku (Sh)................................................................................10

Zaključak.................................................................................................................................11

Literatura:...............................................................................................................................12

2
 Teorija saobraćajnog toka

Uvod

Osnovni pokazatelji saobraćajnog toka služe za opisivanje saobraćajnih tokova i

zakonitosti kretanja motornih vozila, odnosno saobraćajnih tokova na drumskim
saobraćajnicama.

Saobraćajni tok može biti homogen (sastavljen od iste vrste automobila koji imaju iste
karakteristike), što je teoretska kategorija, jer je uvek heterogen (sastavljen od PA, BUS, TV,
MC, ZV i slično).

Pod pojmom saobraćajni tok se podrazumeva istovremeno kretanje više vozila na putu
u određenom poretku. Osnovna razlika u uslovima kretanja pojedinačnog vozila i kretanja
vozila u saobraćajnom toku je što na kretanje pojedinačnog vozila u toku deluje i medjusobna
interakcija vozila. U relevantne pokazatelje za opisivanje saobraćajnih tokova spadaju:

- Protok vozila (q);

- Gustina saobraćajnog toka (g);
- Brzina saobraćajnog toka (V).
- Vreme putovanja vozila u toku (t);
- Jedinično vreme putovanja vozila u toku (tm);
- Vremenski interval sleđenja vozila u toku (th);
- Prostorno rastojanje vozila u toku (Sh).

Osnovni parametri omogućavaju uspostavljanje relacija u uslovima idealnog toka, dok

se ostali parametri osobenosti saobraćajnog toka gde spadaju: rastojanje, složenost toka,
merodavni protok i drugi, uključuju kada se opisuju relacije u realnim tokovima.

Postoje dva metoda merenja parametara saobraćajnog toka i to su:

- Veličine u tački dobijene na jednoj lokaciji duž deonice puta. Ova lokacija ili tačka
je predstavljena jednom linijom koja je postavljena okomito na pravac puta i
jednaka širini puta;

3
 Teorija saobraćajnog toka

- Veličine na deonici dobijene između dve lokacije na putu. Udaljenost lokacija je

predstavljena dužinom dx i određuje dužinu deonice.

Podaci se dobijaju na više načina:

1. Posmatranjem na terenu, koje obavljaju pojedinci manuelno;

2. Korišćenjem video snimaka;
3. Korišćenjem daljinskih detektorskih uređaja.

Protok vozila (q)

Protok vozila podrazumeva broj vozila koja prođu kroz posmatrani presek
saobraćajnice u jednom ili oba smera. Zavisno od prostora posmatranja razlikujemo protok
vozila na preseku puta i protok vozila na odseku ili deonici puta (odsek je deo puta sa svojim
tehničko-eksploatacionim karakteristikama, po pravilu manji od saobraćajne deonice ili
jednak istoj).

Protok vozila na preseku puta predstavlja protok koji se ostvaruje na tom preseku u
jedinici vremena.

Slika 1. Protok vozila na preseku puta

Protok vozila na odseku ili deonici predstavlja aritmetičku sredinu protoka na n

preseka na odseku ili deonici puta.

4
 Teorija saobraćajnog toka

Slika 2. Protok vozila na odseku ili deonici puta

Osnovna jedinica za iskazivanje protoka je broj vozila na čas (voz/h). U praksi se

koriste i veće vremenske jedinice od jednog časa, kao što je vozila na dan (voz/24h), ali i
manje vremenske jedinice od jednog časa kao što je vozila na 15 minuta ili 5 minuta
(voz/15min, voz/5min).

Osnovni simbol za protok vozila je q, a koriste se i drugi simboli kao što su:

- PGDS – Prosečan godišnji dnevni saobraćaj;

- PDS – Prosečan dnevni saobraćaj;
- DS – Dnevni saobraćaj.

Protok vozila je broj jednakih voznih jedinica u jednom jednosmernom nizu koji prođu
kroz posmatrani presek puta u jedinici vremena. U praksi se često za protok koriste termini
veličina toka i intezitet toka. Zavisno od potrebe postoje različiti načini prikazivanja analiza
protoka, a to su:

- Tabelaran prikaz;
- Grafički prikaz;
- Šematski prikaz.

Gustina saobraćajnog toka (g)

Gustina saobraćajnog toka podrazumeva broj vozila koja se zateknu na jedinici dužine
puta, po saobraćajnoj traci, po smerovima i u oba smera dvosmerne saobraćajnice. Ovaj
pojam je prostorno vezan za deonicu ili odsek puta, a vremenski za trenutno stanje.

U praksi zavisno od vremenskog perioda posmatranja gustina saobraćajnog toka predstavlja:

- Broj vozila po jedinici dužine posmatranog odseka u trenutku posmatranja

5
 Teorija saobraćajnog toka

(g = N / S), N je broj vozila na putu u određenom trenutku, a S dužina odseka u

kilometrima.
- Broj vozila po jedinici dužine posmatranog odseka kao aritmetička sredina m –
trenutnih posmatranja u nekom vremenskom periodu T (T = m * t), t je vremenski
interval između uzastopnih posmatranja gustine.

Osnovna jedinica za iskazivanje gustine saobraćajnog toka je broj vozila po jednom

kilometru (voz/km). Osnovni simbol je g.

Gustina predstavlja jedan od najvažnijih parametara, jer se njom pokazuje interakcija i

uslovi kretanja vozila u toku.

Brzina saobraćajnog toka (V)

Brzina saobraćajnog toka podrazumeva srednju vrednost brzina svih vozila koja čine
saobraćajni tok. U teoriji saobraćajnog toka uspostavljena su dva pojma kao odgovarajuće
srednje brzine, u odnosu na prostor i u odnosu na vreme.

- Srednja prostorna brzina saobraćajnog toka je analogna gustini prostorno vezana

za odsek puta, a vremenski za vremenski trenutak;
- Srednja vremenska brzina saobraćajnog toka je analogno protoku prostorno vezana
za presek puta, a vremenski za period posmatranja.

Srednja prostoran brzina saobraćajnog toka (naziva se i srednja trenutna brzina)

predstavlja aritmetičku sredinu trenutnih brzina svih vozila u saobraćajnom toku na
posmatranom odseku puta. Oznaka je Vs, jedinica je kilometara na čas (km/h), a merenje
srednje prostorne brzine se u literaturi naziva trenutno merenje.

Srednja vremenska brzina saobraćajnog toka predstavlja aritmetičku sredinu brzina

svih vozila u saobraćajnom toku koja prolaze posmatrani presek puta, u određenom periodu
vremena. Oznaka je Vt, jedinica je kilometara na sat (km/h), a merenje srednje vremeske
brzine se u literaturi naziva lokalno merenje ili posmatranje.

Zavisno od uslova koji vladaju u saobraćajnom toku i na stepen interakcijskog

delovanja, srednja prostorna i vremenska brzina saobraćajnog toka dobijaju nazive koji su
značajni za praksu:
6
 Teorija saobraćajnog toka

- Brzina slobodnog toka;

- Brzina normalnog toka;
- Brzina zasićenog toka;
- Brzina forsiranog toka.

Slika 3. Specifični uslovi kretanja vozila u toku

Brzina slobodnog toka je vezana za slobodni tok i podrazumeva da se sva vozila u

toku na posmatranom odseku kreću u identičnim ili uslovima kretanja koji odgovaraju
kretanju pojedinačnog vozila na tom odseku. Oznake srednje vremenske i prostorne brzine
slobodnog toka su Vt(sl) i Vs(sl).

Brzina normalnog toka vezana je za stabilan, polustabilan i nestabian saobraćajni tok u

kome na uslove kretanja vozila deluje i interakcija između vozila u toku. Oznake srednje
vremenske i prostorne brzine normalnog toka su Vt i Vs.

Brzina zasićenog toka ili brzina pri kapacitetu vezana je za zasićen tok u kome se sva
vozila kreću uz potpuno ili približno potpuno delovanje interakcije između vozila u toku. U
uslovima zasićenog toka sva vozila se kreću približno istom brzinom (Vzt) pa ne postoji
razlika između srednje prostorne i vremenske brzine saobraćajnog toka, već važi jednakost.

Brzina forsiranog toka je vezana za forsiran, odnosno prinudni tok, gde se vozila kreću
približno istom brzinom koja oscilira između vrednosti Vzt i 0, za ovaj slučaj važi
nejednakost, odnosno Vf < Vzt.

7
 Teorija saobraćajnog toka

Za utvrđivanje srednje prostorne brzine neophodno je meriti trenutne brzine svih

vozila u saobraćajnom toku na posmatranoj deonici puta. Do tih podataka je moguće doći
merenjem sa zemlje i merenjem iz vazduha uz pomoć tehničkih uređaja za merenje brzine.
Ovakav način merenja brzine predstavlja složen i skup postupak, zbog toga se pojavila
potreba za pronalaženjem jednostavnijih rešenja za određivanje vrednosti srednje prostorne
brzine saobraćajnog toka.

Neka od jednostavnijih rešenja su:

- Utvrđivanje srednje prostorne brzine na bazi lokalnih merenja;

- Utvrđivanje srednje prostorne brzine na osnovu srednje vremenske brzine i
standardnog odstupanja brzina vozila izmerenih na preseku;
- Utvrđivanje srednje prostorne brzine na bazi merenja pomoću pokretnog
posmatrača.

Vreme putovanja vozila u toku (t)

Vreme putovanja kao pokazatelje saobraćajnog toka predstavlja srednju vrednost

vremena putovanja svih vozila posmatranog toka preko posmatranog odseka puta. Osnovni
simbol za iskazivanje vremena putovanja je t, a osnovna jedinica je minut, takođe se koriste i
sekund ili čas.

U uslovima realnog saobraćajnog toka, vreme putovanja je zbir prosečnog vremena

vožnje i prosečnoh vremenskih gubitaka koji se javljaju usled zastoja na posmatranom odseku
puta.

t̅ = t̅ v + d̅

t̅ - Srednja vrednost vremena putovanja svih vozila u saobraćajnom toku;

t̅ v - Vreme vožnje u saobraćajnom toku;

d̅ - Ukupni vremenski gubici u saobraćajnom toku.

Na osnovu ovog parametra vidi se uticaj putnih i saobraćajnih karakteristika

posmatrane deonice.

8
 Teorija saobraćajnog toka

Jedinično vreme putovanja vozila u toku (tm)

Jedinično vreme putovanja vozila u toku predstavlja srednju vrednost vremena svih
vozila posmatranog toka koje je potrebno da se pređe jedinica rastojanja (1 kilometar)
posmatranog odseka puta.

Osnovni simbol za jedinično vreme putovanja vozila u toku je tm, a osnovna jedinica
je minuta po kilometru (min/km).

Ovaj parametar saobraćajnog toka može se izračunati na osnovu sledeće formule:

t̅ m = t̅ / s

gde je:

- t̅ m - Jedinično vreme putovanja vozila u toku;

- t̅ - Srednja vrednost vremena putovanja;
- s - Dužina odseka u kilometrima.

Vremenski interval sleđenja vozila u toku (th)

Vremenski interval sleđenja vozila u toku kao parametar pokazuje vreme između prolaska
čela dva uzastopna vozila kroz presek posmatranog odseka puta. U zavisnosti od načina
posmatranja toka u odnosu na vreme i prostor razlikujemo:

1. Interval sleđenja pojedinično za N broj vozila koja u periodu vremena T prođu

posmatrani presek puta;

9
 Teorija saobraćajnog toka

2. Srednju vrednost intervala sleđenja na posmatranom preseku puta za N broj vozila u

vremenu T.

Osnovni simbol za vremenski interval sleđenja vozila u toku je th, a osnovna jedinica je
sekunda (s).

Ovaj parametar ima veliki značaj za opisivanje uslova saobraćajnog toka i često
predstavlja reper kvaliteta saobraćajnog toka.

U praksi se koristi kritični interval sleđenja vozila prilikom proračuna kapaciteta

rskrsnice. Kritični interval sleđenja predstavlja minimalni interval sleđenja u glavnom toku
koji omogućava jednom vozilu iz sporednog toka prolazak kroz središte raskrsnice.

Kritični interval sleđenja ako vozilo skreće levo sa sporednog prilaza je 7.1s, a ako skreće
desno kritični interval sleđenja iznosi 6.2s, ako se radi o dvotračnim napojnim deonicama.

Prostorno rastojanje vozila u toku (Sh)

Prostorno rastojanje vozila u toku predstavlja prostorni razmak između čela dva
uzastopna vozila u toku na posmatranom odseku puta. Osnovni simbol je Sh, a osnovna
jedinica kojom se pokazuje rastojanje je metar (m).

U zavisnosti od načina posmatranja toka u odnosu na vreme i prostor razlikujemo:

1. Pojedinčna rastojanja između uzastopnih vozila u saobraćajnom toku koja su se našla

u određenom trenutku na posmatranom odseku;
2. Srednja vrednost trenutnih rastojanja između svih vozila u toku koja su se našla u
određenom trenutku na posmatranom odseku.

Parametar prostornog rastojanja vozila u saobraćajnom toku pogodan je za definisanje

matematičkih modela za opisivanje saobraćajnih tokov, a koristan je i za opisivanje
interakcije između vozila u tokovima.

10
 Teorija saobraćajnog toka

Zaključak

U okviru osnovnih veličina saobraćajnog toka nalazi se sedam parametara. Od tih

sedam parametara, tri se izdvajaju kao glavni pokazatelji saobraćajnog toka i to su:

- Protok saobraćajnog toka;

- Gustina saobraćajnog toka;
- Brzina saobraćajnog toka.

Međusobna zavisnost ovih parametara pokazuje sledeće:

1. Ako brzina raste, protok i gustina su jednaki 0;

2. Ako brzina opada protok i gustina rastu;
3. Ako je brzina jednaka 0, onda je i protok jedank 0, a gustina je maksimalna.

Svaki od parametara je bitan za opisivanje saobraćajnih tokova, a to omogućava

utvrđivanje zakonitosti kretanja motornih vozila na saobraćajnicama, kao i određivanje
kapaciteta saobraćajnica. Na osnovu parametara saobraćajnog toka takođe se može vršiti
poređenje opterećenja dva puta ili dve deonice. Kapacitet saobraćajnice se obeležava sa C i
zavisi od nagiba, horizontalne signalizacije, bočnih smetnji i slično. Na osnovu međusobnog
odnosa protoka i kapaciteta dobija se nivo usluge saobraćajnog toka.

11
 Teorija saobraćajnog toka

Literatura:

[1] Ljubiša Kuzović, Vuk Bogdanović; ,,Teorija saobraćajnog toka“, Fakultet za ekonomiju i
inženjerski menadžment u Novom Sadu.

[2] https://nastava.sf.bg.ac.rs/enrol/index.php?id=138

[3] https://www.tehnikum.edu.rs/predmeti/tst_predavanja.pdf

12