ОТПОРНОСТ

МАТЕРИЈАЛА

VI ХИПОТЕЗA ГРАНИЧНОГ СТАЊА

НАПОНА
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

VI ХИПОТЕЗА – ХИПОТЕЗА НАЈВЕЋЕГ

ДЕФОРМАЦИЈСКОГ РАДА УТРОШЕНОГ
НА ПРОМЕНУ ОБЛИКА
ХИПОТЕЗА HUBER – MISES – HENCKY

Maksymilian Richard von Mises Heinrich Hencky

Tytus Huber (1913) (1925)
(1904)
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

Теорија ХМХ

Теорија Фон Мизеса

von Misesов критеријum

течења (лома)

(engl. Distorsional Energy Density Criterion

или von Mises criterion)
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

VI ХИПОТЕЗА:

МАТЕРИЈАЛ ИЗЛОЖЕН СЛОЖЕНОМ

НАПРЕЗАЊУ ДОСТИЖЕ ГРАНИЧНО
СТАЊЕ (ПОЧИЊЕ ДА СЕ РАЗАРА) КАДА
ВЕЛИЧИНА ДЕФОРМАЦИЈСКОГ РАДА
КОЈИ СЕ ТРОШИ НА ПРОМЕНУ ОБЛИКА
ПРЕКОРАЧИ УПОРЕДНУ ВРЕДНОСТ ТОГ
ДЕФОРМАЦИЈСКОГ РАДА ПРИ ПРОСТОМ
АКСИЈАЛНОМ НАПРЕЗАЊУ.
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА
Деформација тела се састоји
од два дела:

▪ промене запремине (дилатације)

▪ промене облика (дисторзије).
Потенцијална енергија деформације
(рад унутрашњих сила), U (Nm = J)
се састоји од два дела:

o дела који се односи на промену

волумена – дилатацијске енергије Uh
o дела који се односи на промену облика
– дисторзијске енергије Ud.
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

Напон Напон
Укупан који се троши који се троши
напон на промену на промену
запремине облика
ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

ПРОМЕНА ЗАПРЕМИНЕ
ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

ПРОМЕНА ОБЛИКА
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА
s3

s2

s1 s1

s2 s3

V = a b c запремина пре
деформације

V1 = a1  b1  c1 запремина после
деформације
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

V = a b c ПОЧЕТНА ЗАПРЕМИНА

КРАЈЊЕ ДИМЕНЗИЈЕ (ПОСЛЕ ДЕФОРМАЦИЈЕ)

СУ:
 a 
a1 = a + a = a 1 +  = a (1 + 1 )
 a 
 b 
b1 = b + b = b 1 +  = b (1 +  2 )
 b 
 c 
c1 = c + c = c 1 +  = c (1 +  3 )
 c 
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА
КРАЈЊА ЗАПРЕМИНА (ПОСЛЕ ДЕФОРМАЦИЈЕ)
ЈЕ:

V1 = a1  b1  c1

V1 =  a  (1 + 1 )   b  (1 +  2 )   c  (1 +  3 ) 
= a  b  c  (1 + 1 )  (1 +  2 )(1 +  3 ) =
= V0  (1 + 1 )  (1 +  2 )(1 +  3 ) =
= V0  (1 + 1 +  2 +  3 + 1   2 +  2   3 +  3  1 + 1   2   3 )
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

V1 − V0
V =
V0
V0  (1 + 1 +  2 +  3 + 1   2 +  2   3 +  3  1 + 1   2   3 ) − V0
=
V0

= 1 +  2 +  3 + 1   2 +  2   3 +  3  1 + 1   2   3
0

 V  1 +  2 +  3
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

ЗАПРЕМИНСКА ДИЛАТАЦИЈА ПО ХУКОВОМ

ЗАКОНУ ЈЕ:

1− 2  
V = (s 1 + s 2 + s 3 )
E s1 + s 2 + s 3
Хидростатички притисак је: p=
3
E
односно: p=  V
3  (1 − 2   )
E ЗАПРЕМИНСКИ МОДУЛ
k= – МОДУЛ КОМПРЕСИЈЕ
3  (1 − 2   ) (еngl. Bulk modulus)
ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА
s3

s2

s1 s1
=

s2 s3
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

1− 2   *
 =
*
V
E
( s1 + s 2 + s 3 ) = 0
* *

s = s1 − p
*
1

s2 = s2 − p
*

s = s3 − p
*
3

 = 0  s +s +s = 0
*
V
*
1
*
2
*
3

 (s 1 − p ) + (s 2 − p ) + (s 3 − p ) = 0
 s1 + s 2 + s 3 = 3  p
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА
УКУПАН ДЕФОРМАЦИЈСКИ РАД
1
d = s 1 + s 2 + s 3 − 2   (s 1  s 2 + s 2  s 3 + s 3  s 1 ) 
2 2 2

2 E
ДЕФОРМАЦИЈСКИ РАД ЗА ПРОМЕНУ ЗАПРЕМИНЕ

1 1− 2  

dV = p  V = (s 1 + s 2 + s 3 )
2

2 6 E
ДЕФОРМАЦИЈСКИ РАД ЗА ПРОМЕНУ ОБЛИКА
 = d − dV
dO

1+  
= ( s 1 − s 2 ) + ( s 2 − s 3 ) + (s 3 − s 1 ) 
2 2 2

6 E  
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

 = d − dV
dO

1+   1−  2
= ( s 1 − s 2 ) + (s 2 − s 3 ) + ( s 3 − s 1 )  s0
2 2 2

6 E   3

1−  2
dO = d − dV
  s0
3
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

ЗА ТРООСНО НАПОНСКО СТАЊЕ

1
s = ( s 1 − s 2 ) + ( s 2 − s 3 ) + (s 3 − s 1 )   s 0
VI 2 2 2

2 

ЗА РАВАНСКО НАПОНСКО СТАЊЕ

s  = s + s − s1 s 2  s 0
VI 2
1
2
2

s  = s + s − s x  s z + 3   s 0
VI 2
x
2
z
2
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА
РАВАНСКО САВИЈАЊЕ СИЛАМА

s  = s + 3   s 0
VI 2
x
2

ЧИСТО СМИЦАЊЕ s 1 = −s 2 = 

s VI = s 12 + s 22 − s 1  s 2  s 0
s dop
 dop = = 0.577  s dop
3
 ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

ЕКВИВАЛЕНТAН МОМЕНТ У РАВНИ

3
MVI
= M +  Mt
2
f
2 s2

4 su
s0
sv

bVI
s1
s0 45º
s0
aVI

s0

Површ течења
Мизесова елипса
ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА

Чисто смицање

s1 s 2
, - нормализовани напони
s dop s dop