ВИСОКА ТЕХНИЧКА

ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
НОВИ БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА

ТРАНСПОРТНИ И СКЛАДИШНИ
СИСТЕМИ
ТЕМА: Претоварни мостови

Број поена: Име и презиме: Ангела Поповић

Оверио (датум/потпис): Број индекса: 20MI/2019

Смер: Компјутерско машински системи

Наставник: Др Стојко Биочанин

Школска година: 2019 / 2020.

Садржај
1.Увод...................................................................................................................................................1
2. Специјална претоварна постројења...............................................................................................2
2.1 Претоварни мостови.................................................................................................................2
2.1.1. Преносник малог распона............................................................................................4
2.1.2. Преносник великог распона.........................................................................................4
3. Контејнерски претоварни мостови................................................................................................5
4. Закључак..........................................................................................................................................9
Литература.........................................................................................................................................10
1.Увод

Транспортне машине и уређаји за преношење материјала на краће удаљености имају врло

велики значај у развоју привреде. Разноврсне конструкције уређаја за дизање и преношење
данас се примењују у свим областима где могу заменити људски рад, јер се тиме повећава
капацитет неограниченог преношења и дизања у поређењу са могућности коју пружа
човекова физичка снага.
Иначе, дизалице могу бити разних врста, почевши од аутодизалице која може бити и у
функцији манипулацијског средства, дизалице која поседује карактеристике виљушкара,
мобилне комбиноване дизалице на шинама са властитим погоном и могућношћу брзог па
и даљинског премештања до дизалица познатих под називом претоварни мостови.
Претоварни мостови се употребљавају у великим складиштима, тј.на местима где је
потребно опслуживати велике површине. Врло често се претоварни мостови
употребљавају на пристаништима када се истим истоварају или утоварају пловни објекти
и истовремено опслужује складиште материјала постављених непосредно уз обалу.
С обзиром на данашњи развој технологије промета, обично се прие свега мисли на
манипулацијска средства чији је основни предмет рада контејнер.
За велике и средње темминале најбоља је комбинација различите механизације као што су
порталне дизалице и претоварни мостови за претовар с једног средства на друго, а за
развожење и слагање контејнера за одлагање добро је користити контејнерске преноснике
с променљивим спреадером. 

1
2. Специјална претоварна постројења

Под дизалицама и преносницима подразумевају се средства која се примењују у процесу

претовара и преноса већих јединица терета, односно транспортних уређаја у оперативним
зонама манипулације или смештаја.
Дизалице могу бити разних врста, почевши од аутодизалице која може бити и у функцији
манипулацијског средства, дизалице које поседују виљушкари, мобилне комбиноване
дизалице на шинама с властитим погоном и могућношћу брзог па и даљинског
премештања до дизалица познатих под називом претоварни мостови.
С обзиром на данашњи развој технологије промета, очигледно је да се овде прие свега
мисли на манипулацијска средства чији је основни предмет рада контејнер.

2.1 Претоварни мостови

Претоварни мостови су једно од најважнијих манипулацијских средстава у терминалима.

У лучком терминалу смешта се на оперативној обали, док се у континенталном терминалу
налази изнад прекрцајних колосека. То су средства великога капацитета која се могу
кретати дужином целе оперативне обале и послуживати неколико превозних средстава.
Ритам рада мостова различитих произвођача не разликује се битно, а на њега пре свега
утичу:
- објективни и
- субјективни услови деловања (организација рада).

Уз та два елемента може се издвојити и кадровска оспособљеност, али она може

попримити обележја и субјективног и објективног елемента.
Према неким подацима учинак претоварних мостова у идеалним случајевима износи 60
конт./сат. Појавом великих контејнера долази и до неизбежне измене структуре
прекрцајних контејнерских дизалица с могућношћу дизања до 600 кН (60 тона), што је
повећање с досадашњих могућности дизања од 450-500 кН (45-50 т).
Готово три четвртине дизалица произведених до 1991. године по броју припадају у
категорију захвата до 35 метара. Међутим, више од половице оних произведених након
1991. су са захватом већим од 35 метара, а граде се све више и оне с радијусом већим од 40
метара, тако да је њихов удео у свету већи од две петине.
Највећи бродови, ширине 39,3 метра, захтевају радијус лучких контејнерских дизалица
већи од 40 метара. Висина дизања контејнера је такође одлучујућа у експлоатацији тако
великих контејнерских бродова. Готово три петине контејнерских дизалица произведених
до осамдесетих година имају висину дизања до 25 метара, док оне саграђене касније имају
висину више од 26 па и 30 метара, чији је удео у свету у 1988. био 54%. Дизалице четврте
генерације имају домет од 46,3 метра и висину дизања од 39 метара (претходна генерација
је имала домет од 33,5 и висину дизања од 27,4 метра).

У оптималним условима контејнерска дизалица може прекрцати до 60 контејнера у сату. У

пракси, међутим, три четвртине контејнерских дизалица могу прекрцати 20-30 контејнера,
а веома мали број више од 35 контејнера у сату. Највећи учинак по дизалици постиже се у
лукама Далеког истока; годишње се у Тајвану прекрца око 96000 ТЕУ једном дизалицом, у
Сингапуру око 89000, Хонг Конгу око 89000, а у Европи знатно мање (Низоземска око
2
67000, Велика Британија око 38000), као и у Америци (47000 ТЕУ), а још мање у земљама
у развоју.
Процењује се да се постиже висока продуктивност при претовару од 50000 ТЕУ годишње
по једној дизалици, али је тако високу продуктивност могуће постићи једино
компјутерским управљањем. Истраживања у предузећу "Пеинер" показала су да је трајање
једноставног циклуса (без повратног терета) 100-140 секунди, док је за сложени циклус
потребно 180-200 секунди.
Најважнији је податак за претоварни мост да он може манипулисати највеће контејнере од
35 и 40 тона, и то на краку око 35 м (с тенденцијом раста) на страни брода, док на копненој
страни тај дохват варира између 9 и 25 м. Важност тог размака огледа се у броју шина које
се могу смјестити у тај размак. Шине су предвиђене за директан укрцај с приколица и
камиона. Наравно да ту мора бити осигурана површина за краткорочно одлагање
контејнера који се након одласка контејнерског брода могу утоварити на помоћне(феедер)
бродове за обални развоз.
Претоварни мостови се употребљавају у великим складиштима, тј.на местима где је
потребно опслуживати велике површине. Врло често се претоварни мостови
употребљавају на пристаништима када се истим истоварају или утоварају пловни објекти
и истовремено опслужује складиште материјала постављано непосредно уз обалу.

Распон претоварних мостова креће се и преко 200 м, док њихова носивост ријетко прелази
30 Мп.
Услед великих распона мостова, јављају се, при променама температура, знатне
температурне дилатације. Да би се спречило повећање напрезања у појединим деловима
конструкције, претоварни мостови се израђују са једном крутом и једном гипком
ножицом, чиме је омогућена промена распона самог моста. На слици је приказан
претоварни мост са конзолим на страни обале. Конзола моста се у овом случају може
подизати како би се омогућио пролаз бродова веће висине.
Колица са механизмом за дизање могу се кретати по горњем или по доњем појасу. Да би се
кретање тешке конструкције претоварног моста свело на што мању меру, најчешће се по
претоварном мосту крећу или колица се окретним делом са стрелом сл.а или окретна
дизалица са стрелом сл.б. Помоћу овог окретног дела могу се достићи велики делови
складишта без померања основне носеће конструкције.

Слика а. Конзолни претоварни мост

3
 Извор: https://dokumen.tips/documents/pretovarna-sredstva-i-industrijski-transport-pretovarni-
mostovidocx.html

Слика б. Претоварни мост са окретном дизалицом

Извор: https://dokumen.tips/documents/pretovarna-sredstva-i-industrijski-transport-pretovarni-
mostovidocx.html
У случајевима када је потребно транспортовати материјал преко претоварног моста на
велике удаљености, уграђује се на мосту, поред окретног дела, и транспортер тако да се
истовар из бродова (или других превозних средстава) врши окретном дизалицом, која сипа
материјал на траку. Овим се знатно смањује радни циклус истовара, па, према томе,
повећава и капацитет целог постројења.
Преносници, односно претоварни мостови, могу бити малог и великог распона, али и
виљушкар може бити у функцији преносника, као што може, у одговарајућем смислу,
послужити и као дизалица с ограниченим деловањем. И у једном и у другом случају
виљушкар, међутим, остаје с класичним захватним органом за разлику од спреадера који
се најчешће појављује као захватни орган у дизалица и преноснику.

2.1.1. Преносник малог распона

Овај је преносник прикладан за рад на мањим удаљеностима. Велики му је недостатак што
захтева велике трошкове одржавања (они износе око 1/6 почетне инвестиције за само
средство годишње), па се препоручује углавном за складиштење контејнера. Највећи број
тих преносника може слагати контејнере од 20' два или три реда у висину. Преносник који
слаже контејнере три реда у висину не поседује велику селективност на складишту, а
размак између контејнера за пролаз преносника износи 1,2 - 1,4 м.

2.1.2. Преносник великог распона

То је специјално возило за слагање контејнера, прилично је мобилан, па може служити на
складишту, не захтева велика средства за одржавање. Велике димензије омогућују му да
ради изнад поља од пет контејнера у ширину и три реда у висину, тако да се могу постићи
знатне уштеде у простору и одређивању прегледности, а пролаз између контејнера још
увек износи 1,2 - 1,4 м. Без обзира на димензије има добру прегледност.

4
Могућности деловања могу се спознати из чињенице да делује на дужини од око 220 м, те
да покрива две траке пута, једну желрзничку пругу и један оперативни простор за слагање
контејнера.

3. Контејнерски претоварни мостови

С обзиром на данашњи развој технологије промета, када су у питању претоварни мостови,

пре свега се мисли на манипулацијска средства чији је основни предмет рада контејнер.
Претоварни мостови за контејнере – развој специјализованих контејнерских дизалица и
претоварних мостова за пренос контејнера (Слика 1.) последица је брзог повећања
контејнерског промета.

Слика 1. Претоварни мостови за контејнере

5
 Извор: https://vdocuments.net/pretovarna-sredstva-i-industrijski-transport-pretovarni-
mostovidocx.html

Будући да се претовар контејнера често не може обавити без складиштења, употребљавају

се различита превозно-претоварна средства за пренос и слагање контјенера на складишту.
Ефикасност функционисања контејнерских терминала подразумева координиран рад
контејнерских претоварних мостова и контејнерских превозно-претоварних средстава
(мостне дизалице на точковима или шинама – transtainers; портални преносници малог
распона – stradle carriers; итд.).

Интензивно повећање обима претовара контејнера захтевало је повећање брзине протока

контејнера кроз луку што се постигло аутоматизацијом радних процеса, увођењем
потпуног управљачког система и контроле комплетног претоварно-превозног система
(Слика 2.).

Слика 2. Аутоматизовани проток контејнера за луку

Извор: https://www.scribd.com/document/86361687/PREDAVANJE-D-djelovic-Skraceno

Опште се под контејнерским дизалицама подразумевају средства за манипулације, која се

користе за претовар великих тзв. трансконтејнера. За манипулације с малим контејнерима
употребљавају се различите врсте виљушкара.
Димензије и распон дизалица зависе о томе ради ли се о лучком или континенталном
терминалу, о ширини бродова које треба услужити, о броју железничких колосека,
саобраћајници и трака за одлагање.
Носивост дизалица везана је уз величину и тежину контејнера које услужује. С обзиром на
интензиван раст контејнерског промета и број контејнера у оптицају, капацитет дизалица
стално се повећава. У лучким контејнерским терминалима користе се порталне и мосне
дизалице и комбинација тих дизалица. Осим тих дизалица, које могу бити стабилне и
покретне по уздужној оси, користе се преносници малог и великог распона. Међу
најпознатије произвођаче контејнерских дизалица припадају Пацецо, Крупп, Лиебхерр,

6
Фруехаф, Мијацк, Ферранти, Митсубисхи, Давy Моррис, Валмет, Такраф, Сеа
Цонтаинерс, Хyундаи и други. Ти произвођачи граде велике порталне и мосне дизалице ,
преноснике великог распона , преноснике малог распона .
У велилим терминалима за манипулације користе се мешовити системи дизалица,
преносника и виљушкара. При пројектовању и изградњи терминала морају се изналазити
целовита решења и комбинација разних врста средстава за манипулације с контејнерима.
На примеру предузећа ИХл (Shikawajima-Harima Heavy Industries Co., Ltd) из Јапана, у
лучким терминалима могуће за манипулацију је :
систем покретних дизалица и претоварних мостова великог распона (а), систем порталних
дизалица и покретних дизалица малог распона (б) и систем преносника малог и великог
распона (ц), показани на сликама а, б и ц.

Слика 3.
а) систем покретних дизалица и претоварних мостова великог распона
б) систем порталних дизалица и покретних дизалица малог распона
ц) систем преносника малог и великог распона
Извор: https://saobracajci.files.wordpress.com/2014/06/unutrsnji_transport.pdf

Упоређујући сва три претходно наведена решења, при чему се полази од тога да се у дану
складишти 2500 контејнера од 20', могуће је уочити предности и недостатке сваког од њих.
Код дизалица друге и треће генерације повећана је носивост до 450 кН, брзина дизања
терета 8-10 м у минути, брзина кретања телескопског спреадера 40 111 у минути и брзина
кретања цијеле дизалице 80 111 у минути. Висина дизања терета је 10,5- 15,5м, а то
омогућује одлагање контејнера од 4-6 контејнера. Обалне порталне дизалице показане на
слици могу имати различит дохват терета, 25-35 м. Дохват дизалица је различит према
извођењу у правцу брода и према копну. Повећање капацитета у укрцавању и искрцавању
постиже се код претоварних торњева типа "шкотска самарица" која има велико закретање
крана, а покретање и по уздужној оси. У копненим контејнерским терминалима
претоварни контејнерски 1110 стови могу бити различитог извођења у погледу распона,
7
брзине дизања и кретања висине дизања што зависи од намене терминала, броју
железничких колосека, саобраћајница , одлагајних трака и њиховој дужини.
Савремена организација претоварно-превозних операција на контејнерском терминалу
темељи се на примени рачунара и новом вредновању технолошких поступака и
управљања. Све већом применом електронске опреме код контејнерских дизалица је
постигнута аутоматска контрола динамичких оптерећења дизалица, њених појединих
радњи и захватног средства уз устаљени алгоритам који прати кретање захватног средства
од брода до искрцајног места и обратно.
Главна техничка обележја обалне контејнерске дизалице су: носивост са спредером,
дохват према мору (од обалне кранске стазе), висина подизања терета, брзина вожње
возног витла и брзина подизања терета.
Величина дохвата према мору је основна карактеристика контејнерских дизалица, према
којем се разликују сљедећи типови дизалица: Панамаx – дохват према мору до 44 м;
Стандард Пост Панамаx – дохват према мору у распону од 44 до 48 м; Еxтра Пост
Панамаx – дохват према мору већи од 48 м; Дохват од 44 м омогућава претовар Панамаx
контенерских бродова (16 редова контејнера у ширину). Еxтра Пост Панамаx дизалице с
дохватном изнад 48 м, могу опслуживати Супер Пост Панамаx бродове (18 редова
контенера у ширину).
Контејнерски претоварни мостови се сврставају у једне од најскупљих претоварних
средстава и уједно се карактеришу великом сопственом масом. Напајање електричном
енергијом се изводи помоћу гуменог флексибилног кабла напона 10 кВ, 50 Хз, са
максимално инсталисаном снагом од 600 кW.
Железнички контењерски мостови – су једноставније конструкције, опремљени
одговарајућим уређајима за дизање и покретање моста и возног витла на којем је
постављен спредер. Распон портала железничких мостова је различит, зависно од потребе
да се преноси један или више колосека, односно једна или више путних саобраћајница и
више колосека. Железнички контејнерски мостови се могу употребљавати и за
опслуживање отворених складишта за контејнере.

8
4. Закључак

Изградња великих стамбених блокова, затим путева, мостова, тунела, хидроцентрала и

иначе широко развијена грађевинска делатност, не би се могла ни замислити без примене
разноврсних транспортних уређаја.
Сама чињеница да транспортни уређаји и машине омогућују остваривање најшире
механизације транспортних операција на свим пољима привредног живота говори о
великом економском интересу друштва за увођење, развијање и усавршавање ових
уређаја; другим речима, потребно је при конструисању и производњи транспортних
уређаја користити се у што већој мери најновијим достигнућима науке, нарочито када су у
питању технологије материјала примењених за израду појединих механизама и читаве
носеће конструкције.
У том случају претоварни мостови су једно од најважнијих манипулацијских средстава у
терминалима. У лучком терминалу смешта се на оперативној обали, док се у
континенталном терминалу налази изнад прекрцајних колосека. То су средства великога
капацитета која се могу кретати уздуж целе оперативне обале и послуживати неколико
превозних средстава.

9
 Литература

[1] Гашић М., Транспортни уређаји – непрекидни транспорт, Машински факултет Краљево,
2008.

[2] Др. Ахмић Р. Абдулах, дипл. инж. «Претоварна и транспортна механизација»,

Универзитетска књига, Република Босна и Херцеговина, Министарство образовања,
науке, културе и спорта, Универзитет у Сарајеву, 1996. Године

[3] Проф. Сава М. Дедијер, дипл.инж. Књига: ''Транспортни уређаји (дизалице и

преносилице)'', Завод за издавање уџбеника, Сарајево 1970. Године

[4] https://www.scribd.com/document/86361687/PREDAVANJE-D-djelovic-Skraceno

[5] https://vdocuments.net/pretovarna-sredstva-i-industrijski-transport-pretovarni-
mostovidocx.html

10