MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD

PRAVNI FAKULTET

Seminarski rad:

Misije, zadaci, organizacija i snage

obaveštajno-bezbednosnih službi

Profesor: Student:

Doc. Dr. Ratko Ljubojević Milan Pavlović 200061/16

Jun. 2019.
Sadržaj:

1. UVOD
2. TEMA RADA
3. MEĐUNARODNE MISIJE
a. Obaveštajna delatnost
b. Kontraobaveštajni rad
c. Subverzivna delatnost
4. ZADACI I CILJEVI
5. ORGANIZACIJA SLUŽBI
a. Organizacija BIA
b. Organizacija VBA
c. Organizacija VOA
6. SNAGE I SREDSTVA
7. ZAKLJUČAK
8. LITERATURA
UVOD

Kroz istoriju i njen razvoj, čovek je uvek težio ka nekoj sigurnosti. Napretkom i razvojem
tehnologija koje su omogućile pružanje bezbednosti i sigurnosti, formirao se značajan
podsistem bezbednosti.

Obaveštajno-bezbednosne službe su posebne vladine institucije kojima je smisao postojanja

prikupljanje, analiza, obrada i distribucija bitnih podataka u cilju sigurnosti i zaštite
teritorijalnog integriteta, suveriniteta i indetiteta jedne države. Obaveštajno-bezbednosne
službe obavljaju za državne ustanove svoje delatnosti i usluge, kao što su:

 Analizira oblasti koje su relativne za nacionalnu sigurnost

 Upozorivanje nadolazećih kriza
 Formira Nacionalne i Međunarodne službe radi usprostavljanja potencijalnih i
sadašnjih neprijatelja
 Nacionalno obaveštavanje o vojnim operacijama
 Deluje tajno sa ciljem zaštite nacionalne sigurnosti i bezbednosti.

Prva Srpska obaveštajna služba je bila Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA) koja je po svojoj
prirodi obavljala kontraobaveštajne poslove za vreme drugog svetkog rata i ranoj Jugoslaviji
dok nije došlo do njene reorganizacije u Upravu državne bezbednosti (UDBA). Ona je
obavljala eliminaciju neprijatelja nove vlasti gde je stekla veliku moć i predstavljala veliku
pretnju čak i predsedniku Josipu Brozu Titu. Po treći put je reorganizovana u Službu državne
bezbednosti (SDB), raspadom Jugoslavije se raspala i sama služba bezbednosti. 123

Današnje obaveštajno bezbednosne službe su manje više, samostalne državne organizacije u

odnosnu na neke druge organe i one su sastavni deo uprave, gde najviši organi zemlje
rukovode njenim svojstvom.

Službe imaju veliki značaj i doprinos donošenju i realizaciji državnih interesa, svojim
prikupljanjem, obradom i analizom podataka. U daljem tekstu se posvećujemo u detaljima
misijama, zadacima, organizaciji i snagama samih službi bezbednosti, jer se kroz istoriju
menjala u raznim pogledima i delatnostima, ali je uvek održavala neke vitalne funkcije koje

1
Zvanični sajt Vojno-bezbednosne agencije http://www.vba.mod.gov.rs/II_faza.html#.Ukxpn9K8Cao
2
Originalni tekst rezolucije I zvaničnog odgovora KPJ na nju: http://www.znaci.net/00001/138_76.pdf
3
Zapisnik sa četvrtog plenuma: http://www.znaci.net/00001/138_92.pdf
su srž njenog sistema i svojstva postojanja. Uvek je bila predmet istraživanja, čak i danas je
ova društvena pojava ostala suštinski neistražena jer je sačinjena od velike tajnosti.

Čuveni vojskovođa Sun Tzu je rekao:

,,Ako poznaješ sebe i svog neprijatelja, onda se u stotinu bitaka ne moraš bojati ishoda. Ako
poznaješ sebe, a ne neprijatelja, onda ćeš za svaku pobedu doživeti i jedan poraz. Ako ne
poznaješ ni sebe ni neprijatelja, onda si uvek poražen.’’

Tema rada

Međunarodne Misije

Obaveštajno bezbednosne službe obavljaju veoma kompleksne i raznovrsne zadatke i misije,

koje moraju biti u skladu sa odredbama ustava nacionalnih država, takođe i odredbama
Povelje Ujedinjenih Nacija i Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda.

Svrha misija je cilj koje one predstavljaju, svaka misija koja se postavi pred službu
bezbednosti ima funkciju da pruži i ojača bolju zaštitu i sigurnost vladi države i njenim
građanima. Misije se razlikuju po mestu odvijanja i ciljevima koje se žele postići. Delatnosti i
misije obaveštajnih službi se prepliću pa je teško odrediti jasne granice. Misije se mogu
podeliti u tri dela koje obavljaju obaveštajne službe.

Obaveštajna delatnost

Kao najopštija svrha službi je prikupljanje podataka, gde ne postoji ograničen broj niti
određen kvalitet informacija koje se moraju obraditi i analizirati. Nema ni ograničenja u
brojnosti odgovarajućeg kadra, finansijkih i tehničkih mogućnosti i upotrebiljvog vremena.

Upornost u radu prikupljanja nekih neophodnih informacija je stalna i nezamislivo je odustati

od pribavljivanja zato što se do nje ne može doći na legalan i pravedan način.

Primarni činioci prikupljanja podataka i informacija su agenti službi bezbednosti jer se ne

može sprovoditi obaveštajna delatnost bez ljudi, tj. Nema obaveštajne delatnosti bez
agenturne mreže od kvaliteta.
Delatnosti treba da postignu određene rezultate, rezultati delatnosti treba da omoguće da se
prodre u protivnikov način razmišljanja, da se prodre u njegov obaveštajno bezbednosni
sistem i da se utiče na njegove odluke.4

Delatnosti obaveštajnih službi se uvek posmatraju povezanim sa politikom, odnosno, svaka

obaveštajna služba omogućava svojoj vladi da lakše i efikasnije vodi spoljašnju politiku
protiv drugih nacija, na granici između otvorene intervencije i diplomatksih pstupaka.

Vojnoobaveštajna agencija Republike Srbije obavlja različite misije i zadatke kako bi

ispunila svoje funkcije. Funkcije vojnoobaveštajne agencije su obaveštajno-operativna i
diplomatksa funkcija u oblasti odbrane. Ova diplomatksa funkcija se izvršava u izaslanstvima
odbrane u skladu sa zakonima i Bečkom konvencijom o diplomatksim odnosima.

Vojnoobaveštajna agencija je uspostavila adekvatan obeveštajni sistem kako bi podržala

obaveštajno obezbeđenje Vojske Srbije na strategijskom nivou. Sistem se odnosi na
indikacije i upozorenja, razumevanje situacije i pripremu i zaštitu snaga.5

Podrška vojnoobaveštajne agencije državnom i vojnom rukovodstvu predstavlja jednu od 3

važne misije koje obavlja agencija radi ispunjavanja njenih osnovnih funkcija.

Druga misija je podrška Vojsci Srbije pri realizaciji sopstvenih misija i zadataka, dok je treća
misija predstavljanje i zaštita interesa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u inostranstvu.

Ona je prva linija odbrane od spoljnih izazova, rizika i pretnji u miru, kriznim situacijama i
pogotovo u ratnom stanju. Moto službe je: ,,Brže, Bolje i Mudrije’’.6

Strane obaveštajne službe kao što je Britanska Secret Intelligence Service, poznatija kao MI6
obavlja sopstvene misije kako bi pružala svojoj vladi globalnu tajnu sposobnost. Prikupljaju
tajne podatke i informacije kako bi uspostavili tajne prekomorske operacije koje detektuju i
sprečavaju kriminalitet. Obavljanjem ovih misija i operacija, ona poboljšava i unapređuje
nacionalnu sigurnost i ekonosmko blagostanje. Takođe sarađuju sa bezbednosnom službom
(Security Service, MI5) u obavljanju misija u skladu sa njihovim propisanim zakonom i
obaveštavaju ministarstva vlade. One rade kako bi održale i uspostavile osnovnu misiju, a to
je, da zaštite državu, njihove građane i interes.7
4
Neđo Danilović, Miodrag Gordić, Srđan Blagojević, Savremeni sistemi bezbednosti, str. 204
5
Oficijalni sajt Vojno-obaveštajne službe RS: http://www.voa.mod.gov.rs/sr/voa/funkcije
6
Oficijalni sajt Vojno-obaveštajne sluđbe RS: http://www.voa.mod.gov.rs/sr/voa/misija
7
Oficijalni sajt Sicret Intelligence service (MI6) – Our Mission: https://www.sis.gov.uk/our-mission.html
 Kontraobaveštajni Rad

Ova delatnost obaveštajno bezbednosnih službi se bavi ofanzivnim i defanzivnim radom, se

pretežno odvija na sopstvenoj teritoriji i ima zaštitni karakter ali takođe infiltrira strane
države i njihove službe kako bi zaštitila sopstvene interese. Njena osnovna funkcija je
otkrivanje i onemogućavanje rada stranih obaveštajnih službi kao i svih drugih tajnih
struktura u sopstvenoj zemlji.

Ona obavljanju aktivnosti postiže zaštitu državnih vitalnih tajni od stranih službi i sprečava
njihovu špiunažu. Takođe otkriva i sprečava tajno prevratničko delovanje protiv postojaćeg
poretka. Ironično je to što po prirodi se ova služba naziva defanzivno-bezbednosna, jer organi
koji se njom bave se najčešće postavljaju veoma ofanzivno. Prodiru u obaveštajne institucije
drugih država sa krajnim ciljem da se otkrije i sazna njihovi planovi i aktivnosti.8

Kod nas ovom misijom se bavi Vojnobezbednosna služba, koja je nadležna za bezbednost i
kontraobaveštajnu zaštitu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Njeni bezbednosni poslovi
su: Personalna bezbednost, Industrijska bezbednost, Zaštita tajnih podataka, Bezbednosni
menadžment.

Kontraobaveštajni poslovi su: Suprostavljanje obaveštajnoj, terorističkoj i organizovanoj

kriminalnoj delatnosti koje su usmerene protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Otkrivanje i dokumentovanje krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike

Srbije kao i protiv međunarodnog prava kada se činioci tih dela pojavljuju kao zaposlena lica
ministarstva odbrane i vojske srbije.

Otkrivanje element organizovanog kriminala kao i krivičnih dela korupcije unutar MO i VS

ili kada su ta dela usmerena protiv MO i VS. Takođe obavljaju misije kontraobaveštajne
zaštite lica, objekata i aktivnosti koje su u nadležnosti MO i VS.9

Strane obaveštajne službe sa takođe bave kontraobaveštajnim delatnostima kao jednu od

važnih misija službi, jedna od poznatih američkih bezbednosnih službi, Federalni Istražni
Biro (Federal Bureau of Investigation/FBI) ne samo da obavlja opšte poslove neutralizacije
nacionalnih pretnji i rizika i radova stranih bezbednosnih službi, već njena moderna misija je
mnogo obimnija. Njeni osnovni ciljevi su:

8
Neđo Danilović, Miodrag Gordić, Srđan Blagojević, Savremeni sistemi bezbednosti, str. 204/205
9
Oficijalni sajt Vojno-bezbednosne službe: http://www.vba.mod.gov.rs/poslovi_i_zadaci.html
Zaštita tajne američke obaveštajne zajednice, koristeći obaveštajne podatke da bi usresredili
istražne napore i sarađivali sa vladinim partnerima kako bi smanjili rizik špijunaže i pretnji
upućenih iz unutrašnjosti.
Štiti ključnu imovinu nacije, kao što su napredna tehnologija i osetljive informacije u sektoru
odbrane, obaveštajnih službi, ekonomije, finansija i nauke.
Sprečava aktivnosti stranih špijuna kroz proaktivne istrage, indentifikuje ih i zaustavljaju
njihove delatnosti.
Drže oružja za masovno uništenje da ne bi pale u pogrešne ruke i koriste prikupljene podatke
i informacije kako bi pokrenuli istražne napore da spreče realizaciju rizika i pretnji.10

Subverzivna delatnost

Subverzija se odnosi na proces kojim se vrednost i principi sistema koji je na snazi

suprostavlja ili pokreću u pokušaju da se transformiše postojeći društveni poredak, autoritet,
hijerarhije i društvene normi.11 Ovakva delatnost se ispoljava u različitim oblicima, ali takođe
jača sopstveni uticaj u drugim zemljama na dva načina:
Pružanje podrške ugroženim režimima čija politika odgovara činiocima subverzije i
Tajnim organizovanjem prevrata da bi se doveli na vlast politički istomišljenici.12
Subverzivne aktivnosti mogu biti prodiranje i manipulisanje postojećih političkih stranaka,
inflitriranje u oružane snage, policiju, vojsku i druge državne institucije kao i važne ne
vladine organizacije. Subverzvna delatnost se ispoljava i kroz stvaranje građanskog nemira
putem demonstracija, propagandi i štrajkova.13
Ovaj oblik delovanja obaveštajno bezbednosnih službi je došao do izražaja u periodu posle
Drugog svetskog rata, i još traje danas, zato je jedna od tri najopštije i najvažnije misije koje
službe bezbednosti obavljaju u okviru svetske politike kako bi zaštitili i ostvarili svoje
interese i poboljšali sigurnost države i njenih građana.

Zadaci i ciljevi

10
Oficijalni sajt Federalnog instražnog biroa (FBI), Inside the FBIs counterintelligence program:
https://www.fbi.gov/investigate/counterintelligence
11
Blackstock, Paul W. (1964). The strategy of subversion; Manipulating the politics of other nations (1st ed.).
Str. 56
12
Neđo Danilović, Miodrag Gordić, Srđan Blagojević, Savremeni sistemi bezbednosti, str. 205
13
Wiliam Rosenau, RAND counterinsurgency study – paper 2; Subversion and Insurgency, str 6
Zadaci i ciljevi su poslovi konktretne delatnosti koje obavljaju obaveštajno bezbednosne
službe kako bi postigle odgovarajući cilj ili prikupile podatke i informacije od ključnog
značaja koje pomažu da radovi agencija butu brži i efektivniji.
Glavni zadaci obaveštajno bezbednosnih službi su:
 Prikupljanje obaveštajno bezbednosnih podataka u vezi sa pretnjama države kako
unutar tako i van nje.
 Analiza i prenošenje takvih prikupljenih podataka ovlašćenim državnim organima i
telima.
 Kompletna obrada prikupljenih podatak i prenošenje ovlašćenim službenim licima
prema zakonu o krivičnom postupku nacionalnih država kada je to neophodno radi
suzbijanja pretnji, uključujući:
a) Domaći i Međunarodni terorizam
b) Špijunaža protiv bezbednosti države
c) Sabotaža protiv vitalne infrastrukture države
d) Organizovani kriminal usmeren protiv bezbednosti države
e) Trgovina drogama, oružjem belim robljem, itd ...
f) Nezakonitu trgovinu proizvodima i tehnologijama koje su pod
međunarodnom kontrolom.
g) Kažnjive radnje prema mežunarodnom humanitarnom pravu.
h) Nasilje i zastrašivanje nacionalnih i verskih grupa.14
Prema zakonu o BIA (Bezbednosna Informativna Agencija), član 22 govori o aktivnostima
agenta da pri obavljanju svojih dužnosti, radi u skladu sa zakonom, opštim aktima i nalogom
direktora. Agent je lično odgovoran za svoj rad i potpuno samostalan u svom radu.15

Vojnoobaveštajna agencija u skladu sa definisanim misijama obavlja osnovne zadatke. Prati i

istražuje politično-bezbednosne situacije u okruženju koja može da stvori rizike i pretnje
bezbednosti države. Prati vojni faktor međunarodnih odnosa. Usmerava i priprema
obaveštajno obezbeđenje Vojske Srbije. Dostavlja i razmenjuje obaveštajne podatke i
informacije sa obaveštajno-izviđačkim organima Vojske Srbije. Monitoruje krize u regionima
gde se mogu angažovati nacionalne snage u multinacionalnim operacijama.

14
Neđo Danilović, Miodrag Gordić, Srđan Blagojević, Savremeni sistemi bezbednosti, str. 206
15
Zakon o BIA, sl. Glasnik RS, br.42/2002 111/2009 65/2014, odluka US, 66/2014 i 36/2018 član 22
Predstavlja Ministarstvo Odbrane i Vojsku Srbije u inostranstvu, štiti njihov interes i
učestvuje u razvoju međuarmijske saradnje. Obaveštava o uslovima i razvoju situacija u
zemljama kod kojih se akredituje.16

Organizacija službi

Organizacija bezbednosnih službi, i pogotovo obaveštajnih su znatno i naročito

komplikovane i složene, razlog jeste priroda, tj. njihove raznovrsnosti misija i poslova koje
obavljaju obaveštajne službe i faktori koji utiču na njih, kao što su; spoljnopolitička
orijentacija, interesi, sfere uticaja, kadrovi i finansijska sredstava kao i društveno-politički
sistem.
Primarno, organizacija službi, kako se one rukovode i organi koji funkcionišu u njoj zavise
od temeljnih putokaza. Službe deluju u okviru Ustava države, zakona, propisa i drugih akata.
Pripadnici službi su dužni da postupaju u skladu sa takvim zakonima, propisima aktama i
Ustavom, i da se ponašaju prema pravilim struke, nepristrasno i politički neutralno.
Većina obaveštajno bezbednosnih službi u svom sastavu ima:
a) Rukovodeće i upravne organe
b) Izvršne organe
c) Agenturu
d) Specijalne snage
Prvi rukovodeći organ je na samom čelu službe kojom rukovodi direktor, ministar ili general
najvišeg čina. On ima dva zamenika i više pomoćnika koji su rukovodioci pojedinih sektora.
Sektori se nalaze u okviru rukovodećeg organa i oni su nadležni za određene geografske
celine, to mogu biti jednu ili više manjih zemalja koje se istražuju.17

BIA

16
Oficijalni sajt Vojno-obaveštajne službe/Organizacija: http://www.voa.mod.gov.rs/sr-lat/voa/zadaci
17
Neđo Danilović, Miodrag Gordić, Srđan Blagojević, Savremeni sistemi bezbednosti, str. 207/208
Radom Bezbednosne Iformativne Agencije rukovodi direktor, koga postavlja i razrešava
vlada. Organizuju se posebne organizacione jedinice za obavljanje bezbednosnih poslova iz
njenog delokruga.
Na unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u agenciji primenjuju se načela za
unutrašnju organizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama, osim
ukoliko obavljanje određenih poslova u agenciji ne zahvteva drugačiji način organizovanja. 18
VBA
Vojnobezbednosnom agencijom takođe rukovodi direktor na čelu organizacione strukture,
posle njega idu opšti poslovi koji su organizaciona celina koja obavlja zadatke, planiranje,
programiranje, budžetiranje i izvršenja. Sarađuje sa međunarodnim organizacijama i stranim
obaveštajnim službama. Unutrašnja kontrola obavlja poslove kontrole zakonitosti rada i
primene ovlašćenja pripadnika agencije. Analitika se bavi praćenjem, obradom i
procenjivanjem podataka i izradom informacija za potrebe državnog i vojnog rukovodstva.
Podrška obavlja kadrovske, finansijske, logističke poslove i druge oblike podrške u
planiranju i organizovanju poslova i zadataka vojnobezbednosne agencije. Centri
vonjobezbednosne agencije su odgovorni za bezbednost i kontraobaveštajnu zaštitu
ministarstva odbrane i jedinica komandi i ustanova Vojske Srbije.19

VOA
Vojnoobaveštanjom agencijom rukovodi direktor koji je direktno odgovoran za svoj rad
ministru odbrane a zamenik direktora je odgovoran direktoru. Postavlja i razrešava ih
Predsednik Srbije ako se radi o profesionalnom vojnom licu, odnosno Vlada. Direktor i
zamenik se postavljaju na period od pet godina, oni ne smeju biti pripadnici ni jedne političke
strange niti smeju obavljati drugu javnu funkciju.
Direktor daje naloge i instrukcije za rad organa, odgovara za zakonito i stručno
funkcionsianje agencije, predlaže ministaru plan razvoja, opremljanja i godišnji plan rada.
Podnosi izveštaj o radu i predlaže oslobođivanje pripadnika agencije od obaveze čuvanje
tajne.
Organizacijska celina VOA koja je nadležna za operacije, planira, koordinira i rukovodi
radom obaveštajno-operativnih organa na prikupljanju podataka. Analitika je nadležna za
obradu prikupljenih podataka i informacija, kao što su globalna i regionalna procesa i pojava.

18
Zakon o BIA, sl. Glasnik RS, br.42/2002 111/2009 65/2014, odluka US, 66/2014 i 36/2018 član 5,6,7
19
Oficijalni sajt Vojno-bezbednosne agencije, organizacijska struktura:
http://www.vba.mod.gov.rs/organizacijska_struktura.html
Namerama i aktivnostima nosilaca vojnog i nevojnog ugrožavanja bezbednosti iz
inostranstva. Podrška kao i u VBA tako i u VOA je nadležna da realizuje kadrovsku,
finansijsku, tehničku i logističku podršku neophodnu za izvršavanje svih funkcija VOA.
Upravlja ljudskim, materijalnim i finansijksim resursima za potrebe VOA i sistema odbrane.20

Snage i Sredstva

Snage i sredstva su sama osnova na kome se temelje sve operacije, misije i zadaci
bezbednosno-obaveštajnih službi. To su resursi od kojih zavisi uspeh takvih zadataka i
poslova, svi materijalni resursi i naravno ljudski resursi koji se angažuju od rukovodećeg
organa da izvršavaju obaveštajno-bezbednosne delatnosti. Službe ne bi mogle da postoje da
nema ljudkog faktora, prirodna celokupnosti obaveštajnosti su ljudi. Obaveštajno
bezbednosne službe da bi prikupile osnovne elemente od kojih funkcionišu, podatke i
informacije uvek angažuje svoje saradnike.
Prvi osnovni sastav čine ljudi u ličnom sastavu obaveštajno bezbednosnih službi. To su
stručno osposobljen kadar od školovanih obaveštajaca i pomoćnog osoblja. Oni predstavljaju
glavnu snagu obaveštajnih službi.21
Takođe je veoma važno prikupljanje tajnih podataka i drugih državnih tajni radi ostvarivanja
boljeg i preciznijeg interesa jedne države i njenu bolju zaštitu suveriniteta i teritorijalnog
integriteta. Tajni saradnici, agenti su ljudi koji mogu da doprinesu tajne informacije mete
operacije. Oni prate i osmatraju određene mete, presreću informacije, kao emailove i mobilne
komunikacije. Sakupljaju ogromnu bazu podataka ljudi kako bi mogli da odrede i prate mete
interesa. Postavljaju bubice u transportna sredstva, u komunikacionu tehnologiju, telefone,
laptopove, čak i u prostorije.
Ovi aranžmani su osmišljeni kako bi omogućavali sprovedenoj istrazi visok nivo usklađenosti
uz brz proces. U mnogim operacijama i misijama se retko kad koriste svi resursi i vrste
delatnosti agenata, danas MI5 i dalje učestvuje u ovakvim delatnostima prikupljanja
informacija i podataka, ali neki od ovih metoda se upotrebljavaju oprezno i štedljivo.
Zavisnost iskustva i rada agenata i situaciji misije koje odrađuju, njihove veštine u
prikupljanju i deljenju informacija su od suštinske važnosti. 22

20
Oficijalni sajt Vojno-obaveštajne službe, organizacija:
http://www.vba.mod.gov.rs/organizacijska_struktura.html
21
Neđo Danilović, Miodrag Gordić, Srđan Blagojević, Savremeni sistemi bezbednosti, str. 210

22
Oficijalni sajt Security Service (MI5), gathering intelligence: https://www.mi5.gov.uk/gathering-intelligence
Kroz istoriju pogotovo tokom Drugog Svetskog rata mnogi špijuni i kontraobaveštajci su
pomogli oko velikih bitki, slanjem dezinformacija u borbi, komandantima nacističkog
režima. Sličnim i zakonski dozvoljenim načinima prikupljanja podataka se služe kao i strane
tako i naše obaveštajno bezbednosne službe. Suberzija kao jedan oblik misije obaveštajno
bezbednosnih službio zavisi od ljudkog faktora i jer njene delatnosti se oslanjaju na menjanju
politike drugih država gde politički saradnici koji se ne slažu sa politikom svoje zemlje, uz
pomoć obaveštajnih službi izražavaju propagadno delovanje protiv svoje zemlje.
Specijalne snage obaveštajnih službi su raznolike i pokreću se od specijalnih jedinica,
antiterorističkih jedinica do jedinica za civilne poslove, koje obavljaju najraznovrsnije
zadatke u miru tako i u ratu.
Federalna Služba Bezbednosti (FSB/federalna služba bezbednosti ruske federacije) je njihova
glavna obaveštajna služba koja je nastala 1995. godine koja za sebe ima glavne zadatke:
kontraobaveštajstvo, unutrašnja bezbednost, granična bezbednost, sprečavanje terorizma,
špijunaža i istraživanje najtežih oblika kriminala.
Za ispunjivanje ovakvih poslova i zadataka, kao i druge svetkse obaveštajne službe, ima
svoje organe, među kojima je i specijalne jedinice. Njihovi agenti, i drugi ljudski resursi
obavljaju prikupljanje, analiziranje i deljenje podataka što je opštost za takve službe, ali
takođe poseduju specijalne jedinice za izvršenje raznovrsnih poslova, kao priroda svojstva
ovog organa.23

 Aviacione jedinice
 Naučno-istraživačke jedinice
 Vojno-medicinske jedinice
 Jedinice specijalne namene
 Obrazovne institucije (obuka sopstvenih jedinica).

Sredstva za prikupljanje i obradu podataka zavise od vrste misija i zadataka, kao i ljudskog
faktora, odnosno agenata koji obavljaju delatnosti prikupljanja informacija i podataka, zato
možemo razlikovati, kao prvo, ljudsko prikupljanje podataka. Ova metoda obuhvata
diplomatske izveštaje, vojna atašea, špijunažu, koriste se razna sredstva za prisluškivanje i
23
Oficijalni sajt Federalne službe bezbednosti ruske federacije (FSB), struktura, specijalne jedinice:
http://www.fsb.ru/fsb/structure.htm
foto uređaja za snimanje i slikanje. Koriste se ratni zatvorenici za prikup podataka, kao i
migranti, ne vladine organizacije itd. Satelitski snimci i slike se mogu koristiti za obimne
operacije i praćenje meta preko cele zemaljske kugle.
Postoje sredstva za prikupljanje koje prikupljuju podatake putem mera i oznaka kao što su
elektro-optikalna, nuklearna, radarska, geofizična materijalna i radiofrekvencija.24
Neka od najopštijih sredstva za prikupljanje podataka su javna, tj, podaci i informacije se
prikupljaju iz javnih izvora, kao što su internet, naučna i tehnička istraživanja, i putem
intervjua i sastanaka. Tehnička sredstva pomažu u analiziranju vojnih oružja i opreme koje
koriste vojne sile stranih država. Medicinska sredstva analiziraju medicinske dokumente i
rekorde i nekim slučajevima fiziološke preglede. Finansijska sredstva kao i druga
kompjuterska i sama obrada podataka se vrši uz pomoć najsavremenije računarske tehnike.
Sredstva u subverzivnim misijama koja su namenjena da pomognu u svim oblicima
suberzivne aktivnosti, kao što su, propaganda, sabotaža, terorizam, i diverzije. Sredstva su,
oružanja, eksplozivi i eksplozivne naprave, hemijska, biološka i druga sredstva.
Sredstva za održavanje veze su prilagođena uslovima stroge konspiracije. Sredstva su
šifrovano korišćenje sredstava javnog informisanja. Sredstva za transport su sredstva za
prevoz, i prebacivanje pojedinaca ili grupa u posebno čuvane rejone, kao i za njihovu kasnije
izvačenje. Sredstva su: padobrani za koso spuštanje, bezpilotne letelice, jedrilice,
individualne letelice kao zmajevi, baloni i slično.25

Zaključak

Iz ove teme može se zaključiti da elementi poput misija, koje se poljavljuju u obaveštajnom
obliku delovanja, prikupljanjem, analizom i obradom podataka usavršavaju rad službe. Od
kontraobaveštajnog oblika delovanja koji sprečava rad obaveštajno bezbednosnih službi

24
Center for MASINT studies and researches, arhiva 2007
25
Neđo Danilović, Miodrag Gordić, Srđan Blagojević, Savremeni sistemi bezbednosti, str. 213
drugih država, pa do subverzivnih misija, koja jača sopstveni uticaj u drugim državama,
ključni su ciljevi i rezultati koji moraju da se postignu za razvoj službe i same države te
službe. Zatim zadaci kao drugi element sistema obaveštajnih službi koji podrazumevaju
složen proces prikupljanje, obradu i dostavljanje podataka jer se na njima angažuje se najviše
snaga i sredstava obaveštajnih službi.
Složenost organizacije obaveštajnih službi kao sledeći element zavisi od drugih elemenata i
povezanosti, koordinacije, i od međusobne zavisnosti organa koji čine sistem organizacije.
Organizacije ima horizontalni i vertikalni princip organizovanja, horizontalnim se uspostavlja
tiski rad, nadležnosti i subordinacija, dok vertikalnom se zadovoljava tehnologija rada.
Kao četvrti element ove teme čine snage i sredstva, kao što smo rekli to je sam temelj
obaveštajnih službi, čine ih ljudksi i materijalni resursi, bez kojih ne postoje, organizacije
unutar službi, niti zadaci koje trebaju da se ispune, niti misije koje moraju da se ostvare.
Možda po izgledu, se čini da snage i sredstva imaju manju ulogu, ili manju važnost nego
struktura, principi, ili misije, ali oni su ključna uloga u zajedničkom sistemu elemenata.
Može se reći da misije, zadaci, organizacija i snage i sredstva obaveštajno bezbednosnih
službi, zajedno čine skup vrhunske sposobnosti, koje takvim međusobnim radom i
koegzistencijom skupa elemenata održavaju i unapređuju funkcionisanje zaštite i bezbednosti
države i njenih interesa.

Literatura

 OZNA, istorija službe bezbednosti, vojnoobaveštajna agencija

 Zapisnik sa četvrtog plenuma
 Oficijalni sajt vojnoobezbednosne agencije
 Oficijalni sajt Secret intelligence service (MI6, www.sis.gov.uk)
 Federal bureau of investigation (FBI) oficijalni sajt
 Neđo Danilović, Miodrag Gordić, Srđan Blagojević, Savremeni sistemi bezbednosti
 Blackstock, Paul W. (1964). The strategy of subversion; Manipulating the politics of
other nations (1st ed.).
 Wiliam Rosenau, RAND counterinsurgency study – paper 2; Subversion and
Insurgency
 Zakon o BIA, službeni glasnik Republike Srbije, br.42/2002 111/2009 65/2014
odluka US, 66/2014 i 36/2018
 Oficijalni sajt Vojnobezbednosne službe/organizaciona struktura
 Oficijalni sajt Vojnoobaveštajne službe
 Oficijalni sajt MI5, www.mi5.gov.uk/gathering-intellingence
 Oficijalni sajt Federalne službe bezbednosti ruske federacije/Struktura
 Center for MASINT studies and researches, arhiva 2007