Preduzeće - Pojam I Karakteristike

Univerzitet u Beogradu
Ekonomski fakultet
SEMINARSKI RAD
Predmet: EKONOMIKA PREDUZEĆA

Tema: PREDUZEĆE - POJAM I
KARAKTERISTIKE
Mentor: Student:
Prof. dr Jovana Mirić 116/2016
Beograd, 2019.
Sadržaj
UVOD...................................................................................................................................................................3
1. DEFINISANJE PREDUZEĆA......................................................................................................................4
1.1. CILJEVI PREDUZEĆA.....................................................................................................................6
2. OBELEŽJA PRIVREDNOG SUBJEKTA...................................................................................................6
3. PREDUZEĆE KAO SISTEM I ORGANIZACIJA.....................................................................................8
3.1. KARAKTERISTIKE PREDUZEĆA........................................................................................................9
4. VELIČINA PREDUZEĆA...........................................................................................................................11
5. POLOŽAJ PREDUZEĆA U NAŠOJ PRIVREDI....................................................................................12
5.1. ADMINISTRATIVNO UPRAVLJANJE PRIVREDOM.......................................................................13
6. POSTSAMOUPRAVNI PERIOD U RAZVOJU PREDUZEĆA............................................................13
7. OBLICI I VRSTE PREDUZEĆA U SAVREMENIM USLOVIMA........................................................14
7.1. INOKOSNO PREDUZEĆE....................................................................................................................14
7.2. DRUŠTVA LICA....................................................................................................................................14
7.3. ZADRUGE KAO OBLIK PREDUZEĆA...............................................................................................16
7.4. DRUŠTVENO PREDUZEĆE.................................................................................................................17
7.5. JAVNO PREDUZEĆE............................................................................................................................17
8. VRSTE PREDUZEĆA PREMA DELATNOSTIMA U PROCESU REPRODUKCIJE.......................17
9. PREDUZEĆA U TRANZICIJI....................................................................................................................18
ZAKLJUČAK....................................................................................................................................................19
LITERATURA..................................................................................................................................................20
Ekonomika preduzeća | Preduzeće – pojam i karakteristike

UVOD
Proces stvaranja vrednosti u tržišnoj privredi ostvaruje se aktivnošću velikog broja

preduzeća. I ako preduzeća nisu jedini privredni subjekti, preduzeća su najefikasniji oblik za
obavljanje privredne aktivnosti, zbog čega se najveći deo vrednosti u tržišnim privredama
ostvaruje aktivnošću preduzeća. Preduzeće je osnovni subjekt tržišne privrede. U
savremenoj privredi postoji veliki broj različitih vrsta preduzeća, koja se međusobno
razlikuju po mnogim obeležjima. Međutim, i pored tih razlika, svim preduzećima
zajedničke su neke karakteristike.
Za preduzeće, takođe možemo reći da je to privredni subjekt u okviru koga se, u robno –
novčanoj privredi obavlja određena privredna delatnost. To bi bilo po definiciji šta je
preduzeće, Korsel Seneju definiše kao„svaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi
ostvarila određeni cilj“ Njegova definicija vezuje preduzeće za ljudsku aktivnost što je u
potpunosti tako, mada je i sam pojam preduzeća evoluirao kroz veme tako da u savremenoj
teoriji se preduzeće tretira kao racionalni, ekonomski sistem sa preduzetnikom na čelu. Po
tržišnom konceptu „svaki samostalni finansiski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili
usluge“ predstavlja preduzeće.
Preduzeće kao celinu možemo posmatrati sa više strana. Tako da ćemo u ovom radu u
kratkim crtama obraditi neke od osnovnih. Sam razvoj ekonomije i preduzeća u širem
smislu posmatrano je taj da su preduzeća predstavljala nosioce i generatore ne samo razvoja
ekonomije, već i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja –
umnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje, širih i užih regiona.
U prvom delu rada pod naslovom „Definisanje preduzeća“, date su osnovne informacije o
preduzećima kao struktuiranim organizacijama, privrednim društvima i osnovnim tržišnim
subjektima, navedeni i detaljno objašnjeni neki osnovni razlozi njihovog formiranja i
postojanja. Dok je u nastavku rada dat detaljan opis karakteristika preduzeća, kao i neke
vrste preduzeća. I na kraju, u zaključku data su zaključna razmatranja na datu temu.

1. DEFINISANJE PREDUZEĆA
Cilj ovog dela je da ponudi osnovne informacije o preduzeću, kao osnovnom tržišnom
subjektu, u svrhu boljeg razumevanja i usvajanja osnovnih znanja o vrstama i suštinskim
karakteristikama preduzeća kao i razlozima njihovog formiranja i postojanja.
Preduzeće se definiše kao organizacija koja predstavlja složenu radnu celinu, u kojoj se
prema određenim načelima, propisima i metodama, skladno povezuju elementi rada
(kadrovi, sredstva za rad i predmeti rada), radi ostvarenja određene strukture i kvaliteta
proizvoda ili usluga, koji zadovoljavaju potrebe tržišta, odnosno korisnike izlaznih
rezultata.U opštem obliku, organizacija se može definisati kao agregaciju razliþitih,
međusobno povezanih i logički grupisanih delova - podsistema, sa adekvatnom
koordinacijom i jasno definisanim ciljevima.
Preduzeće se naziva privrednim društvom, čijom aktivnošću se ostvaruje proces stvaranja

vrednosti u tržišnoj privredi. U tom smislu, preduzeće predstavlja vrstu privredne
organizacije i osnovni tržišni subjekt koji obavlja privrednu aktivnost. Iako preduzeća nisu
jedini privredni subjekti, ona su ipak najefikasniji oblik za obavljanje privredne aktivnosti i
ostvaruju najveći deo vrednosti u tržišnim privredama.
Nije realno očekivati da postoji samo jedna i to trajna definicija preduzeća i njegovog
koncepta obzirom da postoje ne samo startne razlike stručnjaka i teoretičara i poimanju tog
fenomena nego i potreba stalnog menjaja i dogradnje svake definicije u skladu sa
neprekidnim promenama koje se dešavaju kao i sa razvojem znanja o preduzeću i njegovom
funkcionisanju. Preduzeće se obično definiše na sledeći način: Preduzeće je samostalna
organizacija ekonomskih resursa sa odgovarajućom formom i strukturom, koja vrši
transformaciju uloženih resursa u izlazne rezultate i tako stvara vrednost s ciljem da ostvari
profit.1
Ova definicija ukazuje na sledeće bitne karakteristike preduzeća:
Prvo, preduzeće je samostalan ekonomski subjekt. 2 (Samostalno donosi odluke o tome šta
će i kako proizvoditi i kako će raspoređivati ostverene rezultate, naravno uz uvažavanje
uticaja ograničenja iz okruženja – pravna regulativa, etičke norme i ekonomske zakonitosti);
Drugo, preduzeće je organizovana celina u kojoj se uspostavljaju brojni odnosi između

ekonomskih resursa. Pod formom ili oblikom organizovanja podrazumeva se pravni oblik
preduzeća vlasništvo (lično, partnersko, akcionarsko preduzeće), od koga zavisi upravljanje,
kontrola itd, odnosno tip-vrsta organizacione strukture (jednostavna, funkcionalne,
diviziona,matrična, itd.).
Pod strukturom organizacije podrazumeva se broj, veličina i način međusobne povezanosti

materijalnih i ljudskih resursa.To su odnosi između ljudskih resursa (ljudi) međusobno,
1
B. Nadoveza, H. Pešić, “Ekonomika preduzeća”, Evropski univerzitet, Brčko, 2014. [ Online ].
2
B. Paunović, “Ekonomika preduzeća – preduzeće, okruženje i ulaganja”, Ekonomski fakultet u Beogradu,
Beograd, 2017. str. 27.

odnosi između ljudskih i materijalnih resursa (sredstava) i odnosi između samih
materijalnih resursa. Da bi preduzeće efikasno funkcionisalo svi ti mnogobrojni odnosi
moraju se organizovati.
Treće, preduzeće stvara vrednost transformišući (pretvarajući) uložene resurse u rezultate u

cilju ostvarenja profita.3 Zato se i kaže da ukupno funkcionisanje preduzeća faktički
predstavlja proces transformacije određenih ulaganja u rezultate, a koji se usmerava
donošenjem konkretnih odluka i njihovim sprovođenjem, uvažavajući okruženje kao bitan
činilac. Uspešnost preduzeća da iz okruženja obezbeđuje resurse potrebne za proizvodnju
kao i njegova sposobnost da efikasno koristi tehnologije i druge resurse prilikom
pretvaranja ulaganja u rezultate, opredeljuje koliku će vrednost preduzeće stvoriti u ovoj
fazi. Dakle, ovde se govori o transformaciji ne samo u fuzičkom smislu, nego o
transformaciji vrednosti. Kako će biti postavljena i koliko će biti efikasna transformacija
zavisi od poslovne aktivnosti preduzeća. Rezultat svega toga je proizvod odnosno usluga
koji se prodaju na tržištu i tako ostvaruje prihod. Deo prihoda, preduzeće koristi za
nadoknadu (reprodukciju) utrošenih resursa, dok višak tog prihoda predstavlja profit, koji se
može raspodeliti vlasnicima ili iskoristiti za nove investicije.
Četvrto, preduzeće je tržišna institucija (osnovni subjekt tržišne privrede), gde se alokacija
resursa obavlja u skladu sa ponudom i tražnjom, a prema zahtevima osnovnih ekonomskih
principa (produktivnost, ekonomičnost, rentabilnost).4
U savremenoj privredi postoji veliki broj različitih vrsta preduzeća, koja se međusobno
razlikuju po mnogim obeležjima odnosno kriterijumima (karakteristike transformacionog
procesa, veličina preduzeća, oblici svojine itd). Preduzeće, kao osnovni privredni subjekt,
javlja se u vrlo različitim oblicima, obavlja specifične delatnosti i razlikuje se po mnogim
drugim karakteristikama. U tom smislu se vrši njihova klasifikacija i razvrstavanje, prema
nekom od definisanih kriterijuma, a onda posmatraju ti specifični elementi koji karakterišu
pojedine skupine preduzeća.
Danas se preduzeće prihvata kao neophodnost i integralni deo tržišne privrede, pa se sasvim
logično postavlja pitanje zašto je to tako i šta to donosi formiranje preduzeća kao prednost,
odnosno koji su to razlozi postojanja preduzeća. Nastojanja da se odgovori na ova pitanja
dovela su do nastanka teorija koje su unapredile eonomiku preduzeća i ostale ekonomske
discipline.5
3
Dostupno na: http://evropskiuniverzitet-brcko.com/02-ID/023-Mon/Ekonomika-preduze%86a.pdf
B. Paunović, “Ekonomika preduzeća – preduzeće, okruženje i ulaganja”, Ekonomski fakultet u Beogradu,
Beograd, 2017. str. 27.
4
B. Nadoveza, H. Pešić, “Ekonomika preduzeća”, Evropski univerzitet, Brčko, 2014. [ Online ]. Dostupno na:
http://evropskiuniverzitet-brcko.com/02-ID/023-Mon/Ekonomika-preduze%86a.pdf
5
Isto.

1.1. CILJEVI PREDUZEĆA
Ciljeve preduzeća, sačinjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi.
Definisanje ciljeva preduzeća mora da odrazi suštinu i raznovrsnost njegovog bića kao
složenog ekonomskog organizma. Ono mora da uzme u obzir sve aspekte njegovih internih
i eksternih međuodnosa koji određuju njegovo ukupno ponašanje i poziciju na tržištu.
Ciljevi preduzeća proizilaze iz njegovih funkcija u društvu, složenosti i unutrašnje strukture.

Pošto odnosi preduzeća sa okruženjem nisu samo ekonomski, to se moraju obuhvatiti i
neekonomski ciljevi koje preduzeće ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem.6
2. OBELEŽJA PRIVREDNOG SUBJEKTA
Preduzećem se označava privredni subjekt, oblik organizovanja i poslovanja u okviru koga

se obavlja određena privredna delatnost. U istorijskom razvoju preduzeća su bila nosioci i
generatori, ne samo razvoja privrednih delatnosti i podele rada, već i društva, odnosno
civilizacije.
Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja – zavisio je privredni i društveni razvoj svake

zemlje.
Preduzeće predstavlja istorijsku kategoriju vezanu za društveni, ekonomski i tehničko-

tehnološki razvoj. Ono postoji i dejstvuje kao organizacioni oblik u kome se ispoljavaju,
sučeljavaju, integrišu i sukobljavaju raznovrsni interesi pojedinaca, grupa i šire zajednice.
Shvatanje pojma preduzeće menjalo se kroz istoriju i materijalni razvoj društva. Ono se
uvek javljalo kao oblik obavljanja privrednih aktivnosti i, manje ili više, aktivni privredni i
društveni organizam. U literaturi i praksi su se koristili različiti nazivi za oznaku pojma
„preduzeće“ u različitim istorijskim i vremenskim razdobljima.
Jednu od najstarijih definicija preduzeća dao je francuski autor Kursel Senej (Courcelle
Seneuil) i objašnjava ga kao „svaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila
određeni cilj. Ovde se pojam preduzeća vezuje za „ljudsku aktivnost“ i odražava mnoštvo
pojavnih oblika privrednih i drugih poslova koji su se pod nazivom preduzeća razvijali i
gasili od druge polovine XVIII veka do danas.
Kao pojava i kategorija preduzeće neprekidno evoluira prostorno i vremenski, po formi i

sadržini. Kontinuitet preduzeća kao oblika organizacije društvenog (kolektivnog) rada i
ekonomskih aktivnosti zasniva se na pretpostavci da se organizacioni oblici rada u robnoj
proizvodnji bitno ne razlikuju u različitim društvenim sistemima. Društvena i ekonomska
obeležja privrednog preduzeća evoluiraju sa promenama svojine i razvojem materijalno-
tehničke osnove preduzeća.
6
V. Mratinić, “Preduzeće: Šta je to preduzeće – Osnovni pojmovi”, VibekoConsulting, [ Online ]. Dostupno
na: https://www.consulting.vibeko.rs/sta_je_to_preduzece_osnovni-_pojmovi/

Razvoj i usavršavanje komponenata proizvodnje, tehničke osnove i podele rada, kao i
omasovljavanje i specijalizacija proizvodnje – dovode do promena kvalitativnih obeležja
preduzeća. Na ulogu preduzeća doprinose uticaj i ingerencije države putem instrumenata
ekonomske politike.
Po tržišnom konceptu, „preduzeće predstavlja svaki samostalni finansijski subjekt koji

proizvodi za tržište robu ili usluge“. Ovakvo shvatanje prisutno je bez obzira na
heterogenost tehnoloških i radnih procesa koje savremeno preduzeće objedinjuje. U takvom,
tržišno orijentisanom preduzeću težište je na pravnom statusu i vlasništvu komponentama
preduzeća (imovinska autonomija) i profitu koji ono treba da ostvari.
Ekonomski karakter i osnova preduzeća proizilaze iz njegove materijalne osnove koju čine
kapital i rad, kao i ekonomskih zakonitosti i principa na kojima se zasniva njihovo
poslovanje i razvoj. Ekonomsku suštinu preduzeća čine njegovi ekonomski ciljevi koji se
ogledaju u ostvarivanju profita i stalnoj težnji ka razvoju.
Preduzeće je složen ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva detaljnu podelu

rada, poslova i funkcija. Iz toga proizlazi i potreba koordiniranja ovih komponenata i
podsistema ka postavljenim ciljevima.
Savremene teorije preduzeće posmatraju kao racionalni, ekonomski sistem sa

preduzetnikom i menadžerom na čelu, dok ga teorije o organizaciji prevashodno definišu
kao organizaciju ili organizacioni sistem sa definisanim međuljudskim odnosima,
unutrašnjim vezama i interakcijama.
Savremeno preduzeće predstavlja složeni sistem koji podrazumeva jedinstvo ekonomskih i

socijalnih komponenata njegove organizacije.
U sklopu ovog rada preduzeće posmatramo kao osnovni ekonomski i organizovani oblik
obavljanja privrednih delatnosti i ekonomske aktivnosti ljudi, sa određenim, unapred
definisanim, ciljevima. Preduzeće predstavlja oblik kolektivnog rada ljudi, odnosno
njihovog zajedničkog rada. Ono je ekonomski i organizacioni subjekt u kojem se ostvaruju
funkcionisanje i reprodukovanje raznovrsnih privrednih delatnosti i procesa rada, kao i
reprodukovanje raznovrsnih odnosa među ljudima.
Preduzeće obuhvata svaki ekonomski oblik organizovanja, bez obzira na vrstu privredne
delatnosti, karakter vlasništva, veličinu, pravni oblik ili druga obeležja. Ono uvek čini
samostalnu celinu koja proizvodi dobra ili usluge za potrebe tržišta, koristi odgovarajuće
resurse i snosi poslovni rizik.
Prevashodni cilj obavljanja delatnosti preduzeća je stvaranje dobiti, ali tu je i mnoštvo

drugih ekonomskih i neekonomskih ciljeva. Preduzeće integriše ciljeve zaposlenih vezane
za zarade, uslove rada i životni standard, i ciljeve države vezane za kontinuitet obavljanja
delatnosti u sklopu podele rada, kao i finansiranje zajedničkih potreba sa ciljevima svakog
preduzeća kao posebnog efkonomskog i pravnog subjekta.7
7
M. Živković, „Ekonomika poslovanja”, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2006. str. 35.

3. PREDUZEĆE KAO SISTEM I ORGANIZACIJA
Radi potpunijeg sagledavanja i boljeg razumevanja celine preduzeća i odnosa koji se

javljaju između njegovih delova, najbolje je da se sve to predstaviti kao sistem. Dakle,
preduzeće se može posmatrati kao celina (sistem) koja se sastoji od međusobno povezanih
elemenata - delova, koji čine podsisteme u preduzeću. Na slici 1 prikazano je preduzeće kao
sistem i njegovi najznačajniji podsistemi.
Slika 1. Sistem i podsistemi preduzeća8
Sistem ima više podsistema i elemenata između kojih postoje direktne ili indirektne veze,
kao i odgovarajuće inpute i outpute, preko kojih se povezuje sa okruženjem. Skup
elemenata sa svojim svojstvima čini sadržaj sistema, a veze među elementima omogućavaju
ostvarivanje cilja postojanja sistema.
Preduzeće kao sistem povezano je sa okruženjem iz koga dobija inpute (materijal, novac i
kapital, ljudske resurse, informacije i znanja ), koje kroz transformacione procese pretvara u
proizvode i usluge koje plasira na tržištu. Proces pretvaranja ulaznih veličina u izlazne
ostvaruje se kroz potpuno i ciljno usklađeno funkcionisanje svih elemenata sistema. U
slučaju odstupanja od utvrđenog cilja ili eventualnih promena u okruženju, aktivira se
povratna veza preko koje se preduzeće prilagođava novim zahtevima. Dakle, da bi se
osigurao opstanak preduzeća kao složenog sistema u turbulentnim uslovima, neophodno je
da se poslovanjem i razvojem preduzeća adekvatno upravlja.
Podsistemi su integrisani u preduzeće kao jedinstveni i celoviti sistem, tako da zajedno

grade strukturu preduzeća, odnosno procese (ekonomski, tehničko tehnološki, proizvodni)
kroz koje se realizuju zadaci. Najznačajniji podsistemi svakog preduzeća su: podsistem
održavanja veza sa okruženjem (pribavljanje neophodnih resursa – na strani ulaganja, i
prodaja proizvoda- na strani rezultata), podsistem operacija - proizvodnje (transformacija
ulaganja u rezultate), podsistem održavanja (staranje o ispravnosti i radnoj sposobnosti
sredstava), podsistem prilagođavanja promenama u okruženju (kroz istraživanje tržišta,
razvoj proizvoda i tehnologije, razvoj organizacije) i upravljački podsistem (upravlja
8

celinom i koordinira podsisteme). Elementi, odnosno celine u strukturi preduzeća se mogu
identifikovati kao prirodni, tehničko-tehnološki i organizacioni.
Dakle, organizacija je specifičan oblik angažovanja dve ili više osoba, koje rade zajedno i
na koordiniran način doprinose ostvarenju grupnih rezultata i ostvarenju društvenih,
organizacionih i individualnih ciljeva. Karakteristike takve organizacije su:
 ciljna usmerenost,
 struktura i međuzavisnost delova,
 organizaciona dinamika (ulaganje, transformacija, procesi, rezultati),
 hijerarhija i upravljanje,
 okruženje i uticaji.9
3.1. KARAKTERISTIKE PREDUZEĆA
Preduzeće je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti čiji je zadatak da obavlja

određene funkcije i poslove u procesu društvene reprodukcije.
Osnovne karakteristike preduzeća su:
 predstavlja organizacionu celinu;

 obavlja određenu funkciju – delatnost u privredi;
 ima potpunu ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet;
 predstavlja određeno privredno društvo zasnovano na kapitalu ili ličnostima koje se
u njega udružuju.
Šema 1. Osnovne karakteristike preduzeća10
(a) U procesu poslovanja preduzeće se mora pridržavati zakonskih propisa i drugih pravnih
normi koje propisuje država, kao i važećih kodeksa poslovanja.
Preduzeće egzistira u određenom organizacionom obliku i unutrašnje odnose delova uređuje

na principima organizacije rada. Upravljanje i rukovođenje procesom rada, takođe, se
zasnivaju na usvojenim principima organizacije rada i savremenim principima
menadžmenta.
9
10
M. Živković, „Ekonomika poslovanja”, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2006. str. 37.

Osnovna obeležja preduzeća određena su karakteristikama privrede i društvenog ambijenta
u kojem ono funkcioniše. Predmet poslovanja i zadaci preduzeća uslovljeni su zahtevima
privrede i tržišta.
Zadaci preduzeća, kao organizovanih ekonomskih subjekata, deo su zadataka i ciljeva

nacionalne privrede, ili šire. Ekonomski rezultati preduzeća uslovljeni su stanjem i
odnosima u okviru privrede, kao i njenom pozicijom u širim okvirima međunarodne podele
rada.
Ekonomska i pravna samostalnost su značajne odrednice svakog preduzeća u tržišnoj

privredi. Bitna obeležja te samostalnosti preduzeća ogledaju se u:
 donošenju planova i programa;

 samostalnom donošenju i vođenju poslovne politike;
 slobodnom ugovaranju poslova;
 slobodnom utvrđivanju cena proizvoda ili usluga;
 raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja;
 imovinskoj samostalnosti;
 slobodnom udruživanju i povezivanju sa drugim ekonomskim i neekonomskim
subjektima u nacionalnoj privredi i šire.
(b) Da bi moglo obavljati svoje poslovne funkcije u privredi, preduzeće mora raspolagati
određenim sredstvima (materijalne komponente procesa rada) i kadrovima. Materijalnim
komponentama preduzeće raspolaže po svom nahođenju i u skladu sa svojim ekonomskim
potrebama, odnosno potrebama sopstvene reprodukcije.
Ekonomska samostalnost preduzeća, pored slobodnog raspolaganja i upotrebe sredstava,

podrazumeva i izbor i promenu delatnosti poslovanja, vođenje poslovne politike, poslovne
aranžmane sa drugim preduzećima i sl.
Samostalnost u oblasti raspodele ostvarenih rezultata kreće se u okvirima poslovne politike

preduzeća i u skladu sa propisima i regulativom države u ovoj oblasti.
U procesu donošenja sopstvenih upravljačkih i drugih odluka, preduzeće mora poštovati

propise koji regulišu privrednu aktivnost, kao i poslovne običaje. Ono posluje po pravilima i
načelima poslovnog morala, zavisno od sredine, odnosno okruženja u kojem radi i posluje.
Kao pravni subjekt, preduzeće samostalno donosi unutrašnje propise i razvija

imovinskopravne odnose sa poslovnim i ostalim partnerima.
Ono snosi i pravne posledice koji proističu iz tih odnosa. Pravni subjektivitet obuhvata,
kako pravo raspolaganja sredstvima, i imovinom preduzeća – tako i pravo njihovog
otuđenja.
(c) Ekonomski i pravni subjektivitet konkretno preduzeće realizuje preko:
 žiro računa – preko koga se obavljaju sve finansijsko-imovinske transakcije;

 poslovnih knjiga – koje je svako preduzeće dužno da vodi i koje su svojevrsni oblik
kontrole poslovanja i ekonomske autonomije preduzeća. Vođenje poslovnih knjiga
uređuje se zakonskim propisima;
 opštih akata preduzeća: ugovora o osnivanju, statuta i pravilnika koje preduzeće
samostalno donosi i u okviru kojih reguliše svoj unutrašnji poslovni i pravni život.
Preko ovih elemenata preduzeće se iskazuje i reprodukuje kao samostalni subjekt na tržištu
i u odnosima sa drugim privrednim subjektima, državnim organima i institucijama.
(d) Savremeno, tržišno koncipirano preduzeće predstavlja privredno društvo koje posluje na
osnovu kapitala njegovih osnivača (društva kapitala) ili ličnosti osnivača (društva lica).
4. VELIČINA PREDUZEĆA
Za ekonomiju svakog preduzeća bitna je njegova veličina. U ekonomici preduzeća i praksi

se koriste različiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzeća. Rangiranje preduzeća po
veličini je značajno sa stanovišta ekonomskih mera države u vođenju selektivne ekonomske
politike i kontrole, kao i mera podsticaja različitih vrsta preduzeća.
Kao kriterijum veličine preduzeća obično se uzima: broj zaposlenih, vrednost uloženog
kapitala, obim proizvodnje i prodaja i sl.
Za efikasnost svake privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnotežen odnos

između broja velikih, srednjih i malih preduzeća. Preduzeća različitih veličina se svojim
ulogama i karakteristikama međusobno se dopunjuju.
Velika preduzeća su noioci i glavni činioci tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta

privrede. S druge strane, mala preduzeća predstavljaju sinonim preduzetništva i njima se u
savremenoj privredi poklanja posebna pažnja, iako nisu strateški nosioci ekonomskog
razvoja.
Mala preduzeća: Ova preduzeća imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali
broj zaposlenih radnika. Malo preduzeće po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je
istovremeno vlasnik i menadzer prodaje. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose
na poslovanje i snoi rizik poslovanja preduzeća.
Sektor malih preduzeća dobija poseban značaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani
tehnološki razvoj. Preko malih preduzeća se lakše prenosi savremena tehnologija, podstiče
kreativnost i inovacije. Mala preduzeća imaju imaju izuzetno značajnu ulogu u lokalnom i
regionalnom razvoju jedne zemlje.
Srednja preduzeća. Ova preduzeća se nalaze na prelazu između malih i velikih. Preduzeća
srednje veličine imajuodređene sličnosti i sa malim i velikim preduzećima. Prednost
srednjih u odnosu na velika preduzeća su u većoj fleksibilnosti i reagibilnosti na promene.
Ovo je naročito izraženo u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagođavanja bitan

uslov efikasnosti poslovanja. Srednja preduzeća karakteriše relativno visok stepen
specijalizacijeposlova i zaokruženost radnog itehnološkog procesa.
Podela rada i kooperacija su značajno razvijene u ovim vrstama preduzeća. Srednja

preduzeća su obično prevlađujuća u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene
zemlje.
Veliko preduzeće. Ova preduzeća raspolažu velikim kapitalom i pokrivaju velika tržišta.
Ove pokazatelje prati i veliki broj zaposlenih. Veličina preduzećaomogućuje mu uticaj na
rezultate poslovanja i to je jedna od osnovnih obeležja velikog preduzeća.
Veliko preduzeće ima uticaj na tržište, što je pokazatelj njegove tržišne moći. Pravilo je da
veliko preduzeće, zahvaljujući prednostima ekonomije obima i efektima tržišne moći,
obezbeđuje i veći profit.
S obzirom na širi privredni značaj velikih preduzeća, država je zainteresovana za njihovu

sigurnost i stabilnost u poslovanja. Ova peduzeća su nosioci određenih oblasti proizvodnje,
pa služe kao okosnica razvoja čitavog niza drugih preduzeća.11
5. POLOŽAJ PREDUZEĆA U NAŠOJ PRIVREDI
Položaj preduzeća u našoj praksi menjao se u skladu sa promenama i karakteristikama

društvenog i privrednog sistema. On se ogledao u:
1. položaju preduzeća kao proizvođača, odnosno osnovnog subjekta privređivanja,

2. njegovoj ulozi i funkcji na tržištu,
3. pravu učešća i raspolaganju ostvarenim rezultatima (ukupan prihod, dobit i lični
dohoci),
4. formiranju i upotrebi sredstava (fondova) za razvoj reduzeća,
5. odnosu prema državnim organima i njihovoj integraciji na poslovnu politiku
preduzeća,
Prema ovim odrednicama se bitno razlikovao položaj preduzeća u pojedinim razvojnim

fazama društvenog i privrednog sistema.
5.1. ADMINISTRATIVNO UPRAVLJANJE PRIVREDOM
Administrativni period upravljanja karakteriše centralističko-plansko upravljanje i

dirigovanje privredom. U tom periodu pravna i ekonomska samostalnost preduzeća bile su
potpuno ograničene, a sredstva za proizvodnju bila su vlasništvo države. Preduzećima
11

upravlja direktor kao predstavnik države, sa preciznim uputstvima, planskim zadacima i pod
nadzorom organa države.12
6. POSTSAMOUPRAVNI PERIOD U RAZVOJU

PREDUZEĆA
Najnoviju fazu u razvoju preduzeća karakteriše vraćanje preduzeću kao ekonomskoj
kategoriji i njegovim klasičnim funkcijama, na osnovama dostignuća ekonomike preduzeća
i prakse u svetu. Suštinske promene u pravnom, ekonomskom i organizacionom
uobličavanju preduzeća kao privrednih subjekata uvode se 1988. godine. Ovaj zakon je prvi
put izvršio klasifikaciju preduzeća na svojinskoj osnovi. On predviđa postojanje preduzeća
u raznim oblicima svojine. Dakle, preduzeće u:
 društvenoj svojini,
 zadružnoj svojini,
 mešovitoj svojini,
 privatnoj svojini.
Izvan ove klasifikacije ostala su preduzeća za zapošljavanje invalida i ugovorna preduzeća.
U zavsnosti od oblika organizacije, privredni subjekti se mogu podeliti na preduzeća

(društveno, zadružno, privatno, ugovorno, javno i složeno preduzeće) i trgovačka društva
(deoničarsko, društvo sa ograničenom odgovornošću i holding kao oblik udruživanja
preduzeća u obliku trgovačkih društava).
Preduzeća se mogu deliti i prema drugim kriterijumima i karakteristikama, i to prema:
1. stepenu samostalnosti (javna i ostala preduzeća)

2. karakteru delatnosti (privredna i neprivredna),
3. načinu formiranja (koja nastaju slobodnom voljom osnivača i uz saglasnost državnih
organa),
4. formi i obliku organizovanja (obavezna i fakultativna),
5. veličini (mala, srednje i velika),
6. vremenu (koja se osnivaju na neodređeno i određeno reme) i dr.
Shodno praksi razvijenih zemalja i potrebama obavljanja brojnih privrednih poslova,

formiraju se raznovrsni oblici preduzeća, različite svojine, sadržaja i unutrašnje strukture.
Taj pristup je još detaljnije razrađen Zakonom o preduzećima iz 1996. godine, kojim je
utvrđena celovita koncepcija preduzeća kao ekonomsko pravnih subjekata u privredi.
12

7. OBLICI I VRSTE PREDUZEĆA U SAVREMENIM
USLOVIMA
Tržišni uslovi u kojima se savremena preduzeća osnivaju i posluju, uslovljavaju raznovrsne

pravne oblike organizacija preduzeća. Praksa brojnih zemalja ustrojila je sledeće
institucionalne oblike preduzeća:
 inokosna preduzeća,
 društva lica,
 društva kapitala, i
 zadruge.
Ova podela označava grupisanje preduzeća po specifičnim karakteristikama njihove

sadržine.
Aktuelna zakonska regulativa u Srbiji, novim zakonom o preduzećima uvodi i razrađuje

sledeće oblike preduzeća:
 privredno društvo,
 društveno preduzeće,
 javno preduzeće.
7.1. INOKOSNO PREDUZEĆE
Predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu preduzetničkog organizovanja u privredi.

To je preduzeće koje osniva, oganizuje proces rada i kojim upravlja pojedinac, vlasnik. On
ulaže kapital u inokosno preduzeće i vodi ga kao svoj sopstveni biznis.
Prednosti inokosnog preduzeća su u visokoj motivisanosti za profit (dobit), efikasnosti

kontrole i efikaasnom menadžmentu. Nedostatak je u visokom riziku za vlasnika preduzeća.
Inokosna preduzeća su najbrojnija u razvijenim zemljama.
7.2. DRUŠTVA LICA
Predstavljaju oblik organizovanja u koje se udružuju dva ili više lica radi ostvarivanja
određenih zajedničkih ciljeva. Društva lica se nazivaju još i partnerska ili ortačka društva.
Njih sačinjavaju i osnivaju partneri, a ne pojedinačni vlasnici. U praksi se društva lica
javljaju kao:
javno trgovačko ili ortačko društvo,
komanditno društvo.

Ortačko društvo: Ortakluk ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju se udružuju
dva ili više partnera. U praksi razvijenih zemalja postoje uglavnom dve vrste ortačkih
društava – javno ortačko društvo, – tajno ortačko društvo.
U javnom ortačkom društvu partneri su poznati, a u tajnom naajčešće nisu poznati javnosti.
Oni su poznati samo članovima društva.
Komanditno društvo je u tržišnj privredi uobičajeni oblik organizacije preduzeća kao

društva lica. U ovom društvu bar jedan ortak ne odgovara neograničeno i solidarno za
obaveze prema poveriocima društva, već ograničeno, i to u visini njegovog uloga u
društvu.Postoji više prednosti koje upućuju preduzeća da se organizuju u ovu pravnu formu:
poreske pogodnosti, ograničenje odgovornosti (jemstva) i nezavisnost poslovodstva od
promene ortaka i sl.
Vlasnik sredstava uz svojinski rizik bira tip preduzeća za koji smatra da će mu najuspešnije
omogućiti najveće dobiti. Svaki tip preduzeća ima atraktivna osnovna svojstva pod
određenim okolnostima. Vlasnik može da kombinuje relevantne momente (odnos
raspoloživih i potrebnih sredstava, stepen rizika ulaganja, očekivana dobit, moguće
zakonske olakšice i sl.) i na osnovu toga izabere tip preduzeća koji mu u datom trenutku
najviše odgovara. On ima mogućnost da ga kasnije relativno lako transformiše u neki drugi
tip za koji proceni da je perspektivniji. Pri transformaciji preduzeća iz jednog
organizacionog oblika u drugi nije neophodno vršiti likvidaciju postojećeg preduzeća.
Bez obzira na raznolikost preduzeća, njihov položaj u poslovanju i nastupanju na tržištu je

ravnopravan. Postavljanje svih preduzeća u jednake uslove trebalo bi da dovede do
razvijanja međusobne konkurencije. Konkurencijom se ostvaruju povoljni ekonomski efekti
za društvo. Vlasnik sredstava uz svojinski rizik bira tip preduzeća za koji smatra da će mu
najuspešnije omogućiti najveće dobiti. Svaki tip preduzeća ima atraktivna osnovna svojstva
pod određenim okolnostima. Vlasnik može da kombinuje relevantne momente (odnos

za društvo. Vlasnik sredstava uz svojinski rizik bira tip preduzeća za koji smatra da će mu
najuspešnije omogućiti najveće dobiti. Svaki tip preduzeća ima atraktivna osnovna svojstva
pod određenim okolnostima. Vlasnik može da kombinuje relevantne momente (odnos
za društvo.
Akcionarsko društvo se može definisati kao preduzeće koje osniva jedno ili više pravnih,
odnosno fiičkih lica, pod zajedničkom firmom, radi obavljanja određene delatnosti.
Osnovna glavnica (kapital) tog preduzeća je definisana i podeljena na akcije određene
nominalne vrednosti. Upravljanje akcionarskim društvom vrše odgovarajući organi koje po
pravilu čine: – skupština društva (ili skupština akcionara)
 upravni odbor,
 nadzorni odbor i
 direkor.
Društvo sa ograničenom odgovornošću je privredno društvo koje radi obavljanja privredne

delatnosti osnivaju pravna ili fizička lica sa unapred utvrđenom osnovnom glavnicom i sa
razlikom članova za poslovanje drušva do visine svog uloga u njemu.
Dobit društva se po pravilu deli među članovima srazmerno udelima, što važi i za gubitak.
Komanditno društvo na akcije je kombinacija komanditnog i akcionarskog društva. Ortaci

su i akcionari društva tako da svojim ulozima učestvuju u osnovnom kapitalu društva
podeljenom na akcije, bez lične odgovornosti za obaveze društva.
7.3. ZADRUGE KAO OBLIK PREDUZEĆA
Zadruge su, društva koja se formiraju udruživanjem članova sa ciljem da se njihovo

poslovanje podstiče i pospešuje zajedničkim preduzetništvom. U praksi oni čine male,
srednje, ponekad i veće poslovne sisteme.
Karakteristike zadruga su:
 ravnopravno članstvo,
 učešće svih zadrugara u organima zadruge,
 neprofitni karakter udruženja.
7.4. DRUŠTVENO PREDUZEĆE
Društveno preduzeće je preovlađujući oblik organizovanja u jugoslovenskoj privredi

poslednjih decenija. Ono je opredeljeno društvenim kapitalom kiji je podeljen na akcije
određene nominalne vrednosti.

Neefikasnost i neracionalnost često vode slabljenju konkurentske pozicije ovih preduzeća
na tržištu u odnosu na druge vrste preduzeća, organizovanih kao društva lica ili društva
kapitala.

za društvo.
7.5. JAVNO PREDUZEĆE
Javna preduzeća spadaju u grupu državnih preduzeća. Osnivaju se u oblastima od posebnog

interesa za državu i sa državnim kapialom.13
8. VRSTE PREDUZEĆA PREMA DELATNOSTIMA U

PROCESU REPRODUKCIJE
Poredopštih uslova i klasifikacije preduzeća, određenih zakonskom regulativom, preduzeća

se mogu klasifikovati i prema ulozi i funkcijama u procesu reprodukcije. Jedna od poznatih
i prihvaćenih podela preduzeća je na: – proizvodna preduzeća,
 trgovinska preduzeća,
 uslužna preduzeća.
Proizvodna preduzeća se organizuju prema tehnološkim funkcijama u zaokruženom procesu

rada. Tržište ovih preduzeća su proizvodne aktivnosti.
U ovoj vrsti preduzeća, njegovi tehničko-tehnološki zaokruženi delovi , mogu obavljati

određene poslovne funkcije za celinu preduzeća.
13

Trgovinska preduzeća imaju zadatak da obezbede realizovanjefunkcije robnog prometa u
reprodukciji. Zbog izraženih tržišnh karakteridtika, ova preduzeća imaju razvijene
marketinške aktivnosti, metode i tehnike propagande i promocje proizvoda.
Uslužna preduzeća se formiraju i funkcionišu u tzv. tercijalnom sektoru usluga. On

obuhvata širok spektar uslužnih preduzeća raznih delatnosti: osiguranja, bankarstva,
zanatstva, ugostiteljstva, intlektualnih usluga i sl. Karakteristika ove vrste preduzeća je
ffleksibilnost i specijalizacija za određene poslove.14
9. PREDUZEĆA U TRANZICIJI
Tranzicija je opšte prihvaćeni termin za proces prelaska na tržišne kriterijume poslovanja

preduzeća, kojim se teži ostvarivanju većeg stepena efikasnosti korišćenja raspoloživih
ljudskih i materijalnih resursa, većeg stepena efikasnosti poslovanja.
Ovaj proces reforme naše privrede obuhvata prestruktuiranje preduzeća u pogledu:
 vlasništva
 organizacije i
 upravljanja.
Reforma našeg društva, a posebno privrede, koja je započela krajem osamdesetih i

početkom devedesetih godina, proklamovano je opredeljenje za tržišne kriterijume
efikasnosti i efektivnosti poslovanja preduzeća. To podrazumeva veću zastupljenost
privatne svojine, određene promene u organizaciji preduzeća i uvođenje menadžmenta kao
modernog sistema upravljanja.
ZAKLJUČAK
Na osnovu svega navedenog dolazimo do zaključka da je preduzeće bitan činilac jednog

društva i države, njene stope razvoja i ekonomske jačine i stabilnosti. Po ugledu na
razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u našoj državi u vreme tranzicije i promena u
društvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzećima.
14

Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude da usmere svoje
sposobnosti na formirane istih. Mislim da bi i država morala da osmisli strategiju u
podsticanju osnivanja i unapređenja malih i srednjih preduzeća koja sutra mogu da budu
nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakšicama i subvencjama da se izađe u susret
pokretanju navedenih preduzeća.

za društvo.
LITERATURA
1. B. Nadoveza, H. Pešić, “Ekonomika preduzeća”, Evropski univerzitet, Brčko, [ Online ].

Dostupno na: http://evropskiuniverzitet-brcko.com/02-ID/023-Mon/Ekonomika-preduze
%86a.pdf;

2. B. Paunović, “Ekonomika preduzeća – preduzeće, okruženje i ulaganja”, Ekonomski
fakultet u Beogradu, Beograd, 2017.;
3. M. Živković, „Ekonomika poslovanja”, Megatrend univerzitet primenjenih nauka,

Beograd, 2006.
4. V. Mratinić, “Preduzeće: Šta je to preduzeće – Osnovni pojmovi”, VibekoConsulting,

[ Online ]. Dostupno na: https://www.consulting.vibeko.rs/sta_je_to_preduzece_osnovni-
_pojmovi/

Preduzeće - Pojam I Karakteristike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Preduzeće - Pojam I Karakteristike

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Preduzeće - Pojam I Karakteristike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Beogradu

Predmet: EKONOMIKA PREDUZEĆA

Prof. dr Jovana Mirić 116/2016

Ekonomika preduzeća | Preduzeće – pojam i karakteristike

Proces stvaranja vrednosti u tržišnoj privredi ostvaruje se aktivnošću velikog broja

Ekonomika preduzeća | Preduzeće – pojam i karakteristike

Preduzeće se naziva privrednim društvom, čijom aktivnošću se ostvaruje proces stvaranja

Ova definicija ukazuje na sledeće bitne karakteristike preduzeća:

Drugo, preduzeće je organizovana celina u kojoj se uspostavljaju brojni odnosi između

Pod strukturom organizacije podrazumeva se broj, veličina i način međusobne povezanosti

Ekonomika preduzeća | Preduzeće – pojam i karakteristike

Treće, preduzeće stvara vrednost transformišući (pretvarajući) uložene resurse u rezultate u

Ekonomika preduzeća | Preduzeće – pojam i karakteristike

Ciljeve preduzeća, sačinjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi.

Ciljevi preduzeća proizilaze iz njegovih funkcija u društvu, složenosti i unutrašnje strukture.

2. OBELEŽJA PRIVREDNOG SUBJEKTA

Preduzećem se označava privredni subjekt, oblik organizovanja i poslovanja u okviru koga

Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja – zavisio je privredni i društveni razvoj svake

Preduzeće predstavlja istorijsku kategoriju vezanu za društveni, ekonomski i tehničko-

Kao pojava i kategorija preduzeće neprekidno evoluira prostorno i vremenski, po formi i

Ekonomika preduzeća | Preduzeće – pojam i karakteristike

Po tržišnom konceptu, „preduzeće predstavlja svaki samostalni finansijski subjekt koji

Preduzeće je složen ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva detaljnu podelu

Savremene teorije preduzeće posmatraju kao racionalni, ekonomski sistem sa

Savremeno preduzeće predstavlja složeni sistem koji podrazumeva jedinstvo ekonomskih i

Prevashodni cilj obavljanja delatnosti preduzeća je stvaranje dobiti, ali tu je i mnoštvo

Ekonomika preduzeća | Preduzeće – pojam i karakteristike

Radi potpunijeg sagledavanja i boljeg razumevanja celine preduzeća i odnosa koji se

Slika 1. Sistem i podsistemi preduzeća8

Podsistemi su integrisani u preduzeće kao jedinstveni i celoviti sistem, tako da zajedno

Ekonomika preduzeća | Preduzeće – pojam i karakteristike

3.1. KARAKTERISTIKE PREDUZEĆA

Preduzeće je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti čiji je zadatak da obavlja

Osnovne karakteristike preduzeća su:

 predstavlja organizacionu celinu;

Šema 1. Osnovne karakteristike preduzeća10

Preduzeće egzistira u određenom organizacionom obliku i unutrašnje odnose delova uređuje

Ekonomika preduzeća | Preduzeće – pojam i karakteristike

Zadaci preduzeća, kao organizovanih ekonomskih subjekata, deo su zadataka i ciljeva

Ekonomska i pravna samostalnost su značajne odrednice svakog preduzeća u tržišnoj

 donošenju planova i programa;

Ekonomska samostalnost preduzeća, pored slobodnog raspolaganja i upotrebe sredstava,

Samostalnost u oblasti raspodele ostvarenih rezultata kreće se u okvirima poslovne politike

U procesu donošenja sopstvenih upravljačkih i drugih odluka, preduzeće mora poštovati

Kao pravni subjekt, preduzeće samostalno donosi unutrašnje propise i razvija

(c) Ekonomski i pravni subjektivitet konkretno preduzeće realizuje preko:

 žiro računa – preko koga se obavljaju sve finansijsko-imovinske transakcije;

Ekonomika preduzeća | Preduzeće – pojam i karakteristike

Za ekonomiju svakog preduzeća bitna je njegova veličina. U ekonomici preduzeća i praksi

Za efikasnost svake privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnotežen odnos

Velika preduzeća su noioci i glavni činioci tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta

Ekonomika preduzeća | Preduzeće – pojam i karakteristike

Podela rada i kooperacija su značajno razvijene u ovim vrstama preduzeća. Srednja

S obzirom na širi privredni značaj velikih preduzeća, država je zainteresovana za njihovu

5. POLOŽAJ PREDUZEĆA U NAŠOJ PRIVREDI

Položaj preduzeća u našoj praksi menjao se u skladu sa promenama i karakteristikama

1. položaju preduzeća kao proizvođača, odnosno osnovnog subjekta privređivanja,

Prema ovim odrednicama se bitno razlikovao položaj preduzeća u pojedinim razvojnim