Professional Documents
Culture Documents
ПРВИ И ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК
ПРВИ И ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК
Узрок
Повод Догађај Последица
Све тежи живот
Сеча кнезова Први српски устанак почетак ослобађања
под турском
од турске власти
влашћу
Почетком 19. века положај Срба у Турском царству постајао је све тежи. Срби су били
прогањани и убијани, а њихове куће спаљиване. Срби почињу да припремају устанак,
међутим Турци то откривају и спречавају устанак убијањем угледних Срба, тај догађај је
познат под називом Сеча кнезова.
Хајдуци и виђенији Срби се састају у селу Орашац, где доносе одлуку да се подигне Први
српски устанак. За вођу устанака је изабран Ђорђе Петровић. Турци су га звали
Карађорђе, што је на турском значило Црни Ђорђе. Први српски устанак почео је 1804.
године на верски празник Сретење Господње.
Најзначајније битке су вођене на брду Љубићу код Чачка и на Дубљу у западној Србији.
Велики јунак био је Танаско Рајић, који је погинуо бранећи топове да не падну у руке
Турцима у бици на Љубићу.
После победе Милош преговара са Турцима како би обезбедио бољи живот Србима, ти
преговори су трајали 15 година и завршени су 1830.
Милош Обреновић успева да обезбеди већу слободу за српски народ под врховном
турском влашћу. Султан је Милошу признао титулу кнеза и право да га могу наслеђивати
потомци. Тако настаје Кнежевина Србија, престоница је била у Крагујевцу. Србија и даље
плаћала данак султану. Првим и Другим српским устанком српски народ је почео борбу за
ослобађање од турске власти. Циљ је био обнова независне државе.