Allen Carr

Jednostavan naĉin
da se prestane
sa pušenjem

Prestati sa pušenjem je u stvari lako

1
Predgovor Erika Sera

Alen Kar je postao šef računovodstva 1958.

Iako je bio zadovoljan profesionalnim ţivotom,
svakodnevno pušenje stotinak cigareta ga je
deprimiralo. Godine 1983. posle ko zna kog
neuspešnog pokušaja da snagom svoje volje
prestane da puši, otkrio je ono što je čovečanstvo
čekalo: The Easy Way to Stop Smoking (Lak način
da se prestane sa pušenjem). Otad ne puši više i
posvećuje se drugim pušačima. Njegova čvrsta
uverenost zasniva se na spektakularnim rezultatima
njegove metode. Od tog trenutka ga smatraju za
stručnjaka broj jedan u pomaganju pušačima koji
ţele da prestanu sa pušenjem. U početku su pušači
sa svih strana sveta dolazili u njegov centar u
Londonu; danas njegova mreţa centara pokriva pet
kontinenata, Prestati sa pušenjem je u stvari lako je
takodje best-seler preveden na petnaest jezika.

2
 PREDGOVOR

Najzad, magično rešenje koje su svi pušači

čekali:

 ono je trenutno,
 efikasno sa “velikim” pušačima kao i sa
“malim”,
 ne izaziva nikakvu značajnu muku zbog
nedostatka cigareta,
 ne zahteva nikakvu posebnu volju,
 nema nikakve veze sa šok tretmanima,
 ne zasniva se ni na trikovima ni na magiji,
ne izaziva višak kilograma,
 i konačno je.

Ako ste pušač, dovoljno je da pročitate

knjigu. Ako ne pušite, ali ste kupili knjigu zbog
nekog bliskog, podstaknite ga da je pročita; ako ne
uspete da ga u to ubedite, pročitajte je vi: poslednje
poglavlje će vam pomoći da prenesete poruku – kao
i da sprečite svoju decu (ako ih imate) da počnu da
puše. Ne budite lakoverni, čak i ako sada tvrde –
iskreno – da se groze duvana: sva deca preziru
cigaretu pre nego što postanu od nje zavisna.
Ja sam pušio 30 godina i svi moji pokušaji
da prestanem da pušim su se završili neuspehom.
Jedan od mojih prijatelja, doktor, mi je često
ponavljao “trebalo bi da prestaneš da pušiš”. A moj
odgovor je bio uvek isti: “znam, trebalo bi da

3
prestanem. Nije problem u tome da mi to kaţeš,
nego da mi pomogneš da to uradim”. Onoga dana
kad sam, po savetu jednog poslovnog partnera,
otkrio tu metodu u Londonu, shvatio sam da nikada
više neću imati potrebu za pušenjem. Kasnije sam
odlučio da se usavršim u toj metodi i otvorio sam
1998. prvi Alen Kar centar u Marselju. U to doba,
ona je bila praktično nepoznata u našoj zemlji.
Danas, zahvaljujući ovoj knjizi i sastancima koje
organizujemo u našim centrima i u preduzećima,
stotine hiljada pušača je spašeno. Taj broj se
neprestano povećava iz dana u dan. Sami pušači je
reklamiraju, i ako u ovom trenutku drţite ovu
knjigu u rukama, verovatno vam je preporučio neki
bivši pušač.
Oprostićete mi što manje pričam o Alenu
Karu nego o njegovoj metodi, jer u ovom trenutku,
vi čekate rešenje da prestanete da pušite. Ipak
kratko o njemu : kad sam ga prvi put sreo, bio sam
zaprepašćen njegovom odlučnošću da pomogne
drugim pušačima. Nepokolebljiva upornost je
izbijala iz njegovih reči. Shvatio sam kasnije koliko
je ta upornost bila neophodna da se prevazidju
kritike njegovih protivnika i svih ustaljenih
mišljenja o pušenju. Lično sam se uverio u
Francuskoj koliko su bili veliki otpori i koliko je
energije i rada bilo potrebno da se nametne taj novi
pristup. Ţelim, uostalom, da se zahvalim svima
onima koji su radili sa mnom na uvodjenju ove
metode.

4
 Godinama se velika većina ljudi ne suočava
sa problemom zdravlja, nego sa problemom
zavisnosti. Glavni doprinos Alen Karovog rada je
da to prekine prirodno, bez pomoći ikakvih
proizvoda. Poznat mi je rad kojim su se do sada u
tom domenu bavili drugi specijalisti. Ali moram da
konstatujem da sva literatura o duvanskoj zavisnosti
u Francuskoj moţe eventualno da podstakne pušače
da prestanu, ali im ne pomaţe konkretno da to
urade. Jedan doktor pneumolog koji je pratio jedan
od mojih prvih sastanaka napisao mi je, nekoliko
meseci pošto je prestao da puši : “ova metoda je
veoma efikasna, konačno se bavimo više pušačem
nego duvanskom zavisnošću”.
Primetio sam tokom mog usavršavanja
koliko se ta metoda zasniva na posmatranju i bio još
iznenadjeniji konstatacijom da što je više
praktikujem, više učim o zamkama duvana. Od
početka me je očaravala ideja da oslobodim
mnogobrojne pušače te zavisnosti. Trenutno, a posle
više godina bavljenja ovim poslom, moje
zadovoljstvo je neokrnjeno.
Ova metoda je sada poznata kao što i
zasluţuje : mnogi bivši pušači se zalaţu za
otvaranje Centara Alen Kar u Francuskoj,
preduzeća nas pozivaju da pomognemo
zaposlenima u njihovom zahtevu da prestanu sa
pušenjem, a velike osiguravajuće kompanije kao i
društva za uzajamno osiguranje predlaţu danas
svojim članovima da koriste ovu metodu.

5
 Pročitajte ovu knjigu do kraja; ona je spasila
milione pušača, koji su kao i ja ponovo dobili ukus
slobode.

Erik Ser
Predstavnik centra Alen Kar, Francuska.

6
 UVOD

“Izlečiću svet od tog zla - cigarete”

To sam govorio mojoj ţeni. Ona je sa

razlogom mislila da sam skrenuo, jer me vidjala
praktično svake druge godine kako ulaţem ozbilje
napore – ali uzalud – da prestanem da pušim.
Utoliko pre što sam zbog svog zadnjeg pokušaja
gorko plakao. Još jednom nisam uspeo, posle šest
meseci pravog čistilišta. Plakao sam jer sam mislio
da ću posle ovog pokušaja nastaviti da pušim do
smrti. Toliko sam energije potrošio u tom zadnjem
pokušaju da sam mislio da nisam u stanju da se
ponovo suočim sa jednim takvim iskušenjem.
Neverica moje ţene je bila utoliko opravdanija što
sam ja to obećanje izrekao upravo pošto sam ugasio
svoju poslednju cigaretu. Ne samo što sam bio
izlečen, nego ću, plus, da izlečim i ostatak sveta.
Kada pogledam unazad, izgleda da sam se
čitavog ţivota pripremao da razrešim problem
zavisnosti od duvana. Čak i teške godine koje sam
proveo učeći, a zatim radeći svoje zanimanje šefa
računovodstva, bile su od neprocenjive pomoći da
razgolitim tajne zamke duvanske zavisnosti. Misli
se da je nemoguće da se večno varaju svi;
konstatujem da ipak upravo to rade već godinama
duvanske kompanije. Verujem takodje da sam prvi
koji je zaista shvatio zamku cigarete. Ako vam se
čini da sam arogantan, znajte da to uopšte nisam
otkrio ja, nego okolnosti u kojima sam ţiveo.

7
 Dan D bio je 15. jul 1983. Nisam pobegao iz
Alkatraza, ali zamišljam da su oni koji su to uradili
osetili olakšanje koje se moţe uporediti sa onim što
sam ja osetio gaseći svoju poslednju cigaretu.
Shvatio sam da sam otkrio ono o čemu svaki pušač
sanja: lak način da se prestane sa pušenjem. Pošto
sam ga isprobao na svojim prijateljima i na
članovima moje porodice, brzo sam postao
konsultant sa punim radnim vremenom, pomaţući
na taj način drugim pušačima da se oslobode.
Napisao sam prvo izdanje ove knjige 1985.
Za to me inspirisao jedan od mojih “neuspelih
pokušaja” lik opisan u XXV poglavlju. Svaku od
njegove dve posete meni završili smo u suzama. Bio
je tako uznemiren da mi je bilo nemoguće da ga
opustim dovoljno da razume smisao mojih reči.
Pomislio sam da je jedini način da primi moju
poruku da je napišem. Tako bi mogao da odabere
najpovoljniji trenutak da počne da čita, i to onoliko
puta koliko ţeli.
Pišem ovaj uvod povodom objavljivanja
drugog izdanja. Gledam omot: mali natpis podseća
da je to bio best-seler svake godine otkako se
pojavio. Mislim na hiljade pisama pušača iz celog
sveta ili pisma njihovih bliţnjih, koji mi zahvaljuju
što sam je napisao. Na ţalost nemam vremena da
odgovorim na sva, ali svako od njih me ispunjava
radošću i samo jedno od njih bi opravdalo muku
koju sam imao da napišem ovu knjigu.
Na moje veliko iznenadjenje, naučim svaki
dan nešto novo o duvanskoj zavisnosti. To ne

8
sprečava osnovnu filozofiju knjige da ostane
validna. Ne nastojeći da je dovedem do savršenstva,
ima jedno poglavlje koje nikada ne bih promenio, to
je poglavlje koje sam najlakše napisao, a slučajno,
koje čitaoci najviše cene: poglavlje XXI.
Osim mog ličnog iskustva, iskustava sa
konsultacija koje sam davao, imam i petogodišnja
iskustva pre prvog objavljivanja knjige. Izmene
koje sam uneo u drugo izdanje su tu da pojasne
moju poruku, sa naglaskom na utvrdjenim
slučajevima neuspeha i pokušajem da ih razjasne.
Većina tih neuspeha tiče se mladih ljudi, koje su
doveli njihovi roditelji, ali koji nisu imali nikakvu
ţelju da prestanu da puše. Uspeo sam ipak da
izlečim 75% njih. Slučaj totalnog neuspeha, onaj sa
pušačem koji očajno ţeli da prestane, kao čovek
opisan u poglavlju XXV, je vrlo redak. To me
veoma boli, a moja nesposobnost da ga izlečim ne
prestaje da me muči. Doţivljavam taj neuspeh kao
svoj, a ne kao neuspeh pušača, jer ja nisam uspeo da
mu pokaţem koliko je lako prestati, i izuzetni ishod:
da je to doţivotno. Znam da svaki pušač moţe lako
da prestane da puši, čak sa zadovoljstvom. Neki od
njih su ipak toliko obnevideli od svojih
predubedjenja da ne uspevaju to da zamisle: strah
od prestanka ih sprečava da otvore svoj um, a
nikada ne pripisuju taj strah samoj cigareti. Najveća
korist, kada se prestane sa pušenjem, je nestanak tog
straha.
Posvećujem prvo izdanje knjige “16 do
20%” tretiranih osoba koje nisam uspeo da izlečim.

9
Dobio sam taj procenat neuspeha prema broju
knjiga koje su mi vraćene da vratim novac, kao što
sam garantovao mojim nezadovoljnim klijentima.
Dobio sam, otkako sam počeo, mnogo
kritika o mojoj metodi, ali znam da ona moţe da
uspe sa bilo kojim pušačem. Najčešća zamerka je:
“Vaša metoda nije bila uspešna sa mnom.” U
svojim ţalopojkama, ti pušači mi pričaju da su radili
potpuno suprotno od većine mojih preporuka i čude
se što su nastavili da puše. Zamislite da lutate
čitavog svog ţivota nekim lavirintom iz koga
očajnički traţite izlaz. Ja imam plan tog lavirinta i,
da vam omogućim da iz njega izadjeta, ja vam
kaţem : “Skrenite levo, zatim desno, itd.” Ako
preskočite bilo koje uputstvo, beskorisno je da
poštujete sledeća ; nećete nikada izaći iz tog
lavirinta.
Prve konsultacije obavljao sam na
individualnim sastancima. Jedino najočajniji
slučajevi su bili odlučili da dodju kod mene i imao
sam reputaciju šarlatana. Sada me smatraju
stručnjakom broj jedan po pitanju teme i ljudi iz
celog sveta koje dolaze kod mene. Budući da
tretiram pušače po grupama od osam, ne uspevam
uvek da odgovorim na zahteve, a ipak se nigde ne
reklamiram. Pogledajte u godišnjak, nigde nećete
videti ništa o duvanskoj zavisnosti.
Pokušavam takodje da primenim moju
metodu na druge tipove toksikomanije. Svaki ili
skoro svaki sastanak ima nekog bivšeg alkoholičara
ili bivšeg toksikomana (zavisnost od nečeg drugog,

10
ne duvanska), ili čak nekog ko uzima više droga
istovremeno. Pokazalo se da je njih lakše izlečiti
nego pušače, čak i ako nikada ranije nisu
prisustvovali sastanku Anonimnih alkoholičara.
Ova metoda je efikasna za svaku vrstu droge.
Najviše me obeshrabruje lakoća sa kojom
neki bivši zavisnici (pušači, alkoholičari ili
heroinski zavisnici) padaju ponovo u zamku.
Najpotresnija pisma koja sam dobio dolaze od
pušača koji su, pošto su prestali da puše
zahvaljujući ovoj knjizi ili video kaseti, koja ide uz
nju, ponovo počeli. Početna sreća ustupa mesto
sumnji da metoda ne uspe ni sledeći put. Posebno
sam osetljiv na taj problem i ţelim da pomognem
tim pušačima da ponovo prestanu. Objasniti odnose
izmedju alkohola, cigarete i drugih droga je materija
za celu jednu knjigu, na kojoj trenutno radim.
Najčešća kritika je da u knjizi ima mnogo
ponavljanja. Tvrdim da je to namerno; kako i
objašnjavam, glavni problem nije hemijska navika
na nikotin, nego ispiranje mozga koje iz toga
proizilazi. Dozvoljavam sebi da naglasim da su
osobe koje se ţale na tu posebnost upravo one na
kojima metoda nije dala nikakve rezultate. Da li tu
postoji neka veza?
Kao što sam rekao, primam mnoga
čestitanja i neke kritike. U početku sam bio meta
medicinara, ali oni su sada moji najţarkiji navijači.
Naime, bio sam ushićen kada mi se jedan doktor
poverio da bi on bio ponosan da je napisao ovu
knjigu.

11
 POGLAVLJE I

NAJGORI PUŠAĈ KOGA SAM IKADA SREO

Trebalo je moţda da počnem dokazivanjem

moje merodavnosti da napišem ovu knjigu. Nisam
ni doktor ni psihijatar. Moje kvalifikacije su mnogo
prikladnije: bio sam pušač trideset i tri godine svog
ţivota, pušio sam pet paklica loših dana, a nikada
manje od tri, onih drugih dana.
Pokušao sam dvanaestak puta da prestanem.
Jednom sam čak prestao šest meseci. Bio sam tada
razdraţen, traţio sam sistematski društvo pušača da
bih pokušao da pokupim nekoliko dimova. Ako sam
putovao vozom, uvek sam uzimao kartu u odeljku
za pušače.
Za većinu pušača, pitanje zdravlja se svodi
na formulu tipa: “prestaću pre nego što mi se nešto
slično desi”. Bio sam dostigao tačku u kojoj sam
znao da me cigareta ubija. Patio sam od stalnih
glavobolja i stalno kašljao. Osećao sam neprekidna
pulsiranja u predelu čela i slepoočnica i iskreno sam
mislio da će mi glava eksplodirati i da ću umreti od
izliva krvi u mozak. To me mnogo sekiralo, ali sam
i dalje pušio. Toliko, čak, da sam bio odustao od
bilo kakve namere da prestanem. Ne zato što sam
toliko voleo da pušim. Neki pušači su ponekad
ţiveli u zabludi da cene tu povremenu cigaretu. Ja
ne. Ja sam oduvek mrzeo njen miris i ukus, ali sam
mislio da mi cigareta pomaţe da se opustim, da mi
daje hrabrost i poverenje u sebe. Uvek sam bio

12
nesrećan kad sam pokušavao da prestanem da
pušim, nesposoban da zamislim podnošljiv ţivot
bez cigarete.

Na kraju krajeva, moja ţena me je poslala

kod nekog hipnoterapeuta. Treba da priznam da sam
bio potpuno skeptičan. Ne znajući u to doba ništa o
toj disciplini, zamišljao sam neku mističnu osobu,
sa prodornim očima, koja klati klatno pred mojim
licem. Imao sam sve zablude koje obično imaju
pušači u vezi sa cigaretom, osim jedne: znao sam da
nisam neko ko je lišen volje. Savladao sam sve
druge egzistencijalne probleme, ali, evo, cigareta je
vladala mnome. Po mom mišljenju, hipnoza će
primorati moju volju i, pošto u principu nisam
protiv toga (kao mnogi pušači, ţeleo sam zaista da
prestanem), bio sam ubedjen da niko neće uspeti da
me ubedi da progutam ideju da nemam potrebe da
pušim.
Tretman je bio gubljenje vremena. Stručnjak
je pokušao zbirkom pokreta i raznih drugih lekova.
Ništa nije funkcionisalo. Nisam izgubio svest,
nisam pao u trans, nisam čak pomislio da to uradim,
a ipak, posle te seanse, definitivno sam prestao da
pušim, i plus, otkrio sam da je period apstinencije
veseo.
Sada mi, pre nego što poţurite kod
hipnoterapeuta, dopustite da rasvetlim jednu vaţnu
stvar. Hipnoterapija je jedan način komuniciranja.
Ako upućena poruka nije dobra, vi nećete prestati
da pušite. Teška srca kritikujem doktora kod koga

13
sam bio jer bih danas bio mrtav da nisam otišao kod
njega. Ali, to se desilo uprkos njemu, a ne
zahvaljujući njemu. Ne ţelim ni da se stekne utisak
da ocrnjujem hipnoterapiju; naprotiv, ja je koristim
u mojim sopstvenim konsultacijama. Moćna snaga
sugestije moţe da se upotrebi u dobre ili u loše
svrhe. Ne idite nikada kod hipnoterapeuta koga vam
nije lično preporučio neko koga poštujete i kome u
potpunosti verujete.
Tokom tih nepodnošljivih pušačkih godina,
mislio sam da mi ţivot zavisi od cigarete i bio sam
se prepustio smrti pre nego da ih se odreknem.
Danas, kada me pitaju da li još uvek osećam te
apstinencijalne muke, odgovaram uvek isto nikada,
apsolutno nikada, baš naprotiv. Imao sam čudesan
ţivot i, čak i da sam umro od duvana, ne bih imao
nikakvih razloga da se ţalim. Bio sam veoma srećan
čovek; nešto najnizuzetnije što mi se ikada desilo je
to da sam se oslobodio tog košmara, tog ropstva da
ţivim sistematski uništavajući svoje sopstveno telo i
plaćajući tu tuţnu privilegiju veoma skupo.
Dopustite mi da odmah stavim stvari na
pravo mesto: ja nisam mistični tip. Ne verujem ni u
čarobnjake ni u bajke. Imam naučni um i ne bih
mogao da razumem nešto što mi izgleda
iracionalno. Pošto sam prestao da pušim, počeo sam
da čitam dela koja govore o hipnozi i o duvanskoj
zavisnosti. Ništa od onoga što sam pročitao nije mi
objasnilo čudo koje mi se desilo. Zašto je bilo tako
smešno lako prestati, kad su mi moji prethodni

14
pokušaji izazivali nedelje i nedelje mračne
depresije?
Dugo mi je trebalo da to vidim jasno,
jednostavno zbog toga što sam pristupio problemu
sa naopake strane. Pokušavao sam u stvari da
objasnim zašto mislim da je lako prestati, dok je
pravi problem u tome da se objasni zašto pušači
nalaze da je to teško. Oni aludiraju na strašne
apstinencijalne simptome, ali kada ja pokušam da ih
se setim, moram da priznam da ih nisam sreo.
Nisam osećao nikakvu fizičku patnju. Sve je bilo u
glavi.
Moje zanimanje je sada da pomognem
drugima da prestanu. A to radim sa velikim
uspehom. Pomogao sam da se izleče hiljade pušača
i moram da naglasim to na početku: osvedočeni
pušač, to ne postoji. Još nikada nisam sreo nekoga
ko je bio (ili bolje rečeno ko je mislio da je) toliko
zavisan kao što sam bio ja. Bilo ko moţe ne samo
da prestane da puši, nego još i da to uradi bez
teškoća. U suštini, jedino nas strah tera da
nastavimo da pušimo, strah da ţivot neće nikada
više biti tako vredan bez duvana i strah od lišavanja.
U stvari, ništa nije pogrešnije od toga. Ţivot je
vredniji bez cigarete, beskrajno i na više načina:
energija, blagostanje i zdravlje su najmanje od tih
prednosti.
Svi pušači mogu da otkriju da je lako
prestati – čak i vi! Sve što treba da uradite je da
pročitate, otvorenog uma, celu knjigu. Što je bolje
razumete, biće vam lakše da prestanete. I ako ne

15
razumete, nego se doslovno pridrţavate uputstava,
izgledaće vam isto tako lako da prestanete. A
najvaţnije od svega: nećete ţiveti ţaleći toliko za
cigaretom ili osećajući nedostatak. Jedina tajna će
biti da saznate zašto ste toliko dugo bili zavisni.
Najzad, pre no što udjemo u samu temu,
moram da vas upozorim da postoje osnovni uzroci
neuspeha moje metode:

1 Nepridrţavanje uputstava

Veliki broj čitalaca nalazi da je dosadno to

što sam toliko odlučan u nekim od mojih preporuka.
Na primer, traţim od vas da ne pokušavate da
smanjite pušenje ili da ne koristite zamene koje
sadrţe nikotin, to jest bonbone, ţvakaće gume, itd.
Ističem ovu nepomirljivost jer dobro poznajem
temu. Ne poričem da su mnogi ljudi uspeli da
prestanu sa pušenjem koristeći takva lukavstva, ali
tvrdim da su uspeli uprkos njima, ne zahvaljujući
im. Postoje ljudi koji mogu da vode ljubav stojeći
na ljuljašci, to ipak nije najlakši način. Sva moja
uputstva imaju isti cilj: da vam omoguće da
prestanete lako i konačno.

2 Moja objašnjenja nisu bilia shvaćena

Ne uzimajte ništa zdravo za gotovo.

Zapitajte se ne samo o onome što vam ja kaţem,
nego i o vašim ličnim zapaţanjima i o tome što vas
je društvo naučilo u vezi sa pušenjem. Na primer,

16
neka se oni koji misle da se radi o jednostavnoj
navici pitaju zašto mogu lako da se odreknu drugih
navika – ponekad onih koje pruţaju veće
zadovoljstvo – a ne ove, koja nam ostavlja loš ukus
u ustima, košta čitavo bogatstvo i tako je ubistvena.
Neka se svako od vas ko misli da ceni cigarete
zapita zašto moţe da savlada druge, toliko prijatnije
navike. Zašto morate bezuslovno da zapalite
cigaretu, zašto paničite ako ih nemate?

17
 II POGLAVLJE

LAKA METODA

Svrha ove knjige je da vas dovede u takvo

stanje duha da će vaš ţivot početi odmah sa
osećanjem oduševljenja, kao da ste se upravo
izlečili od neke strašne bolesti. Jednom, kada se
dobro ispunite takvim stanjem duha, što više vreme
prolazi to ćete biti iznenadjeniji što ste pušili tako
dugo. Više nećete zavideti pušačima, nego ćete ih
saţaljevati.
Praviću, u ovoj knjizi, često aluzije na ono
što nazivam klasičnom metodom da se prestane sa
pušenjem. To nije samo metoda, nego više stanje
duha sa kojim treba da se pristupi problemu. Neki
zbog toga idu na kurseve, neki odustanu. Zajednički
osnovni momenat je da pušač započinje svoj
nepušački ţivot sa osećanjem da se ţrtvuje. Na taj
način, on mora da ulaţe gvozdenu volju da stigne
do cilja. Nasuprot mojoj, ova metoda, koja daje
osećanje da treba da se popnemo na Everest,
priprema pušača da se suoči sa zastrašujućim
nedeljama, mučen ţeljom da zapali cigaretu i
pogledom na pušače oko sebe.
Osim ako niste već bivši pušač ili čak
nepušač, od suštinske je vaţnosti da nastavite da
pušite do kraja knjige. To bi moglo da izgleda
kontradiktorno. Kasnije ću objasniti da vam cigareta
ne donosi apsolutno ništa. U stvari, najčudnije je
što, dok pušimo, gledamo cigaretu pitajući se zašto

18
pušimo. Samo kada smo je lišeni cigareta postaje
dragocena. Smatrajmo za sada, svidjalo vam se to ili
ne, da ste svesni toga da ste zavisnik. Budući da ste
zavisnik, vi ne moţete nikada da se osećate potpuno
opušteno i koncentrisano bez upaljene cigarete u
ustima. Ne pokušavajte dakle da prestanete da
pušite pre no što potpuno završite ovu knjigu, jer će
se vaša ţelja za pušenjem postepeno ublaţiti kako
napredujete sa čitanjem poglavlja. Ne prestajte dok
ne pročitate sve, jer bi to moglo da bude fatalno.
Setite se da vi samo treba da se pridrţavate
uputstava.
Pre pet godina, prilikom prvog objavljivanja
ove knjige, osim poglavlja XXVIII, “timing”, ovo
nalaganje da se nastavi sa pušenjem do kraja knjige
me je najviše frustriralo. Kada sam prestao da
pušim, dobar broj meni bliskih ljudi me imitirao,
samo zato što sam ja to uradio. Mislili su: “Ako on
moţe to da uradi, svako moţe.” Tokom godina, ja
sam, uz pomoć malih lukavstava, uspeo da ubedim
one koji nisu to još učinili da shvate koliko je dobro
da se bude slobodan! Kada sam prvi put objavio
knjigu, podelio sam primerke nekolicini retkih iz
mog okruţenja koji su još uvek pušili. Rekao sam
im čak da se radi o najdosadnijoj knjizi ikada
napisanoj, oni će je pročitati jer je napisao prijatelj.
Bio sam istovremeno iznenadjen i povredjen kad
sam saznao, nekoliko meseci kasnije, da se nisu
potrudili da je pročitaju do kraja. Čak sam otkrio da
moj tadašnji najbliţi prijatelj nije otvorio primerak
koji sam mu posvetio i čak ga je poklonio. Bio sam

19
time povredjen, jer nisam shvatio strah koji
robovanje cigareti zadaje pušaču. Taj strah moţe da
pobedi prijateljstvo. U mom slučaju, to me dovelo
skoro do razvoda. Moja majka je čak jednom pitala
moju ţenu zašto ne zapreti da me ostavi ako ne
prestanem da pušim. Ova je odgovorila da misli da
bih je pre ostavio nego da prestanem da pušim. Na
moju veliku sramotu, mislim da je bila u pravu.
Danas shvatam da mnogi pušači čak ne završavaju
knjigu jer misle da će prestati kada dodje trenutak.
Neki pročitaju samo nekoliko redova dnevno da bi
do maksimuma odloţili proročki dan. Znam sada da
su neki od mojih čitalaca pročitali knjigu samo
silom i zato što su ih terali njihovi bliţnji.
Najstrašnije što moţe da vam se desi... je da
prestanete da pušite. Ako slučajno ne prestanete na
kraju knjige, neće vam biti, u svakom slučaju, gore
nego što vam je sada. Nemate baš ništa da
izgubite, a moţete sve da dobijete! Usput, ako
niste pušili nekoliko dana, ili nekoliko nedelja, ali
niste sigurni da li ste pušač, bivši pušač ili nepušač,
nastavite da ne pušite dok čitate knjigu. U stvari, vi
ste već nepušač. Sve što nam ostaje je da ubedimo
vaš mozak da se sloţi sa vašim telom. Na kraju
knjige, bićete srećni što ste nepušač.
U suštini, moja metoda je potpuno suprotna
klasičnoj metodi. Klasična metoda se sastoji u tome
da navede spisak cigaretinih mana i na sledećem
zaključku: “Ako mogu da se uzdrţim od cigarete
dovoljno dugo, moja ţelja za pušenjem će na kraju

20
nestati. Moći ću onda da ponovo uţivam u ţivotu,
oslobodjen tog ropstva.”
Ta tačka gledišta izgleda logična i ta metoda
(ili sve slične metode) omogućuje svakoga dana
hiljadama pušača da prestanu sa pušenjem. Ipak, sa
jednom takvom metodom, uspeh je vrlo teško
postići, a zbog sledećih razloga:

1 Prestati sa pušenjem nije pravi problem. Svaki put

kad ugasite cigaretu vi prestajete da pušite. Moguće
je da ćete jednog dana imati moćan razlog da kaţete
“Neću više da pušim” – svi pušači ga imaju, svakog
dana svog ţivota, a svi razlozi su podsticajniji nego
što moţemo da zamislimo. Pravi problem je kada,
drugog, desetog ili hiljaditog dana, u trenutku
slabosti, pijanstva ili čak radosti, uzmete jednu
cigaretu i, pošto se radi o toksikomaniji, ţelite
drugu, zatim još jednu i počnete ponovo da pušite.

2 Opasnost po naše zdravlje bi trebalo da nas natera

da prestanemo. Naš racionalni um nam kaţe
“Prestani, ti si glup”, ali, u stvarnosti, to nam samo
oteţava zadatak. Mi pušimo, na primer, kad smo
nervozni. Kaţite nekom pušaču da ga to ubija: prvo
što će uraditi biće da upali cigaretu. Ima više
opušaka ispred Royal Marsden Hospital (britanski
nacionalni centar za lečenje raka) nego pred bilo
kojom drugom bolnicom Ujedinjenog Kraljevstva.

3 Svi razlozi za prestanak pušenja čine taj zadatak

teţim, a to iz dva razloga. Najpre, oni stvaraju

21
osećaj ţrtvovanja. Pušač se oseća uvek primoranim
da ostavi svoju nagradu, svoju podršku, porok ili
zadovoljstvo – kakav god da je kvalitet koji on
pripisuje duvanu. Zatim, oni nas teraju da
zaboravimo razloge koji nas guraju da nastavimo da
pušimo. Razlozi koji vas podstiču da prestanete
nemaju nikakve veze sa razlozima zbog kojih
pušite. Pravo pitanje je: “Zašto ţelimo, zašto nam je
potrebno da pušimo ?”

Ova “laka” metoda zasniva se na ideji da

treba, pre svega, zaboraviti razloge koji nas teraju
da prestanemo, da se suočimo sa problemom
cigaretе i da postavimo sebi sledeća pitanja:
1 Šta mi to znači?
2 Da li mi to zaista predstavlja zadovoljstvo?
3 Treba li da platim toliko skupo samo u cilju da
stavljam stvari u usta i da se ubijam malo po malo?

Potpuno je jasno da vam to neće apsolutno

ništa doneti. Dopuštam sebi da naglasim, ja ne
ţelim da kaţem da biti pušač ima više mana nego
prednosti; svi pušači to znaju. Hoću da kaţem da
pušenje nema nikakve prednosti. Jedina prednost
koju je cigareta ikada imala je društveni plus; danas,
sami pušači smatraju to antidruštvenom navikom.
Većina medju njima oseća potrebu da se
racionalno opravda, ali razlozi koje navode su samo
neistine i zablude.
Prva stvar koju ćemo uraditi je upravo da se
otarasimo tih zabluda. U stvari, vi ćete shvatiti da

22
nema ničeg što treba ostaviti. Postoje, štaviše,
ogromne prednosti da se bude nepušač; zdravlje i
novac su samo dve od tih prednosti. Kada se
jednom otarasite laţne ideje da će ţivot biti manje
vredan bez cigarete, kada budete shvatili da je to
hiljadu puta baš suprotno, kada osećaj lišavanja i
nedostatka bude iskorenjen, onda ćemo moći da se
vratimo na zdravlje, na novac i na desetine drugih
razloga da prestanemo da pušimo. Ovo spoznavanje
će vam pomoći da dostignete vaš cilj: da uţivate u
ţivotu, oslobodjeni tog ropstva.

23
 III POGLAVLJE

ZAŠTO JE TEŠKO PRESTATI?

Kao što sam prethodno objasnio, moja lična

potčinjenost cigareti me je navela da se za to
zainteresujem. Kada sam uspeo da prestanem sa
pušenjem, to mi je izgledalo magično. Tokom mojih
prethodnih pokušaja, ostajao sam nedeljama u
stanju totalne depresije. I ako sam mogao nekih
dana da se smatram veselim, vrlo brzo sam ponovo
padao u neraspoloţenje. Kao da sam se, pošto sam
snagom ruku uspeo da se popnem uz neku klizavu
liticu, pribliţio vrhu na dohvat ruke, a onda se
okliznuo do dna. Na kraju, pokleknete i upalite
cigaretu; ona ima kuţan ukus i vi uzalud pokušavate
da objasnite sebi šta vam je bilo da to uradite.
Jedno od pitanja koje postavljam stalno
pušačima pre nego što počnu konsultacije je: “Ţelite
li da prestanete da pušite?” To je, u izvesnom
smislu, glupo pitanje. Svi pušači (čak i oni koji su
članovi udruţenja za odbranu pušača) bi voleli da
prestanu. Ako bilo kom osvedočenom pušaču
postavite sledeće pitanje: “Kad biste mogli da se
vratite pre trenutka kad ste postali zavisni, sa
znanjem koje sada imate, da li biste počeli da
pušite?”, on vam uvek odgovara: “ne”.
Ako pitate najzavisnijeg pušača – onog koji
ni ne pomošlja da mu to uništava zdravlje, koji se
ne sekira zbog pada standarda koji se dešava
pušačima i ko moţe sebi finansijski da dopusti da

24
puši (nema ih još mnogo, u poslednje vreme) – “Da
li biste preporučili vašem sinu da puši?”, odgovor
ostaje: “Ne, naravno.”
Svaki pušač ima utisak da ga je spopalo
nešto djavolsko. Prvih dana izjavljuju: “Prestaću,
ne danas, nego sutra.” Na kraju krajeva, dodje se do
stadijuma kada se misli da više nemamo volje, ili da
u cigareti ima nečeg neophodnog da ulepša ţivot.
Kao što sam ranije rekao, problem nije u
tome da se objasni zašto je lako da se prestane, nego
zašto je to teško. U stvari, pravi problem je da se
objasni zašto se počinje sa pušenjem ili zašto su, u
neko doba, pušači predstavljali više od 60%
populacije.
Sam koncept cigarete je zagonetka. Jedini
razlog zbog kog počinjemo da pušimo je što to rade
već hiljade ljudi. A ipak, svaki od njih ţali što je
počeo, i uverava nas da je to gubitak vremena i
novca. Ne moţe se zaista verovati da oni u tome
nemaju nikakvog zadovoljstva. Dodajemo to
činjenici da smo odrasli i jako se trudimo da
postanemo zavisni. Provodimo onda ostatak ţivota
u pričanju našoj deci da nas ne imitiraju i da
pokušaju da nas zaustave.
Provodimo takodje ostatak našeg ţivota
plaćajući veoma skupo. Onaj ko puši u proseku
dvadeset cigareta dnevno, potroši 25 000 evra
tokom svog ţivota. Šta radimo sa tim novcem?
(Najmanje zlo bi bilo da nastavimo da ga bacamo u
kantu za smeće.) Mi ga u stvari stalno koristimo, da
zakrčimo pluća kancerogenim smolama, da

25
zapušimo arterije i da se trujemo iz dana u dan.
Smanjujemo dovod kiseonika u naše organe i
mišiće, postajemo sve umrtvljeniji. Osudjujemo
same sebe na zamazan ţivot, loš dah, poţutele zube,
izgorenu odeću, kuţne pepeljare i gnusan bazd
hladnog dima. To je ropski ţivot. Provedemo pola
našeg vremena osećajući se frustrirano, bilo zato što
nam društvo brani da pušimo (u crkvama,
bolnicama, školama, pozorištima, metrou, itd.), ili
zato što pokušavamo da smanjimo ili prestanemo sa
pušenjem. Ostatak vremena, pušimo jer to znamo,
ali bismo više voleli da to ne radimo. Kakva je onda
to razonoda koja vam se gadi dok se njome bavite, a
koja vam smrtno nedostaje kada prestanete sa tim?
Čitavog vašeg ţivota, polovina društva vas tretira
kao neku leproznu vrstu i, još gore, prezire
inteligentno i pametno biće kakvo ste vi. Svaki put
kada greškom pročita preporuke u vezi sa
zdravljem, svaki put kada se nakašlje ili kada ima
probleme sa disanjem, svaki put kada neko napravi
aluziju na njegov loš dah, svaki put kad je u nekom
društvu jedini pušač, pušač se prezire. On se mrzi i
svaki put kad je dan borbe protiv pušenja, ili neka
kampanja za prevanciju kancera. Ţiveći sa tim
zastrašujućim kontradiktornostima koje mu
podrivaju duh, šta dakle dobija pozitivno iz toga?
Apsolutno ništa! Zadovoljstvo? Uţivanje?
Opuštanje? Podršku? Podsticaj? To su samo
zablude, osim ako vi ne smatrate da činjenica da
nosite tesne cipele da biste uţivali u trenutku kad ih
skinete donosi bilo kakvo zadovoljstvo!

26
 Kao što sam ranije upozorio, pravi problem
je pokušati objasniti ne samo zašto pušači imaju
velike teškoće da prestanu, nego šta ih je inicijalno
dovelo do pušenja.
Vi ćete moţda sebi reći: “Lepo je to, ali kad
ste već u vlasti cigarete, veoma je teško osloboditi je
se.” Zašto je dakle to tako teško, šta nas u startu
nagoni da pušimo? Pušači celog svog ţivota traţe
odgovore na ova pitanja.
Neki tvrde da je to zbog moćnih
apstinencijalnih simptoma. U stvari, pravi simptomi
nedostatka nikotina su tako laki (vidi poglavlje VI)
da je najveći deo pušača ţiveo i umro, a da čak nije
shvatio da je bio drogiran.
Drugi smatraju da su cigarete veoma
prijatne. To je pogrešno. To su apsolutno kuţni
predmeti. Pitajte bilo kog pušača koji veruje da puši
iz zadovoljstva da li bi prestao da puši kad ne moţe
više da nadje svoje uobičajene cigarete i koji ima
samo jednu marku koju ne voli. Pušači više vole da
puše staro trulo uţe nego da apstiniraju.
Zadovoljstvo nema tu nikakve veze. Volim jastoga,
ali nisam nikada došao do tačke kada bih se šetao sa
dvadeset jastoga obešenih oko vrata. Ima mnogo
drugih stvari u ţivotu koje volimo kada ih imamo,
ali kojih se ne osećamo lišeni u njihovom odsustvu.
Drugi istraţuju duboke psihološke razloge,
govoreći o “frojdovskom sindromu”, o “zameni za
majčinu dojku”. To je, ustinu, potpuno obrnuto.
Obično počinjemo da pušimo da bismo pokazali da

27
smo odrasli i zreli. Umrli bismo od sramote da
sisamo sisu na javnom mestu.
Drugi opet misle da je to obrnuto i da,
uvlačeći dim i izduvavajući ga kroz nozdrve, to
proizvodi “mačo” efekat. Ni ovaj razlog ne stoji.
Cigareta u uhu bi bila najsmešnija. A koliko još
smešnije da šaljemo kancerogene smole direktno u
pluća?
Drugi najzad kaţu: “to mi upošljava ruke!”.
Zašto je onda pale? “To je oralno zadovoljstvo!”
Zašto je onda pale? “To je osećaj dima koji mi silazi
u pluća.” Jedno stravično osećanje – to se zove
gušiti se.
Trideset i tri godine je razlog koji sam
navodio bio da me to opušta, da mi daje poverenje i
hrabrost. Znao sam i da me to ubija da me košta
čitavo bogatstvo. Zašto nisam otišao kod nekog
doktora da mu traţim da mi prepiše neko drugo
sredstvo za opuštanje, neko drugo sredstvo da mi
povrati hrabrost i poverenje u sebe? Nisam otišao
jer sam znao da bi mi nešto predloţio. To, dakle,
nije bio razlog, to je bilo moje opravdanje.
Neki kaţu da puše zato što to rade i njihovi
prijatelji. Da li ste i vi toliko glupi? Ako je tako,
molite se da vaši prijatelji ne počnu da seku sebi
glavu kada ih zaboli!
Mnogi pušači koji se pozabave pitanjem
zaključe da je to, na kraju krajeva, sasvim
jednostavno navika. To nije zaista objašnjenje, ali,
budući da smo odstranili sva uobičajena racionalna
objašnjenja, to je jedino moguće opravdanje koje

28
ostaje. Na ţalost, njemu nedostaje logike koliko i
drugima. Svakog dana menjamo navike, i
napuštamo neke itekako prijatne. Moje navike
ishrane su iz vremena kada sam pušio. Ne
doručkujem, niti ručam; imam samo jedan obrok,
uveče. Ipak, na odmoru, moj omiljeni obrok je
doručak. Čim se vratim sa odmora, ponovo se
vratim uobičajenom ritmu bez iole napora.
Zašto da nastavimo da ţivimo sa nekom
navikom koja nam ostavlja loš ukus u ustima, koja
nas ubija, koja nas košta čitavo bogatstvo, koja je
prljava i odbojna i koje bismo, svakako, hteli da se
oslobodimo, kad je dovoljno da to prestanemo da
radimo? Zašto je to toliko teško? Odgovor je da to
nije teško. To je čak smešno lako. Kada budete
shvatili prave razloge koji vas nagone da pušite,
prestaćete to da radite – to je sve. A posle najviše tri
nedelje, jedina zagonetka će biti da saznate zašto
ste, zbog čega, mogli da pušite toliko dugo.

Nastavite ĉitanje...

29
 IV POGLAVLJE

KOBNA ZAMKA

Zavisnost od duvana je najtananija i

najkobnija klopka koja postoji. Čovek ne bi čak
mogao ni da pojmi jednu tako genijalnu zamku. Na
početku, šta nas dovodi do pušenja? Hiljade ljudi
koji to već rade. Sigurno, oni nas upozoravaju da je
to odvratna navika koja ih košta čitavo bogatstvo i
koja će ih na kraju uništiti; ali mi ne moţemo da
prihvatimo da oni u tome ne nalaze nikakvo
zadovoljstvo. Jedna od ganutljivih strana cigarete je
ţar sa kojim se trudimo da padnemo pod njen uticaj.
To je jedina zamka u prirodi koja nema
nikakav mamac, nikakvo parče sira da privuče
eventualne ţrtve. Tu klopku ne čini tako efikasnom
veličanstveni, nego kuţni ukus cigarete. Kad bi ta
prva cigareta bila divna, to bi probudilo naše
sumnje i mi, inteligentna bića, shvatili bismo
razloge koji nagone polovinu odraslog stanovništva
da se na taj način truje. Ali, pošto nam ta prva
cigareta ostavi tako loš utisak, mi verujemo da smo
sigurni da nikada nećemo od nje postati zavisni i
ubedjeni smo da ćemo, pošto u tome ne nalazimo
zadovoljstvo, prestati kad god poţelimo.
To je jedina droga koja vam ne dozvoljava
da shvatite šta vas je nagnalo da je uzmete. Dečaci
uglavnom počinju jer hoće da izgledaju muţevno –
u stilu Hemfri Bogarta ili Klinta Istvuda. Poslednja
stvar koju osetite sa prvom cigaretom je da ste

30
“opasan tip” : ne usudjujete se da progutate dim i,
ako ikada uspete, počnete da imate vrtoglavice, i
osećate se bolesno. Ţelite pre svega da se udaljite
od drugih i da se oslobodite te gadosti.
Za ţene, cilj je da izgledaju moderno i
sofisticirano. Sve smo ih videli kako povlače sitne
dimove iz svoje prve cigarete, apsolutno smešnog
izgleda. Kada su dečaci konačno naučili da
izgledaju opasno, a devojke sofisticirano, svi su
zaţalili što su jednog dana počeli da puše.
Provedemo onda ostatak našeg ţivota
pokušavajući da objasnimo sebi zašto smo počeli, u
odvraćanju naše dece da to počnu a, kada imamo
hrabrosti, pokušavajući da se izvučemo iz zamke.
Pošto je ona veoma dobro osmišljena, mi
pokušavamo da prestanemo tek tokom stresnih
perioda u našem ţivotu, tek kad se taj stres tiče
našeg zdravlja, novčanih problema ili kad nam je,
sasvim jednostavno, dosta da se osećamo kao
robovi. Dakle, od samog početka, naš stres raste,
zbog teskobe koju prouzrokuje nedostatak nikotina,
teskobe od koje pušači posebno strepe. Problem je
što sada moramo da se uzdrţavamo od onoga na šta
smo navikli da računamo u takvim situacijama (to
jest naše stare podrške, cigarete).
Posle nekoliko dana mučenja, odlučujemo
da je trenutak da prestanemo bio vrlo loše odabran.
Treba svakako da sačekamo neki period bez stresa
da bismo mogli da prestanemo da pušimo u boljim
okolnostima. I, čim se takva prilika ukaţe, razlozi
da se prestane sa pušenjem odlaze u dim! Često,

31
čak, taj period nikada ne dodje, jer mislimo da naši
ţivoti neminovno teţe da postanu sve stesniji. Čim
napustimo porodično krilo, prirodni proces je da se
okućimo, da pozajmljujemo pare, da imamo decu,
da preuzimamo sve više i više profesionalnih
odgovornosti, itd. Sve to je takodje zabluda: istina
je da su najstresnije godine našeg ţivota bile godine
našeg najranijeg detinjstva i adolescencije. Mi smo
skloni da mešamo odgovornost i stres. Ţivot pušača
postaje automatski stresniji, jer ih duvan ne opušta,
jer on ne odstranjuje stres kako društvo ţeli da
mislimo. Upravo je suprotno: duvan vas čini još
nervoznijim i stresiranijim.
Svaki pušač je kao neko ko je izgubljen u
gigantskom lavirintu. Čim u njega udjemo, naš um
postaje zamagljen i nejasan i mi provedemo ostatak
našeg ţivota nastojeći da se iz njega izvučemo.
Mnogi od nas konačno uspeju u tome, često da bi
kasnije upali u istu zamku.
Ja sam proveo trideset i tri godine svoga
ţivota pokušavajući da nadjem izlaz iz lavirinta.
Kao svim pušačima, ništa mi tu nije bilo jasno.
Ipak, sticajem neuobičajenih okolnosti, od kojih
nijedna ne treba da bude pripisana meni, traţio sam
da saznam zašto mi je toliko dugo izgledalo teško
da prestanem i zašto sam konačno to uradio sa
toliko lakoće i zadovoljstva.
Otkako sam prestao sa pušenjem, moj hobi,
a kasnije i moje zanimanje su bili da proučavam
mnogobrojne zagonetke u vezi sa cigaretom. To je
sloţena i fascinantna slagalica koju je, kao i

32
Rubikovu kocku, praktično nemoguće rešiti. Ipak,
kao i sve mozgalice, to postaje vrlo lako kada se zna
dobra metoda! Ja znam rešenje da vas oslobodim
bez teškoća od potčinjavanja cigareti. Pomoći ću
vam da pronadjete izlaz iz lavirinta i da vas uverim
da se nikada tamo ne vratite. Sve što vi treba da
uradite je da pratite uputstva. Najmanji pogrešan
korak, i ostatak uputstava će vam biti beskoristan.
Čvrsto sam uveren da bilo ko moţe da
prestane da puši sa velikom lakoćom, ali najpre
treba da utvrdimo neke činjenice. Ne, ne govorim o
strašnim zlodelima duvana. Znam da ih vi već
znate, a ima, svakako, dosta dostupnih informacija
na tu temu: da je to bilo odlučujuće da prestanete sa
pušenjem, vi biste to već uradili. Ono što ja hoću da
utvrdim pre svega je zašto mislimo da je teško da
prestanemo. Da bismo dali neki odgovor na ta
pitanja, potrebno je da znamo zašto nastavljamo da
pušimo.

33
 V POGLAVLJE

ZAŠTO NASTAVLJAMO DA PUŠIMO?

Svi mi počinjemo da pušimo iz beznačajnih

razloga, uglavnom zbog mimikrije, u društvenim
povodima, ali, kad smo se jednom uhvatili u zamku,
zašto nastavljamo?
Nijedan pušač ne zna zašto puši. Kad bi
znao pravi razlog, on ne bi pušio. Pitao sam hiljade
pušača tokom mojih seansi. Pravi razlog je istovetan
za svakog pušača, ali raznolikost odgovora je
bezgranična. Mislim da je ta etapa u mojim
konsultacijama najzabavnija, ali istovremeno jedna
od najpatetičnijih.
Svi pušači znaju duboko u sebi da se
ponašaju kao imbecili. Oni vrlo dobro znaju da pre
nego što su pali u potčinjenost cigareti , nisu imali
nikakvu potrebu da puše. Skoro svi se sećaju da im
je prva cigareta imala kuţan ukus i da su morali da
se potrude da postanu pravi poklonici.
Najnesnosnije je što oni osećaju da nepušači ne
gube apsolutno ništa i da im se čak podsmevaju
(naročito u dane bez duvana).
Ipak, kao i drugi, pušači su ljudska bića,
pametna i racionalna. Oni su svesni da izlaţu svoje
zdravlje ogromnim rizicima i da troše bogatstvo na
cigarete tokom svog ţivota. Zato im je neophodno
da nadju racionalno objašnjenje koje opravdava
njihovu naviku.

34
 Pravi razlog koji nas nagoni da nastavimo da
pušimo je vrlo vešta kombinacija dva faktora o
kojima ću više govoriti u dva sledeća poglavlja. To
su:

1) zavisnost (fiziĉka) od nikotina,

2) psihološka zavisnost: pravo ispiranje mozga

35
 VI POGLAVLJE

ZAVISNOST OD NIKOTINA

Duvan sadrţi jednu drogu, nikotin, jedan

uljani i bezbojan sastojak koji kod pušača izaziva
zavisnost. Što se naših saznanja tiče, to je droga u
čiju se vlast pada najbrţe (zaboravimo crack...); u
nekim slučajevima, samo jedna cigareta je dovoljna.
Svaki dim cigarete isporučuje mozgu, preko
pluća i krvnih sudova, malu dozu nikotina čije je
delovanje još brţe od delovanja doze heroina koju
narkoman ubrizgava u venu. Ako povučete dvadeset
dimova iz vaše cigarete, to će biti dvadeset doza
droge koju primate sa samo tom jednom cigaretom.
Nikotin je droga sa vrlo brzim delovanjem.
Posle jedne popušene cigarete, njen postotak u krvi
se smanji otprilike na pola za manje od trideset
minuta, a na tri četvrtine za manje od jednog sata.
To objašnjava što se prosečna potrošnja kreće oko
dvadeset cigareta dnevno. Čim pušač ugasi cigaretu,
nikotin brzo napušta njegov organizam i on ponovo
počinje da oseća nedostatak nikotina.
Moram odmah da raspršim jednu čestu
zabludu u vezi sa tim efektima pomanjkanja. Pušači
povezuju taj nedostatak sa strašnim traumama od
kojih pate kada pokušaju, ili su primorani, da
prestanu da puše; ta trauma je pre svega mentalna;
pušač se oseća lišenim svog zadovoljstva, svoje
podrške. Vratiću se kasnije na to.

36
 U stvarnosti, pravi simptomi nikotinske
apstinencije su tako lagani da je najveći deo pušača
ţiveo i umro ne primetivši čak da su bili narkomani.
Kad koristimo izraz zavisnost od nikotina, mislim
jednostavno na činjenicu padanja u pušačku naviku.
Većina pušača smatra da su droge strašne, a ipak su
istinu govoreći narkomani. Srećom, radi se o drogi
koje moţemo da se oslobodimo vrlo lako, ali treba
najpre prihvatiti činjenicu da si narkoman.
Nema fizičkog bola u simptomima
nikotinskog pomanjkanja. Radi se samo o osećaju
praznine, nemira, osećanju da nam nešto nedostaje;
to objašnjava što toliko pušača povezuju zavisnost
od duvana sa činjenicom da imaju čime da zaposle
ruke. Ako se to stanje pomanjkanja produţi, pušač
postaje nervozan, uznemiren, gubi sigurnost i
postaje razdraţljiv. To je kao da ste gladni – ali
otrova, nikotina.
Za manje od sedam sekundi pošto smo
upalili cigaretu, sveţ nikotin već deluje i
nekontrolisana ţelja je utoljena, izazivajući tako
osećaj opuštanja i poverenja koje cigareta
omogućuje pušaču.
Tokom naših prvih pokloničkih dana, ti
simtomi pomanjkanja i njihovog olakšanja su tako
neznatni da mi nismo čak ni svesni njihovog
postojanja. Kada počnemo da pušimo redovno,
mislimo da će se oni iznenada pojaviti, bilo zbog
toga što smo uspeli da procenimo realno cigaretu, ili
zato što smo stekli naviku. Istina je da smo već u
njenoj vlasti; mi ne shvatamo, ali to malo

37
nikotinsko čudovište se već smestilo unutar našeg
stomaka i treba ga ubuduće hraniti.

Svi mi počinjemo da pušimo iz glupih

razloga. Niko to ne mora da radi. Jedini razlog zbog
kojeg svako nastavlja, bilo da je povremeni ili stalni
pušač, je što mora da hrani to malo čudovište.
Naš odnos sa cigaretom iznosi na videlo
čitav niz paradoksa. Svaki pušač je svestan da je
imbecil i zna da ga je ulovilo nešto djavolsko.
Mislim ipak da je najpatetičniji vid cigarete taj da je
zadovoljenje koje pušač iz nje dobije umirujuće
zadovoljstvo i telesna smirenost pre no što padne u
vlast duvana.
Isti je osećaj kada vam zavija komšijin
alarm celog dana. Kada buka prestane, iznenada
osetite veličanstven osećaj mira i smirenosti. Radi
se u stvari manje o miru, a više o kraju uznemirenja.
U godinama kada ulazimo u taj začarani
krug duvana, telesni razvoj je završen, to jest telo je
dostiglo svoje konačno stanje. Mi onda u njega
silom ubacujemo dozu nikotina. Čim završimo
jednu cigaretu, nikotin počinje da napušta naše telo
i mi onda osetimo prve simptome pomanjkanja – ne
istinski bol, samo osećaj praznine. Mi ga nismo čak
ni svesni, ali nikotin deluje kao česma koja kaplje
kap po kap u naš organizam. Naši racionalni umovi
to ne razumeju. Oni za tim nemaju potrebu. Sve što
mi znamo je da nam treba cigareta; kada je
zapalimo, ţelja nestaje i mi ponovo postajemo
zadovoljeni tokom nekoliko minuta i sigurni u sebe

38
kao što smo bili pre no što smo postali pušači. To
zadovoljenje je samo privremeno jer, da biste
ublaţili tu ţelju, morate da isporučite više nikotina
u vaše telo. Čim ugasite cigaretu, ţelja se ponovo
vraća i krug je zatvoren. To je doţivotni lanac –
osim ako ga ne prekinete.

Zavisnost od duvana moţemo uporediti sa

činjenicom da nosimo isuviše tesne cipele samo da
bismo osetili zadovoljstvo kad ih izujemo. Ima tri
osnovna razloga zbog kojih pušači ne vide stvari na
taj način:

1 Nema prepoznatljivog fizičkog bola, to je samo

utisak.

2 Droga deluje svojim odsustvom. Zato je teško

osloboditi se bilo koje droge. Kad ne pušite vi
patite: ne smatrate da je cigareta odgovorna. Kad je
zapalite, odmah vam je lakše: tako ste potpuno
prevareni, izjednačavajući cigaretu sa nekim
zadovoljstvom ili osloncem.

3 Podvrgnuti smo od rodjenja neverovatnom

ispiranju mozga. Pre nego što počnemo da pušimo,
ne znamo za tu potrebu; prihvatamo ipak, bez
bojazni i iznenadjenja, nakon teškog procesa učenja,
da nam cigareta daje oslonac (štaku) ili čak
zadovoljstvo. Mi čak više i ne pomišljamo da tu
činjenicu dovedemo u pitanje. Mi smo sada medju
srećnicima iz grupe pušača.

39
 Moţemo da iskoristimo priliku da raspršimo
i druge zablude koje kruţe u vezi sa duvanskom
zavisnošću. To nije navika! Mi stičemo razne vrste
navika tokom ţivota, od kojih neke vrlo prijatne.
Kad bi se zavisnost od duvana ograničila na naviku,
mi bismo morali, zbog mnogostrukih mana koje on
ima (posebno njegov loš ukus, opasnost po naše
zdravlje, njegova cena stalno sve veća i veća,
jednostavna činjenica da smo svesni da je to
odvratno i da bismo voleli da ga se oslobodimo...),
da prestanemo sa pušenjem bez ikakvog problema.
Zašto nalazimo da je to toliko teško? Odgovor je da
se ne radi o navici, nego o zavisnosti od droge.
Trudimo se da naučimo da ţivimo sa njom. Ali pre
nego što postanemo svesni toga, mi redovno
kupujemo cigarete i one su nam neophodne. Panika
nas obuzme kada ih nemamo više, i postepeno, naša
potrošnja se vremenom povećava.
Kao i za sve droge, to povećavanje proizilazi
iz činjenice da naše telo teţi da postane imuno na
nikotin. Posle dosta kratkog perioda, cigareta
prestaje da potpuno olakšava pomanjkanja koja
stvara; tako se, paleći cigaretu, vi osećate bolje nego
nekoliko trenutaka ranije, ali ste u stvari manje
opušteni nego da nikada niste pušili, a to čak za
vreme dok vam je cigareta u ustima. Taj fenomen je
još smešniji od nošenja isuviše tesnih cipela, jer
ovde opstaje jedan neprestani bol koji raste, čak i
kad više ne nosite cipele. Ova situacija je još gora,
jer kad ugasite cigaretu, nikotin brzo izvetri iz

40
organizma i u stresnim situacijama pušač iz tog
razloga puši cigaretu za cigaretom.
Navika ne postoji. Istinski razlog zbog kojeg
pušač nastavlja da nosi svoj krst je to malo
čudovište nastanjeno u njegovom stomaku. On
mora sada da ga hrani. Sam pušač odlučuje dokle će
to da radi; postoje četiri vrste situacija ili njihova
medjusobna kombinacija zbog koje će se to desiti.
Te situacije su:

Dosada / koncentracija:
Dve radikalno suprotne situacije!

Stres / opuštanje:
Dve radikalno suprotne situacije!

Koja čarobna droga moţe odjednom da ima

suprotni efekat od onoga koji je imala nekoliko
trenutaka ranije? Ako razmislite o tome, koji drugi
tipovi situacija postoje u vašem ţivotu, osim sna?
Istina je da cigareta ne olakšava ni dosadu ni stres,
niti pospešuje koncentraciju ili opuštanje. To je
samo privid.
Nikotin nije samo droga, on je i veoma
moćan otrov, posebno se koristi u insekticidima
(pogledajte rečnik). Kad bi vam nikotin koji sadrţi
jedna cigareta bio direktno ubrizgan u venu, on bi
vas ubio. U stvari, cigareta nam isporučuje i druge
otrove, kao što je ugljen monoksid.

41
 U slučaju da razmišljate o prelasku na lulu
ili na cigaru, znajte da se sadrţaj ove knjige odnosi
na sve oblike duvanske zavisnosti.
Ljudsko telo je sigurno najsavršeniji
organizam na našoj planeti. Nijedna ţivotinjska
vrsta, čak ni crv ili najniţa ameba, ne mogu da
preţive ako ne prave razliku izmedju zdrave hrane i
otrova. Tokom procesa prirodne selekcije koji je
trajao milionima godina, naš organizam i naš um su
naučili da prave razliku i da se oslobode otrova.
Miris i ukus cigarete su odbojni svakom
ljudskom biću pre nego što padnu u podaništvo
cigareti. Ako dunete duvanski dim u lice bilo kojoj
ţivotinji ili bilo kom detetu (pre nego što se
navikne), kašljaće i pljuvati.
Kada smo pušili tu prvu cigaretu, uvlačenje
dima nas je teralo da kašljemo. Mi smo ipak
nastavili da pušimo, toliko da osetimo mučninu ili
čak da se razbolimo. To nas je naš organizam
upozoravao: “Prestani, to je otrov!” U tom
ključnom trenutku se često odlučuje da li ćemo
postati pušači ili ne. Potpuno je pogrešno reći da
samo fizički i mentalno slabe ličnosti postaju
pušači. Srećnici, to su oni koje je to prvo iskustvo
uverilo da ne nastave; fizički, njihova pluća nisu
mogla da podnesu taj tretman i oni su zauvek
izlečeni. Osim ako, druga mogućnost, nisu
mentalno spremni da podnesu to teško učenje: da
pokušaju da uvuku dim bez kašljanja.
Za mene je to najtragičnije: kojom snagom
se upinjemo da postanemo zavisnici. Zato je tako

42
teško da adolescenti prestanu da puše. Jer se oni još
uvek uče da puše, jer još uvek misle da su cigarete
odvratne, misle da mogu da prestanu kad hoće.
Zašto ne ţele da nas slušaju? Zašto mi nismo heli da
slušamo naše roditelje?
Mnogobrojni pušači misle da vole ukus i
miris duvana. To je samo zabluda. U stvari, sve što
mi radimo kada učimo da pušimo je navikavanje
organizma da postane imun na loš ukus i taj miris
da bismo mi mogli da imamo našu dozu, kao
heroinski zavisnici koji nalaze da je prijatno da se
bodu. Simptomi pomanjkanja heroina su izuzetno
teški i narkoman voli u stvari ritual kojim olakšava
nedostatak. Pušač uči da prevazidje reakcije svog
tela na efekte dima, da bi imao svoju dozu. Pitajte
bilo kog pušača koji misli da puši samo iz
zadovoljstva da li ne bi pušio ako nema više svoju
uobičajenu marku cigareta, da ima na raspolaganju
samo neku marku koje se grozi. Pušači bi više voleli
da puše staro trulo uţe nego da apstiniraju; oni će se
zadovoljiti motanim cigaretama, mentol cigaretama,
cigarama ili lulom; na početku, ukus je kuţan, ali,
ustrajnošću, naučimo da ga volimo. Neki čak
nastave da puše i kad su prehladjeni, kad imaju grip,
kad ih boli grlo, kad imaju bronhitis ili emfizem.
Zadovoljstvo nema nikakve veze s tim. Kad
bi to bilo tako, niko ne bi pušio više od jedne
cigarete. Postoje čak hiljade bivših pušača zavisnih
od onih ţvakaćih guma sa nikotinom koje su im
njihovi doktori prepisali i mnogi od njih puše još
uvek.

43
 Tokom mojih seansi, neki pacijenti,
zastrašeni idejom da su bili drogirani, misle da će
im to saznanje još više oteţati zadatak. U stvari,
svest o tome je veoma dobar predznak, a to iz dva
razloga:

1 Razlog zbog kojeg mnogi od nas nastavljaju da

puše je što, iako znamo da ima više mana nego
vrlina, mi verujemo da ima nečeg u cigareti što nam
se svidja ili da je to zbog nekakve pomoći. Mislimo
da ćemo kada prestanemo da pušimo osetiti
nekakvu prazninu, da neke situacije u našem ţivotu
neće više nikada biti iste. To je zabluda. Istina je da
nam cigareta ne donosi ništa; ona nam samo
oduzima, zatim nam daje pomalo, da bi stvorila
zabludu. Vratiću se na taj detalj u jednom od
narednih poglavlja.

2 Iako je to najmoćnija i najbrţa droga kojoj

podleţemo, njen uticaj nije nikada mnogo jak. Pošto
je to droga sa vrlo brzim dejstvom, dovoljne su tri
nedelje da 99% nikotina izvetri iz organizma i
simptomi pomanjkanja su praktično beznačajni; kao
što sam rekao, neki čak nisu osetili nikakvu muku
kad su ostavili duvan.

Pitaćete me onda, opravdano, zašto toliko

pušača nalazi da je tako teško prestati sa pušenjem,
zašto oni treba da podnesu mesece torture i da
provedu ostatak ţivota sanjajući s vremena na
vreme o cigareti. Odgovor se nalazi u sledećem

44
razlogu zbog kojeg pušimo – ispiranje mozga.
Hemijska zavisnost, koja je ostala, to lako podrţava.
Velika većina pušača provodi noć bez ijedne
cigarete. Efekti pomanjkanja nikotina ih ne bude.
Većina od njih izadje čak iz svoje sobe
ujutru pre nego što upali prvu cigaretu; neki čekaju
čak da stignu na posao. Oni mogu tako da ostanu
deset sati ne pateći ni od kakvog osećaja
pomanjkanja, ali kad bi trebalo da se uzdrţavaju
deset sati tokom dana, čupali bi kosu.
Oni su u stanju, kada kupe novi auto, da se
uzdrţe od pušenja u njemu bez ikakve teškoće. Oni
odu u pozorište, u samoposlugu, crkvu, itd. i ne
smeta im što ne mogu tu da puše. Čak i u javnom
prevozu, ljudi poštuju zabranu. Oni su često
oduševljeni što ih neko ili nešto sprečava da puše.
Mnogi se uzdrţavaju automatski, kod
nepušača, ili makar pomalo, u njihovom društvu, a
da ne osećaju zaista neprijatnost. U stvari, mnogi
podnose bez teškoća duge periode uzdrţavanja.
Kada sam ja pušio, dešavalo mi se da provedem
prijatno veče a da ne popušim ni jednu cigaretu.
Poslednjih godina, čekao sam čak sa nestrpljenjem
te večeri kada sam mogao da prestanem neko vreme
da ne gušim samog sebe (kakva istinski smešna
navika!).
Hemijsku zavisnost je dakle lako podneti,
čak i kad ste još uvek u njenoj vlasti. Hiljade pušača
ostaju čitavog ţivota povremeni pušači. Oni su isto
tako zavisni kao i veliki pušači. Neki veliki pušači

45
koji su prestali da puše, puše još uvek tu povremenu
cigaretu koja ih odrţava u zavisnosti.
Tako, prava zavisnost od nikotina nije
glavni problem. Ona deluje kao katalizator da nam
odvrati misli od pravog problema, ispiranja mozga.
Trebalo bi da bude uteha za autentične
pušače da znaju da im je isto tako lako da prestanu
da puše kao i povremenim pušačima. Paradoksalno,
njima je čak i lakše. Što ste više naviknuti, vaša
zavisnost vas više vezuje i bolji će biti osećaj
oslobadjanja kada prestanete.
Trebalo bi da ovo bude još jedna uteha da
znamo da su glasine koje kruţe (potrebno je da
prodje pet godina da se vaš organizam vrati u
normalno stanje, svaka cigareta je pet minuta ţivota
manje..) neosnovane.
Ne verujte da se namerno preteruje u vezi sa
štetnošću duvana. Ona je čak tuţno potcenjena. Ali
istina je da pravilo od pet minuta spada u procenu,
koja očigledno, vaţi samo ako obolite od jedne od
smrtonosnih bolesti vezanih za duvansku zavisnost,
ili ako toliko zagadite svoja pluća da više ne
funkcionišu.
U stvari, vaše telo se nikada neće vratiti u
svoje prvobitno stanje. Dovoljno je, na primer, da
postoje pušači u njihovom okruţenju da nepušači
prime malu dozu. Ipak, naše telo je jedna
neverovatna mašina koja poseduje ogromnu
sposobnost obnavljanja, pretpostavljajući naravno
da nismo ništa nepopravljivo stekli. Ako prestanete

46
sada da pušite, vaše telo će se oporaviti za nekoliko
nedelja, skoro kao da niste nikada pušili.
Nije, dakle, nikada isuviše kasno da se
prestane. Pomogao sam da se izleče mnogobrojni
pušači koji su bili u pedesetim godinama, neki od
njih su bili čak i stariji od osamdeset. Nedavno sam,
kao pacijenta imao jednu ţenu od devedeset i jedne
godine i njenog sina od šezdeset i pet godina. Kada
sam je pitao zašto ţeli da prestane da puši, ta dama
mi je odgovorila da ţeli da dâ primer sinu.
Što vas cigareta više privlači, to će veće biti
olakšanje. Kada sam konačno prestao da pušim,
odjednom sam prešao od sto na nula cigareta
dnevno ne osetivši ni najmanji nedostatak. Zaista je
to bilo veoma prijatno, čak i tokom perioda
pomanjkanja.
Pre nego što dodjemo dotle, vaţno je da se
ukine to ispiranje mozga.

47
 VII POGLAVLJE

ISPIRANJE MOZGA I USPAVANI PARTNER

Kako i zašto počinjemo da pušimo? Da

bismo dobro razumeli te razloge, potrebno je da
ispitamo moćne efekte podsvesti, one koju ja
nazivam uspavanim partnerom.
Svi mi za sebe verujemo da smo pametna i
odgovorna ljudska bića, koja slobodno biraju svoj
put u ţivotu. U stvari, 99 posto naših stavova nam
se diktira od našeg rodjenja. Mi smo samo čist
proizvod društva u kojem smo bili odgajeni – naša
odeća, naši domovi, naše ţivotne šeme, čak i teme u
vezi sa kojima ističemo neke razlike (na primer
politička mišljenja). Nije začudjujuće što militantni
učesnici levih partija imaju tendenciju da proizidju
iz radničkih sredina, i obrnuto. Podsvest ima veoma
moćan uticaj na naše ţivote i milioni ljudi mogu da
se prevare čak u vezi sa dve činjenice za koje se
veruje da su utemeljene. Pre otkrića Kristifora
Kolumba, ogromna većina čovečanstva, bila je
ubedjena da je zemlja ravna. Mi danas znamo da je
(skoro) okrugla. Ja bih mogao da napišem
dvanaestak dela koja pokazuju da je ravna: ne bih
više nikoga ubedio. Ipak, koliko od nas je otišlo u
svemir da se u to uveri? Čak i ako ste putovali
avionom ili brodom oko zemlje, šta vas čini tako
sigurnim da ne opisujete krug po ravnoj površini?
Poslenici iz domena reklame shvataju moć
manipulacije podsvesnim, otuda neverovatan broj

48
plakata koje srećemo, otuda zaprepašćujući
procenat reklama u časopisima. Mislite li da je to
gubitak novca? Mislite li da vas to ne tera da
kupite? Varate se! Pokušajte onda vi sami. Sledeći
put kada odete u neki kafe ili restoran kada je
hladno, i kada vas oni sa kojima ste pošli pitaju šta
ţelite da pijete, umesto da zatraţite “konjak” (ili
nešto drugo), recite naglašeno: “Znate li šta bi mi
zaista predstavljalo zadovoljstvo? Dobar stari
konjak da me zagreje.” Videćete da će to uraditi čak
i oni koji ne vole konjak.
Od najranijeg detinjstva, naša podsvest je
svakodnevno informisana da nas cigarete opuštaju i
da nam daju hrabrost i poverenje u nas same i da je
najdragocenija stvar na zemlji cigareta. Mislite da
preterujem? Zaprepašćujuća je činjenica kad su u
pitanju umetnički prikazi, povezani bliskim ili
daljim vezama sa audiovizuelnim. Kada gledate
neki crtani film, neki film ili neki pozorišni komad,
i kada nad nekim treba da se izvrši smrtna kazna,
koja je njegova zadnja ţelja? Tako je, cigareta. Taj
tip sugestije ne deluje na našu svest, nego na našu
podsvest, uspavanog partnera, u svakom trenutku da
ga prilagodi. Najdragocenija stvar na zemlji, moja
poslednja misao i moje poslednje delo biće da
popušim cigaretu. U svim ratnim filmovima, ranjeni
imaju pravo na svoju cigaretu, čak i ako im je ostao
samo deo vilice da je drţi.
Mislite da su se stvari nedavno promenile?
Ne, našu decu iscrpljuju stalnim ponavljanjem,
reklamnim ili ne. Reklamiranje cegareta je danas

49
zvanično prognano sa televizije, a ipak u vreme
velike slušanosti, najveći igrači, najbolji muzičari ili
drugi umetnici su uvek sa cigaretom u ustima.
Programe obično sponzorišu duvanski giganti i to je
najmračnija tendencija savremene reklame: veza
izmedju sportskog dogadjaja i duvanskih marki.
Neke marke cigareta sponzorišu kuće formule 1, a
ide se čak i dotle da se nosi njihovo ime – ili je
moţda obrnuto? Izvestan reklamni spot, na
engleskoj televiziji, pokazuje čak jedan par u
krevetu kako deli cigaretu posle ljubavi. Povezanost
je očigledna. Moţemo se samo diviti delu reklamne
agencije jedne britanske kompanije. Ne njenim
crteţima, nego kvalitetu njene kampanje: čovek se
suočava sa smrću ili propašću – njegov diriţabl je u
plamenu i zgnječiće se, ili će prikolica njegovog
motora upasti u jarak, ili brod Kristofera Kolumba
samo što nije pao sa ivice sveta. Ni reči. Samo
neţna muzika. On onda pali cigaretu te marke;
izgled blaţenstva mu preplavljuje lice. Naša svest
nije moţda u toku sa snaţnim dejstvom te reklame,
ali uspavani partner u nama vari strpljivo njene
očigledne implikacije.
Istina je i da postoji jedna reklama u
obrnutom smeru – strah od raka, amputacija nogu,
bolesti grla – ali ona apsolutno ne sprečava ljude da
puše. Logično, trebalo bi, no ipak to nije slučaj.
Upozorenja o opasnosti cigarete su sada toliko
vidljiva da je pušaču nemoguće da ih ne zna. Ipak,
ona ne sprečavaju mlade da počnu. Svih onih
godina kada sam pušio, iskreno sam verovao da

50
nikada ne bih pušio da sam znao za očiglednu vezu
izmedju raka pluća i cigarete. Istina je da to
apsolutno ništa ne menja. Klopka je još uvek ista
kao i pre trideset godina. Sve antiduvanske
kampanje su samo unele još više zabune. Čak i
paklice, te divne sjajne paklice koje vas ubedjuju da
progutate njihovu sadrţinu, eksplicitno pokazuju
svoju škodljivost. Ko čita ta upozorenja i u
potpunosti shvata posledice?
Jedan od najvećih proizvodjača cigareta
koristi čak taj strah da od njega napravi centralnu
temu jedne reklame za britansko trţište. Ta reklama,
koju mi ne znamo u Francuskoj, postavlja paralelu
izmedju straha pušača (simbolizovanog raznolikim
zastrašujućim kreaturama) i paklice cigareta.
Povezivanjem ideja, sugeriše se pušaču da mu ta
paklica pomaţe da pobedi taj strah.
Ironično, najmoćnija snaga u ispiranju
mozga je sam pušač. Izjava da pušači nemaju volje i
da su fizički slabi je ogromna zabluda. Potrebno je
da budete fizički veoma jaki da biste pobedili taj
otrov.
To je jedan od razloga što pušači ne
prihvataju dosadne statistike koje dokazuju da
duvan uništava zdravlje. Svi mogu da navedu nekog
ujka Renea koji je pušio dve pakle dnevno, koji je
ţiveo devedeset godina i koji nije nikada imao ni
najmanji problem sa zdravljem. Oni odbijaju da
razmišljaju o stotinama drugih pušača pokošenim
čak pre šezdesetak i o činjenici da bi i sam ujka
Rene bio moţda još uvek ţiv da nije pušio.

51
 Napravite malo ispitivanje medju vašim
prijateljima i kolegama, videćete da je većina
pušača ljudi sa snaţnom voljom. Radi se često o
nezavisnim radnicima, rukovodećem kadru, koji se
bave nekim specifičnim zanimanjima – navedimo
bez reda, doktori, advokati, policajci, profesori,
trgovci, medicinske sestre, sekretarice, domaćica sa
decom koju odgajaju..., drugačije rečeno, sve
posebno stresne delatnosti. Glavna pogrešna ideja
koju imaju pušači je da cigareta umiruje stres. Oni
na taj način nastoje da je poveţu sa glavnima, sa
onima koji se suočavaju sa velikim odgovornostima
i sa svakodnevnim stresom. Očigledno, svako se
divi tom tipu osoba i nastoji, da bi im bio sličan, da
ih imitira. Ostala izuzetno izloţena zanimanja su
ona gde su aktivnosti monotone, jer je dosada jedna
druga situacija pogodna duvanskoj zavisnosti.
Bojim se da je to još jedna zabluda.
Veličina ispiranja mozga je neverovatna.
Naše društvo osudjuje i snaţno prezire one koji
snifaju lepak, one koji uzimaju heroin ili koji se
odaju svakoj drugoj supstanci koja se smatra za
drogu. Elem, u našoj zemlji, smrtnost zbog udisanja
isparenja trihlora ne prelazi desetak godišnje, a onih
od overdoze heroinom ima oko stotinak.
Postoji jedna druga droga, nikotin, koja je
dosegla više od 60% medju nama u jednom ili u
nakom drugom trenutku i za koju mnogi, još uvek
zavisni, plaćati skupo čitavog svog ţivota. Veći deo
njihovih sredstava odlazi na cigarete i stotine
hiljada ljudi vidi svake godine svoj razoreni ţivot

52
jer su jednoga dana pali u klopku. Tu je ubica broj
jedan zapadnog društva, čak ispred saobraćajnih
nezgoda.
Zašto gledamo na shoot tihlorom ili
heroinom kao na djavolske navike, dok je droga na
koju se troši najviše novca i koja zaista masovno
ubija smatrana, do samo pre nekoliko godina, kao
savršeno prihvatljiva društvena navika? Svakako,
cigareta se odnedavno smatra neznatno
nedruštvenom i štetnom po zdravlje, ali je i dalje
legalna I prodaje se kod ma kog trafikanta, u
svakom kafeu, baru, klubu ili restoranu. Korisnik
broj jedan je naša britanska vlada koja prikupi 5
milijardi funti sterlinga godišnje zahvaljujući
prodaji cigareta. Duvanske kompanije potroše svake
godine 100 miliona funti samo na reklami.
Treba početi sa pripremama taktike otpora
tom ispiranju mozga, baš kao kad biste hteli da
kupite polovan auto; ljubazno odobravajte, ali ne
verujte ni reč od onoga što vam pričaju.
Poledajte najpre, iza tih sjajnih pakovanja,
prljavštinu i otrov koji se tu kriju. Ne dozvolite da
vas uhvate tim lepim staklenim pepeljarama ili
zlatnim tabakerama, ni milionima ljudi koji su
uhvaćeni pre vas. Počnite tako što ćete se zapitati:
Zašto to radim?
Da li mi je to zaista potrebno?
Ne, očigledno.
Mislim da je ta uslovljenost deo koji je
najteţe objasniti. Zašto jedna pametna i racionalna
osoba postaje potpuno glupa kada je odnos prema

53
cigareti u pitanju? Teško mi je da to priznam svim
pacijentima koje primam, ali ja sam bio najgluplji
od svih.
I moj otac je bio neumereni pušač. Bio je to
jedan robustan čovek, pokošen pre pedesetih zbog
cigarete. Sećam ga se kada sam bio mali dečak.
Kašljao je i pljuvao od jutra; dobro sam video da je
bolestan i bilo je očigledno da ga je zaposelo nešto
djavolsko. Još vidim sebe kako govorim majci:
“Nemoj nikada da mi dopustiš da postanem pušač!”
Kao adolescent, bio sam oduševljeni
pristalica fizičke kulture. Sport je bio čitav moj
ţivot i bio sam hrabar i verovao u budućnost. Da mi
je neko tada rekao da ću na kraju pušiti po pet
paklica dnevno, kladio bih se u sve što imam i
stavio glavu na panj da to nije istina.
Sa četrdeset godina, bio sam potpuni
zavisnik od cigarete. Toliko da sam bio stigao dotle
da nisam mogao da uradim ni najmanji fizički ili
mentalni napor a da pre toga ne upalim jednu. Na
većinu pušača, normalni ţivotni stresovi deluju kao
katalizatori, kao što je odgovaranje na telefon ili na
pozivnicu. Što se mene tiče, ja nisam mogao čak da
promenim televizijski program ili da upalim lampu
a da ne upalim pre toga cigaretu.
Znao sam da me to ubija. Bilo mi je
nemoguće da ne vidim istinu. A opet, još uvek ne
uspevam da shvatim kako sam mogao da ne znam
za uticaj koji to imalo na moj mentalni sklop. To je
bilo toliko očigledno! Smešno je što mnogi pušači
pate u jednom trenutku svoga ţivota od zablude da

54
vole cigaretu. To nikada nije bio moj slučaj. Mislio
sam da mi to pomaţe da se koncentrišem i da me
smiruje. Sada, kada više ne pušim, najteţe mi je da
verujem da je sve to jednostavno postojalo. Kao kad
biste se probudili iz košmara – a poredjenje nije
preterano. Nikotin je droga i vaša čula su bolesna –
vaš ukus, vaše čulo mirisa... Ali najgore kod
cigarete nisu posledice po vaše zdravlje ili vaš
novčanik, to je manipulisanje vašim razumom.
Pronalazite svakakva opravdanja da nastavite da
pušite.
Ja sam, u neko doba, pušio lulu, pošto mi
jedan pokušaj da prestanem da pušim nije uspeo.
Mislio sam da će to biti manje štetno i da će mi
pomoći da smanjim potrošnju.
Nki duvani za lulu su potpuno smrdljivi.
Njihova aroma moţe ponekad da bude prijatna, ali
su, na početku, uvek nepodnošljivi za pušenje.
Sećam se da sam imao, tokom tri prva meseca,
potpuno ispečen vrh jezika. Kada pušimo, neki
crnpurast sok se skuplja u dnu lule. Ako vam se
desi, slučajno, da nagnete malo više lulu, nivo
predje horizontalu; pre nego što primetite, progutali
ste ceo gutljaj tog kuţnog soka. Rezultat,
povraćanje, koje god da je preduzeće u kome se
nalazite.
Bila su mi potrebna tri meseca da naučim da
pušim ispravno lulu i ne mogu da shvatim kako,
tokom ta tri meseca, nisam čak zastao da se zapitam
zašto se izlaţem tom strašnom tretmanu.

55
 Naravno, kada savlada taj izazov, pušač lule
izgleda najsrećnije od svih. Većina od njih je
uverena da puše jer vole lulu. Zašto su, u tom
slučaju, prihvatili tu ţrtvu da stignu dotle, kada su
bili savršeno srećni pre toga?
Odgovor je da, kada jednom padnete pod
uticaj nikotina, ispiranje mozga se pojačava. Naša
podsvest zna da malo čudovište treba da se hrani i
sve ostalo je ne zanima. Strah nagoni ljude da
nastave da puše. Strah od tog osećanja praznine i
nesigurnosti koje vas obuzme kad vam nedostaje
nikotin. Činjenica da toga niste svesni ne znači da
on ne postoji. Vi nemate potrebe da to razumete,
kao što ni mačka nema potrebe da razume kako radi
radijator; ona zna da će, ako sedne na odredjeno
mesto, primiti toplotu.
Glavna teškoća kada ţelimo da prestanemo
da pušimo proilizazi iz veličine ispiranja mozga.
Ispiranje mozga koje nam podvrgava društveno
obrazovanje, pojačano onim koje nam odredjuje
iskustvo sa tom drogom i na kraju, najjače od svih,
ispiranje mozga koje dugujemo našim prijateljima,
roditeljima i kolegama.
Jedina stvar koja nas podsiče da pušimo prvi
put je što to i drugi rade: imamo utisak da nam
nešto nedostaje. Radimo teško da bismo konačno
pali pod uticaj cigarete, a ipak niko nikada nije
uspeo da objasni šta mu je nedostajalo pre pušenja.
Svaki pušač koga vidimo nas uverava; mora da
duvan doista donosi nešto, inače zašto bi pušili? A,
kada prestanemo, osetimo taj osećaj lišenosti kada

56
vidimo nakoga da pali cigaretu na nekom javnom
dogadjaju. Osetimo se sigurnim u sebe i pomislimo
da moţemo da dopustimo sebi jednu, samo jednu.
Pre nego što primetimo, ponovo smo nasamareni.
To ispiranje mozga je tako moćno da
potpuno izmešta našu viziju sveta. Engleski radio je
emitovao, odmah posle rata, veoma popularan
program o detektivu, Polu Templu; jedna epizoda
se bavila temom naviknutosti na marihuanu, obično
nazvanu trava. Trgovci su prodavali, bez znanja
pušača, cigarete sa travom. Nije bilo štetnih efekata,
ali neki koji su ih pušili postali su zavisni (tokom
mojih konsultacija, stotine pacijenata mi je priznalo
da su pušili travu: nico od njih nije postao zavisnik).
Imao sam sedam godina kad je taj program
emitovan. To je bilo prvi put da sam čuo da se
govori o drogi. Taj koncept zavisnosti, ta potreba da
mora apsolutno da se ima svoja doza, ispunio me
uţasom i, od toga dana, iako sam ubedjen da trava
nije droga, nisam se usudio da popušim ni
najsićušniju grancicu marihuane. Kakva ironija da
postanem poklonik droge broj jedan u svetu. Da je
samo taj detektiv mogao da me upozori na cigarete!
Kakva ironija da se konstatuje da posvećujemo
godine znatne sume za istraţivanje raka, ali da
trošimo još više novca da ubedimo adolescente da
se prepuste toj duvanskoj prljavštini.
Treba apsolutno ukinuti tu uslovljenost.
Stavimo stvari na svoje mesto: nije nepušač
frustriran, nego jadni pušač, kome nedostaje ţivot
pun...

57
zdravlja,
energije,
bogatstva,
duhovnog mira,
poverenja,
hrabrosti,
samopoštovanja,
sreće.

A šta dobija pušač u zamenu za te strašne

ţrtve? Apsolutno ništa – ili zabludu da pokuša da
povrati stanje mira, smirenosti i poverenja u kojem
svaki nepušač stalno uţiva.

58
 VIII POGLAVLJE

OLAKŠATI OSEĆAJ POMANJKANJA

Pušači misle da puše iz zadovoljstva, da se

opuste ili da steknu hrabrost. To je, ponavljam,
samo zabluda. Pravi razlog je potreba da se olakša
stanje pomanjkanja nikotina.
Na početku, cigareta nam sluţi kao
društveno lukavstvo. Da li smo joj podlegli ili ne,
fino pokretanje zupčanika je započelo. Naša
podsvest počinje da shvata da u nekim izuzetnim
situacijama cigareta moţe da bude prijatna.
Malo po malo, kako padamo pod uticaj
droge, potreba da olakšamo nedostatak raste; što vas
više cigareta spušta, to više nastojite da verujete da
čini suprotno. Taj mehanizam je tako lagan i
postupan da vi ne primećujete njegov razvoj.
Osećate se svakoga dana potpuno isto kao
prethodnog. Mnogi postanu svesni svoje zavisnosti
tek onoga dana kada pokušaju da prestanu. A neki
čak, još uvek odbijaju da to shvate. Neki to odbijaju
čitavog svog ţivota, pokušavajući da se ubede i da
ubede druge da je cigareta zadovoljstvo.
Evo jednog razgovora koji sam vodio, pre
nekoliko meseci, sa jednim adolescentom pušačem:
“Da li si svestan da je nikotin droga i da je
jedini razlog što pušiš to što ne moţeš da
prestaneš?”
- Gluposti ! To mi se svidja. Inče bih
prestao.

59
 - Onda prestani samo nedelju dana, samo
da mi dokaţeš da govoriš istinu
- Nema potrebe; to mi se svidja. Prestao
bih kad bih hteo.
- Prestani nedelju dana da dokaţeš sebi
da nisi zavisan.
- Ja pušim zato što mi se to svidja...”

Pušači nastoje da olakšaju svoj nedostatak u

trenucima stresa, brige, koncentracije, opuštanja ili
zbog kombinacije ovih faktora. Sledeća poglavlja to
tretiraju detaljno.

60
 IX POGLAVLJE

STRES

Ne aludiram ovde samo na velike ţivotne

tragedije. Čujem takodje sve i najmanje stresove
kao što su telefonski pozivi, društveni odnosi,
nedaće domaćice, nedaće zaposlenog sveta...
Uzmimo tipičan primer telefonskog
razgovora. Za mnoge, telefon je generator stresa,
posebno za zanimanja trgovinskog tipa. Većina
poziva je, u suštini, od nezadovoljnih klijenata....
Vaš šef vas ne zove samo da bi vam čestitao.
Ukratko, uglavnom ima nešto što nije u redu, neka
loša vest ili situacija koje se pribojavate. Dakle, baš
u tom trenutku, pušač će upaliti cigaretu, ako je već
nema u ustima. On misli da će mu ta cigareta
pomoći, ne znajući zaista u čemu. Često, čak nije ni
svestan da je pali.
Evo šta se dešava, u stvarnosti. Nesvestan
toga, pušač, čak i pre telefonskog poziva, već pati
od stresa, onog koji izaziva nedostatak nikotina.
Budući da je taj stres praktično neprimetan, pušač
oseća nezadovoljstvo i nervozu. Poziv pokreće onda
jedan dodatni stres, povećava na taj način globalni
stres. Paljenje cigarete eliminiše stres koji potiče od
nedostatka nikotina i, samim tim, pušač se oseća
bolje. To osećanje poboljšanja nije zabluda. Zaista
postoji poboljšanje: simptomi pomanjkanja su
prestali i pušač oseća olakšanje. Prelaz iz stanja
jakog stresa u stanje osrednjeg stresa je realan;

61
moţe se nepobitno povezati sa cigaretom. Problem
je što je cigareta odstranila samo stres koji je
proizišao iz pomanjkanja nikotina, dajući vam tako
sigurnost. Njena snaga je tolika da mi verujemo da
ona umanjuje telefonski stres, a tu već počinje
zabluda. Čak i dok puši, pušač ostaje više u stresu,
nego da nikada nije pušio; što više zalazite u drogu,
ona vas sve više uništava i udaljava od stanja
ispunjenosti nepušača. A čak i ako vam svaka
upaljena cigareta trenutno daje osećaj olakšanja,
efekat tog olakšanja će izbledeti. Na kraju krajeva,
efekat cigareta, čak i ako izgleda blagotvoran, nije
više dovoljan da vam potpuno olakša.
Obećao sam vam da vam ova knjiga neće
predlagati šok terapiju. U primeru koji sledi, ne
dajem spektakularan prikay, hoću jednostavno da
pokaţem da cigareta razara nerve više nego što ih
smiruje.
Pokušajte da zamislite da ste stigli dotle da
vam doktor kaţe da će morati da vam odseče obe
noge ako odmah ne prestanete da pušite. Pokušajte
samo na trenutak da zamislite kakav bi vam bio
ţivot bez nogu. I stanje duha onoga koji, posle
jednog takvog upozorenja, nastavlja da puši i zaista
gubi noge.
Takve priče bih svrstao u uzbunjujuće. U
stvari, očekivao sam da će mi neki doktor reći tako
nešto; jer sam mislio da bih onda prestao.
Istovremeno sam očekivao da ću, danas-sutra, dobiti
izliv krvi u mozak i na taj način izgubiti ne samo
noge, nego ţivot. A opet, o sebi nisam razmišljao

62
kao o samoubilačkom tipu, samo sam mislio da sam
veliki pušač.
U takvim pričama nema ničeg alarmantrnog.
To je samo stvarnost te zastrašujuće droge, koja
vam sve više izvlači vašu energiju i vašu hrabrost.
A što više poništava vašu hrabrost, više se igra
vama, utuvljujući vam saţnu ideju da ima obrnuto
dejstvo. Svi mi smo upoznali paniku koju oseti
pušač u kasne sate kada se boji da će ostati bez
cigareta. Nepušači ne znaju za to. Cigareta izaziva
to osećanje. Ona se ne zadovoljava samo time da
vam razori nerve; to je moćan otrov koji vam
uništava zdravlje. Kada dostigne stadijum u kome
ga otrov zapravo ubija, pušač misli da mu je
cigareta jedino ohrabrenje i ne moţe da se suoči sa
ţivotom (ili smrću, bolje rečeno) bez nje.
Utuvite ovo dobro u glavu, cigareta vam ne
opušta nerve; naprotiv, polako, ali sigurno, ona ih
razara. Kada prestanemo da pušimo, jedna od
velikih koristi je da ponovo steknemo poverenje u
sebe i sigurnost.

63
 X POGLAVLJE

DOSADA

Moţda baš sad pušite. Verovatno toga niste

ni bili svesni pre nego što ste pročitali ove redove.
Jedna druga pogrešna ideja je da cigareta
olakšava dosadu. Dosada je stanje duha. Kada
pušite, veoma je retko da neprestano ponavljate “ja
pušim, ja pušim cigaretu”; kaţem da je to retko, jer
je istina da je to ponekad slučaj, baš posle dugog
perioda apstinencije, kada hoćete da smanjite
pušenje, ili, naravno, kad pušite prve cigarete pošto
ste, bez uspeha, pokušali da prestanete.
Evo zašto mislim da je dosada pogodan
teren za cigaretu: Kad ste pod uticajem nikotina i
kada ne pušite, nešto vam nedostaje. Ako radite
nešto što vam zaokuplja misli, moţete da provedete
duge periode, a da vam ne smeta nedostatak droge.
Naprotiv, kada se dosadjujete, ništa vam više ne
skreće paţnju sa malog čudovišta; zato mu dajete
ono što traţi, cigaretu. U normalno vreme, to jest
kada ne pokušavate ni da smanjite pušenje ni da
prestanete, sam čin paljenja cigarete postaje
nesvestan. Čak i oni koji motaju cigarete ili puše
lulu, mogu da se posvete tom ritualu na potpuno
mehanički način. Neka neki pušač pokuša da se
priseti cigareta koje je popušio u toku dana. Osim
nekoliko, kao što je prva ili ona posle ručka, sve ih
je zaboravio. Uistinu, cigareta bi trebalo pre da
poveća dosadu, jer ona nas ogrubljuje i čini

64
letargičnim. Umesto da preduzmu energične
aktivnosti, pušači više vole da spavaju, da se
dosadjuju, ili, paradoksalno, da se bave
zadovoljavanjem svoje potrebe za nikotinom.

65
 XI POGLAVLJE

KONCENTRACIJA

Cigarete ne povećavaju moć koncentracije; i

ovde se radi o zabludi.
Kao i druge, ova zabluda se zasniva na
činjenicama koje potvrdjuju paradoks mehanizama
vezanih za duvansku zavisnost. Kada neko ţeli da
se skoncentriše, on pokušava da odstrani sve što bi
moglo da naruši njegovu nameru. On dakle nastoji
da se izoluje, da izbegne buku, toplotu ili hladnoću,
na primer. Pušač suočen sa takvom situacijom već
pati: malo čudovište ţeli svoju dozu. Ako hoće da
se koncentriše, pušač, ne pitajući se, pali cigaretu –
mahinalno. Čim povuče prve dimove, kada je
njegova potreba za nikotinom praktično
zadovoljena, on se koncentriše i već je zaboravio da
upravo puši.

U stvarnosti, cigareta je prepreka

koncentraciji jer dolazi trenutak u kojem se
nedostatak nikotina nikada potpuno ne zadovolji,
čak i dok pušač puši. On je onda primoran da stalno
povećava pušenje, što će samo, vremenom, učiniti
problem još teţim.
Ispostavlja se da je sposobnost koncentracije
preuveličana iz još jednog razloga. Proces
zapušivanja arterija koji uzrokuje zavisnost od
duvana i različiti otrovi koji iz duvana ulaze u telo,
doprinose da se smanji dotok kiseonika u mozak (i

66
u druge organe istom prilikom). Vaša moć
koncentracije i vaša nadahnutost biće uveliko
poboljšane kada budete prekinuli to nepotrebno
mučenje.
Upravo zbog tog stanovišta, stimulansa za
koncentraciju, nikad nisam uspeo kada sam
pokušavao da prestanem sa pušenjem, čineći to
samo pozivajući se na volju. Prihvatao sam svoje
loše raspoloţenje i svoju prijemčivost, ali, kada sam
imao potrebu da skoncentrišem svoje intelektualne
sposobnosti u vezi sa nekom teškom temom, nisam
više mogao da se uzdrţim od cigarete. Sećam se
svoje panike kada sam otkrio da neću moći da
pušim za vreme diplomskog ispita za šefa
računovodstva. U to vreme sam već pušio ko ćunak
i bio sam siguran da ne mogu da se koncentrišem tri
sata neprekidno bez cigarete. Ipak, poloţio sam ispit
i sećam se čak sve vreme nisam osetio neprijatnost
Taj gubitak koncentracije od kojeg pušači
pate kada prestanu da puše ne moţe se pripisati
fizičkom nedostatku nikotina, nego ubedjenju da im
je cigareta neophodna. Dešava se pušačima, kao
uostalom i bilo kome, da se spotaknu o neko ime,
neki datum ili lice. Šta vi radite kada vam se to
desi? Osim ako već nemate jednu u ustima, palite
cigaretu. To je praktično sistematski. A zatim?
Pošto cigareta ne reši ni na kakav način problem, vi
radite ono što bi odmah uradio neki nepušač: mislite
na nešto drugo čekajući da vam to dodje na pamet.
Pušač nikada ne optuţuje cigaretu za grešku.
Ako često kašlje, to je zato što se redovno prehladi.

67
Kad prestane da puši, on sve svoje nesreće pripisuje
činjenici da je prestao da puši. Čim naidje neka
briga, umesto da se prilagodi kao što bi učinio
nepušač, on kaţe sebi da bi to išlo bolje sa
cigaretom. Onda, sve dovede u pitanje i na kraju
počne ponovo da puši.
Ako mislite da će vam pušenje pomoći da se
koncentrišete, nećete moći da se skoncentrišete bez
cigarete. Sve se zasniva na sumnji, a ne na fizičkom
nedostatku nikotina. Stalno mislite na to da jedino
pušači pate od simptoma pomanjkanja.
Kada sam ja prestao da pušim, odjednom
sam prešao sa sto na nula cigareta dnevno, a da se
nisam susreo ni sa najmanjim problemom
koncentracije.

68
 XII POGLAVLJE

STANJE OPUŠTENOSTI

Mnogi pušači misle da im cigareta pomaţe

da se opuste. U stvarnosti, nikotin je hemijski
sastojak koji ima nadraţujuće dejstvo na organizam.
Primetićete jasno povećanje srčanog ritma ako ga
izmerite pre i posle dve uzastopne cigarete.
Cigareta posle jela je, za mnoge pušače,
jedna od omiljenih. Ručak se poklapa sa krajem
rada (ili sa pauzom); uglavnom smo opušteniji i,
pošto smo jeli i pili, relativno zadovoljni. Ali, za
pušača, postoji glad koja nije zadovoljena. On misli
na cigaretu kao na trešnju na kolaču, a u stvari malo
čudovište, njegova fizička zavisnost od nikotina,
izraţava tu glad.
Neko ko zavisi od nikotina ne moţe nikada
da bude potpuno opušten i to stanje se vremenom
pogoršava.
Najmanje opušteni ljudi nisu, u suštini,
nepušači, nego pre poslovni ljudi od pedesetak
godina koji puše cigaretu za cigaretom, stalno
kašlju, imaju visok pritisak i stalno su razdraţljivi.
U tom stadijumu, cigareta više ne olakšava, čak ni
delimično, simptome koje je stvorila.
Sećam se vremena kada sam bio
računovodja i morao da odgajam porodicu. Kada je
jedno od moje dece napravilo neku glupost,
razjarenost koju sam osetio nije imala veze sa
teţinom njegove greške. Zaista verujem da se više

69
nisam kontrolisao jer me je nešto zaposelo. Sada
znam da me je cigareta činila takvim. U to doba,
mislio sam da su mi svi problemi ovoga sveta na
grbači, ali, kada pogledam unazad, ti problemi mi
izgledaju praktično beznačajni. Sve sam
kontrolisao, u svom ţivotu, osim cigarete, koja me
je vukla za nos. Tuţno je što danas ne mogu da
uverim svoju decu da me je cigareta činila tako
teškim prema njima. Svaki put kada čuju nekog
pušača kako se pravda, isti razlog se vraća: “To me
smiruje, to mi pomaţe da se opustim”.
Pre otprilike dve godine, organizacije
odgovorne za usvajanje dece su htele da uskrate to
pravo pušačima. Jedan slavan čovek je protestovao,
zaključujući da je, kada je on bio dete, svaki put
kada je trebalo da govori o osetljivim stvarima sa
svojom majkom, čekao da ona zapali cigaretu jer je
tada postajala odjednom mnogo smirenija. Zašto se
bojao da razgovara sa njom kada ne puši? Zašto su
pušači tako napeti kad ne puše, čak i posle dobrog
jela? Zašto, u istim okolnostima, nepušači ostaju
uglavnom potpuno mirni? Zašto pušači ne mogu da
se osećaju opušteno bez cigarete? Sigurno, nije
samo duvan odgovoran za sva zla ovog sveta: ali,
sledeći put kada budete u samoposluzi i kada neka
majka surovo kaţnjava svoje dete, gledajte je, kada
izadje iz prodavnice: prvo što će uraditi, mogu da se
kladim, biće da zapali cigaretu. Obratite paţnju na
drţanje pušača, naročito kada su negde gde je
zabranjeno pušenje. Videćete da su uznemireni, sa
nervoznim tikovima, da su im ruke blizu usta, da

70
dodiruju kosu, da cupkaju ili škrguću zubima.
Zgrčeni, oni više ne znaju šta znači biti opušten. To
je jedno od mnogobrojnih zadovoljstava koje vas
čeka u budućnosti.
Pušač je istovremeno rob i oboţavalac
cigarete. Vreme je da otvoriš oči i da prekineš sa
tom budalaštinom.

71
 XIII POGLAVLJE

VIŠESTRUKA CIGARETA

Ne moţemo da pušimo više cigareta

istovremeno, ali dešava se da, kada hoćete da
upalite cigaretu, primetite da već imate jednu u
ustima koju ste zaboravili. To je manje bezazleno
nego što mislite. Ko što sam već rekao, cigareta na
kraju ne zadovoljava vašu potrebu za nikotinom.
Čak i dok je imate medju usnama, nešto vam
nedostaje. To je strašan osećaj frustracije od koga
pate pušači koji puše neprestano. Osećate potrebu
za cigaretom dok već imate jednu u ustima; mnogi
veliki pušači se onda okreću alkoholu ili drugim
teţim drogama. No, udaljavam se od teme.
Višestruka cigareta proizilazi iz najmanje
dva razloga, uobičajena za pušača, kao što su
društveni odnosi, ručkovi, itd. To su istovremeno
stresne i relaksirajuće situacije. To nije, kao što
izgleda, kontradiktorno. Bilo kakav oblik društvene
situacije moţe biti stresan, čak i kada smo sa
prijateljima.
Ima slučajeva gde četiri osnovna razloga
mogu da postoje u isto vreme. Voţnja automobila je
jedan od njih; ako odlazite iz nekog stresnog
okruţenja (vaš posao, zubar...), vi imate razlog da
se opustite, ali, istovremeno, paţnja koju zahteva
voţnja (izbeći nezgode) je uvek stresni element.
Rizikujete ţivot. U isto vreme treba da se
koncentrišete. Moguće je da niste svesni ova dva

72
zadnja faktora, ali činjenica da su nesvesni ih ne
sprečava da deluju. I, ako ste još i u zakrčenju, ili je
put dug, upliće se poslednji faktor, dosada.
Drugi klasičan primer je igranje karata. Ako
se radi o bridţu ili pokeru, potrebna vam je
koncentracija. Ako gubite više nego što moţete sebi
da dopustite, to postaje stresno. Provedite duţe
vreme bez igranja i javlja se dosada. Pretpostavlja
se da igrate iz zadovoljstva, prirodno je dakle da to
bude trenutak opuštanja. Kada igramo karata,
uprkos beznačajnim simptomima pomanjkanja,
svako puši kao ćunak, čak i ako uobičajeno puši
vrlo malo. Pepeljare se pune za tren oka i treba da
se prazne više puta u toku večeri; debeo oblak lebdi
iznad glava. Ako ţelite, pitajte koga god hoćete od
tih pušača da li zaista u tom trenutku ceni tu
cigaretu. On će vam sa uverenjem odgovoriti da je
to očigledno. Često, sutradan, kad se probudimo,
upaljenog grla, odlučujemo da prestanemo da
pušimo.
Te višestruke cigarete su nam veoma drage i
mi mislimo, kada prestajemo, da će nam one najviše
nedostajati. Mislimo da će ţivot biti manje prijatan
bez cigarete. U stvari, mehanizam je uvek isti:
cigareta ublaţava osećanje pomanjkanja, a u tim
trenucima, prijatnim ili ne, naša potreba da ga
ublaţimo je veća.
Utuvite dobro sebi u galvu da, cigareta
izgleda toliko privlačno, zato što se povezuje sa
situacijama. Sama situacija (ili njen sadrţaj) je
posebna. Jednom kada ta potreba za cigaretom

73
nestane, srećne situacije će biti čak bolje bez
cigarete, a stresne, manje stresne. Sledeće poglavlje
će to detaljno razraditi.

74
 XIV POGLAVLJE

ĈEGA SAM SE ODREKAO PRESTAVŠI DA

PUŠIM

Čega sam se odrekao prestavši da pušim?

Apsolutno niĉega! Strah nas parališe na pomisao
da prestanemo da pušimo: strah da ćemo biti lišeni
našeg zadovoljstva, naše nagrade ili podrške. Strah
da neki posebni trenuci neće više biti tako prijatni
bez cigarete. Strah da će nam ona nedostajati da se
suočimo sa najteţim situacijama.
Drugim rečima, bili smo podvrgnuti
istinskom ispiranju mozga. Ubedjani smo, u suštini,
da ćemo patiti od nekih slabosti ili da cigareta ima
neko misteriozno dejstvo za kojim mi imamo
potrebu, i da će se stvoriti praznina u nama kada
prestanemo da pušimo. Takav je psihički aspekt
zavisnosti od cigarete.
Utuvite ovo dobro sebi u glavu: cigareta ne
ispunjava prazninu. Ona je stvara!
Naš organizam je najsavršeniji mehanizam
na planeti. Bilo da je to Bog, proces prirodne
evolucije ili kombinacija oba, biće koje nas je
stvorilo moćnije je od nas. Čovek nije u stanju da
stvori ni najmanju ţivu ćeliju, izuzimajući
reprodukciju koju ipak poznajemo veoma loše. Da
je duvan bio neophodan našem ţivotu, mi bismo bili
u stanju da se zaštitimo od otrova koje nam donosi.
Ne, naprotiv, mi imamo sigurnosne uredjaje ili
alarmna zvonca kao što su kašalj, osećanje

75
vrtoglavice ili mučnine koje imamo kada pušimo
prvu cigaretu. Zanemarujemo te poruke na svoj
rizik i pogibelj.
Očigledna je istina da nema ničeg čega se
treba odreći. Kada se vaše telo jednom ratosilja tog
malog čudovišta i vaš um oslobodi uslovljenosti
duvanom, nećete imati ni ţelju ni potrebu za
cigaretom.
Uzmimo jedan primer. Cigareta ne
poboljšava jelo, ona ga kvari. Najpre zato što
postepeno uništava naš ukus i naše čulo mirisa.
Posmatrajte pušače u restoranu, kako puše izmedju
jela. Oni ne poštuju ručak; oni više ne mogu da
sačekaju kraj jela ili ručka da na kraju sa uţivanjem
popuše. Mnogi puše znajući da to smeta drugima; to
nisu neuvidjavne osobe, ali, bez svoje cigarete, oni
su nesrećni i stalno podeljeni izmedju frustracije da
ne mogu da puše i griţe savesti što ugroţavaju
druge, osećaju se beznačajnim.
Posmatrajte ih, tokom neke ceremonije, kad
počnu beskrajne zdravice. Mnogi šmugnu
izgovarajući se nekom hitnom potrebom, i koristeći
priliku, naravno da zapale cigaretu. Tu se pojavljuje
pravo lice cigarete, lice droge; pušači ne puše zato
što im to predstavlja zadovoljstvo, nego zato što
pate ako to ne rade.
Mnogi od nas su počeli da puše nekim
manje-više društvenim povodom, kada smo bili
mladi i stidljivi. Tako smo stekli sigurnost koju
nikada nećemo moći da imamo u takvim prilikama
bez cigarete. U tome je besmisao: duvan vam

76
podiţe poverenje u sebe. Najveći dokaz straha koji
izaziva cigareta kod pušača je dejstvo koje ona
izaziva kod ţena. Skoro sve ţene vode računa o
tome kako izgledaju. One ne mogu da zamisle ni na
trenutak da se pokaţu, u nekim društvenim
okolnostim, a da ne budu besprekorno obučene i
neodoljivo namirisane. A opet, njihov smrdljiv dah
prepune pepeljare im izgleda ne predstavlja
problem. Znam da im to mnogo smeta – mnoge se
uţasavaju tog mirisa koji im natapa kosu i odeću –
ali to nije dovoljno da ih odvrati od pušenja. Za to je
odgovoran strah koji im uliva cigareta.
Cigarete ne pomaţu u društvenom ţivotu;
one ga kvare. Pogledajte koliko se pušači osećaju
neprijatno dok drţe cigaretu u jednoj ruci, u drugoj
čašu, pokušavajući da se diskretno oslobode pepela
i pikavaca; dok bezuspešno pokušava da ne duva
dim u lice svog sagovornika (osim ako nije
dovoljno prost da ne vodi računa o sličnim
detaljima); kako je zabrinut da li je sagovornik
primetio njegov smrdljiv dah, ţute prste ili sive
zube.
Ne samo da nemate čega da se odreknete,
nego ćete iz toga izvući velike prednosti. Kada
pušač pokušava da prestane da puši, on pokušava da
se koncentriše na pozitivne aspekte po njegovo
zdravlje, novac i društveni ţivot. Naravno, to su
očigledni i značajni motivi, ali nisu jedini. Mislim
da su psihološke koristi značajnije:

1 Vraćanje spokojstva i poverenja u sebe.

77
2 Oslobadjanje od tog ropstva.

3 Ne moramo više da podnosimo taj osećaj prezira

od strane drugih i od nas samih; ne mučimo se više
da saznamo da li će doći dan kada ćemo se otarasiti
te droge.

Ţivot nepušača je bolji i mnogo prijatniji. To

se ne odnosi samo na zdravstveni plan, nego i na
mnoge druge isto tako vaţne planove. Vratiću se na
te čudesne prednosti u sledećem poglavlju.
Neki pušači imaju teškoće da priznaju da
duvan ne donosi ništa. A to je, medjutim, suštinski
momenat, koji predlaţem da bolje objasnim uz
pomoć jedne analogije.
Zamislite da imate neku laku upalu na licu.
Pričate o tome nekome i on vam predlaţe neku
čudesnu pomadu. Isprobate je i, za nekoliko
sekundi, oboljenje nestane. Nedelju dana kasnije,
upala se ponovo pojavljuje. Vi odlučujete da kupite
tubu pomade i, čim je stavite na ozledjeno mesto,
ono ponovo nestaje. Upala se vraća nekoliko dana
kasnije, i sve češće. Svaki put, ona se više širi po
licu, biva sve bolnija, ali nestaje čim se na nju
nanese pomada. Posle nekoliko meseci, celo lice je
prekriveno; to se vraća na svakih pola sata i sada je
izuzetno bolno. Vi znate da pomada rešava
problem samo privremeno i to vas brine. Da li će
bolest zahvatiti celo telo? Da li će postati hronična?
Idete kod vašeg doktora, koji ne moţe da je izleči.
Ništa nije efikasnije od te čudesne pomade.

78
 Sada u potpunosti zavisite od pomade. Ne
izlazite više bez nje. Ako putujete u inostranstvo,
unapred obezbedite deset tuba. A, da vam problem
bude još teţi, preprodavci te pomade traţe 70 eura
po tubi. Ali vi nemate drugog izbora.
Čitajući časopis uvidjate da vi niste jedina
ţrtva. Hiljade ljudi pate od potpuno iste bolesti.
Zapravo, istraţivači su pronašli da pomada uopšte
ne leči bolest. Ona samo privremeno otklanja
iritaciju sa površine koţe. Vrhunac je što, u stvari,
ta pomada odrţava i širi bolest. Sve što treba da
uradite je da prestanete da je koristite, i za nekoliko
dana će sve nestati. Hoćete li nastaviti da je
koristite?
Treba li vam i trunka volje da u tome
uspete? Naravno, ako ne verujete u tvrdnje članka,
opravdano je da nekoliko dana sumnjate. Ali, ako
uvidite da bolest postepeno nestaje, potreba ili ţelja
da koristite pomadu se sigurno više neće javiti.
Da li biste bili nesrećni? Imali ste strašan
problem za koji ste mislili da je nerešiv. Sada ste
našli rešenje. Čak i ako je bila potrebna godina dana
da se potpuno izlečite, vi ćete svakog dana misliti,
videći kako bolest nestaje, da je izuzetno što se to
zaustavilo i što od toga nećete umreti.
U tome je sva čarolija koju sam uvideo kada
sam ugasio svoju poslednju cigaretu. Dopustite mi
da razjasnim poslednju tačku, u vezi ove analogije.
Bolest koju izaziva pomada ne treba uporedjivati sa
rakom pluća, anginom, bronhitisom, arterijskom ili
drugom bolešću, hroničnom astmom. Bolest o kojoj

79
govorim nije ni novac koji odlazi u dim, ni loš
zadah i poţuteli zubi, nije kašalj, bezvoljnost, ona
jutra provedena u gušenju, ni okolnosti u kojima
patimo što ne moţemo da pušimo. To nije čak ni
naš samoprezir, ni prezir drugih. Sve te bolesti se
pridruţuju onoj o kojoj hoću da pričam. Prava
bolest je bolest koja opravdava da zaţmurimo na
sve druge. To je jednostavno osećaj panike: “Treba
da popušim cigaretu.” Jedino pušači pate od te
bolesti. Najgori je strah koji osećamo, taj podmukli
strah, a najčudesnija dobrobit koju ćete steći biće
oslobadjanje od njega.
To je kao da je gusta magla iznenada nestala
iz mog uma. Onda sam jasno shvatio da osećaj
panične ţelje za cigaretom nije nikakva slabost u
meni, da ne proizilazi iz neke čarobne vrline koju
ima cigareta. Nju izaziva prva cigareta, a svaka
sledeća, ni izdaleka ne otklanja to osećanje, nego ga
samo dublje zariva u moj um. Istovremeno, video
sam sve druge srećne pušače kako preţivljavaju isti
košmar kao i ja, čak i ako je to bilo na niţem nivou.
I svi su isticali podjednako nesuvisle argumente
pokušavajući da opravdaju svoje ponašanje.

Tako je dobro biti oslobodjen!

80
 XV POGLAVLJE

ROPSTVO KOJE NAMEĆEMO SAMI SEBI

Mehanizmi duvanske zavisnosti počivaju na

dvojnosti fizičke i psihološke zavisnosti. Ova druga
zavisnost je pravo ropstvo.
Ljudi su se poslednjih vekova borili da
ukinu ropstvo. Paradoksalno, oni su pronašli,
zahvaljujući cigareti, način da se samozatoče kao
robovi. Kada ima cigaretu u ustima, pušač ima samo
jednu ţelju, čak i ako toga nije svestan: ţelju da
nikada nije počeo da puši. Većinu cigareta pušimo
ne uţivajući u njima i čak nesvesni zaista toga.
Samo posle perioda apstinencije imamo iluziju da
uţivamo u cigareti: prva cigareta ujutru, ili ona
posle jela...
Jedine okolnosti u kojima cigareta doista
postaje dragocena poklapaju se sa periodima kada
pokušavamo da prestanemo da pušimo, ili kada nam
društvo nameće zabranu (crkve, bolnice, bioskopi,
itd.).
Svaki pušač bi morao da bude svestan da će
se te zabrane, koje se danas ograničavaju na
nekoliko odredjenih slučajeva (metro...), u
budućnosti odnositi na sva javna mesta, sve
restorane, smanjujući prostor pušača na nekoliko
kuţnih skrovišta.
Gotovo je sa danima kada smo mogli da
udjemo kod nekoga i da ga pitamo, iz puke
formalnosti: “Da li vam smeta ako pušim?” Danas,

81
jadni pušač koji udje u neku napoznatu kuću
očajnički traţi pogledom najmanju pepeljaru ili
paklu cigareta. Ako ne nadje nikakav povoljan
pokazatelj, pokušava uglavnom da izdrţi i, ako ne
uspe, na kraju pita za dozvolu. Često mu odgovore:
“Ako ne moţete drugačije...” ili: “Više bismo voleli
da ne pušite”, što ne rešava njegov problem. On
sada, a već se osećao jadno, ţeli da propadne u
zemlju.
Sećam se teškog iskušenja koje je za mene
predstavljao jednostavan odlazak u crkvu. Čak i
povodom venčanja moje ćerke, kada je trebalo da
mislim samo na nju i da budem ponosan što je takvu
vidim, govorio sam sebi: “Završimo s tim da mogu
najzad da izadjem i popušim jednu cigaretu.”
Gledajte paţljivo pušače u takvim prilikama.
To će vam pomoći. Oni ostaju zajedno; ima uvek
više paklica koje kruţe, a razgovor je isti:
“Pušite?”
-Da, ali imam svoje, hvala; uzeću vam jednu
kasnije...
Svako pali svoju i misli: “kako smo srećni
što imamo našu malu nagradu. Jadan nepušač
nema nikakvu...”
Nepušač nema potrebu za nagradom. Čovek
nije načinjen da sistematski truje svoje sopstveno
telo. Utoliko je tuţnije što, čak i dok puši, pušač ne
uspeva da zaista dostigne spokojstvo i poverenje u
kojem drugi uţivaju. Što se nepušača tiče, on se ne
komeša nervozno za vreme ceremonije čekajući da
moţe da izadje. On ne provodi ţivot u čekanju

82
nekoliko retkih trenutaka sreće. On to ima sve
vreme.
Sećam se takodje da sam, kad sam išao na
kuglanje, redovno morao da nalazim smešna
opravdanja da bih mogao da izadjem da popušim.
Nisam više bio klinac od petnaest godina koji puši
krišom, nego priznati računovodja, od skoro
četrdeset godina. Kakva tuga! Čak i igrajući tu igru,
nisam zaista uţivao. Čekao sam kraj partij da mogu
da izadjem, a to je bila moja omiljena igra.
Neuporediva je radost, kada ne pušimo više,
što smo oslobodjeni ropstva, što moţemo tako da
uţivamo celog čivota; što ne provodimo najbolji
deo svog vremena umirući od ţelje za cigaretom i
ostatak u ţelji da to više nikada ne radimo.
Pušači moraju dobro da upamte, kada se
nadju kod nepušača (ili samo u njihovom društvu),
da nisu nepušači krivi za njihovu muku, nego malo
čudovište koje imaju u stomaku i koje čeka svoju
dozu nikotina.

83
 XVI POGLAVLJE

UŠTEDEĆU VIŠE HILJADA DINARA

MESEĈNO

Opet ću ponoviti da psihološka zavisnost

čini tako teškim prestanak pušenja. Što više oslabite
tu zavisnost, biće vam lakše da stignete do cilja.
Često mi se dešava da razgovaram sa onima
koje svrstavam u osvedočene pušače. Osvedočeni
pušač je, po mojoj definiciji, neko ko voli da puši,
ko u tome ne vidi opasnost po svoje zdravlje ni zlo
sa društvene tačke gledišta. Toliko ekstremne
pušače je sada sve teţe naći.
U slučaju mladih ljudi, usmeravam svoj
napad na novac koji troše na cigarete. Počinjem
tako što kaţem mom sagovorniku da mi je teško da
verujem da se on ne brine za taj novac koji odlazi u
dim. Uglavnom reaguje odmah. Da sam ga napao na
planu zdravlja ili na planu društvenog ponašanja, on
bi se moţda osetio ugroţeno i onda bi izbegao
razgovor. Ali po pitanju novca se oseća sigurnim u
sebe: “Mogu to da dozvolim sebi, to je pedesetak
dinara dnevno i mislim da to toliko vredi. To je moj
jedini porok, pa...”
Ja opet naglašavam: “Ne mogu još uvek u to
da poverujem. S obzirom na tvoje godine i pošto
pušiš paklicu dnevno, ti ćeš tokom ţivota potrošiti
oko 45000 evra na te cigarete. A šta ćeš uraditi sa
tim novcem? Nije ti dovoljno da pališ novčanice ili
da ih bacaš kroz prozor. Ti koristiš taj novac da

84
narušiš zdravlje, da razoriš sebi nerve i poverenje,
da podnosiš ropski ţivot, loš dah i ţute zube. To
treba da te brine, zar ne?”
U tom stadijumu, često postane jasno
(naročito kod mladih pušača) da oni nisu nikada
razmatrali problem sa tačke gledišta čitavog ţivota.
Za mnoge, cena paklice je već dovoljno zlo. Dešava
im se da izračunaju da je to što troše za mesec dana
već dosta alarmantno. Vrlo retko (i samo kada
planiraju da prestanu), mogu čak da izračunaju
koliko potroše za godinu dana i to je zastrašujuće,
ali, za čitav ţivot, to postaje nezamislivo.
Medjutim, pušač, koji nastavlja da se brani,
odgovoriće vam da moţe to sebi da dopusti i da ne
treba posmatrati problem iz tog ugla, nego samo
videti šta vam to donosi; onda, nekoliko stotina
dinara nedeljno, nije baš mnogo. Radi samom sebi
ono što bi odbio nekom prodavcu enciklopedija koji
ide od vrata do vrata: “To će vas koštati samo 500
dinara mesečno”, a ukupno trajanje i konačni račun
se podmuklo prećuti.
Onda mu predloţim nešto: “Ja ću ti dati
ponudu koju ne moţeš da odbiješ: daj mi 1500 evra
sada, a ja ću ti kupovati cigaretama do kraja
ţivota.”
Da sam mu ponudio da mi pozajmi 1500
evra da mu vratim postepeno 45 000, pušač bi traţio
da odmah napišem i potpišem svoje obećanje. Ipak,
nijedan od tih osvedočenih pušača kojima sam
predloţio takvu trgovinu nije prihvatio – a, verujte

85
mi, ti ljudi ne planiraju nikako da prestanu da puše
jer ih to uopšte ne zanima. Zašto onda?
Često se dešava, tokom mojih konsultacija,
da niki pušač objašnjava da ga ne sekira novac koji
je potrošio na cigarete. Da li se i vi pitate, ako je to i
kod vas slučaj, zašto vam ta tema ne predstavlja
nikakav problem. Zašto se mučite da uštedite
nekoliko desetina dinara tu i tamo kod drugih
kupovina, dok trošite hiljade da se trujete?
Evo odgovora na to pitanje. Sve druge
odluke koje donesete tokom vašeg ţivota su ishod
jednog procesa razmišljanja i analize za i protiv, da
bi se odredio racionalan odgovor. Čak i ako
donesete lošu odluku, ona je ishod promišljanja.
Kada bilo koji pušač procenjuje za i protiv cigarete,
odgovor je jasan: “Prestani da pušiš, ponašaš se
kao imbecil!” Prema tome, pušači ne puše zato što
to zaista ţele ili vole, to nije posledica logične
odluke, nego samo zato što misle da ne mogu
drugačije. Tako oni doprinose svojoj sopstvenoj
uslovljenosti i zabijaju glavu u pesak.
To moţe da izgleda paradoksalno, ali neki
idu čak dotle da se medjusobno klade (“Onaj koji
počne prvi da puši daje 500 dinara drugom”),
prećutkujući hiljade dinara koje bi uštedeli da
definitivno prestanu da puše. Zato što razmišljaju
još uvek polazeći od onoga što im je utuvljeno u
glavu ispiranjem mozga i reaguju kao savršeno
uslovljeni pušači.
Izvadite na trenutak glavu iz peska. Pušenje
je lančana reakcija koja traje čitavog ţivota. Ako ne

86
prekinete taj lanac, ostaćete pušač do poslednjeg
dana. Sada, pokušajte da izračunate koliko ćete
potrošiti ako nastavite da pušite do kraja.
Uskoro ćete da odlučite da popušite svoju
poslednju cigaretu (ne odmah, setite se početnih
uputstava). Da ostanete nepušač treba samo da ne
padnete ponovo u tu zamku. Drukčije rečeno,
nemojte da popušite onu prvu cigaretu. Ako
pokleknete (ne govorite “samo jednu”, to nema
nikakvog smisla), znajte da će vas ona koštati 1 000
000 dinara.
Ako mislite da je ovakav način posmatranja
stvari jednostran, to je zato što ste još uvek
uslovljeni. Izračunajte na primer koliko biste
uštedeli da niste popušili prvu cigaretu u svom
ţivotu. Zamislite onda da dobijate ček na 1 000 000
dinara. Ne biste li zbog toga skakali od radosti?
Počnite onda da se veselite još sad, jer ćete taj
novac imati. To je jedna od mnogobrojnih koristi
koju dobijamo prestajući da pušimo.
Kada prestanete da pušite moţda ćete,
tokom perioda apstinencije, dolaziti u iskušenje da
popušite (još) jednu poslednju cigaretu. Saznanje da
će vas koštati 1 000 000 dinara će vam pomoći da
odolite iskušenju. I, budite u to sigurni, ako je
popušite, odmah ćete ponovo početi. Jedina
mogućnost da vas ne košta 1 000 000 je da vas
ubije pre nego što stignete do te sume.
Davao sam godinama onu ponudu, o kojoj
sam pričao maločas, tokom radio i televizijskih
emisija, a niko nikada nije prihvatio trgovinu.

87
Dajem je redovno, u mom golf klubu, nekim
pušačima, svaki put kad se ţale na poskupljenje
cigareta. Ipak nijedan nije prihvatio moju ponudu.
U stvari, plašim se se jednoga dana ne pojavi neko
ko će na kraju prihvatiti ako isuviše insistiram.
Onda bih izgubio bogatstvo.
Ako ste u druţini srećnih pušača, koji vam
pričaju koliko vole duvan, kaţite im da poznajete
jednog imbecila koji će ga, ako mu neki pušač
unapred plati godišnji iznos za cigarete, snabdevati
besplatno cigaretama ostatak ţivota. Moţda ćete vi
naći nekog ko će prihvatiti ponudu?

88
 XVII POGLAVLJE

ZDRAVLJE

To je domen gde ispiranje mozga najviše

deluje. Suprotno onome što misle, pušači nisu
svesni rizika kojima se izlaţu.
Tokom mojih pušačkih godina, očekivao
sam da mi glava eksplodira svakog trenutka i
iskreno verovao da sam na to spreman, makar sam u
to ţeleo da verujem. Imao sam ogromne naočnike
za konje, koje sam odbijao da skinem.
Zamislite me dakle, u to doba mog ţivota,
kako vadim jednu cigaretu iz paklice. Sirena počinje
da zavija, zatim me glas upozorava: “U redu, Alen,
ta je zadnja! Srećom te upozoravamo, ali posle je
gotovo. Do sada si se izvlačio, ali ako popušiš samo
još jednu cigaretu, glava će ti eksplodirati.” Mislite
li da bih upalio tu cigaretu?
Ako sumnjate u odgovor, uzmimo stvari
drugačije. Odite do nekog autoputa u vreme najveće
guţve. Ostanite na ivici, zatvorenih očiju,
pokušavajući da zamislite sledeću mogućnost: da
odmah prestanete da pušite ili da predjete raskrsnicu
vezanih očiju pre nego što zapalite sledeću cigaretu.
Vaš izbor nema nikakve sumnje.
Radio sam ono što svaki pušač radi celog
svog ţivota. Zabije glavu u pesak nadajući se da će
se jednog lepog dana probuditi i da će njegova ţelja
za pušenjem nestati. Pušači ne mogu sebi da
dozvole da misle na rizike kojima izlaţu svoje

89
zdravlje. Inače bi čak i zadovoljstvo koje imaju dok
puše (koje je samo, to znamo, zabluda) nestalo. Oni
više vole da izbegavaju temu misleći da je to
opasno samo za druge.
To objašnjava zašto je svaki šok tretman kao
što je nacionalni dan borbe protiv pušenja tako
nedelotvoran. Jedino nepušači paţljivo prate
televizijske programe na tu temu. To takodje
objašnjava zašto su svi pušači poznavali ili čuli da
se govori o izvesnom ujki koji je pušio tri paklice
dnevno i koji je ţiveo potpuno zdrav do devedesete
godine, a ne znaju hiljade ljudi koji su umrli u cvetu
mladosti zbog duvana.
Navešću još jedan tipičan primer razgovora
koji vodim za vreme mojih konsultacija, posebno sa
mladim ljudima.

Ja: Zašto ţeliš da prestaneš da pušiš?

Pušač: To me košta čitavo bogatstvo.
Ja: Nisi zabrinut za zdravlje?
Pušač: Ne. Mogao bi da me zgazi i autobus.
Ja: Da li bi se ti svojevoljno bacio pod
autobus?
Pušač: Ne, naravno.
Ja: Pretpostavljam da gledaš na obe strane
pre nego što predješ ulicu...
Pušač: Naravno.

Baš tako. Pušač, kao i svi, preduzima

neophodne mere da ne padne pod autobus, svodeći
tako rizik da do toga zaista dodje praktično na nulu.

90
Ipak, taj isti pušač će skoro sigurno (ako nastavi da
puši) jednoga dana postati na ovaj ili onaj način
paralizovan, a izgleda da toga apsolutno nije
svestan. Zašto je tako slep? Zbog ispiranja mozga
kojem je stalno izloţen.
Sećam se jednog britanskog golf šampiona,
koji je odbio da učestvuje na američkim stazama
samo zato što se bojao da leti avionom. A vidjali su
ga kako puši kao Turčin kada je bio na golf
terenima. Nije li čudno odbiti beznačajno rizičan let
avionom, a pušiti; dok su šanse da se to desi zbog
duvana jedan prema četiri? Izgleda da nije toga bio
svestan. Elem, šta izvlači pušač iz svojih cigareta?
Apsolutno ništa!
Jedno drugo rasprostranjeno verovanje tiče
se kašlja pušača. Mnogi mladi pušači, koji dolaze
kod mene, nisu zabrinuti za svoje zdravlje, jer ne
kašlju. U stvari, bilo bi bolje da se zbog toga
zabrinu. Kašalj je poslednje oruţje kojim nas je
priroda snabdela da se oslobodimo stranih tela u
našim plućima. Kašalj sam po sebi nije bolest, nego
samo simptom. Kašalj pušača svedoči da pluća
pokušavaju da izbace kancerogene smole i otrove
koje sadrţi dim. Ako ne kašlje, ti otrovi ostaju u
plućima, i mogu da napadnu organizam.
Posmatrajte stvari ovako. Zamislite da imate
veoma lep auto. Bili biste zaista glupi da ga ostavite
da rdja ne brinuće se o tome. Ali, posle svega, kada
jednom postane olupina, to ne bi bio kraj sveta.
Malo (mnogo, čak) novca bi bilo dovoljno da se
kupi drugi. Vaše telo je jedinstveno. Ako ga pustite

91
da se pokvari, to će biti kraj. Ali vama to nije
dovoljno, jer ga vi sami svojevoljno uništavate.
Kada jednom propadne, malo je vaţan sav novac
koji moţete da imate, nećete imati drugu šansu.
Bolje je biti siromašan i dobrog zdravlja, nego
bogat i na samrti zbog cigarete. Obrnuto je još
istinitije: srećan bogataš nepušač i nesrećan siromah
koji će umreti zbog cigarete i koji se uvek više
ţrtvuje da bi mogao da je plati.
Probudite se! Nemate potrebe da pušite;
setite se da vam duvan ne donosi apsolutno ništa.
Izvadite glavu iz peska na trenutak i
postavite sebi sledeće pitanje: kad biste bili sigurni
da će sledeća cigareta biti ona koja će pokrenuti
bolest (rak...), da li biste bili toliko ludi da je
popušite? Više nego na bolest, koju je teško
zamisliti, mislite da ćete ići u bolnicu da se
podvrgnete strašnim ispitivanjima i seansama
hemoterapije. Vi ne idete u susret ostatku svog
ţivota, nego početku vaše smrti. Šta će biti sa
ostatkom vaše porodice, onima koji vas vole, šta će
se desiti sa vašim snovima i planovima?
Često imam priliku da srećem ljude u takvoj
situaciji. Oni nisu mislili, kao i drugi uostalom, da
će im se to desiti. Najgora nije sama bolest, nego
saznanje da smo je mi sami gajili toliko dugo,
pušeći proklete cigarete. Tokom čitavog našeg
pušačkog ţivota, govorimo sebi: “Uskoro ću
prestati.” Pokušajte da zamislite šta osećaju oni koji
su stigli do fatalne doze. Za njih je ispiranje mozga
završeno. Oni konačno shvataju šta je zaista bila ta

92
navika i imaju nekoliko dugih meseci da na to
misle. “Zašto sam verovao da mi je pušenje
potrebno? Kad bih samo mogao sve da počnem od
početka!”
Za njih je gotovo. Ali vi, vi imate još jednu
šansu. Zavisnost od duvana je lančana reakcija.
Svaka cigareta doziva drugu, i tako redom. To se i
vama dešava.
Na početku knjige, obećao sam vam da ovo
nije šok tretman. Ako ste već odlučili da ćete
prestati da pušite, nastavite da je čitate. Ako još
uvek sumnjate u tu ţelju, preskočite ostatak ovog
poglavlja. Vratićete se kada završite knjigu.
Impresivan broj statističkih izveštaja je
napisan na temu šteta koje cigareta moţe da nanese
zdravlju. Muka je što pušač, sve dok ne odluči da
prestane da puši, ne ţeli ništa da zna. Čak je i ono
upozorenje ispisano na paklici cigareta čist gubitak
vremena. Pušač ne vodi o tome računa i, ako ga
pročita, on odmah upali cigaretu.
Pušači, opasnost koju predstavlja cigareta po
zdravlje, shvataju kao ruski rulet, ili kao prelazak
preko minskog polja. To je pogrešno. To je
postepen proces koji je već počeo. Sa svakim
dimom, kancerogene smole ulaze u vaša pluća: to je
još jedan mali korak prema raku, najgoroj bolesti
koju poklanja cigareta. Ali ona očigledno doprinosi
i izazivanju drugih bolesti kao što su srčane,
arterioskleroza, emfizem, angina, tromboza,
hronični bronhitis i astma.

93
 Pušači su takodje ubedjeni da su ta dejstva
cigarete preterana. Naţalost, obrnuto je. Cigareta je
ubica broj jedan zapadnog društva. Medjutim,
problem je što se, kao razlog smrti ili njen
odlučujuči faktor, ne navodi cigareta.
Na primer, dokazano je da je 44% kućnih
poţara izazvano cigaretama i moţemo se, na isti
račun, zapitati koliki je procenat u saobraćajnim
nesrećama. Koliko se nesreća dogodilo jer smo
skrenuli pogled s puta da potraţimo cigarete u tašni
ili da ih upalimo?
Ja sam obično obazriv vozač. Ipak sam
jednom za dlaku izbegao smrt pokušavajući da
zamotam cigaretu vozeći. Ne zaboravimo ni
bezbrojne prilike kada bi mi cigareta pala dok
vozim (uvek se na kraju zavlačila izmedju dva
sedišta). Siguran sam da su to doţiveli mnogi
pušači, da jednom rukom voze izvijajući se i
pokušavajući da dohvate cigaretu drugom rukom.
Dejstvo ispiranja mozga je takvo da
nastojimo da mislimo kao onaj, koga dok pada sa
zgrade od sto spratova, čujemo da na svakom spratu
kaţe: “Dovde je dobro!” Mi mislimo, zato što smo
dobro prošli do sad, da sledeća cigareta neće
promeniti ništa. Ne zavaravajte se, isto vaţi i za vas,
sa tom razlikom što vi ne moţete da znate, tokom
pada, koliko je tlo daleko.
Ţelimo da vidimo stvari iz drugog ugla. Ta
“navika” je doţivotni lanac, svaka cigareta stvara
potrebu da se popuši sledeća. Upalili ste fitilj
bombe. Problem je što ne znate koliko će to

94
trajati. Svaka upaljena cigareta je korak bliţe
eksploziji. Kako moţete da budete sigurni da ta
cigareta nije zadnja?

95
 XVIII POGLAVLJE

ENERGIJA

Iako su mnogi svesni štetnih dejstava

duvana na njihova pluća, malo pušača je svesno
opšte obamrlosti koju on izaziva.
Osim što zagadjuju pluća pušača, supstance
koje sadrţi dim, kao na primer nikotin ili ugljen
monoksid, postepeno truju njegove krvne sudove.
Naša pluća omogućuju kiseoniku koji
udišemo da ode preko arterija prema celom našem
telu. Smanjujući dovod kiseonika, pušač postepeno
guši svoje mišiće i organe i tako doprinosi da im se
smanji izdrţljivost; organizam postaje zbog toga
obamro i njegov imunitet je oslabljen.
Svi ti mehanizmi su, naravno, lagani i
postepeni, tako da čovek ne primeti ništa. Oseća se
svakog dana kao i prethodnog. Pušač se ne oseća
bolesno; on misli da je nedostatak energije prirodna
posledica njegove starosti.
Bio sam veoma sportski opredeljen
adolescent; ipak, već od tridesete, počao sam da
osećam stalan umor. Zaključio sam da jedino mladi
imaju energiju i da je za mene gotovo. Videćete
kako je to veličanstveno, malo pošto prestanete da
pušite, kad osetite kako se ponovo radja fizička
snaga i kad osetite potrebu da radite veţbe.
Nedostatak energije pušača i
nezainteresovanost za svoje sopstveno telo pokreću
uglavnom druga preterivanja. Pušač teţi da izbegne

96
svaku sportsku aktivnost i da usredsredi svoje
interesovanje na hranu i piće.

97
 XIX POGLAVLJE

CIGARETA ME OPUŠTA I DAJE MI

POVERENJE U SEBE

To je najgora laţ koja kruţi u vezi sa

cigaretom. Kada prestanemo da pušimo, nestanak
stalnog osećanja nesigurnosti od kog pate pušači je,
po mom mišljenju, vaţan koliko i kraj ropstva
cigareti.
Pušačima je teško da shvate da je cigareta
odgovorna za osećanje nesigurnosti koje ih
preplavljuje kada više nemaju cigarete, a trafika će
se zatvoriti. Nepušači ne znaju za to; duvan je za to
jedini odgovoran.
Postao sam svestan bezbrojnih prednosti
kada se više ne puši samo nekoliko meseci pošto
sam prestao, tokom savetovanja koja sam drţao.
Odbijao sam, skoro trideset i pet godina, da
se podvrgnem bilo kakvom medicinskom
ispitivanju. Kada sam hteo da uzmem ţivotno
osiguranje, prihvatio sam da platim ogromne iznose
da bih izbegao bilo kakvo ispitivanje. Uţasavao sam
se bolnica, i nisam podnosio da idem kod doktora ni
kod zubara. Nisam mogao da se suočim sa pomišlju
da starim i da se osećam sve slabije.
Nisam ipak ni jednu od tih sumnji dovodio u
vezu sa cigaretom. Sada, kada sam iz toga izašao,
imam utisak da sam se probudio iz košmara. Danas,
čekam sa zadovoljstvom svaki dan koji dolazi.
Naravno, ţivot mi uvek donese svoj deo nedaća i ja

98
moram kao i svi da podnosim svakodnevne udarce,
ali izvanredno je ponovo pronaći spokojstvo
neophodno da se sa tim suočimo, a taj dodatak
energije, zdravlja i sigurnosti čini dobre trenutke još
prijatnijim.

99
 XX POGLAVLJE

TA CRNA SENKA KRIVICE

Još jedna velika radost, kada se odreknemo

cigarete, je da smo oslobodjeni tih crnih senki
manje-više zatrpanim u dubini naše duše.
Svi pušači su svesni da se ponašaju kao
imbecili i da zatvaraju oči pred dejstvima koja
cigareta ima na zdravlje. Veći deo vremena, pušenje
postaje automatizam, a pušači izgleda to
zaboravljaju; ipak, te crne senke stalno muče našu
podsvest. Tokom našeg pušačkog ţivota, ima
okolnosti kad one izadju na površinu i podsete nas
na mučnu istinu:

 Upozoravajuće poruke koje čitamo na

paklicama cigareta,
 strah od raka,
 nacionalni dan protiv pušenja,
 napad kašlja,
 bol u grudima,
 čudan osećaj u donjim udovima,
 rastuţenost naših bliţnjih,
 svest o svom lošem dahu, ţutim zubima kod
zubara,
 bolest drugih,
 ljubljenje nepušača ili obraćanje njemu,
 gubitak poštovanja prema sebi zbog tog
ropstva,

100
 itd.

Čak i kad ih nismo svesni, te crne senke

stalno muče naš um i što se više prepuštamo da nas
proguta ta “navika”, osećanje krivice postaje sve
gore. Ono će nestati tek kad odlučite da okončate tu
groznu zavisnost.
Nikad neću prestati da pričam koliko je
čudesno biti oslobodjen tih morbidnih misli, znati
da više nemate potrebu da pušite.
Oba prethodna poglavlja su obradjivala
značajne prednosti koje ćete imati kada budete
nepušač. Da budemo iskreni, osećao sam se
obaveznim, zauzvrat, da napravim popis prednosti
vezanih pušače. Ti razlozi su izloţeni u sledećem
poglavlju.

101
 XXI POGLAVLJE

PREDNOSTI PUŠAĈA

102
 XXII POGLAVLJE

KLASIĈNA METODA – NAZVANA

“VOLJNA”

Naše društvo smatra da je prestanak pušenja

pravi podvig. Svi smo mi (pušači, u svakom
slučaju) u to duboko ubedjeni. Čak i retke knjige
koje nameravaju da nam u tome pomognu
upozoravaju od početka na teţinu operacije. Istina
je da je to smešno lako. Znam da sumnjate u to što
kaţem: razmotrimo činjenice.
Ako je vaš cilj da trčite sto metara za manje
od jedanaest sekundi, shvatam da je to teško.
Sigurno će vam biti potrebne godine treniranja i,
uprkos vašoj odlučnosti, moţda fizički nećete biti u
stanju da uspete. Ali prepreka je delimično
psihološka; pre nego što se prvi sportista nije
spustio ispod jedanaest sekundi, ta granica je
izgledala nesavladiva. Danas su, hiljade ljudi u
stanju da to urade.
Vratimo se našoj temi. Da biste prestali da
pušite, ono što treba da radite je... da ne pušite više.
Niko vas ne tera da pušite, osim vas samih , a za
razliku od hrane i vode, duvan vam apsolutno nije
neophodan da preţivite. Pa, ako ţelite da prestanete,
zašto bi to moralo da bude teško? Uistinu, to nije
teško. Pušači su stvorili tu teškoću pokušavajući da
uspeh stave na račun volje. Oni veruju da će morati
da dokaţu izuzetno odricanje da bi se okanili
duvana. Imaju na raspolaganju razne metode da

103
prestanu da puše. Koliko ja znam, sve te metode –
koje ja nazivam klasičnim za razliku od moje –
navode pušača da misli da je nešto ţrtvovao
prestajući da puši. Proučimo malo detaljnije takvu
vrstu metode, koja računa na volju pušača.

Mi ne odlučujemo da postanemo pušači. Mi

samo pokušamo da popušimo prvu cigaretu, i
uvereni smo njenim neprijatnim ukusom da
prestanak pušenja neće nikada biti problem. U prvo
vreme, pušimo samo kada ţelimo, jer još nismo
robovi duvana. Moguće je da prodje više dana, ili
više meseci, izmedju dve cigarete. Pušimo na nekoj
zabavi, ili kada smo u društvu drugih pušača, na
primer sa grupom adolescenata. Uvek su to
okolnosti našeg društvenog ţivota, tokom kojih
delamo mimikrijom.
Pre nego što shvatimo, mi redovno
kupujemo paklice cigareta. Mislimo da pušimo
samo kad ţelimo. Tek kad je kasno primetimo da
pušimo neprestano...
Obično nam je potrebno veoma mnogo
vremena da shvatimo da smo zavisni, jer ţivimo u
zabludi da pušimo iz zadovoljstva, a ne iz obaveze.
Kada pušimo jednu cigaretu, mislimo da je volimo.
U stvari, mi smo u zabludi da moţemo da
prestanemo kad god hoćemo.
U principu, tek kad odlučimo da prestanemo
da pušimo, pojavi se problem. Prvi pokušaji da
prestanemo najčešče de dešavaju već prvih godina,
zbog novca (studenti ga često malo imaju), ili

104
zdravlja (da nastave, na primer, neku sportsku
aktivnost), itd. Kakva god da je motivacija, pušač
uvek čeka neku tešku situaciju da shvati da mora da
prestane da puši. Čim predje na delo, malo
čudovište u stomaku (njegova fizička zavisnost)
pokazuje glad. On onda ţeli cigaretu, a pošto je sebi
obećao da više neće da puši, još je u većem stresu.
Ono što uobičajeno koristi da se smiri nije više
dostupno i njegova patnja se povećava. Posle
perioda mučenja, opredeljuje se za čuveni
kompromis (“Smanjivaću postepeno”) ili se čak
predaje (“Nije bio dobar trenutak, čekaću povoljniju
priliku”). Medjutim, kada su svi razlozi stresa
nestali, ţelja da prestanemo da pušimo nestaje
takodje i vratiće se tek prilikom sledećeg škripca.
Naravno, nikada nije pravi trenutak, jer ţivot
postaje sve stresniji. Napuštamo zaštitu naših
roditelja da zasnujemo porodicu, pozajmljujemo
novac, naše profesionalne odgovornosti se
neprestano povećavaju, itd. Očigledno, ţivot pušača
nikada ne postaje manje stresan, jer njegov stres
uzrokuje cigareta. Dok se njegova potrošnja
nikotina povećava, on postaje sve nervozniji i
zabluda o neophodnosti cigarete utoliko više raste.
Ţivot ne postaje neophodno doista stresniji.
Cigareta stvara tu zabludu. Vratićemo se na taj
aspekt u XVIII poglavlju.

Posle prvih neuspeha, pušač često beţi u

verovanje da će se jednoga dana probuditi i da će
njegova ţelja za pušenjem čarolijom nestati. Tu

105
nadu pothranjuju priče koje kruţe o bivšim
pušačima, kao što su one koje tvrde da su odjednom
izgubili ţelju za pušenjem posle teškog gripa.
Ne verujte u te gluposti. Proverio sam
mnoge glasine tog tipa i nikada nije tako
jednostavno kao što izgleda. Uglavnom se pušač
dobro pripremio da prestane, a grip je samo
iskoristio kao odskočnu dasku. Proveo sam trideset
godina čekajući to iznenadno jutro, kada konačno
više neću imati ţelju da pušim. Kada sam imao neki
teţak grip, jedva sam čekao da ozdravim da bih
ponovo mogao da pušim svojim ritmom.
Najčešće su, oni koji tvrde da su “tek tako”
prestali da puše, pretrpeli neki šok. Ili im je neko
blizak premiuo od bolesti uzrokovane cigaretom, ili
su se oni sami mnogo uplašili. Ali lakše je reći:
“Jednog dana sam odlučio da prestanem; sasvim
jednostavno”. Pogledajte istini u oči! To se ne bi
desilo da niste ţeleli.
Pokušajmo da detaljno razmotrimo zašto
klasična metoda čini stvari tako teškim. Skoro celog
ţivota, nastojimo da donesemo konačnu odluku –
da prestanemo da pušimo – od sutra. Dešava se,
medjutim, da vas neki odredjeni elemenat
podstakne da predjete na delo. Na primer, postanete
svesni toga koliko novca trošite, zdravlja koje
uništavate ili čak ropstva u kom ţivite.
Kakav god da je razlog, na trenutak vadimo
glavu iz peska da razmislimo o prednostima i o
nedostacima cigarete. Otkrivamo tada ono što smo

106
oduvek znali, racionalni zaključak ne ostavlja
nikakvu sumnju: treba prestati sa pušanjem.
Ako pokušate da napravite listu cigaretinih
prednosti i mana, rezultat moţe biti izuzetno
nepovoljan po cigaretu.
Ipak, čak i ako pušač zna da bi bilo bolje da
ne puši, on veruje da će to za njega biti velika ţrtva.
To je zabluda, ali izuzetno moćna zabluda. Ne
znajući zašto, pušač je ubedjen da je cigareta od
velikog značaja tokom dobrih i loših trenutaka u
njegovom ţivotu.
Čak pre nego što započnemo svoj pokušaj
da prestanemo, laţne istine koje nam je naše
društvo i mi sami utuvili u glavu u vezi sa
cigaretom, pritiskaju nas svom svojom teţinom. A
tome treba dodati i još nesrećniju zabludu da je
veoma teško prestati sa pušenjem.
Pušač je sreo ljude koje su, iako nisu pušili
već nekoliko meseci, još uvek umirali od ţelje da
popuše jednu cigaretu. Postoje svi ti bivši
čangrizavi pušači, oni koji već godinama ne puše,
ali koji još uvek ţale za cigaretom. Čuo je i priču o
onom pušaču koji je, pošto je izdrţao godinama,
popušio jednu bezazlenu cigaretu, i odmah je
ponovo počeo da puši. Poznaje naravo i teško
bolesne pušače, koji očigledno više ne uţivaju u
cigareti, a nepopravljivo se uništavaju tvrdoglavo
nastavljajući da puše. Osim svega toga, i on sam je
sigurno prošao kroz jedno od tih iskušenja.
Dakle, umesto da sve počne misleći: “Super!
Znate šta? Ne pušim više!”, njegovo prvo osećanje

107
je da će preduzeti nemoguću misiju. On čvrsto
veruje da je svaki pušač doţivotno osudjen.
Mnogobrojni pušači čak upozore svoju okolinu:
“Prestajem da pušim, sigurno ću biti razdraţljiv
sledećih nedelja. Budite popustljivi.” Takvi pokušaji
su osudjeni na neuspeh.

Pretpostavimo sada da pušač izdrţi nekoliko

dana ne pokleknuvši. Njegova pluća su se
postepeno otkravila. On više ne kupuje cigarete i,
samim tim, njegova finansijska situacija se
poboljšava. Nije više pod antiduvanskim
društvenim pritiskom, jer je postao nepušač. To su
pozitivni momenti jer obeleţavaju povratak u
nepušačko stanje. Medjutim, sami motivi koji su ga
nagnali da prestane da puši, sada mu izgledaju
manje očigledni i on je sklon da zaboravi situaciju u
kojoj se nalazio. Moţemo ovo da uporedimo sa
nekim ko je upravo video saobraćajnu nesreću na
putu. Neko vreme će biti obazriv, ali, posle će brzo
zaboraviti i pojam opreznosti i, pod najsitnijim
razlogom, oslonitiće se na gljivu.
S druge strane, malo čudovište u njegovom
stomaku nije dobilo svoju dozu već veoma dugo.
Nema fizičkog bola, samo neko neodredjeno
osećanje nedostatka. Da to osećanje nije izazvano
nikotinom, ono mu uopšte ne bi smetalo. Medjutim,
on zna da to znači da mu je potrebna cigareta. Zašto
je to toliko vaţno, pušač ne zna. Malo čudovište u
stomaku onda budi veliko čudovište, udobno
smešteno u podsvesti neverovatnim ispiranjem

108
mozga. Onda, onaj isti čovek, koji je pre nekoliko
dana pravio popis svih razloga zbog kojih je prestao
da puši, paţljivo traţi bilo kakav izgovor da ponovo
počne. Izgovore kao što su:

1 Ţivot je isuviše kratak. Mogao bih da umrem

svakog trenutka, moţda u saobraćajnoj nesreći.
Prestao sam isuviše kasno. U svakom slučaju, rak
se danas moţe dobiti zbog bilo čega, pa...

2 Nisam odabrao dobar trenutak. Trebalo je da

sačekam posle Boţića / posle odmora / posle tog
stresnog dogadjaja...

3 Ne uspevam da se skoncentrišem. Postajem

razdraţljiv i stalno sam loše volje. Ne uspevam da
radim kako treba. Moja okolina me više ne podnosi.
Dakle, u interesu svih, treba ponovo da počnem da
pušim. Ja sam pravi pušač i neću nikada biti srećan
bez cigarete (zbog ovog poslednjeg izgovora sam
pušio skoro trideset i pet godina)

U tom stadijumu, uglavnom, pušač ponovo

počne. Pali cigaretu i šizofrenija se pojačava. S
jedne strane, postoji to ogromno olakšanje da se
prekine sa nedostatkom: malo čudovište konačno
dobija svoju dozu. Sa druge, ako je toliko dugo
izdrţao, cigareta zaista ima ogavan ukus i on se pita
zašto puši. Zbog toga pušač misli da mu nedostaje
volja. To nije istina; on je samo promenio mišljenje
donoseći savršeno racionalnu odluku zasnovanu na

109
informacijama kojima raspolaţe. U suštini, čemu
biti bogat ako si nesrećan? Bolje je imati prijatan
malo kraći ţivot, nego dug i nesrećan.
Srećom, taj zaključak je potpuno pogrešan.
Ţivot nepušača je zaista bolji. Medjutim, i ja sam
često pravio tu grešku i to me je koštalo toga da
budem pušač trideset i pet godina. Moram da
priznam da bih, kad bi to zaista bilo tačno, ja još
uvek pušio (pardon, ne bih više bio na ovom svetu).
Ta patnja koja muči pušača nema ničeg
zajedničkog sa teskobom koju uzrokuje fizički
nedostatak nikotina. Istina je da je nikotin izvor
toga, ali problem je psihološki: pušač nije siguran u
svoj izbor. Ubedjen je da se ţrtvuje i oseća se
frustrirano, što je jedan oblik stresa. Elem, u takvim
situacijama, njegovo malo čudovište mu kaţe “uzmi
jednu cigaretu”. A, otkad je prestao, on ţeli jednu
cigaretu, ali zna da ne moţe više da je ima. Ta
dilema ga tišti i truje situaciju.
Teškoća je još veća jer čekamo nešto što ne
dolazi. Ako ţelite da poloţite voţnju, kad jednom
prodje ispit koji ste sa uspehom poloţili, vi ste
postigli cilj. Princip metode zasnovane na volji je da
kaţemo: “Ako mogu da izdrţim dovoljno dugo bez
cigareta, ţelja će na kraju nestati.” Kako znate da
je tome došao kraj? Odgovor je da se to nikada neće
desiti, jer nema ničeg što treba čekati. Vi ste prestali
da pušite onog trenutka kad ste popušili tu zadnju
cigaretu i vi sada čekate koliko ćete još dugo
izdrţati.

110
 Kao što sam maločas naveo, pušač je
podvrgnut psihološkoj agoniji, prouzrokovanom
sumnjom nastanjenom u njegovom umu. Iako nema
nikakvog fizičkog bola, dejstvo zbog toga nije
manje moćno. Pušač je nesrećan i oseća se ranjivo.
Umesto da zaboravi cigaretu, on postaje potpuno
opsednut njom.
Moţe zbog toga da bude danima, čak
nedeljama u totalnoj depresiji. Njegov um je
preplavljen sumnjama i nedoumicama:

“Koliko ću dugo patiti?”

“Da li ću ponovo doţiveti jedan srećan
dan?”
“Da li ću uspeti da se nagovorim da izadjem
iz kreveta ujutru?”
“Da li ću moći opet da uţivam u nekom
dobrom jelu?”
“Kako ću uspeti da se suprotstavim nekoj
stresnoj situaciji ?”
“Da li ću imati snage da izadjem i odem u
kafić da popijem nešto ?”

Moglo bi se navesti tuce drugih pitanja.

Pušač čeka da se stvari poboljšaju i, naravno, što se
više saţaljeva, to više cigareta za njega postaje
izuzetno dragoceno dobro.
U stvari, nešto se dešava, ali pušač toga nije
svestan : ako moţe da preţivi tri nedelje bez
nikotina, fizički apetit za tim otrovom nestaje. Kao
što sam već rekao, osećanje pomanjkanja za

111
nikotinom je tako lagano da ga pušač ne primećuje.
Neki bivši pušači veruju, posle nekoliko nedelja
provedenih bez pušenja, da su konačno oslobodjeni.
Oni onda upale jednu cigaretu da dokaţu sebi da su
u pravu. Nalaze da je loša, što ih učvršćuje u
njihovoj nameri. Zaboravljaju medjutim da su
ponovo uneli nikotin u organizam. Taj nikotin
počinje već da deluje i, uskoro, pušač čuje onaj mali
glas duboko u sebi koji mu kaţe : “Ti ţeliš još
jednu.” On se bio zaista oslobodio navike, ali je tog
časa ponovo počeo.
On neće zapaliti odmah još jednu cigaretu.
On misli : “Neću ni slučajno da počnem ponovo.”
Čeka onda da prodje dosta dugo vremena, sati, dani,
ponekad nedelje. Moţe konačno da kaţe sebi da se
nije dao, i da moţe bez rizika da dozvoli sebi još
jednu. Ponovo je pao u zamku i već se nalazi na
gadnoj strmini.

Oni koji uspeju sa ovom metodom skloni su

da pronalaze dug i teţak put, jer je glavni problem
ispiranje mozga. Mnogo kasnije, onda kada pušač
više ne oseća nikakav fizički nedostatak, on još
uvek umire od ţelje da puši. Konačno, ako uspe da
izdrţi dovoljno dugo, on na kraju postane svestan
da više neće ponovo početi. On tada prestaje da se
kinji, prihvata da se ţivot nastavlja, i vidi da je
veoma lep bez duvana.
Mnogobrojni pušači uspevaju sa ovom
metodom, ali put je vrlo teţak i ima više neuspeha
nego uspeha. Čak i oni koji su uspeli ostaju čitavog

112
ţivota ranjivi, jer čuvaju ostatke uslovljenosti ; oni
su ubedjeni da cigareta ima moć, u dobrim kao i u
lošim trenucima, da poboljša stvari (neki nepušači
čak doprinose toj ideji : oni su takodje podvrgnuti
ispiranju mozga, ali oni su i svesni negativnih
aspekata, zato ne ţele da “nauče” da puše).
To objašnjava što neki, koji su prestali
odavno da puše, počinju ponovo. Mnogi bivši
pušači dozvole sebi povremenu cigaru ili cigaretu,
kao “malu poslasticu”, ili da se uvere da je to
gadno. Upravo to se dešava, ali nikotin, koji prodre
u organizam ponovo pokrene začarani krug. Malo
čudovište kaţe : “Ti ţeliš još jednu.” Sledeća
cigareta nije bolja, oni su onda ubedjeni da mogu da
puše bez rizika. Jednom kad ponovo padnu u
zamku, pokušavaju da se ubede : “Prestaću odmah
posle raspusta / Boţića / ovog dogadjaja…”
Isuviše je kasno, oni su već ponovo postali
zavisni. Ista stara zamka se ponovo zatvorila nad
njima.
Naglašavam ovo : pojam zadovoljstva nema
apsolutno nikakve veze sa pojmom zavisnosti. On
nikada nije ni imao nikakve veze ! Kad bismo
počinjali da pušimo zato što mislimo da je to
prijatno, niko nikada ne bi popušio više od jedne
cigarete. Mi mislimo da uţivamo u cigaretama samo
zato što ne uspevamo da poverujemo da smo toliko
glupi da pušimo ne voleći ukus koji one imaju. Iz
tog razloga je čin pušenja toliko podsvestan. Kad
bismo, pušeći cigaretu, bili potpuno svesni dima
koji se uvlači u pluća, čak ni zabluda o zadovoljstvu

113
ne bi opstala. Moţemo, postavši svesni svega što
nam cigareta čini, samo da se osećamo glupo.
Pušimo, jer nemamo to u svesti. Posmatrajte pušače
u društvu; videćete da, sa cigaretom u ruci, oni
izgledaju srećno tek kad je zaborave. U trenucima
kada je postanu svesni, oni počnu da se ponašaju
zbunjeno i nastoje da se izvine.
Mi pušimo da zadovoljimo to malo
čudovište... Kada budete isterali to malo čudovište
iz vašeg stomaka, a veliko iz vaše glave, nećete
imati ni potrebu ni ţelju da pušite.

114
 XXIII POGLAVLJE

SMANJENJE PUŠENJA NE SLUŢI NIĈEMU

Mnogobrojni pušači odluče da smanje

potrošnju, nameravajući da definitivno prestanu da
puše ili da pokušaju da kontrolišu svoju
toksikomaniju. Neki doktori čak preporučuju da se
smanji pušenje, pre nego što se prestane.
Očigledno je da što manje pušite, to je bolje
za vas. Medjutim, kao etapa do prestanka, smanjene
pušenja moţe da bude fatalno po vas. Pokušaji da se
ograničimo odrţavaju nas u stanju zavisnosti
čitavog ţivota.
Taj pristup je, uglavnom, praćen nauspehom
pokušaja da se prestane sa pušenjem. Posle nekoliko
sati ili nekoliko dana apstinencije, pušač, na ivici
nerava, počinje da misli da ne moţe da ţivi bez
cigareta. On onda odlučuje da ponovo počne da
puši, ali ograničavajući se na nekoliko dobro
izabranih cigareta. On misli da će, ako uspe da
smanji na deset dnevno, moći da uspe da tako
ostane, ili da smanji još više.
On dovodi samog sebe u nepodnošljiv
poloţaj.

1 Preţivljava najgore trenutke otkad postoji. Ostaje

zavisan od nikotina i odrţava čudovište u ţivotu i u
svom stomaku i u svom umu.

2 Provede ţivot čekajući sledeću cigaretu.

115
3 Pre nego što je smanjio pušenje, čim bi imao
potrebu za cigaretom, on vi je palio, ublaţujući tako
makar delimično svoju potrebu. Sada, povrh
uobičajenih stresova, on sam sebe osudjuje na još
jedan, da mora da podnosi skoro sve vreme tegobe
izazvane nedostatkom nikotina. Osudjuje samogo
sebe da bude stalno nesrećan i loše volje.

4 Imao je naviku da puši većinu cigareta mahinalno,

ne misleći na to niti osećajući zadovoljstvo. Jedine
cigarete u kojima je mislio da uţiva, bile su one
posle perioda uzdrţavanja (prva ujutru, itd.).

Sada, kada čeka više od jednog sata pre

svake od njih, on u svakoj “uţiva”. Medjutim,
zadovoljstvo koje oseća dok puši ne proizilazi iz
same cigarete, nego iz završetka perioda
uznemirenosti uzrokovane fizičkim (nikotin) ili
psihološkim (cigareta) nedostatkom. Što je period
apstinencije duţi, to on više “uţiva” u cigareti.
Glavna teškoća, kada prestanemo da
pušimo, ne tiče se fizičke zavisnosti. Sa te strane,
nema istinskih problema. U stvari, pušači provode
noć ne pušeći, a da ih potreba za cigaretom ne
probudi. Mnogi čekaju da izadju iz sobe, ujutru, da
bi zapalili svoju prvu cigaretu. Mnogi čekaju da
doručkuju ili čak ne puše pre nego što stignu na
posao.
Tako, oni lako provedu deset sati bez
cigarete i to im ne smeta. Neka probaju da provedu
deset sati ne pušeći preko dana i iščupaće sebi kosu.

116
 Oni su u stanju, kada imaju nova kola da se
uzdrţavaju od pušenja u njima bez i najmanje
teškoće. Uzdrţavaju se i u samoposlugama, u
pozorištu, kod doktora ili u bolnici bez imalo muke.
Mnogi ne puše ni u prisustvu nepušača. Čak i u
javnom prevozu, ljudi poštuju zabranu. Pušači su
skoro oduševljeni kada ih sprečavaju da puše, a i
predstavlja im izvesno zadovoljstvo da provedu
duţe vreme bez cigarete. To im daje nadu da će
najzad, jednoga dana, konačno prestati da puše.
Pravi problem je ispiranje mozga, zabluda
da je cigareta neka vrsta podrške ili nagrade i da
ţivot neće biti nikada više isti bez nje. Umesto da
vas odvrati od cigarete, čin ograničavanja vaše
potrošnje vas čini još nesrećnijim i uverava vas da
je cigareta suštinska stvar bez koje se ne moţe biti
srećan.
Nema ničeg jadnijeg od pušača koji
pokušava da smanji pušenje. On ima iluziju da će
što manje puši, manje ţeleti da puši. U stvari, to je
obrnuto. Što manje puši, to više pati od nedostatka
nikotina i više ceni retke cigarete koje sebi priušti.
Ali to ga neće naterati da prestane. Paradoksalno je
da, što cigarete postaju redje, to im je gori ukus. U
stvari, one koje nam izgledaju najjače, one od kojih
najviše kašljemo, su one koje smo čekali najduţe
(prva ujutru, na primer). One nam najviše prţe grlo.
A istovremeno, njih najviše volimo, jer smo ih
čekali dugo. Mislite li da ćete oboţavati tu prvu
cigaretu zbog njenog mirisa i ukusa? Ne, budite

117
razumni; vi je volite jer je ona završnica deset sati
apstinencije.
Smanjiti pušenje, nije delotvorno i to je čak
najgori oblik mučenja. Nije delotvorno jer pušač
pogrešno veruje, da će, ako puši manje, manje ţeleti
da puši. Ne, pušenje nije navika od koje se
postepeno oslobadjamo, nego je zavisnost od droge:
ta zavisnost uzrokuje da pušač stalno ţeli da puši
više, a ne obrnuto. Ako ţeli da smanji pušenje,
pušač mora da dokazuje volju i disciplinu do kraja
preostalog ţivota.
Videli smo da glavni problem, kada ţelimo
da prestanemo da pušimo, nije fizička zavisnost od
nikotina. Pravi problem je pogrešno verovanje da
vam cigareta predstavlja zadovoljstvo. To pogrešno
verovanje je najpre rasprostranjeno ispiranjem
mozga kojem smo podvrgnuti čak i pre nego što
počnemo da pušimo, zatim se pojačava našim
ličnim iskustvom sa cigaretom. Smajujući njenu
potrošnju, pušač pojačava tu zabludu toliko da
cigareta počne potpuno da vlada njegovim ţivotom:
na kraju će biti ubedjen da se radi o najdragocenijoj
stvari na planeti.
Smanjenje pušenja nikada nije delotvorno,
jer to zahteva volju i disciplinu do kraja ţivota. Ako
niste imali dovoljno volje da prestanete da pušite,
nećete je sigurno imati dovoljno da smanjite
pušenje. Prestati sa pušenjem je mnogo lakše i
bezbolnije.
Imao sam priliku da vidim hiljade uzaludnih
pokušaja koji su se završili neuspehom. Sećam se

118
šačice uspeha u vezi sa relativno kratkim periodima
smanjivanja pušenja, praćenih potpunim
prestajanjem. Ti pušači ne duguju uspeh tom
procesu smanjenja pušenja. Smanjenje je, naprotiv,
bilo dodatna prepreka koja je samo produţila period
patnje. Neuspeh takvog jednog pokušaja ostavlja
pušača u stanju depresije, još ubedjenijeg da je
doţivotni zavisnik. To je uglavnom dovoljno da ga
natera da puši još pet godina pre sledećeg pokušaja.
Sve u svemu, ovakvo ponašanje omogućuje
da se protumači sva ništavnost duvanske zavisnosti,
jer jasno pokazuje da je cigareta još cenjenija posle
duge apstinencije.
Vi, dakle, moţete da:

1 Doţivotno smanjite pušenje. To znači da se

izloţite mučnom bitisanju; kako god, nećete u tome
uspeti.

2 Nastavite da pušite i da se sve više gušite,

doţivotno takodje. Kakva je korist?

3 Budete milostivi prema sebi. Prestanete da pušite.

Ova razmatranja me teraju da naglasim još

jedan vaţan momenat: povremena cigareta, to ne
postoji. Pušenje je lančana reakcija koja će trajati do
kraja vašeg ţivota, osim ako ne uloţite pozitivan
napor da to izlečite.
Ne zavoravite: pokušavajući da smanjite
pušenje, zaglibljujete se još dublje u zavisnost.

119
 XXIV POGLAVLJE

SAMO JEDNA CIGARETICA

Pomisao o “samo jednoj cigaretici” je bajka

koju morate da izbacite iz svog uma.
Samo jedna cigaretica bila je dovoljna da
ponovo počnete da pušite.
Samo jedna cigaretica, ona koja vam je
pomogla da se suočite sa nekim teškim iskušenjem
ili ona koju ste upalili da proslavite nešto veliko,
bila je dovoljna da uništi vaš pokušaj da prestanete
da pušite.
Ta mala cigareta je dovoljna, kada je pušač
uspeo da prekine svoju zavisnost, da ga natera da
ponovo padne u zamku. Ponekad, on je popuši samo
da se uveri da mu to više ništa ne znači: njen uţasan
ukus ga jasno ubedjuje da je se oslobodio i da neće
više nikada pasti pod njen uticaj. Naţalost, ona je
dovoljna da ga natera da ponovo počne.
Utuvite dobro u glavu da je nemoguće
popušiti samo jednu cigaretu. Zavisnost od duvana
je lančana reakcija i trajaće celog vašeg ţivota, osim
ako ne stavite tačku.
Pomisao na neku posebnu cigaretu, kao što
je ona koju pušite posle ručka ili da počnete dan,
smeta vam da prestanete. Ta bajka je odgovorna za
stalnu dilemu sa kojom se suočavate kada odlučite
da prestanete da pušite. Donesite odluku da više ne
zamišljate cigaretu ili paklicu kao nešto ekstra što

120
moţemo sebi dopustiti. Ne razdvajajte misao o
cigareti od misli na ropski i samouništavajući ţivot.
Ţalite što ne postoji ništa što moţe, kao što
to čini cigareta, da posluţi za podizanje u teškim
trenucima i trenucima kada slavimo, u srećnim
okolnostima? Shvatite da to ne radi cigareta. Imate
samo jedan izbor: nijedna cigareta, ili ceo ţivot sa
duvanom, sa svim štetama koje on izaziva (i ni
jednom prednošću, budite u to sigurni). Vi ne
sanjate o tome da progutate cijanid, iako volite ukus
badema. Prestanite da se samokaţnjavate tom
pomišlju na Bogom danu cigareticu.
Na neizbeţno pitanje: “Kad biste mogli da
se vratite u trenutak kad ste upali u zamku, da li
biste opet počeli da pušite”, odgovarate ne, bez
imalo oklevanja. Ipak, svaki pušač se suočava sa
tim izborom svakog dana svog ţivota. Zašto ne
prestane da puši? Jer se boji, boji se da ne moţe da
prestane, ili se boji da ţivot neće biti tako prijatan
bez cigarete.
Prestanete da se laţete. Vi moţete da
prestanete da pušite. Bilo ko moţe, jer je to smešno
lako.
Zato je neophodno da dobro razumete tri
osnovna momenta o kojima smo već pričali:

1 Ničega se ne lišavamo. Prestanak pušenja ima

samo izvanredne prednosti.

2 Cigaretica, ma koliko da je specijalna, ne postoji.

Ona vas osudjuje na otudjen i bolestan ţivot.

121
3 Nemojte da mislite da ste drugačiji od drugih, pod
izgovorom da već veoma dugo pušite, ili da je vaš
odnos sa cigaretom poseban. Bilo koji pušač moţe
da prestane da puši.

122
 XXV POGLAVLJE

NEPUŠAĈI, POVREMENI PUŠAĈI,

ADOLESCENTI...

“Veliki” pušači su skloni da zavide

povremenim pušačima. Nisu u pravu. Naravno,
povremeni pušač manje izlaţe riziku svoje zdravlje
i troši manje novca. Ali te prednosti su kudikamo
premašene manama. Moţemo, u stvari, smatrati tog
pušača većim zavisnikom i mnogo nesrećnijim od
“velikog” pušača.
Setite se da nijedan pušač ne voli zaista
cigaretu. Jedino zadovoljstvo, u početku, je
ublaţivanje simptoma pomanjkanja nikotina.
Prirodna teţnja droge je da ublaţi pomanjkanje koje
je njeno odsustvo izazvalo. Tako postaje prirodna
teţnja da se neprestano puši.
Medjutim, tri glavna elementa odvraćaju
pušača da puši bez uzdrţavanja.

1 Novac. To bi koštalo isuviše skupo.

2 Zdravlje. Da bismo zadovoljili pomanjkanje,
potrebno je da unesemo otrov. Sposobnost da
podnese taj otrov zavisi od pojedinca i čak od
njegovog ţivotnog doba. Taj faktor deluje
automatski.
3 Disciplina. Nju nam nameće naše društvo, posao,
okruţenje, ili sam pušač – a proizilazi iz stalnog
sukoba koji se odigrava u njegovom umu.

123
 Sada je neophodno da damo nekoliko
definicija.

NEPUŠAČ nije nikada pao u zamku, ali

ipak ne bi trebalo da se pravi vaţan. Ako je
nepušač, to je samo zbog Boţje milosti (ili zbog
srećnog spleta okolnosti). Svi pušači su jednom bili
nepušači, ubedjeni da nikada neće postati zavisni.
Neki nepušači ustrajavaju u pokušavanju da popuše
jednu cigaretu s vremena na vreme, misleći da su
izvan dosega.

POVREMENI PUŠAČI: postoje dve

kategorije:

1 Pušač koji je pao u zamku, ali koji toga još

nije svestan. Nemojte mu zavideti. On je
jedva na prvoj prečki lestvice, ali će uskoro
sigurno postati pravi pušač. Setite se da ste
vi tako počeli. Niko ne postaje veliki pušač
odjednom.

2 Bivši (veliki) pušač, koji puši pomalo jer

misli da ne moţe da prestane. Ova kategorija
je najtuţnija od svih. Moţemo razlikovati
više nijansi.

ONAJ KOJI PUŠI PET CIGARETA

DNEVNO. Ako toliko voli cigarete, što ne puši
više? Ako moţe da se uzdrţi, zašto još puši? Setite
se: ta navika sluţi za to da udarate glavom u zid

124
isključivo zbog zadovoljstva koje osetite kada to
prestane. Onaj koji dnevno puši pet cigareta
olakšava svoj osećaj nedostatka otprilike samo
jedan sat dnevno. Ostatak vremena, čak i ako on
toga nije svestan, on se bori protiv tog nedostatka,
kao kad bi počeo da udara glavom o zid. To što puši
samo pet cigareta, nije zato što je ta doza dovoljna
da potpuno zadovolji njegovu potrebu, nego zato što
misli da se radi o dobrom kompromisu izmedju
zadovoljstva i rizika po zdravlje, osim ako to nije iz
finansijskih razloga. Lako je ubediti velikog pušača
da ne voli zaista cigarete koje puši. Pokušajte,
umesto toga, da ubedite povremenog pušača. Svaki
pušač koji je pokušao da smanji pušenje zna da je to
najgore mučenje koje postoji, i sloţiće se da je to
najbolji način da se ostane zavisan čitavog ţivota.

ONAJ KOJI PUŠI SAMO UJUTRU (ILI

UVEČE). On sam sebe osudjuje da podnosi
nedostatak pola dana da bi pribavio sebi olakšanje
ostatak vremena. Pitajte ga zašto se, ako voli da
puši, pola vremena lišava tog zadovoljstva. I ovde je
to lišavanje, iz nakog čudnog razloga,nametnuto
zadovoljstvu.

ONAJ KOJI PUŠI SAMO ŠEST MESECI

GODIŠNJE. (“Mogu da prestanem kad hoću, to
sam već radio desetinu puta.”) Kao i u prethodnom
primeru, on ne prestaje da puši šast meseci godišnje
iz nekog razloga vezanog za zadovoljstvo, nego da
smanji rizike obolevanja. Ako voli da puši, zašto se

125
lišava tog zadovoljstva šest meseci, i obrnuto?
Odgovor je da je on još uvek zavisan. Čak i kad je,
kada je prestao da puši više nedelja, fizička
zavisnost potpuno nestala, pravi problem je ostao
netaknut: ispiranje mozga. On se svaki put nada da
posle tih nekoliko meseci uzdrţavanja neće više
imati ţelju da ponovo počne, ali stalno ponovo
počinje. Mnogi zavide tom tipu pušača, koji
naizgled moţe da savlada svoju duvansku zavisnost.
Varaju se, jer su ti pušači daleko od toga da
savladaju ma šta. Kada puše, ţao im je što puše,
kada prestanu da puše, imaju samo jednu ţelju: da
se vrate tome što pre. Kakav ţivot! Štagod da rade,
ţele da rade ono drugo. To je, u stvari, sudbina svih
pušača, strašna dilema koju treba da izdrţe: kad
puše, cigareta je beznačajna, ili čak izaziva osećaj
gadjenja. Liše je se i, umesto toga, ona postaje
predmet svih pohota. Pušač ne izlazi nikada kao
pobednik iz te dilema jer je ţrtva mita, zablude.
Jedini način da pobedi je da prestane i da puši i da
jadikuje za cigaretom.

ONAJ KOJI PUŠI SAMO U NEKIM

PRILIKAMA. Tako svi počinjemo, ali zašto te
prilike imaju tendenciju da budu sve češće? Pre
nego što toga postanemo svesni, više ne spadamo u
ovu kategoriju.

ONAJ KOJI, POŠTO JE PRESTAO,

DOPUŠTA SEBI POVREMENO JEDNU
CIGARETU. Tuţno je gledati kako ti pušači

126
provode ţivot mučeći se da ograniče potrošnju ili na
kraju postepeno ponovo počnu da puše. To je
uostalom slučaj onih koji, pošto su prestali da puše,
ţele sebi da daju iluziju da ne počinju ponovo.
Strmina niz koju klize vodi ih samo naniţe. Pre ili
kasnije, oni puše redovno i vraćaju se na polaznu
tačku, sa dodatnim hendikepom novog poraza
protiv cigarete.

Moţemo navesti dve druge kategorije

povremenih pušača. Prvu kategoriju čine ljudi koji
puše jednu cigaretu ili cigaru veoma, veoma retko.
To su, u stvari, nepušači, koji puše tu retku cigaretu
ne iz potrebe ili zbog zadovoljstva, nego zato što
imaju utisak da im nešto nedostaje. Oni hoće da
budu deo grupe. Tako svi počinjemo. Sledećim
povodom tog tipa, posmatrajte koliko pušača brzo
odustaje od cigare. Čak i veliki pušači, naviknuti na
cigaretu, imaju samo jednu ţelju: da se oslobode te
kuţne cigare koja im je zauzela ruke tokom cele
večeri. Više bi voleli da puše svoju marku; što su
skuplje i duţe te cigare, frustracija je veća.
Druga kategorija je, u stvari, veoma retka.
Na više hiljada ljudi koji su prisustvovali mojim
skupovima, samo bi njih dvanaestak moglo da bude
u njoj. Bolje da, umesto da pokušam da je opišem
uopšteno, navedem slučaj jedne klijentkinje koja je
nedavno došla kod mene.
Htela je privatnu konsultaciju. Advokat,
pušila je već skoro dvanaest godina, nikada ni
manje ni više od dve cigarete dnevno. Ova

127
karakteristika je potvrdjivala da ima čeličnu volju.
Objasnio sam joj da je procenat uspeha grupnih
seansi veći od procenta individualnih i da, prema
tome, ove čuvam za slavne ljude čije bi prisustvo
poremetilo tok terapije u grupi. Ona je briznula u
plač i onda sam odlučio da prihvatim njenu molbu.
Cena privatne konsultacije je vrlo visoka. U
stvari, mnogi pušači bi bili spremni da plate tu cenu,
ne da prestanu da puše, nego da pronadju način da
puše samo dve cigarete dnevno. Oni pogrešno
veruju da su povremeni pušači srećniji od njih i da
oni vladaju svojom situacijom. Naravno, oni
kontrolišu svoj ritam (ili bolje rečeno, oni se
ograničavaju na njima podnošljiv minimum), ali su
daleko od toga da su zadovoljni tim stanjem stvari.
Ova ţena je izgubila oca i majku zbog cigarete pre
nego što je počela da puši. Kao i ja, ona se
prekomerno bojala cigarete pre nego što je popušila
prvu. I, kao i ja, ona je poklekla na kraju pod
ogromnim pritiskom i popušila svoju prvu cigaretu.
Seća se lošeg utiska koji je imala u tom trenutku.
Medjutim, ona nije podlegla kao ja. Ja sam vrlo
brzo postao lančani pušač.
Jedina stvar koja vam se svidja u cigareti je
prestanak osećanja nedostatka, bilo da je to skoro
neprimetan fizički nedostatak ili duševno mučenje
što ne moţete da se počešete tamo gde vas svrbi (da
utolite ţelju koja vas tišti). Cigarete su samo
prljavština i otrov. A to procenite samo posle
odgovarajućeg perioda apstinencije. Jedino kada
popušite jednu, vi moţete, ako odmah ne zapalite

128
još jednu, da procenite njenu pravu vrednost: ona je
kuţna. Kao glad i ţedj, zadovoljstvo je veće posle
dugog čekanja. Pušači pogrešno veruju da je
cigareta samo navika, sa svojim dobrim i lošim
stranama. Oni misle da će, ako uspeju dovoljno da
smanje potrošnju, moći da pomire ţelju i zdravlje, i
da će to biti, eventualno, korak prema konačnom
prestanku. To je zavisnost od droge. Prirodno,
čovek ne ţeli da podnosi nedostatak, nego da ga
olakša. Čak i da odrţavate vašu potrošnju na
sadašnjem nivou (jedna paklica dnevno?), priznajte
da morate da uloţite volju i disciplinu, do kraja
ţivota. Jer, vaše telo, koje se naviklo na doze koje
prima, ţeli sve više i više – a ne suprotno.
Stabilizujući potrošnju, vi ne zadovoljavate svoje
telo: vi odrţavate nestalnu ravnoteţu izmedju
zahteva i nemirne savesti koju imate zbog pušenja.
Ta droga je odgovorna za proces opadanja vaših
fizičkih i mentalnih izvora; hrabrost da se
suprotstavite se malo po malo smanjuje, izazivajući
na taj način smanjenje vremenskog intervala
izmedju dve cigarete. Iz tog razloga, neki, pošto
popuše svoju prvu cigaretu, odlučuju da ne nastave i
ne pate zbog toga ni najmanje. Drugi, kao ja, koji
nije nikada voleo pušenje, su se brzo zaglibili u
pakleni ciklus zavisnosti, znajući od početka da je
cigareta mučenje.
Ne zavidite, dakle, ovoj gospodji. Kada
pušite samo po jednu cigaretu na dvanaest sati, onda
vam je ona izuzetno dragocena. Ova jadna gospodja
je provela dvanaest godina svog ţivota u

129
neprekidnom konfliktu. Nesposobna da se zaustavi,
ipak je uspela da ne predje voma malu dozu, da se
ne bi izloţila riziku kao njeni roditelji – raku. Bori
se sa iskušenjem tokom čitavog dana. Kakva volja!
Takva snaga duha je retka, zato se taj tip pušača
moţe nabrojati na prstima jedne ruke. Treba videti
gde ju je ta borba dovela. Bilo bi logično, pošto ona
sama uvidja da je cigareta za nju mučenje, da je
konačno ostavi. Dejstvo droge je takvo da poništava
svaku logiku ponašanja.
Jedan drugi slučaj mi pada na pamet, slučaj
jednog čoveka koji je pušio pet cigareta dnevno. I
ovaj slučaj je interesantan, jer omogućuje da
podvučemo odsustvo svakog razumnog ponašanja u
ponašanju pušača.
Ovaj čovek mi je telefonirao jednog dana.
Imao je promukli i nečujni glas. Hteo je da prestane
da puši pre nego što umre. Ispričao mi je okolnosti
koje su ga navele da me pozove.
“Imam šezdeset i jednu godinu i rak grla
zbog cigareta. Fizički ne mogu da podnesem više od
pet smotanih cigareta dnevno.
Ranije sam, noću, spavao kao zaklan. Sada
se budim na svaki sat misleći samo na jedno:
cigaretu. Ona me pohodi i u snovima.
Moram da čekam deset sati ujutru da
popušim prvu. Ustanem u pet i provodim vreme
spremajući čaj. Moja ţena, koja ustaje oko osam, ne
podnosi moje grozno raspoloţenje i ne da mi da
ostanem u kući. Onda idem da provedem vreme koje
mi ostaje u našem zimskom vrtu gde samo mislim na

130
sledeću cigaretu. Počinjem da je motam oko devet
sati, da je doterujem dok ne bude savršena. Ona
zbog toga nije bolja, ali to me okupira izvesno
vreme. Zatim čekam deset sati. Kada dodje čas,
ruke mi potpuno neverovatno drhte. Ne palim je
odmah, jer inače bih morao da čekam tri sata na
sledeću. Najzad je palim, povučem dim i odmah je
ugasim. Tako moţe da traje sat vremena. Kada je
popušim, ostane samo opušak od nekoliko
milimetara. Onda čekam drugu.”
Pored svih tih patnji, tom jadnom čoveku
su usne bile pune opekotina, jer je svaku cigaretu
pušio do kraja. Sigurno zamišljate tog jadnog
imbecila kao senilnog i tuţnog. Taj čovek od metar
i osamdeset, bio je mornarički oficir. Nekadašnji
atleta, nije imao nikakav razlog da postane pušač.
Medjutim, društvo je u to doba verovalo da cigareta
daje hrabrost i vojna lica su besplatno dobijala
cigarete. Skoro da su mu naredili da postane pušač.
Proveo je ostatak svog ţivota pateći zbog cigarete
koja ga je uništila fizički i duhovno. Kakvu lekciju
moţemo iz ovoga da naučimo? Naše društvo još
uvek dozvoljava mladima u punoj snazi da se
uhvate u zamku.
Prethodni slučaj vam izgleda preterano?
Doista je ekstreman, ali je istina da nije jedini.
Mogli bismo navesti druge slične slučajeve, ne
računajući da se malo pušača usudjuje da prizna u
kolikoj ih meri cigareta vuče u blato. I, verujte, u
okruţenju tog čoveka ima mnogo ljudi koji mu

131
zavide što uspeva da puši samo pet cigareta dnevno.
Mislite da to nije vaš slučaj? Otvorite oĉi!
Prestanite da laţete!
Pušači su često pravi laţovi, čak i prema
sebi samima. Oni su na to prinudjeni. Mnogi od tih
povremenih pušača puše više i češće nego što to
priznaju. Često sam imao razgovore tokom kojih su
pušili za nekoliko desetina minuta više od svoje
dnevne kvote, oni koji kobajagi puše pet cigareta
dnevno. Čemu ih opominjati? Oni će se izgovarati
da se radi o izuzetnoj okolnosti. Posmatrajte male
pušače na nekom venčanju ili nekoj mondenoj
večeri. Oni puše isto koliko i drugi.
Nema nikakvog razloga da se zavidi
povremenim pušačima. Nema, u stvari, nikakvog
razloga da se puši. Ţivot je beskrajno bolji bez toga.

Adolescenti su uglavnom najteţi za lečenje,

ne zato što misle da je prestati sa pušenjem teško,
nego, naprotiv, jer misle da nisu zavisni ili da će
prestati kada za to osete potrebu.
Ţelim da ozbiljno upozorim roditelje čija
deca kaţu da se gnušaju cigarete, da se ne uljuljkuju
u laţno osećanje sigurnosti. Sva deca to misle do
dana kada padnu u zamku (ako padnu). I vi ste isto
to osećali pre nego što ste počeli da pušite. Ne
verujte olako u kampanje koje lansiraju vlasti.
Zamka je isto onoliko podmukla kao i nekada. Deca
znaju da cigareta ubija, ali znaju i da im samo jedna
cigareta neće učiniti ništa. Rizično je što će u
jednom trenutku na njih uticati neki drug, momak ili

132
kolega sa posla. Mogu da popuše jednu za koju će
misliti da je grozna, i da se tako ubede da nikada
neće postati zavisni... Pograšno. Upozorite ih na
zamke koje ih ĉekaju.

133
 XXVI POGLAVLJE

POTAJNI PUŠAĈ

Potajne pušače bi trebalo smestiti u

kategoriju povremenih pušača, ali posledice takve
vrste ponašanja su toliko podmukle, da im treba
posvetiti jedno poglavlje. Pušio sam krijući od moje
ţene i to nas je dovelo skoro do razvoda.
Bile su prošle tri nedelje kako sam prestao
da pušim (makar sam uveliko pokušavao). Doneo
sam tu entu odluku da prestanem da pušim pod
stalnim pritiskom moje ţene, koja se sekirala zbog
mog stalnog grčevitog kašlja. Pošto sam joj rekao
da se ja zbog toga ne sekiram, ona mi je odgovorila
da bih na to gledao drugačije da moram nemoćno da
gledam samouništavanje nekog ko mi je drag.
Obrazloţenje je bilo snaţno i ja sam rešio da
prestanem. Posle tri nedelje bez i jedne cigarete,
pokleknuo sam, posle jedne silovite svadje sa
prijateljem. Više godina kasnije, shvatio sam da
sam nesvesno pokrenuo tu svadju: traţio sam prvo
opravdanje koje naidje da mogu da zapalim
cigaretu. Mislio sam onda da sam reagovao na
potpuno odgovoran način, ali sada sam ubedjen da
je cigareta bila jedini razlog te svadje. To je, u
stvari, jedini put kad sam se posvadjao sa
prijateljem koga sam znao oduvek. Jasno je da je to
bilo delo malog čudovišta. Ta svadja mi je dala
opravdanje koje sam traţio i ja sam ponovo počeo
da pušim.

134
 Nisam mogao da podnesem pomisao na
razočarenje koje će doţiveti moja ţena, dakle, ništa
joj nisam rekao. Pušio sam samo kad sam sam.
Zatim, postepeno, počeo sam da pušim u društvu
prijatelja, sve dotle dok moja ţena nije ostala jedina
koja ne zna istinu. Sećam se da sam tada bio dosta
ponosan na sebe, misleći da je dobro odrţavati
dosta slabu potrošnju. Ona je na kraju primetila
moju prevaru: stavila mi je do znanja da je ogorčena
mojim zaprepašćujućim ponašanjem. Zapazila je da
lako počinjem rasprave da bih mogao da izadjem,
da su mi za najmanju kupovinu potrebni sati i da
izmišljam razne vrste izgovora da ona ne podje sa
mnom kad izlazim.
Zavisnost od duvana je odgovorna za
društveni jaz izmedju pušača i nepušača. Moţemo
navesti desetine primera kada ograničavamo – bolje
rečeno izbegavamo – društvo prijatelja zbog te
gadosti. Takvo ponašanje pojačava uverenost
pušača da je lišen nečega. Istovremeno, pušač gubi
samopoštovanje, jer je svestan da se spustio toliko
da vara svoje najbliţe.
Moţda su vam ovakve situacije poznate, ili
će biti jednoga dana.

135
 XXVII POGLAVLJE

DRUŠTVENA NAVIKA?

Procenjuje se da ima, od šezdesetih

naovamo, u zamlji kao što je Velika Britanija, više
od deset miliona ljudi koji su prestali da puše. Taj
broj je prava društvena revolucija.
Očigledno je da su zdravlje i novac dva
osnovna razloga koja nas teraju da prestanemo.
Tako je već godinama. Nije nam čak potreban ni
strah od raka da postanemo svesni toga da cigareta
uništava ţivot. Naš sopstveni organizam je dovoljno
savršen da nas upozori na opasnost od cigarete: ma
koji pušač zna da je cigareta otrov od prvog dima
koji povuče.
Zainteresujmo se za razloge koji nas više
navode da pušimo od onih koji nas navode da
prestanemo. U suštini, sa te srane su se stvari
promenile tokom poslednje dve decenije. Glavni
razlog koji nas je podstakao da pušimo bio je
društveni pritisak naših prijatelja. Jedina istinska
prednost koju je cigareta ikada imala je taj društveni
“plus” ; cigareta je bila u suštini, u neko doba,
sasvim časna navika.
Danas, sami pušači priznaju da se radi o
neosporno antidruštvenoj navici.
Ne tako davno, čvrsti momci su pušili. Oni
koji nisu pušili, smatrani su za mekušce, i mi smo se
svim silama trudili da postanemo zavisni. Prve
cigarete su bile mučne, ali smo se brzo navikavali.

136
U svakoj kafani ili klubu, većina ljudi je ponosno
izduvavala dim svoje cigarete ili cigare. Stalno je tu
stajao oblak dima i svi plavoni koje nisu redovno
krečili su ţuteli naočigled.
Danas, tendencija je potpuno obrnuta.
Snaţan čovek nema potrebu da puši. On ne ţeli da
zavisi od droge.
Ova kulturna revolucija našeg društva
prisiljava pušače da ozbiljno razmotre da prestanu
da puše. Sada ih smatraju za slabiće.
Najupečatljivija činjenica otkako je prvo
izdanje ove knjige izašlo je opšte osvešćivanje u
vezi sa društvenim vidom cigarete. Dani kada je
cigareta bila znak sofisticirane ţene ili pravih
“čvrstih momaka” su definitivno prošli. Svi znaju,
sada, da je razlog koji nas tera da nastavimo da
pušimo ili to što nismo uspeli u pokušaju da
prestanemo, ili strah od pokušaja. Pušača, svakog
dana, izlaţu mučenju zvanične ili moralne zabrane,
bivši pušači, još nemilosrdnije nego nepušači. Tako
njegova navika izgleda sve neumesnije. Nedavno
sam video scenu koju sam video kad sam bio mali,
ţenu, koja, ne usudjujući se da traţi pepeljaru, trese
pepeo u svoju ruku ili dţep.
Bio sam, pre tri godine otprilike, u nekom
restoranu, na Badnje veče, oko ponoći. Svi, ili skoro
svi su završili večeru i niko nije pušio. A to je ipak
bio čas kada svako vadi cigaretu koju je paţljivo
čuvao od sebe čitavog dana, trenutak koji pušači
oboţavaju, baš posle jela. Ponosan što moje pouke
počinju moţda da prave grudvu snega, pitao sam

137
glasno konobara da li je ovo nepušački restoran. Na
moje veliko iznenadjenje, on je odgovorio
negativno. Znao sam da je prestanak pušenja u
svom zlatnom dobu, ali nisam mogao da verujem da
nije bilo ni jednog pušača u restoranu. Na kraju je
jedan čovek u uglu sale zapalio cigaretu. Nastao je
koncert škljocanja upaljača i struganja šibica. Svi ti
jadni pušači su mislili samo na jednu stvar:
“Sigurno nisam jedini pušač ovde, mora da ima
makar još neki.”
Mnogi se sada uzdrţavaju od pušenja za
vreme jela iz poštovanja prema dugim gostima.
Mnogi, ako puše, ne samo da se izvinjavaju onima
sa kojima sede, nego pitaju da li za susednim stolom
ne smetaju. Pošto svakoga dana, sve više i više
pušača napušta brod koji tone, oni koji ostaju su
prestrašeni na pomisao da će biti zadnji.

Ne ĉekajte da budete zadnji!

138
 XXVIII POGLAVLJE

“TAJMING”

Ako podjemo od principa da vam duvan

samo smeta, sada treba prestati. Ne primenjujući
ovo bukvalno, treba znati da je vaţno poštovati
odredjeni tajming. Naše društvo nehajno smatra da
je zavisnost od duvana lagano neumesna navika
koja moţe da škodi zdravlju. To je pogrešno. To je
bolest, zavisnost od droge, prvi uzročnik smrtnosti
zapadnog društva. Najgora stvar u ţivotu pušača je
što potpao pod tu gadost. Da bi sve šanse bile na
njegovoj strani, treba dobro izabrati trenutak kada
će načiniti taj korak.
Pre svega, otkrijte okolnosti u kojima vam
se cigareta čini neophodnom. Ako ste poslovni
čovek, na primer, i pušite zbog zablude da vam to
umanjuje stres, izaberite neki relativno miran period
da prestanete da pušite, na primer za vreme odmora.
Ako pušite uglavnom u trenucima opuštenosti ili
dosade, izaberite onda neki period kada ćete biti
veoma zauzeti. Kako god bilo, shvatite to ozbiljno i
prioritetno.
Pronadjite jedan period od otprilike tri
nedelje i pokušajte da unapred predvidite sve što bi
moglo da dovede do neuspeha. Na primer, neko
venčanje ili proslava Boţića ne treba da ugroze vaš
projekat, osim ako niste spremni na pomisao da u
tome učestvujete bez pušenja i bez osećanja
frustriranosti. Ne pokušavajte da prethodno smanjite

139
potrošnju, jer će to samo uvećati zabludu da
cigareta donosi zadovoljstvo. U stvari, bolje je čak
da pušite maksimalno, da bi vam se smučilo. Kada
budete pušili tu poslednju cigaretu, skoncentrišite se
na njen ukus i njen odvratni miris i mislite koliko će
biti “lepo” što više nećete morati da ih podnosite.
Šta god da radite, ne padajte u zamku da
kaţete sebi “ne sada, kasnije” : to će se završiti
tako što će to prestati da vam bude prioritet.
Odluĉite sada kada ćete prestati i ĉekajte taj
trenutak sa nestrpljenjem. Setite se da ne
napuštate apsolutno ništa. Naprotiv, vaša odluka
vam donosi samo izvanredne prednosti.
Već godinama, smatram da znam više od
ikoga o tajnama duvanske zavisnosti. Problem je
sledeći: iako svaki pušač puši samo da bi olakšao
hemijsku potrebu za nikotinom, ne vezuje sama
nikotinska zavisnost pušača, nego uslovljenost (to
jest, psihološka zavisnost) koja proizilazi iz te
fizičke zavisnosti. Svako, ma koliko da je pametan,
moţe da bude ţrtva prevare. Ali jedino će imbecil
nastaviti da bude varan kada zna da je to prevara.
Sraćom, svi pušači nisu imbecili. Oni samo misle da
jesu. Svaki pušač je doprineo, na svoj način, svojoj
sopstvenoj uslovljenosti, i stvorio svoju sopstvenu
predstavu o cigareti. Zato postoji tako velika
raznovrsnost profila pušača, što samo uvećava
sloţenost te misterije.
Pet godina po objavljivanju knjige, iako
svakog dana otkrivam još jednu stranu sindroma
cigarete, konstatujem da su sadrţaji u tom prvom

140
izdanju još uvek smisleni. Od tada sam usavršio
metodu da čitaoci dobro razumeju ono o čemu
govorim od početka. Teškoća je u tome što svaki
pušač ima svoje lične osobenosti. Uzalud sam vikao
iz sve snage da bilo ko moţe lako da prestane da
puši, čak i ako znam da sam da sam u pravu, to
nema nikakvog efekta na čitaoce. To je za mene
veoma frustrirajuće: moram dakle da se
skoncentrišem na načine da moja poruka stigne do
njih. Najvaţnije je da moji čitaoci budu potpuno
ubedjeni u ono što govorim. Ne poričem tako
apsolutno ništa što sam napisao u prvoj verziji
knjige. Promene koje sam uneo su iz jednog jedinog
razloga, da se bolje primi moja poruka.
Brojni su oni koji su mi rekli: “Vi
preporučujete da nastavimo da pušimo do kraja
knjige; to samo podstiče pušača da godinama
otegne čitanje knjige. Treba da promenite to
uputstvo.” Ova kritika izgleda logično, ali šta bi
trebalo da kaţem? Kad bih traţio da odmah
prestanu, mnogi pušači se ne bi ni pomučili da
pročitaju knjigu.
To mi je izgledalo kontradiktorno u početku,
zatim sam shvatio muku tog čoveka. On je mislio da
je prestanak pušenja nešto veoma teško. A šta nam
je potrebno kad se suočimo sa nepremostivom ili
skoro nepremostivom preprekom? Naša potpora.
Tako, čin prestanka pušenja izgleda kao dvostruko
iskušenje. Ne samo da treba izvršiti teţak zadatak
(prestati sa pušenjem), nego još ne moţe više, zbog

141
toga, da se osloni na svoju uobičajenu podršku u
takvim okolnostima.
Shvatio sam tek mnogo kasnije, pošto je taj
čovek otišao (izlečen), da sva lepota moje metode
počiva na tom uputstvu da se nastavi sa pušenjem
tokom terapije. Moţete da nastavite da pušite dok
prestajete sa pušenjem! Na taj način, vi se
oslobadjate svih sumnji i strahova i, kada na kraju
ugasite tu poslednju cigaretu, vi ste već nepušač i
radujete se tome.
Postoji, u stvari, samo jedno poglavlje
prvobitnog izdanja ove knjige koje mi je zadalo
problem. To je ono koje je trebalo da definiše
odgovarajući trenutak da se prestane sa pušenjem.
Nekoliko redova iznad, preporučio sam vam da
izaberete da prestanete za vreme nekog perioda
kada vam je cigareta (relativno) najmanje vaţna. Na
primer, ako pušite najviše kad ste pod stresom,
izaberite period odmora da prestanete, i obrnuto. U
stvari, to nije najbolji način da se uspe. Naprotiv,
najbolji način je da odaberete upravo onaj trenutak
za koji mislite da je najgori mogući. U suštini, pošto
ste dokazali sami sebi da moţete da se suočite sa
“najgorom” situacijom bez cigarete, druge
uobičajene situacije vam neće predstavljati nikakav
problem. I obrnuto, ostati u ubedjenju da vas u
budućnosti čekaju teţe situacije od one koju ste
odabrali da prestanete sa pušenjem, logično vas
učvršćuje u pomisli da je cigareta od pomoći.
Medjutim, nije mi izgledalo realno da
favorizujem jedan takav pristup, jer bi sigurno

142
izazvao ogromne nedoumice kod velikog broja
pušača, koji još uvek imaju velike bojazni u vezi sa
svojim ţivotom bez cigarete. Da li biste vi pokušali
da prestanete da pušite kada bih vam traţio da
odaberete najgori trenutak?
Uzmimo (još) jednu analogiju da
ilustrujemo moj pristup. Moja ţena i ja često idemo
na bazen da plivamo. Mi tamo dolazimo u isto
vreme, ali retko plivamo zajedno. Razlog je što je
njoj potrebno mnogo vremena da se potpuno
pokvasi. Počinje od palaca i to često traje pola sata.
Što se mene tiče, ja ne podnosim tu ţrtvu. Ja znam
da ću, svakako, čak i ako je voda vrlo hladna, na
kraju ipak u nju ući. Naučio sam da prevazidjem
postupak zagnjurivanja na najlakši način: odmah se
zagnjurim. Sada, pretpostavljajući da sam u
poloţaju da nametnem mojoj ţeni bilo da odmah
udje zagnjurivši se, bilo da ne pliva uopšte, ja znam
da bi ona onda odabrala da ne pliva uopšte.
Razumete li moj stav?
Sa povratnim informacijama, ja znam da su
mnogobrojni pušači u stvari poslušali savet da
izbegnu teške trenutke. Ţeleo sam zatim da koristim
jednu tehniku sličnu onoj koju sam hvalio u
poglavlju XXI koja se tiče prednosti cigarete. Tako
bi, to poglavlje, moglo da ima na dnu strane: “…
videćemo u sledećem poglavlju koji je najbolji
trenutak da se prestane sa pušenjem...” Vi okrenete
stranu i otkrijete ispisano velikim slovima: “Sada.”
Mislim da je to zaista najbolji savet, ali da li biste
ga vi poslušali?

143
 To je suptilan i paradoksalan vid cigaretine
zamke. Kada smo istinski u stresu, mi mislimo da
nije trenutak da prestanemo. A ako je sve u redu,
nemamo nikakvu ţelju da prestanemo.
Zapitajte se sledeće.
Kada ste popšili svoju prvu cigaretu, da li
ste zaista odlučili da pušite do kraja ţivota,
svakodnevno, bez mogućnosti da prestanete? Ne,
naravno!
Da li ćete nastaviti da pušite do kraja ţivota,
svakodnevno, tokom čitavog dana, bez mogućnosti
da prestanete? Ne!
Onda, kada ćete prestati? Sutra? Sledeće
godine? One tamo godine?
Nije li to ono isto pitanje koje sami sebi
postavljate otkad ste postali svesni da ste postali
zavisni? Nadate li se da ćete se jednog jutra
probuditi i da će ta ţelja za pušenjem nekom
čarolijom nestati? Nemojte biti u zabludi. Ja sam
čekao to jutro trideset i tri godine, uzalud. Zavisnost
od droge ima tendenciju da se povećava, ne
obrnuto. Ako mislite da će biti lakše sutra, sanjate!
Ako ne uspete danas, zašto mislite da će biti lakše
sutra? Da li ćete čekati da dobijete neku neizlečivu
bolest? Tada će biti isuviše kasno, naţalost.
Prava zamka je da se veruje da sada nije
dobar trenutak i da će sutra biti lakše.
Mi verujemo da imamo strašno stresne
ţivote. To nije tačno. Najgore situacije stresa su deo
prošlosti. Kada izadjemo iz kuće, retko strahujemo
da će nas napasti neka divlja ţivotinja. Veliki broj

144
nas ne mora da brine o tome da li ima šta da jede i
gde da spava. Pa ţivot divlje zveri. Pomislite na
zeca, koji svaki put kada izadje iz svoje jazbine,
treba, čitavog ţivota da se suočava sa gorim od
Vijetnama. Ipak ga podnosi. Da budemo iskreni,
najstresniji periodi našeg ţivota su detinjstvo i
adolescencija. Nekoliko miliona godina prirodne
selekcije nas je naoruţalo da se suprotstavimo
stresu. Ja sam imao pet godina kada je rat počeo.
Bombardovali su nas i bio sam razdvojen od
roditelja dve godine. Bio sam smešten kod ljudi koji
su me maltretirali. To je bio najteţi petiod mog
ţivota. Medjutim, izvukao sam se iz toga. Ne
mislim da sam zbog toga oslabljen. Naprotiv, imam
utisak da me je to ojačalo i da mi je bilo korisno.
Ako razmotrim ceo svoj prošli ţivot, konstatujem
da samo jednoj stvari nisam mogao da se
suprotstavim, svom ropstvu toj planetarnoj pošasti.
Pre nekoliko godina, bio sam ubedjen da
nosim ceo svet na svojim plećima. Bio sam
samoubilački raspoloţen, ne u smislu da skočim
kroz prozor, nego zato što sam znao da me cigareta
ubija. Mislio sam da, imajući u vidu ţivot sa mojom
poštapalicom, ne vredi ţiveti bez nje. Nisam mogao
da shvatim da, kada smo deprimirani i oslabljeni,
najmanji problem dobija prenaglašene proporcije.
Sada se osećam kao mladić, a samo se jedna stvar
promenila u mom ţivotu: ne pušim više.
Reći da je zdravlje najvaţnije je moţda
kliše, ali to je potpuno tačno. U to doba nisam
mogao da podnesem fanatike fitnesa. Mislio sam da

145
ima u ţivotu mnogo vaţnijih stvari nego biti u
formi: alkohol i duvan. Uopšte nisam bio u pravu.
Kada se osećamo fizički i mentalno jakim, moţemo
da uţivamo u visinama i bolje podnesemo nizine.
Mi smo skloni da pobrkamo odgovornost i stres.
Odgovornost je faktor stresa samo ako nismo
dovoljno jaki da je prihvatimo. Ono što uništava
najjače medju nama, nije stres, rad ili činjenica da
se stari, nego laţne poštapalice kojima se okrećemo,
a koje su samo varke. Za mnoge, avaj, te
poštapalice postaju smrtonosne.
Bolje posmatrajte stvari ovako. Vi ste već
odlučile da nećete biti zarobljeni do sudnjeg dana.
Onda će doći trenutak kada treba da učinite taj
korak, bilo to lako ili ne. Pušenje nije ni navika ni
zadovoljstvo. To je stanje zavisnosti od droge i
bolest. Znamo da, što više čekate, to će vam biti
teţe da prestanete. Došao je trenutak da kaţete stop
bolesti koja postepeno počine da ovladava. Sada ili
što je pre moguće. Mislite na to kako dani i nedelje
prolaze brzo. Mislite na izvanredno olakšanje što
više ne osećate taj mač iznad vaše glave, što ste se
konačno oslobodili tog gorkog osećanja krivice. A
ako ne pratite moja uputsva, ne treba čak ni da
čekate. Otkrićete da je ţivot posle vaše poslednje
cigarete lak: Ĉak ćete uţivati u njemu!

146
 XXIX POGLAVLJE

DA LI ĆE MI CIGARETA NEDOSTAJATI?

Ne. Čim malo čudovište ţeljno nikotina

umre, to jest kad vaš organizam prestane da zahteva
svoju dozu nikotina, svi efekti ispiranja mozga će
nestati. Vi ćete se osećati fizički i psihički
spremnim da se suočite sa ţivotnim stresovima i
udarcima, ali i spremnim za uţivanje u njegovim
dobrim stranama.
Postoji jedna jedina opasnost – uticaj
pušača. Kaţe se da trava uvek zelenija s druge
strane reke. Moţemo da razumemo da je to opšte
mesto rasprostranjeno u svakidašnjem ţivotu, u
kojem lako zavidimo drugima. To izgleda prirodno.
Ali zašto je to tako kada prestanemo da pušimo,
onda kad sigurno znamo da su nedostaci
neuporedivo veći od laţnih prednosti?
Sa ispiranjem mozga, neprekidno punjenje
glave kojem smo bili podvrgnuti od detinjstva,
moţemo da razumemo zašto su mnogi počeli da
puše. Ali, pošto znaju da se radi o prevari, kada su
konačno prestali da puše, šta ih tera da ponovo
počnu? Uticaj pušača.
Često društvenim prigodama, posebno
tokom obroka, tek što je završio desert, pušač se
baca na cigaretu, a bivšeg pušača, videći ga,
preplavljuje neraspoloţenje. On odjednom ima ţelju
za cigaretom. To je apsolutno izuzetna stvar koja
zasluţuje da joj se posveti posebna paţnja.U stvari,

147
s jedne strane, pušači su savršeno srećni što se nisu
dali toj gadosti, sa druge, svi pušači sveta, čak i oni
čiji je um potpuno otrovan svim a priori
zamislivim koristima cigarete veruju da im to zaista
pruţa zadovoljstvo, ţale što su jednoga dana počeli.
Šta onda tera bivše pušače da zavide pušačima u
takvim situacijama? Postoje dva razloga za to:

1 “Samo jedna mala...” Setite se da to nije

prikladno. Zaboravite pomisao na to jedno jedino
skretanje i posmatrajte činjenice sa tačke gledišta
pušača. Zavidite im? Što se njega tiče, on bi voleo
da ne mora da puši. On vama, dakle, zavidi. Počnite
da posmatrate druge pušače. Najbolji podsticaj da
prestanete da pušite, izvući ćete iz tog posmatranja.
Posmatrajte kako se jedna cigareta brzo popuši, i
brzinu sa kojom se ponovo pali druga. Posebno
obratite paţnju na to da pušač čak nije ni svestan da
ima cigaretu u ustima; on ih često pali mehanički.
Setite se, to ne radi zato što u njima uţiva, jer ne
uţiva, to je zato što ni u čemu ne moţe da uţiva bez
njih. Kada ode iz vašeg društva, nastaviće da puši.
Koliko cigareta, pre nego što legne? Pomislite na
njegovo budjenje, sutra ujutru, zatvorenog grla, sa
glavoboljom... Sledeći put kada pati od grudobolje,
sledećeg dana bez duvana, kada je u metrou ili u
pozorištu, u bolnici, muzeju, kada čita upozorenje o
zlodelima duvanske zavisnosti, ili kada misli na rak,
kada ide kod doktora, moraće da nastavi da plaća
visoku cenu da bi imao tu tuţnu privilegiju da se
samouništava. On juri prema bitisanju sa

148
prljavštinom, u ropstvu, sa lošim dahom, crnim
idejama koje će ga neumorno pratiti. Čemu sve to?
Da ima utisak da se oseća normalnim, to jest u
stanju u kom je bio pre nego što je postao
narkoman. To izgleda toliko smešno, ali je istinito.

2 Drugi razlog zbog koga bivši pušači osećaju

nedostatak u takvim okolnostima je što je pušač
zauzet, dok nepušač ostaje neaktivan. On se onda
oseća frustrirano. Utuvite dobro u glavu pre nego
što počnete: ne nedostaje pušaču nešto, nego je
pušač lišen:

zdravlja,
energije,
novca,
poverenja u sebe,
smirenosti,
hrabrosti,
slobode,
samopoštovanja.

Prestanite da zavidite pušačima i shvatite ih

onakvima kakvi su, bolesnici koje treba ţaliti. Znam
da sam bio najgori od svih. Zato mogu da pričam,
poznajući uzroke, zato sam mogao da napišem ovu
knjigu, a zato je i vi čitate. Najviše su za ţaljenje
oni koji ne ţele da se suoče sa realnošću i koji
nastavljaju da se uljuljkuju u iluziji.
Nikada vam nije palo na pamet da zavidite
narkomanima na heroinu. Ipak, heroin ubija nekih

149
trista ljudi godišnje u ovoj zemlji (Velika Britanija).
Duvan ih ubije više od sto hiljada svake godine, a
procenjuje se da je ta brojka za celu zemlju 2,5
miliona. On je već ubio na ovoj planeti više ljudi
nego ratovi celokupne istorije. Kao i svaka
zavisnost od droge i vaša se samo pogoršava. Ako
danas niste srećni što pušite, znajte da će sutra biti
gore. Ne zavidite, dakle pušačima. Saţaljevajte ih.
Njima je potrebno vaše saţaljenje.

150
 XXX POGLAVLJE

DA LI ĆU SE UGOJITI ?

Evo još jednog veoma rasprostranjenog

verovanja u vezi sa cigaretom, posebno kod pušača,
koji pokušavajući da prestanu svojom voljom, vide
u hrani pomoć da olakšaju osećaj nedostatka. Lako
se brkaju osećanja koja izaziva nedostatak nikotina
sa osećanjem gladi. Medjutim, dok glad moţe da
bude zadovoljena hranom, potreba za nikotinom
nikada zaista neće nestati.
Kao sa bilo kojom drogom, telo brzo postaje
imuno na nikotin, koji prestaje da u potpunosti
umanjuje muke pomanjkanja. Čim se ukine
cigareta, nikotin vrlo brzo napušta organizam,
izazivajući kod korisnika laţnu stalnu glad za tom
supstancom. Prirodna je sklonost da ponovo počne
da se puši cigareta za cigaretom. Medjutim, malo
pušača dodje do te krajnosti:

1 jer ne mogu to sebi da dozvole finansijski;

2 zbog svog zdravlja: oni znaju da je ono što

uzimaju otrov, i bore se da ograniče potrošnju.

Samim tim, pušač mora da podnese stalnu

glad koja nikada neće zaista nestati. Zato mnogi
postaju bulimični, alkoholičari ili čak počnu da
uzimaju mnogo teţe droge da bi zadovoljili taj

151
nedostatak (većina alkoholičara su takodje i veliki
pušači; izgleda da je to preterivanje uzajamno.)
Pušač je sklon da počne da zamenjuje
nikotin hranom. Tokom mojih najgorih godina, ja
sam prosto izbacio doručak i ručak. Umesto toga,
provodio sam dan neprestano pušeći. Poslednjih
godina, čekao sam nestrpljivo veče jer sam znao da
tada neću pušiti. Provodio sam te večeri neprestano
grickajući, misleći da je to zbog gladi. Radilo se u
stvari o nedostatku nikotina. Zamenjivao sam hranu
nikotinom tokom dana i obrnuto uveče.
Bio sam onda dva puta deblji nego sada i
nisam mogao ništa da uradim da to izlečim.
Čim malo čudovište napusti vaše telo, taj
zastrašujući osećaj nesigurnosti nestaje. Ponovo
ćete pronaći poverenje u sebe i ponovo otkriti
izvanredno osećanje samopoštovanja. Konačno
imate neophodnu sigurnost da uzmete ţivot u svoje
ruke, ne samo kada su vaše navike ishrane u pitanju,
nego i u mnogim drugim domenima. To je jedna od
mnogobrojnih prednosti koje ćete pronaći
oslobadjajući se neprestanog ţrtvovanja.
Gojenje tokom perioda odvikavanja
odgovara zameni cigarete hranom. Zamene ne čine
zadatak lakšim. Naprotiv. Posvećujem jedno
poglavlje problemu zamena koje koriste bivši
pušači da ublaţe nedostatak nikotina.

152
 XXXI POGLAVLJE

IZBEGNITE LAŢNE STIMULANSE

Često se dešava da neki ljudi pribegavaju

laţnim stimulansima da prestanu da puše.
Oni kaţu sebi, naprimer, da će im uštedjeni
novac omogućiti da provedu fanastičan odmor.
Takav tip motivacije izgleda, na prvi pogled,
logičan i razborit. A ipak je licemeran, jer svaki
pušač koji drţi do sebe više voli da puši pedeset i
dve nedelje godišnje bez odmora. Osim toga, jedna
bojazan sigurno će ostati u umu pušača: ne samo da
ne treba više da puši tokom godine, nego se plus
boji da neće moći da uţiva u sledećem odmoru bez
cigarete. Sve to samo uvećava osećaj ţrtvovanja
koji već ima, čineći na taj način cigaretu još
dragocenijom u njegovim očima. Treba se, naprotiv,
posvetiti drugim stranama problema: šta cigareta
moţe da mi donese? Zašto imam potrebu da pušim?
Mogli biste takodje da kaţete sebi: “Moći ću da
kupim sebi nova kola, novo odelo...” I ovde se radi o
laţnoj motivaciji: taj izgovor će vas sigurno drţati
neko vreme, ali šta će se desiti kada budete imali taj
automobil? Osetićete onda da vam još uvek
nedostaje nešto, i naći ćete, pre ili kasnije, razlog de
ponovo počnete da pušite.
Navešću treći primer, primer saveza
zaključenog sa prijateljem ili nekim bliskim da
prestanete zajedno. Ove obmane imaju jednu

153
sigurnu prednost kratkoročno, ali se uglavnom
završe neuspehom. Razlozi su sledeći:

1 Radi se o laţnim stimulansima. Zašto biste

prestajali sa pušenjem samo zato što to rade drugi?
To samo stvara dodatni pritisak i utoliko uvećava
osećaj ţrtvovanja. Ako svi ti pušači ţele zaista da
prestanu istovremeno, nema šta da se kaţe. Ipak ne
moţemo da prisiljavamo nekog pušača da prestane,
čak i ako to tajno ţeli, pre nego što to on odluči
lično i pre nego što bude spreman. Inače to samo
povećava njegovu ţelju da puši. Posle nekoliko
teških dana, učesnici u opkladi počinju da puše
krišom, sa još većim osećanjem frustriranosti i
zavisnosti.
2 Izgovor o zavisnosti jednih od drugih. Sa svakom
metodom zasnovanom na volji, pušač prolazi kroz
iskušenički period tokom kog čeka da nestane ţelja
za pušenjem. Ako ponovo počne da puši, doţiveće
to kao lični poraz. Ako je više ljudi preduzelo isto,
statistički je sigurno da će neko od njih, vrlo brzo,
pokleknuti. Drugi će onda imati izgovor koji su
čekali. To nije njihova greška, nego greška prvog
koji je poklekao. Oni bi mogli da izdrţe, ali je
sporazum raskinut. Istinu govoreći, veoma je
verovatno da mnogi već varaju, i čekaju samo da
najiskreniji prizna svoju grešku.
3 Osim toga, ako tako sklopite ugovor, vaša
inicijativa će biti manje podrţavana. S jedne strane,
u slučaju neuspeha, osećanje će biti podeljeno, to
jest praţnjenje, na osobu koja će prva popustiti.

154
Tako se lakše prepustimo. S druge strane, čin
prestanka pušenja nam daje izvanredan osećaj
uspeha: ako je to posledica lične volje, ohrabrivanje
vaših prijatelja i bliţnjih i vaših kolega moţe da
vam pomogne da predjete prepreku prvih, uvek
teških, dana. Ako svi pokušavu istovremeno, to
naprotiv banalizuje dogadjaj, i podrške su
raspodeljene na sve učesnike.

Jedna dosta raširana praksa sastoji se u tome

da se u igru uvede izvesna suma novca. Navedimo
primer pušača koji obeća izvesnu sumu novca svom
sinu ako ne uspe ili opkladu sa prijateljima. Sećam
se jednog televizijskog programa: neki policajac je
pričao da je uvukao novčanicu od 20 evra u paklicu
cigareta, i da je trebalo onda da zapali tu novčanicu
da bi mogao da popuši tu cigaretu. Taj sporazum
koji je zaključio sa samim sobom mu je omogućio
da izdrţi nekoliko dana, ali je na kraju ponovo
počeo da puši i zapalio je novčanicu.
Ne zavaravajte se više! 45 000 evra koje
prosečni pušač potroši na cigarete tokom svog
ţivota neće ga naterati da prestane da puši, ni šansa
od jedan prema četiri da preţivi, ni stalna ţrtva, ni
ropski ţivot i samoprezir. Nekoliko laţnih izgovora
ne doprinose tome ništa. Ne treba se na to
koncentrisati.
Kakvu korist ja imam od pušenja?
Apsolutno nikakvu. Zašto mi je potrebna cigareta?
Nije vam potrebna. Vi samo sami sebe
osudjujete.

155
 XXXII POGLAVLJE

DOISTA JE LAKO PRESTATI SA PUŠENJEM

Ovo poglavlje daje uputstva za prestanak

pušenja bez teškoća. Ako ih pratite doslovno, taj
poduhvat će vam izgledati relativno lako, a moţda
čak prijatno. Ali, setite se da je neophodno da se u
potpunosti poštuju moje preporuke.
Tako je izuzetno lako prestati. Postoje dve
stvari koje treba da uradite:

1 Donesite odluku da više nikada nećete pušiti.

2 Ne dangubite. Naprotiv, zabavljajte se.

Moţda se pitate da li je neophodno da čitate

ostatak knjige. Posle svega, mogao sam da završim
knjigu ovim poglavljem. Medjutim, vi biste pre ili
kasnije počeli da ţalite za cigaretom, što bi vas
dovelo pravo do neuspeha. To vam se uostalom već
mora biti dešavalo. Da bi uspeh bio zagarantovan,
neophodno je da se dobro pripremite za ono što će
biti posle cigarete i za zamke koje treba da
izbegnete.
Sva alhemija cigarete je vrlo vešta i opaka
zamka. Istinski problem nije hemijska, nego
psihološka zavisnost, što smatram pravim
ispiranjem mozga. Treba dakle, pre nego što
predjemo na delo, ispitati verovanja i zablude u vezi
sa cigaretom. Ako poznajete vašeg neprijatelja, ako

156
znate taktiku koju on koristi, moţete lako da ga
pobedite.
Mnogobrojni pokušaji da prestanem da
pušim, bacali su me nedeljama u totalnu depresiju.
Poslednji – pravi – mi je omogućio da predjem sa
sto na nula cigareta dnevno, bez ijednog minuta
patnje. Bilo je prijatno, čak i tokom perioda
odvikavanja, a ja nikada nisam osetio ni najmanji
nedostatak otad. Naprotiv, to je nešto najizuzetnije
što mi se desilo.
Vrlo dugo sam razmišljao zašto je to bilo
tako lako. Ne znajući prave razloge za to, bio sam
siguran da nikada više neću pušiti. Prethodni
pokušaji su se završavali neuspehom jer sam samo
pokušavao da prestanem da pušim, nadajući se da
će, ako mogu da preţivim dovoljno dugo bez
cigarete, ţelja na kraju nestati. A opet, moja
motivacija je uvek bila zaista prava. Svaki put sam
čekao da se nešto desi u meni. I pošto se ništa nije
dešavalo, što sam više na to mislio, sve sam više
ţeleo cigaretu, dok sam u stvari bio oslobodjen
fizičke zavisnosti.
Moj zadnji pokušaj bio je drugačiji. Kao i
mnogi drugi, dugo sam razmišljao o tom problemu.
Do tada sam se prilikom svakog neuspeha tešio
idejom da će biti lakše sledeći put, misleći čak da se
jednostavno radi o navici. Nikada mi ideja da ću
morati da nastavim da pušim do kraja ţivota nije
pala na pamet. Onoga dana kada se to desilo, sledila
mi se krv, nateravši me da zaista razmislim.

157
 Umesto da palim cigarete ne vodeći o tome
računa, počeo sam da analiziram svaki put šta
pritom osećam. To mi je brzo omogućilo da
potvrdim ono što sam već znao: ne uţivam u činu
pušenja i, iskreno, svaka mi je cigareta bila
neprijatna i čak odvratna.
Počeo sam takodje da posmatram nepušače;
uvek sam smatrao da su dosadni i nedruštveni.
Shvatio sam da su to, u stvari, uglavnom snaţni i
opušteni ljudi, kadri da se suoče sa stresom i
ţivotnim nedaćama i čak da bolje uţivaju u
društvenom ţivotu od pušača, pokazujući uostalom
više dinamičnosti od ovih poslednjih.
Odlučio sam i da pričam sa bivšim
pušačima. Misleći da su bili primorani da prestanu
da puše iz razloga vezanih za zdravlje ili novac, bio
sam ubedjen da još uvek tajno priţeljkuju cigaretu.
Kada sam im izloţio moje vidjenje stvari, neki su
mi odgovorili da imaju osećaj nedostatka, ali da je
on sve redji i da na to ne obraćaju paţnju. Ali velika
većina njih je odgovarala da ne osećaju nikakav
nedostatak i da se nikada nisu tako dobro osećali.
Ovi razgovori su takodje iskorenili još jedan
mit, u koji sam uvek verovao. Bio sam čvrsto
uveren da u meni postoji neka slabost koja me tera
da pušim. Oni su me naterali da sa zaprepašćenjem
otkrijem da je ta slabost noćna mora svih pušača.
Konačno sam došao do sledećeg zaključka: milioni
ljudi prestaju da puše i mogu da ţive potpuno
srećno bez pušenja. Pre nego što sam počeo da
pušim, duvan mi nije bio potreban, a sećam se da

158
sam morao teško da se pomučim da postanem
pušač: zašto bi mi sada cigarete bile potrebne?
Nikada nisam voleo da pušim. Mrzim taj prljavi
ritual i ne ţelim da ostanem čitavog ţivota rob te
odvratne biljke. Onda sam pomislio: “Alene, hteo ti
to ili ne, popušio si svoju zadnju cigaretu.”
Znao sam da, od tog trenutka, neću pipnuti
više ni jednu cigaretu. Nisam verovao da će to biti
lako, mogu čak da kaţem da sam očekivao da
prodjem kroz strašna iskušenja. Bio sam ubedjen da
sam potpisao mesece depresije i da ću provesti
ostatak ţivota pateći od povremenog osećanja
pomanjkanja. Naprotiv, to je od samog početka
izgledalo kao potpuna sreća.
Bilo mi je potrebno mnogo vremena da
razumem zašto mi je to bilo tako lako i zašto nisam
osećao one strašne muke pomanjkanja. Odgovor je
da one ne postoje. Sumnja i predubedjenja su jedini
odgovorni za simptome nedostatka. Velika istina je
da je vrlo lako prestati. Činjenica da u tome
moţete da nadjete neku teškoću proizilazi iz vaše
zabrinutosti koja se pretvara u opsesiju. Čak i kad
ste u vlasti nikotina, vi uspevate bez i najmanje
teškoće da se uzdrţite tokom dugih perioda. Tek
kad ţelite cigaretu, ali ne moţete da nadjete neku u
vašoj blizini, pojavljuje se patnja.
Prema tome, da biste učinili ovaj poduhvat
lakim, treba da budete apsolutno odlučni. Dobar
stav nije u tome da se nadate pobedi, nego da znate
da ste doneli nepovratnu odluku i da je to pobeda.
Nikada ne treba dovesti ovaj princip u pitanje.

159
Naprotiv, predjite na viši nivo i radujte se vašoj
odluci.
Ako moţete da budete sigurni u sebe od
početka, to će biti lako. Ali kako moţete da budete
u to sigurni, ne znajući da li će to biti lako ili ne? Da
biste u to postali sigurni, ostatak knjige će vam biti
koristan. Neophodno je, pre nego što počnete, da
dobro upoznate i shvatite više suštinskih momenata:

1 Budite sigurni da moţete da uspete. Vaš odnos sa

cigaretom nije ni u kom slučaju gori od odnosa
svakog drugog pušača. Vi sami i vi lično moţete da
se naterate da pušite.

2 Nema apsolutno ničeg da se napusti. Pozitivni

aspekti su, naprotiv, ogromni, na planu zdravlja,
poverenja u sebe... Dobri trenuci će biti bolji, a loši
podnošljiviji.

3 Utuvite dobro u glavu da “samo jedna

cigaretica”, ne postoji. Pušenje je istovremeno
narkomanska zavisnost i lančana reakcija.
Fiksirajući se na cigaretu, vi se kaţnjavate bez
razloga.

4 Jednostavno smatrajte da pušenje nije navika loša

po zdravlje, nego da je vezanost za drogu. Prihvatite
činjenicu da ste, svidjalo vam se to ili ne, zakaĉili
tu bolest. Nećete je naterati da nestane zabijajući
glavu u pesak. Setite se da ta bolest traje čitavog
ţivota i da moţe samo da se pogoršava. Jedini način

160
da se na to stavi tačka je da se prestane sa pušenjem,
a najbolji trenutak je sada.

5 Napravite razliku izmedju bolesti (to jest,

hemijske zavisnosti) i stanja duha da budete ili ne
budete pušač. Svaki pušač bi, kad bi imao
mogućnost da ponovo proţivi trenutak kada je
počeo da puši, ţeleo da ne padne u tu zavisnost. Vi
imate tu priliku danas. Ne radi se o tome da
predvidite da ćete ostaviti cigaretu. Kada budete
doneli konačnu odluku i popušite vašu zadnju
cigaretu, vi ćete već biti nepušač. Pušač je jadni
nasrećnik koji mora da ţivi uništavajući se
cigaretama. Nepušač na to nije primoran i oseća se
zbog toga mnogo bolje. Kad jednom donesete
odluku, vaš cij je, u stvari, postignut. Uţivajte u
pobedi odmah. Ţivot moţe biti divan, čak i ako
ostanete još uvek pod uticajem nikotina, uticajem
koji će izbledeti.

Ključ te lakoće je da budete sigurni da ćete

uspeti da se uzdrţite tokom čitavog perioda
odvikavanja, ili maksimalno tri nedelje. Ako ste se
za to dobro pripremili, to neće predstavljati nikakvu
teškoću.
U ovom stadijumu knjige, ako ste zaista
otvorili svoj um mojim razlozima, izvesno je da ste
već doneli odluku da prestanete. Trebalo bi čak da
od ovog trenutka budete nestrpljivi da počnete da
izbacujete otrov iz vašeg organizma.

161
 Ako vas, ipak, ideja da prestanete ne veseli,
to će biti iz jednog od sledećih razloga:

1 Nešto niste usvojili. Pročitajte ponovo pet

prethodnih tačaka i zapitajte se da li se slaţete. Ako
još uvek postoji neka sumnja, pročitajte
odgovarajuća poglavlja.

2 Bojite se neuspeha. Ne sekirajte se. Jednostavno

nastavite da čitate, uspeh je nesumnjiv. Zavisnost
od duvana je ogromna prevara. Pošto ste sada
svesni da se radi samo o igri nasamarivanja,
prestanite da se igrate i ta zamka vam neće više
predstaljati problem.

3 Slaţete se sa svim prethodno navedenim, a ipak

ste još uvek nesrećni. To je idiotski! Otvorite oči,
nešto izuzetno se upravo dešava. Vi ćete pobeći iz
tog pakla.

Ponavljajte stalno, pre nego što krenete u

poduhvat, da je čudesno biti nepušač. Odrţavajte to
stanje duha tokom perioda odvikavanja. Sledeća
poglavlja tretiraju specifične momente kako bi vam
omogućila da sačuvate to poverenje. Posle perioda
od dve ili tri nedelje, neće vam čak biti neophodno
da na to mislite. To će biti potpuno automatski i
jedina misterija koja će ostati da se razume je zašto
ste dozvolili da vas to poseduje tako dugo. Ipak,
moram da naglasim vrlo vaţne rizike:

162
1 Sačekajte da pročitate knjigu do kraja (i da je
dobro usvojite) da predjete na delo.

2 Više puta sam pominjao period odvikavanja.

Treba ipak izbeći dva nesporazuma. Pre svega,
mogli biste nesvesno da poverujete da ste osudjeni
na tri nedelje patnje. To nije tačno. Zatim,
izbegavajte da padnete u novu zamku, misleći da je
dovoljno da se ne puši tri nedelje da se bude
konačno oslobodjen. Ništa se neće desiti posle treće
nedelje. Nećete iznenada ući u koţu nepušača. Ne
postoji specijalno nepušačko osećanje (čak i ako
činjenica da više ne pušite donosi oslobadjanje).
Svakako znajte da, ako vam je mnogo teško tokom
te tri nedelje, sigurno neće biti tako posle toga.
Morate apsolutno da počnete sa idejom da više
nećete da pušite i da je to divno. Onda će, posle
nekoliko nedelja, svako iskušenje nestati. Ali ako
mislite: “Samo ako uspem da izdrţim tri nedelje,
onda ću pobediti”, sigurno je da će se vaša ţelja za
cigaretama samo povećavati.

163
 XXXIII POGLAVLJE

PERIOD ODVIKAVANJA

Moţda ćete ponekad, tokom tri nedelje posle

vaše zadnje cigarete, imati krizu pomanjkanja.
Simptomi koje ćete primetiti onda mogu biti
svrstani u dve kategorije:

1 Krize pomanjkanja nikotina, ono osećanje

praznine i neraspoloţenja slično gladi (lako
čupkanje u stomaku) koje pušači povezuju sa jakom
ţeljom da urade nešto sa svojim rukama.

2 Psihološki katalizator kakav su neki dogadjaji kao

što je razgovor telefonom, kraj ručka, itd.

Neuspeh ljudi koji su pokušali da prestanu

samo oslanjajući se na volju (klasična metoda)
potiče od odsustva razumevnja i razdvajanja ove
dve različite pojave, fizičke i psihičke zavisnosti.
Ova vrsta zabune objašnjava i to što mnogi ponovo
počnu da puše čak i posle vrlo dugog peirioda
apstiniranja, kada su se već odavno oslobodili
zavisnosti od nikotina.
Simptomi pomanjkanja koje uzrokoje
nikotin su praktično neprimetni. Ne treba im ipak
potceniti moć. Ako se uzdrţavamo od jela vrlo
dugo, desi se da osetimo pečenje u stomaku. Radi se
u stvari više o svrabu i krčanju creva nego o
istinskom bolu. Ipak, znamo koliko nas glad brzo

164
učini nervoznim i razdraţljivim. Postoji ipak jedna
bitna razlika: naše telo ima potrebu da za hranom,
ali nema nikakvu potrebu za nikotinom. Sa dobrim
stanjem duha, brzo se uspe da se savladaju ti
simptomi.
Čak i ako pušač pokuša sa nekom metodom
zasnovanom na volji, posle nekoliko dana
uzdrţavanja, njegova glad za nikotinom brzo
izvetri. Drugi činilac pravi probleme. Pušač je, u
stvari, stekao naviku da ublaţava svoju potrebu za
nikotinom tokom nekih posebnih dogadjaja.
Povezivanjem, na primer čašice i cigarete, došao je
dotle da misli da mu je cigareta neophodna u takvim
prilikama. Jedan primer će omogućiti da se to bolje
shvati.
Već više godina imate auto, čija se ručica za
ţmigavac nalazi sa leve strane volana. Kupite novi
u kojem je ta ista ručica sa desne strane. Iako znate
za tu razliku, vi nekoliko nedelja, sistematski
uključujete brisače pre nego što skrenete.
Naše ponašanje kada prestanemo da pušimo
je slično. Prvih dana apstinencije, mehanizam će se
pokazati u izvesnim trenucima. Vi ćete onda
pomisliti: “Ţelim cigaretu”. Ako poveţete taj
mehanizam sa korenom, nestaće brzo. Klasična
metoda, koja ubedjuje pušača da prinosi veliku
ţrtvu, navodi ga da se muči zbog cigarete. Dok čeka
da ta ţelja nestane, njegova upornost samo
učvršćuje zavisnost.
Najčešći katalizator je ručak, naročito onaj
sa prijateljima, u restoranu. Bivši pušač je već

165
nesrećan što nema cigaretu. Oseća se još
frustriranije kada neki od njegovih prijatelja upali
jednu, a on ima utisak da nije toliko uţivao u ručku
koliko bi hteo. Njegovo povezivanje cigarete sa
ručkom i društvenom prilikom čine da pati tri puta
više i, istovremeno, povećava njegovu psihološku
zavisnost. Ako iskušava volju dovoljno dugo, na
kraju će prihvatiti svoj usud i nastaviti sa
normalnim ţivotom. Medjutim, ispiranje mozga nije
potpuno izbrisano i moţemo videti ljude koji,
godinama pošto su prestali da puše (primorani),
prilikom nekih velikih proslava, još uvek crkavaju
od ţelje da popuše jednu. Pušač je ţrtva zablude
koju je sam stvorio, a nema nikakvog razloga,
apsolutno nikakvog, da se tako muči.
Sa mojom metodom, većina neuspeha (jer ih
ima) je posledica odgovora na neki okidač. Bivši
pušač je sklon da cigaretu smatra za neku vrstu
placeba, kao neku jednostavnu tabletu, koja sadrţi
samo šećer. On misli: “Cigareta mi ne radi ništa,
ali ako odlučim da ona ima moć, ona onda moţe da
mi pomogne kad imam potrebu za nekim
stimulansom.”
Tableta sa šećerom, u kojoj nema ničeg
magičnog, moţe da se pokaţe kao moćna
psihološka pomoć za olakšanje istinskih simtoma.
Ona dakle moţe da bude korisna. To nije slučaj sa
cigaretom. Ona stvara simptome da olakšava, a na
kraju, na duţe staze, ne moţe u potpunosti da
olakša. Ova tableta je droga i, setimo se još, ubica
broj jedan našeg društva.

166
 Biće vam moţda lakše da razumete ovo
dejstvo na primeru. Uzmite slučaj neke ţene
(nepušača) koja gubi svog muţa. Potpuno je
uobičajeno da čujemo kako joj prijatelj (pušač)
kaţe, sa najboljim namerama: “Uzmi cigaretu, to će
ti pomoći da se smiriš.”
Prihvaćena cigareta neće imati nikakvo
olakšavajuće dejstvo jer ta ţena, budući da nije
zavisna od nikotina, nema samim tim nikakav
nedostatak da olakša. U najboljem slučaju, to će
imati psihološki efekat privremenog podizanja
raspoloţenja. Čim ugasi cigaretu, situacija će u
svakom pogledu ostati tragična kao i pre toga.
Moţda čak i gora, budući da ta ţena rizikuje da
razvije naviku – čak neznatnu – na cigaretu, koja će
je zatim naterati da puši i druge. Jedini efekat koji
moţe da se pripiše toj cigareti je efekat laganog
podizanja raspoloţenja, kao od čaše skoča ili, bolje,
nekoliko ohrabrujućih reči. Mnogi nepušači ili bivši
pušači su se uhvatili u zamku cigarete u takvim
okolnostima.
Od suštinskog je značaja da se kontroliše od
samog početka dejstvo ispiranja mozga. Ovo mora
da bude jasno: vi nemate potrebu za cigaretom i,
nastavljajući da je smatrate podrškom ili
stimulansom, samo se mučite. Za to nema nikakvih
razloga. Cigarete ne stvaraju snaţne trenutke, one ih
uništavaju. Setite se, posebno tokom obroka, da
pušači ne puše zato što misle da je to prijatno, nego
zato što ne mogu drugačije. To su narkomani. Oni
ne mogu da ţive srećno bez svoje doze nikotina.

167
 Napustite koncept o cigareti kao o
zadovoljstvu. Mnogi pušači misle: “Kad bi samo
postojala neka bezopasna cigareta !” Postoji! Svaki
pušač koji proba cigarete od eukaliptusa brzo
odustaje, jer se radi o gubljenju vremena. U suštini,
pušiti cigarete od trave je potpuno glupo. Ali kakva
je razlika izmedju pušenja cigarete od trave i prave
cigarete? Nikotin. Ne pričajte da cigarete imaju
bolji ukus, znate dobro da to nije tačno. Nikada
nismo videli nekog redovnog pušača cigareta od
eukaliptusa, a to bi tebalo da bude potpuno isto za
sve cigarete. Problem je što nikotin koji se nalazi u
duvanu uvodi činilac zavisnosti koji vas sprečava
da budete razumni. Neka bude jasno u vašem umu
da se jedini pravi razlog zbog kog pušite nalazi u
potrebi za nikotinom. Kada se budete oslobodili te
potrebe za nikotinom, nećete više imati razloga da
stavite cigaretu u usta nego u uvo.
Bilo da muke izaziva fizički nedostatak
nikotina (osećanje praznine) ili psihološki okidač,
potrebno je da ih prihvatite. Fizički bol je praktično
beznačajan i, sa dobrim stanjem duha, to nije više
problem. Ne sekirajte se, dakle zbog nedostatka.
Osećanje samo po sebi nije loše. Pravi problemi su
povezivanje tog osećanja sa ţeljom za cigaretom i
osećanjem da smo nešto propustili.
Umesto da se prepustite osećenju ţaljenja,
pomislite: “Znam šta je to. To su simptomi
nedostatka nikotina, to je ono zbog čega pate pušači
celog svog ţivota i što ih nagoni da nastave da
puše. Nepušači ne znaju za te muke. To je samo još

168
jedan krug te droge. Divno, ona upravo napušta
moje telo.”
Drukčije rečeno, vi ćete pretrpeti, tokom
sledeće tri nedelje, laku trumu; ali, za te tri nedelje i
za ostatak vašeg ţivota, nešto izuzetno će se
odigrati. Vi ćete se osloboditi te zastrašujuće
bolesti. Ta ogromna pobeda će biti više nego
nagrada za neznatnu traumu: ona će vas sigurno
dovesti do toga da pomislite da su simptomi
nedostatka relativno prijatni. Oni će postati razlog
da se radujete.
Prihvatite taj proces kao igru u kojoj je malo
čudovište neka vrsta parazita u vašem stomaku.
Izgladnećete ga za nekoliko nedelja i ono će
pokušati da vas natera da zapalite cigaretu da
preţivi.
Pazite se, jer, u nekim trenucima, ono će
pokušati da vas učini nesrećnim, ponekad čak u
trenutku kada nećete biti spremni za odbranu. Neko
će vam moţda ponuditi cigaretu kad ste, na
momenat, zaboravili da ste prestali da pušite.
Imaćete lagan osećaj frustracije setivši se toga.
Budite spremni unapred da se suprotstavite takvim
situacijama. Kakvo god da je iskušenje, budite
sigurni da je delo čudovišta koje stanuje u vašem
stomaku. Svaki put kada mu odolite, vi dobijete
jednu bitku koja je mogla da bude smronosna za
vas.
U svakom slučaju, ne pokušavajte da
zaboravite cigaretu. To je ponašanje koje tera
(bivše) pušače prema depresiji. Oni pokušavaju da

169
preţive svaki dan sa nadom da će je na kraju
zaboraviti. Isto je i sa nesanicom: što se više oko
toga brinete, manje uspevate da spavate.
Svakako nećete uspeti da zaboravite. Prvih
dana, malo čudovište će vas neprestano na to
podsećati, a vi nećete moći ništa da uradite. Sve dok
postoje pušači i reklame za cigarete, vi nećete moći
da zaboravite.
Činjenica je da nema nikakvog razloga da se
zaboravlja. Nema ničeg lošeg u tome što vam se
dešava, naprotiv: to je čudesno! Čak i ako na to
pomislite sto puta dnevno, uţivajte u svakom
trenutku. Setite se kako je veliĉanstveno biti
ponovo slobodan, ne gušiti se više.
Na taj način ćete videti da simptomi
nedostatka postaju trenuci zadovoljstva i bićete
iznenadjeni brzinom kojom će vam cigareta izaći iz
uma.
Šta god da radite, ne sumnjajte u
zasnovanost vaše odluke. Ako se sumnja uvuče u
vas, počećete da se ţalite i postajaće sve gore.
Koristite takve prilike kao dodatnu motivaciju. Ako
ste neraspoloţeni, setite se da cigareta samo
pogoršava stvari. Ako vam prijatelj nudi cigaretu,
odgovorite da ste ponosni što više nemate potrebu
za njom. To će ga povrediti, ali će mu i pomoći da
se pripremi da prestane da puši.
Setite se, u eventualnim teškim trenucima,
da ste imali moćne razloge da prestanete. Setite se
čega će vas koštati cigareta koju biste mogli da
priuštite sebi, rizika da više iz toga ne izadjete. A

170
iznad svega, setite se da je to samo prolazno
osećanje i da je svaki trenutak jedan korak više
prema vašem cilju.
Neki pušači misle da će morati da provedu
ostatak ţivota u suzbijanju psiholoških okidača.
Drugim rečima, oni veruju da će provesti ţivot
ubedjujući sebe psihološkim lukavstvima da nemaju
ţelju za cigaretom. Nije tako. Setite se da optimista
vidi polu-punu bocu, dok je pesimista vidi polu-
praznu. U slučaju cigarete, boca je prazna, a pušač
je vidi punu. On je bio podvrgnut ispiranju mozga,
on je uslovljen. Ako počnete da govorite sebi da
nemate potrebu da pušite, vi nećete čak imati
potrebu da to ponavljate, jer slatka istina je... da vi
nemate nikakav razlog da pušite. To je poslednja
stvar koju treba učiniti. Budite sigurni da se nikada
više nećete dati.

171
 XXXIV POGLAVLJE

SAMO MALI “DIM”

Taj čuveni dim je prouzrokovao poraz

dobrog broja pušača. Oni herojski izdrţe udar
nekoliko dana, a zatim priušte sebi jedan ili dva
dima da prevazidju muku. Oni ne shvataju razorni
efekat koji to ima na njihov moral.
Za mnoge, taj dim čak nema ni dobar ukus,
učvršćujući na taj način pušača u ideji da nema više
potrebu da puši. U stvar, efekat je potpuno obrnut.
Pre svega, utuvite dobro u glavu da cigareta
nikada nije bila prijatna, nije prijatnija ni sada
kad ne pušite. Ne pušite iz zadovoljstva. Da je tako,
podsećam vas, da biste prestali čim ste popušili
prvu cigaretu.
Jedini razlog koji objašnjava što ste pušili je
neophodnost da se hrani malo čudovište gladno
nikotina. Pomislite malo na ovo: ono je
izgladnjivano nekoliko dana. Nesretan dim je
trebalo da za njega bude izuzetno olakšanje. Vaš
mozak nesvesno registruje dolazak potpuno sveţeg
nikotina i sva vaša vredna priprema će biti
potkopana.Uskoro će se iz dubine podići glasić, koji
kaţe, uprkos svakoj logici: “One su tako dragocene,
hoću još jednu!”
Taj mali dim ima dva štetna efekta:

1 Omogućuje malom čudovištu da preţivi.

172
2 Još gore, on osnaţuje veliko čudovište
(psihološku zavisnost). Ako ste uzeli jednnu,
sledeća će doći još lakše.

Setite se: dovoljna je samo jedna cigareta da

ponovo počnete da pušite.

173
 XXXV POGLAVLJE

DA LI ĆE MENI BITI TEŢE?

Kombinacije činilaca koji odredjuju stepen

lakoće sa kojom svaki pušač prestaje da puši su
bezbrojne. Očigledno je da karakter svakog,
njegovo porodično, profesionalno okruţenje i sve
lične osobenosti ulaze u igru.
Neka zanimanja su nepovoljnija od drugih,
ali, počev od trenutka kada je psihološka zavisnost
eliminisana, uticaj pušačevog okruţenja je od malog
značaja. Nekoliko primera mogu da vam budu
korisni.
Prestanak pušenja se pokazao posebno
teškim za članove medicinskih sredina. Moglo bi se
misliti suprotno, jer oni bolje od bilo koga znaju
dramatične efekte duvana na zdravlje i svakodnevno
vide njihove tuţne posledice. Ali, iako im njihovo
okruţenje pruţa čvrste razloge da prestanu, ono im
ipak ne olakšava taj čin. A evo razloga:

1 Stalna svest o rizicima kojima smo izloţeni,

stvara strah, a strah je jedna od situacija u kojima
imamo potrebu da olakšamo simptome nedostatka.

2 Posao doktora je izuzetno stresan i, obično, on ne

moţe da umanji višak stresa (zbog nedostatka
nikotina) dok se bavi poslom.

174
3 Doţivljava dodatni stres jer krivi samog sebe;
oseća da bi trebalo da dâ primer. To vrši još veći
pritisak na njega i uvećava osećaj frustracije.

Za vreme zasluţenih pauza, kada je

profesionalni stres trenutno odstranjen, on priušti
sebi jednu cigaretu. Ona postaje izuzetna jer joj
pušač pogrešno pripisuje sav blagotvoran efekat
pauze. Ovaj zaključak se očigledno odnosi na sve
vrste situacija kada je pušač primoran da se
uzdrţava dosta dugo. Ako pokuša da prestane,
pušač je nesrećan jer oseća da se lišava nečega. On
ne uţiva u potpunosti u pauzi i šolji čaja ili kafe
koja je prati. Zbog povezivanja (u stvari, brkanja)
zadovoljstva koje donosi pauza i olakšanja
nedostatka, cigareta izgleda kao univerzalni
dobročinitelj. Zauzvrat, ako - dopuštam sebi da vam
objasnim - odbijete da postupite kao uslovljeni
pušač i prestanete da mislite na cigaretu kao
predmet poţude, videćete da se uvek moţe uţivati u
takvom trenutku, čak i ako telo traţi svoju dozu
nikotina.
Dosada predstavlja drugu delikatnu
situaciju, posebno ako se smenjuje sa periodima
stresa. Tipični primeri su šoferi ili “domaćice” sa
sitnom decom. Njihov posao, onoliko stresan koliko
ponekad moţe da bude, je ipak često monoton. Ti
monotoni periodi im pruţaju, ako pokušavaju da
prestanu sa pušenjem, priliku da ţale za cigaretom,
što povećava njihovo osećanje depresije.

175
 Još jednom, moţe da se svrši sa tim
problemom vrlo lako, pristupajući mu sa
odgovarajućim stanjem duha. Ne sekirajte se ako
vam, neprestano, izgleda da vas sve podseća da ne
pušite više. Koristite slične situacije da se radujete
zbog činjenice što ste se oslobodili djavolskog
čudovišta. Ako pristupite stvarima na pozitivan
način, ovi simptomi nedostatka moći će da postanu
prijatni trenuci.
Setite se, ma koliko da imate godina, ma kog
da ste pola, ma kakvo da vam je društveno i
profesionalno okruţenje : vi ćete prestati da pušite
sa velikom lakoćom, ako pratite moja uputstva.

176
 XXXVI POGLAVLJE

GLAVNI UZROCI NEUSPEHA

Neuspesi imaju dva suštinska uzroka. Prvi je

uticaj drugih pušača. Upaliće cigaretu pred vama u
nekom trenutku kada ćete biti posebno ranjivi, na
primer u nekoj društvenoj prilici (u restoranu, baru,
na izlasku sa koncerta…). Već sam nadugačko
tretirao tu temu. Ovakva vrsta situacija treba da
bude za vas prilika da se setite da je ideja o samo
jednoj cigareti utopija. Radujte se, jer ste prekinuli
začarani krug. Setite se da vam pušač, sa cigaretom
u ustima, zavidi što ne pušite. Verujte mi, njemu je
potrebno vaše saţaljenje.
Drugi najrasprostranjeniji uzrok je loš dan.
Treba da vam bude potpuno jasno pre nego što
počnete, ima loših dana za svakog, pušača ili ne. Ne
moţemo imati dane sa ako nema dana bez. A
cigarete ništa ne sredjuje. Problem je što, kad pušač
ima loš dan, on ţeli cigaretu i tako dramatizuje svoj
slučaj. Nepušač je bolje opremljen, fizički i
mentalno, da se suoči sa takvim situacijama.
Ako se vaš loš dan padne u vreme
odvikavanja, izdrţite ! Setite se da ste imali loše
dane i kad ste pušili (inače nikada ne biste odlučili
da prestanete). Umesto da gundjate, pomislite na
nešto kao : “Danas nije strašno, ali cigareta ništa
neće srediti. Sigurno će biti bolje sutra ! Makar
imam izvanrednu sreću : konačno sam prestao da
pušim”.

177
 Pušači moraju da zatvore oči na loše strane
duvana. Ako kašlju, to nikada nije zbog cigarete:
oni su stalno prehladjeni. Ako im se pokvari auto na
nekom zabitom mestu, oni pale cigaretu. Čim se
odreknemo pušenja, nastojimo da optuţimo
činjenicu što smo prestali za sva zla ovog sveta.
Sada ćete, kad vam se pokvari auto, misliti: “U
ovakvom trenutku, upalio bih cigaretu!” Tako je, ali
zaboravljate da ona ne bi rešila problem ; vi se samo
kaţnjavate mučeći sebe zbog varljive poštapalice.
Stvarate nemoguću situaciju. Ţalite što nemate
cigaretu pri ruci, a znate da biste se još više
oneraspoloţili da popušite jednu. Znate da ste,
odlučivši da prestante da pušite, napravili dobar
izbor : ne kaţnjavajte se sumnjajući u vašu odluku.
Setite se, pozitivan mentalni pristup je
glavni adut, uvek.

178
 XXXVII POGLAVLJE

ZAMENE

Postoje, za prevazilaţenje odsustva

cigarete, razne zamene, kao što su ţvakaće gume,
bonbone, cigarete bez duvana i neke tablete... Ne
uzimajte nijednu! One čine vaš zadatak teţim. Ako
osetite ţelju za cigaretom, ti privremeni olakšavači
samo će produţiti muku i učiniti je
nepodnošljivijom. Pribeći zameni, to znači priznati
da imate potrebu da pušite ili da popunite prazninu.
Popuštajući toj uceni, samo ćete produţiti simptome
pomanjkanja i mučenje. Te zamene ni u kom
slučaju ne olakšavaju. Nikotin je vama potreban i
ništa drugo. Rezultat će biti da ćete nastaviti da
mislite na cigaretu. Setite se ovoga:

1 Ne postoji zamena za nikotin.

2 Nikotin vam nije potreban. To nije hrana, nego

otrov. Kada osetite ţiganje u stomaku koje vam
kaţe da vam je potrebna cigareta, setite se da te
muke izaziva sam pušač. Mislite o tim pojavama
kao o još jednom djavolskom pokušaju droge. One
najavljuju skorašnju smrt čudovišta.

3 Setite se da cigarete stvaraju nedostatak i da one

ništa ne popunjavaju. Što pre razjasnite vašem
mozgu da nema nikakvog razloga za pušenjem, ni
za zamenom za cigarete, pre ćete biti slobodni.

179
 Neke zamene sadrţe nikotin. Njih treba
naročito izbegavati. Zagovornici upotrebe ovog tipa
zamene objašnjavaju da će vam to pomoći da
izgubite naviku pušenja cigarete bez patnje od
simtoma nedostatka. Ovaj princip, u praksi, čak čini
stvari još teţim. Mehanizam cigarete počiva na
olakšavanju simtoma nedostatka. Nikotin vam ništa
ne donosi. On samo popunjava nedostatak koji
izaziva. Fizičke pojave vezane za taj nedostatak su
tako neznatne da moţemo vrlo lako da izdrţimo da
ih ne zadovoljimo. Suštinski problem sa cigaretom
je, kao što sam često ponavljao, mentalna zavisnost,
koju smatram za pravu uslovljenost. Te ţvakaće
gume ili druge zamene sa nikotinom samo
produţuju hemijsku, pa samim tim i psihološku
zavisnost.
Mnogi bivši pušači postaju zavisni od tih
ţvakaćih guma. Često, istovremeno nastavljaju da
puše.
Ne verujte nikako da nećete postati zavisni
od tih ţvakaćih guma samo zato što su groznog
ukusa; bolje se setite kako je bilo sa cigaretom, čak
i pre nego što ste počeli tako što ste uzeli jednu.
Sve ostale zamene imaju potpuno isti efekat.
Zainteresujmo se sada za ubedjenje koje se sastoji u
pomisli: “Ne mogu više da pušim, uzeću onda jednu
bonbonu da mi mine ţelja.” Ovde se više ne radi o
zameni koja sadţi nikotin, nego o drugim
privremeniom olakšavačima, onoma koji izgledaju
bezazleno. Razlika izmedju osećaja praznine koji

180
stvara nedostatak nikotina i gladi je izuzetno mala.
Medjutim, ono što leči jedan, ne moţe da zadovolji
drugi. Nećete prejedanjem slatkiša zaboraviti
cigaretu.
Glavna opasnost od zamena je u tome što
one produţuju psihološku zavisnost koja je istinski
problem. Treba li vam zamena za grip, kada se
završi? Misleći da vam je nešto potrebno da
zamenite cigaretu, vi prećutno priznajete da se
ţrtvujete. Neraspoloţenje svojstveno klasičnim
metodama je prouzrokovano činjenicom da pušač
misli da se ţrtvuje. Zamenama ćete samo zameniti
jedan problem drugim. Preţderavajući slatkiše,
udebljaćete se i postati nesrećni, to je sve: za veoma
kratko vreme, vratićete se cigareti.
Setite se, nisu vam potrebne zamene. Te
muke su čin iracionalne ţelje za otrovom. One će
brzo nestati. Neka vam to sluţi kao podrška u
danima koji dolaze. Uţivajte u svom oslobadjanju:
vaše telo će se konačno osloboditi otrova, a vaš duh
tog ropstva i zavisnosti.
Ne brinite ako, pošto ste opet dobili apetit,
jedete malo više nego obično, i dobijete jedno ili
dva kila sledećih dana. Kada doţivite trenutak
otkrovenja koji opisujem kasnije, imaćete dovoljno
poverenja u sebe da rešite taj problem, ako on to
jeste. Izbegavajte, medjutim, da grickate izmedju
obroka. Inače, samo ćete zameniti problem cigarete
problemom teţine, rizikujući da ne ostvarite dobro
delo - da pobedite cigaretu.

181
 XXXVIII POGLAVLJE

DA LI ĆU MORATI DA IZBEGAVAM
ISKUŠENJA?

Do sada sam davao kategorične savete koje

traţim da shvatite više kao naredbe nego kao proste
sugestije. Razlozi za moju isključivost su, pre
svega, što su moji argumenti praktični i razumni, a
zatim, jer su potkrepljeni proučavanjem hiljada
slučajeva.
Što se tiče pitanja da li treba da izbegavate
svako iskušenje tokom perioda odvikavanja, ţao mi
je što ne mogu da budem tako izričit. Svakom
prepuštam da sam donese sopstvenu odluku, a ipak
ću uraditi nešto što smatram da je korisna sugestija
da vam pomogne da je donesete.

Ponavljam da nas strah tera da pušimo

čitavog ţivota. Taj strah se manifestuje na dva
različita načina:

1 “Kako ću moći da preţivim bez cigareta?”

Taj strah ilustruje osećanje panike pušača koji,
kasno uveče, shvate da će ostati bez cigareta. Ovaj
strah se ne moţe pripisati fizičkoj potrebi za
nikotinom, nego psihološkoj zavisnosti – pomisao
da ne moţemo da ţivimo bez cigarete. On dostiţe
svoj vrhunac kada pušimo poslednju cigaretu iz
paklice, dok su simptomi fizičkog nedostatka na
najniţem nivou.

182
 To je strah od nepoznatog, ista zebnja koju
ljudi imaju kada skoče po prvi put sa skakaonice u
vodu. Imamo utisak da smo na pet metara visine, a
da nema dovoljno vode. Potrebna je hrabrost, na
početku, a ubedjeni smo da ćemo se povrediti.
Podsticaj je najteţi trenutak, ali, ako pronadjete
hrabrosti da se odbacite, ostatak će slediti bez
teškoće.
To objašnjava zašto mnogobrojni pušači,
iako naoruţani snaţnom voljom u drugim
okolnostima, nisu čak nikada pokušali da prestanu
da puše, ili ako pokušaju, izdrţe samo nekoliko sati.
Često se moţe videti da, kada pušač donese odluku
da prestane da puši, on puši sledeću cigaretu veoma
uţurbano. Odluka izaziva paniku. Ovde se radi o
jednoj od posebnih okolnosti u kojoj mozak šalje
poruku: “Ја hoću cigaretu.” Medjutim, vi na nju
nemate prava. Frustracija vas čini još stresiranijim,
a okidač se ponavlja dok na kraju osigurač ne iskoči
i dok konačno ne upalite cigaretu.
Ne brinite, ova panika je samo psihološka.
To je strah od neuspeha. Istina je da vam, u vlasti
nikotina, nedostaje lucidnost u vezi sa cigaretom.
Ne paničite, verujte mi i odbacite se.

2 Druga faza ovog straha je dugoročnija. Bojite se

da neke situacije u budućnosti neće biti tako prijatne
bez cigarete ili ste ubedjeni da bivši pušač oseća
teške posledice tog nedostatka. Ni zbog ovoga se
nemojte brinuti. Ako uspete da se odbacite,
otkrićete da je to prava opijenost.

183
Sam izazov se pojavljuje, u praksi u dva glavna
vida:

1 “Čuvaću cigarete pri ruci, osećaću se bolje kad

znam da su tu.”
Postotak neuspeha medju onima koji
zastupaju takav stav je viši nego kod drugih. U
suštini, trenutku krize, tokom perioda odvikavanja,
lako je zapaliti dostupnu cigaretu. Dok je, ako treba
da sidjete da idete da ih kupite, verovatnije da
nećete učiniti taj korak; a, najčešće ćete, za vreme
dok nadjete cigarete, sigurno promeniti mišljenje,
jer teskobe kratko traju.
Ja, u stvari, verujem da je glavni razlog koji
natera pušače da dodju u takvu situaciju taj što još
uvek nisu ubedjeni da ţele da prestanu. Setite se da
su dva osnovna ključa uspeha:
- uverenje da ţelimo da prestanemo.
- Pozitivno stanje duha: “Izuzetno je što ne
moram da pušim.”
Zašto su vam dodjavola cigarete potrebne?
Ako još uvek osećate potrebu da imate cigarete pri
sebi, predlaţem vam da najpre ponovo pročitate
knjigu. To znači da niste u potpunosti primili moju
poruku.

2 “Da li ću morati da izbegavam stresne situacije

izlaske u društvo tokom perioda odvikavanje?”

184
 Preporučujem vam da izbegavate stresne
dogadjaje, jer nije vam ni od kakve koristi da sebi
stvarate beskorisni dodatni pritisak.
A kad su društveni dogadjaji u pitanju,
naprotiv, ne oklevajte da izlazite. Vama cigarete
nisu potrebne, čak i ako ste još uvek pod uticajem
nikotina. Izadjite, radujte se što više ne pušite. To će
vam brzo dokazati da je ţivot još bolji bez cigareta
– mislite na to kakav će tek biti kada malo čudovište
definitivno nestane iz vašeg tela.

185
 XXXIX POGLAVLJE

TRENUTAK OTKROVENJA

Trenutak otkrovenja dolazi obično posle

otprilike tri nedelje pošto smo prestali da pušimo.
Taj trenutak, kada nam sve izgleda jasnije,
odgovara konačnom nestanku ispiranja mozga.
Umesto da govorite sebi da vam više nije potrebno
da pušite, vi odjednom shvatite da je poslednji klin
izbijen i da moţete da uţivate u ostatku ţivota
nemajući više nikada potrebu za cigaretom. To je
takodje i trenutak kada ćete početi da osećate
saţaljenje prema pušačima.
Ako se ne koristi moja metoda, nego neka
koja je zasnovana samo na volji, nikada nećete
doţiveti jedno takvo otkrovenje, jer čak i ako smo
srećni što više ne pušimo, nastavljamo da ţivimo
misleći da smo nešto ţrtvovali.
Što ste više pušili, to će vam taj trenutak
izgledati divnije. Što se mene tiče, smatram da je to
otkrovenje bilo najbolji trenutak mog ipak vrlo
srećnog ţivota. Nijedan drugi dogadjaj mi nije
doneo tako snaţno zadovoljstvo i mir. Ta radost što
više ne moram da pušim, nikada se ne gasi. Otad,
ako sam neraspoloţen i kada imam potrebu za
nečim što bi mi podiglo raspoloţenje, dovoljno mi
je da pomislim da više nisam zavisnik od te gadosti.
Polovina ljudi koji mi se javljaju pošto su prestali
da puše mi kaţe potpuno iso, da je to bio najdivniji

186
trenutak u njihovom ţivotu. Prevazilazi svaku
radost!
Pet godina koje su prošle od prvog
objavljivanja moje knjige i iskustvo sa mojih
konsultacija, pokazali su mi da se taj trenutak
otkrovenja dešava, u stvari, vrlo često posle samo
nekoliko dana.
U mom slučaju, to se desilo baš pre nego što
sam ugasio moju poslednju cigaretu. Tokom
individualnih konsultacija, pušači mi često kaţu,
čak pre nego što dodjem do te teme, našto kao:
“Alene, nije potrebno da kaţeš ništa više, meni je to
veoma jasno, znam da nikada više neću pušiti.” Na
grupnim seansama, čak sam naučio da otkrijem tu
pojavu na osnovu ponašanja pacijenata. Iz pisama
koja dobijam, znam takodje da se to često dešava
onima koji čitaju moju knjigu.
U idealnim okolnostima bi, ako pratite sva
moja uputstva i ako u potpunosti razumete njihovu
psihologiju, to trebalo da vam se desi sada.
Danas kaţem, za vreme konsultacija, da je
dovoljno pet dana, uglavnom, da primetni fizički
simptomi nedostatka iščeznu, a oko tri nedelje da
bivši pušač bude potpuno oslobodjen. Na neki
način, oklevam da dam takve direktive, jer one
predstavljaju opasnost. Prva bi bila da pušači
poveruju da će se mučiti otprilike tri nedelje. Druga
bi bila da bivši pušač zbog njih pomisli: “Ako
uspem da izdrţim tih nekoliko dana, moći ću da
računam na taj trenutak otkrovenja da mi pomogne
da nastavim.” Medjutim, moguće je da bivši pušač

187
vrlo prijatno ţivi tri nedelje, a onda jednog od onih
poraţavajućih dana koji se dešavaju bilo kome od
nas, pušaču ili ne, desi se neki katastrofalan
dogadjaj koji uostalom nema nikakve veze sa
cigaretom. Bivši pušač, koji je očekivao otkrovenje,
morao bi naprotiv da padne u strašnu depresiju koja
moţe nepopravljivo da slomi njegovo poverenje.
S druge strane, ako ne dam nikakvu
indikaciju, bivši pušač moţe da provede ostatak
ţivota znajući da mu se ništa specijalno neće desiti:
to je uostalom slučaj svih onih koji prestaju pomoću
klasične metode.
Bio sam, na trenutak, u iskušenju da kaţem
da otkrovenje stiţe odmah. Ali, onda bi, čitaoci za
koje to nije slučaj, mogli da izgube poverenje i da iz
toga zaključe da to ne funkcioniše u njihovom
slučaju.
Ljudi me često pitaju kakav je značaj tih pet
dana ili tri nedelje. Da li su to periodi koje sam
izvukao pravo iz šašira? Oni ne treba, naravno, da
se uzimaju zdravo za gotovo, ali oni odraţavaju
petogodišnju akumulaciju svedočanstava u vezi sa
tom temom. Period od pet dana odgovara
prosečnom utvrdjenom vremenu koje je potrebno da
cigareta ne okupira stalno pušačeve misli. Mnogi
osećaju trenutak otkrovenja otprilike tada. Ono što
se obično dešava je da, preţivljavajući jedno od
onih večeri ili jednu od onih posebno stresnih
situacija, vi odjednom otkrijete da, ne samo da iz
njih izlazite, nego da vam je cigareta čak izašla iz

188
misli. Od tog trenutka, vi stupate u krstaški reţim i
znate da ste najzad slobodni.
Zapazio sam, tokom mojih neplodnih
pokušaja uz pomoć klasične metode, a i
zahvaljujući svedočenjima drugih pušača, da se
najozbiljniji pokušaji da se prestane sa pušenjem
završavaju neuspehom (ako se to desi) oko treće
nedelje. Mislim da ste, posle tri nedelje, izgubili
svaku ţelju za pušenjem. Da biste to sebi dokazali,
vi zapalite jednu. Ona ima čudan ukus, i vi onda
mislite da ste dobili igru. Ali vi ste takodje uneli
sveţu dozu nikotina u organizam, koji ga je bio
gladan već nedeljama. Čim ugasite tu cigaretu,
nikotin počinje da napušta vaše telo. Sada se javlja
glasić koji vam kaţe: “Nije gotovo, hoću još jednu.”
Vi ne popuštate odmah jer ne ţelite da ponovo
postanete zavisnik. Pustite da prodje izvestan period
za koji smatrate da je dovoljan. Kada sledeće
iskušenje dodje, pomislite da niste zaista ponovo
počeli i mislite da nema nikakve opasnosti da
popušite još jednu. Već ste na nizbrdici.
Ključ problema nije da čekate taj trenutak
otkrovenja, nego da shvatite, dok gasite poslednju
cigaretu, da je zaista gotovo. Već ste učinili sve što
je trebalo da se učini, prekidajući snabdevanje
nikotinom. Ništa na planeti ne moţe vas sprečiti da
budete slobodni, osim ako ne ţalite što ste to učinili
i sekirate se zbog toga. Ne čekajte trenutak
otkrovenja. Uţivajte u ţivotu odmah. Na taj način,
doţivećete vrlo brzo taj trenutak, odjednom, ili
postepeno.

189
 XL POGLAVLJE

TA POSLEDNJA CIGARETA

Odlučili ste kada je vaš savršeni “timing”.

Spremni ste da popušite svoju poslednju cigaretu.
Pre toga, svakako, proverite dve vaţne stvari:

1 Da li ste sigurni u uspeh?

2 Osećate li izvesnu utučenost, ili ste oduševljeni

što ćete uraditi nešto senzacionalno?

Ako i najmanje sumnjate, ne oklevajte da

ponovo proĉitate knjigu, vaš uspeh to zasluţuje.

Kada budete osetili da ste spremni, popušite

tu poslednju cigaretu. Učinite to sami i potpuno
svesno. Skoncentrišite se na svaki dim, na ukus i
miris. Skoncentrišite se na kancerogene dimove,
dok vam preplavljuju pluća. Skoncentrišite se na
nikotin koji vam se uvlači u telo.
Kada je ugasite, mislite koliko je sjajno što
više nikada nećete morati ponovo da načinite taj
pokret. Uţivajte u radosti što ste oslobodjeni tog
ropstva, što napuštate taj univerzum crnih misli.

190
 XLI POGLAVLJE

POSLEDNJE UPOZORENJE

Nijedan pušač kome bi se ponudila

mogućnost da se ponovo vrati dan kada je postao
zavisnik, sa znanjem koje ima sada, ne bi izabrao da
ponovo počne da puši. Mnogi od onih koji dolaze
da me pitaju za savet, ubedjeni su da bi zauvek
raskrstili sa cigaretom ako im ja pomognem da
prestanu da puše. Medjutim, hiljade bivših pušača
ponovo počinju godinama pošto su prestali i otkrili
savršeno srećan ţivot.
Mislim da će vam ova knjiga pomoći da
otkrijete da je taj zadatak relativno lak. Ali svakako
imajte na umu: zato što ćete lako prestati da pušite,
ne znači da ne postoji rizik da ponovo počnete.

Ne dozvolite više da vas poseduje!

Malo je vaţno otkad ste prestali i koliko ste

sigurni da nikada nećete ponovo postati zavisnik:
odluĉite jednom zauvek da nikada više nećete
popušiti ni najmanji dim, kakav god da je
razlog. Uprkos milionima eura koje troše na
reklame za promociju cigarete, uprkos
dezimformativnim kampanjama koje mogu da
pokrenu u štampi, setite se da te kompanije rade u
korist droge i otrova broj jedan našeg društva. Ne
padate u iskušenje da probate heroin, koji ne koristi

191
nikakvu reklamu. Ne zaboravite da cigareta ubija
mnogo više nego heroin.
Setite se da vam ta prva cigareta neće doneti
ništa. Nećete tada imati nikakav nedostatak da
ublaţite, a ona će imati odvratan ukus. Ipak, ona će
uvesti nikotin u vaš organizam, pokrećući na taj
način lančanu reakciju koju znate. Onda ćete imati
samo jednu mogućnost: podnesite one muke
onoliko dugo dok zavisnost ne nestane, ili
nepovratno ponovo stupite u začarani krug. Budite
pametni, ne osudjujte sebe na tu strašnu kaznu.

192
 XLII POGLAVLJE

POSLE PET GODINA

Iza mene je sada pet godina otkako sam

obavio svoje prve konsultacije i otkad je izašlo prvo
izdanje ove knjige. U početku je to bila neverovatna
borba, jer su takozvani stručnjaci nipodaštavali
moju metodu. Sada, pušači iz celog sveta dolaze da
prisustvuju mojim konsultacijama, a naročito
članovi medicinskih profesija. Ova knjiga se u
Velikoj Britaniji smatra za najefikasniju pomoć da
se prestane sa pušenjem, a njena reputacija brzo
osvaja ostatak sveta.
Ja nisam dobar Samarićanin. Vodim pre
svega svoj lični rat – ovo naglašavam, on nije protiv
pušača, nago protiv cigarete – iz čiste sebičnosti.
Svaki oslobodjeni pušač, bilo to i bez pomoći moje
knjige, za mene je povod za veliko zadovoljstvo.
Zamislite koliko veliku radost mi priušćuje hiljade
pisama koje sam dobio tokom godina.
Neizbeţno, zbog neuspeha sam prošao kroz
strašne frustracije. Dugujem ih u osnovi dvema
vrstama pušača. Pre svega, uprkos upozorenju iz
prethodnog poglavlja, zabezeknut sam brojem
pušača, koji, pošto su veoma lako prestali, ponovo
počinju da puše i ne uspevaju više da ponovo
prestanu. To vaţi kako za čitaoce moje knjige, tako
i za ljude koji su prisustvovali mojim
konsultacijama.

193
 Pre otprilike dve godine pozvao me jedan
čovek. Bio je veoma usplahiren; čak je i plakao.
Obećao mi je 1500 evra ako mu pomognem da
prestane nedelju dana i tvrdio je da će posle moći da
izdrţi sam. Pozvao sam ga da dodje da prisustvuje
grupnim seansama, po uobičajenoj ceni. On je
prestao bez problema i poslao mi veoma dirljivo
pismo zahvalnosti.
Uvek završavam seanse ovim poslednjim
upozorenjem bivšim pušačima: “Setite se da ne
treba više nikada da dirnete ni jednu cigaretu.”
Ovaj čovek mi je odgovorio: “Ne sumnjajte uopšte ;
ako sam uspeo da prestanem, da izdrţim neće
predstavljati nikakav problem. Više nikada neću
pušiti.”
Predosećajući da upozorenje nije ozbiljno
shvaćeno, uzvratio sam: “Znam da ste u ovom
trenutku iskreni, ali šta će od toga ostati kroz šest
meseci?” Odgovorio mi je da više nikada neće
pušiti.
Godinu dana kasnije, ponovo me pozvao.
“Alene, popušio sam jedan cigarilos za Boţić i sada
sam se vratio na dve pakle dnevno.”
Rekao sam mu: “Sećaš li se svog prvog
telefonskog poziva? Bio si spreman da mi daš 1500
evra ako ti omogućim da prestaneš da pušiš nedelju
dana.
- Sećam se, bio sam glup.
- Sećaš li se svog obećanja da nećeš više
ponovo da počneš?
- Znam, ja sam idiot.”

194
 Ironično, kad je taj čovek prisustvovao
novoj seansi, ispričao je sledeću anegdotu: obećao
je 1500 evra svom sinu ako ne popuši nikada
cigaretu do svog 21. rodjendana. Njegov sin je
dobio opkladu i dobio novac, kao što je bilo i
obećano; godinu dana kasnije, pušio je kao dimnjak.
Ovaj čovek je zaključio da je njegov sin potpuno
glup. Ja ne delim njegovo stanovište; makar je
dvadeset i jednu godinu izbegavao zamku i nije
znao unapred u kakvu se kaljugu upušta. A on, otac,
koji je znao za zamku, ipak je izdrţao samo godinu
dana.
Pušači koji lako prestanu i ponovo počnu
predstavljaju sasvim poseban problem. Sada radim
na knjizi posvećenoj toj temi. Izaći će uskoro. Dok
čekate, ako ste prestali, ne pravite istu glupost,
molim vas! Neki misle da ovi pušači počinju
ponovo zato što su još uvek zavisnici i što ţele
cigaretu. To uopšte nije tačno. U stvari, oni prestaju
tako lako da zbog toga izgube svaki osećaj
opreznosti u vezi sa cigaretom. Oni misle da mogu
da dopuste sebi da popuše jednu i da će, čak i ako
ponovo počnu, iz toga ponovo izaći bez problema.
Bojim se da se to ne dešava tako. Lako je
prestati sa pušenjem, ali je nemoguće kontrolisati
svoju zavisnost. Jedina suštinska stvar da se ostane
nepušač je da se ne dirne ni jedna jedina cigareta,
jedna jedina cigara ili bilo šta što na to liči.
Drugi tip pušača koji me zaista frusrira je
onaj koji je isuviše prestrašen da načini taj prvi

195
korak ili koji, kada to učini, nalazi da je to izuzetno
teško. Osnovni problemi su izgleda sledeći:

1 Strah od neuspeha.
Uopšte nije sramno ne uspeti, ali je potpuno
glupo ne pokušati. Nemate apsolutno šta da
izgubite. Najgore što moţe da se desi je neuspeh, u
kom slučaju neće biti gore nego što je sada. Mislite,
naprotiv, kako bi bilo sjajno da uspete. Ako ne
pokušate, neuspeh je zagarantovan.

2 Panični strah da će biti nesrećni.

Ne sekirajte se. Zapitajte se jednostavno šta
bi tako uţasno moglo da vam se desi ako morate da
više nikada ne pušite: baš ništa. Naprotiv, strašne
stvari će vam se sigurno desiti ako nastavite da
pušite. Shvatite dobro da sloţeni mehanizmi
duvanske zavisnosti stvaraju to osećanje panike.
Prestajući da pušite, stavićete tačku na sve te
iracionalne strahove. Verujete li zaista da su pušači
spremni da izgube noge ili ruke samo zbog
zadovoljstva koje im pričinjava cigareta? Ako
osećate da paničite, udahnite duboko: to će vam
pomoći da ponovo mislite svojom glavom. Ako ste
u društvu sa onima koji vam srozavaju moral na
nulu, ostavite ih neko vreme ili odite u drugu
prostoriju, ili prošetajte.
Ako vam se plače, ne stidite se uopšte.
Plakanje pomaţe da se olakša napetost i da se
osećamo bolje. Nešto najgore na šta moţemo da
osudimo decu je da ih naučimo da ne plaču. Oni

196
pokušavaju da zadrţe suze, ali podrhtavanje vilice
ne vara. Mi, Englezi, učimo da nam lice bude
bezizraţajno da ne bi odalo naša osećanja. Potpuno
je prirodno izraziti svoja osećanja, ne prikrivati ih.
Ako osetite potrebu, vičite, šutnite neku staru kutiju,
budite drugačiji. Shvatite vašu borbu kao utakmikcu
koju ne moţete da izgubite.
Ništa ne moţe da zaustavi dejstvo vremena.
Svakim trenutkom koji prodje, malo čudovište u
vama je bliţe smrti. Uţivajte u vašoj neminovnoj
pobedi.

3 Niste se pridrţavali mojih uputstava.

Izgleda neverovatno, ali neki pušači mi
prigovaraju da moja metoda nije na njih delovala.
Pričaju onda nevino kako su zanemarili, ne jednu,
nego skoro sve moje preporuke (da biste bili sigurni
da ih sve znate, ja ću ih sve ukratko izneti na kraju
poglavlja).

4 Loše ste protumačili moja uputstva.

Najčešći problemi su sledeći:

(a) “Neprestano mislim na cigaretu.” Naravno, i

to je potpuno normalno. Ni slučajno ne pokušavajte
da se prisiljavate da zaboravite cigaretu, stvorićete
fobiju i dodati probleme umesto da ih otklonite.
Setite se analogije sa nesanicom. Ja lično, mislim na
cigaretu 90% svog vremena. Nije vaţno da li vi
često mislite na cigaretu, nego šta mislite o njoj.
Ako kaţete: “Što bih voleo da popušim jednu

197
cigaretu!” ili “Kada ću konačno biti slobodan?”,
bićete nesrećni.

(b) “Kada će nestati osećaj fizičke zavisnosti?”

Nikotin vrlo brzo napušta vaš organizam. Ipak
je nemoguće reći kada ga vaše telo neće više traţiti.
Glad, depresija i stres izazivaju to osećanje
praznine, taj osećaj nemira. Uloga cigarete je da to
snaţno podvuče. Zato oni koji prestaju klasičnom
metodom ne znaju nikada tačno kada više nisu
zavisni. Čak i pošto se njihov organizam oslobodio
svog nikotina, kada osete (normalnu) glad ili bilo
kakav stres, njihov mozak još uvek govori: “Ti ţeliš
cigaretu.” Činjenica je da vi nemate potrebu da
čekate da nikotin ode; simptomi su tako beznačajni,
da smo ih retko kad svesni. Mi poznajemo samo
ovo osećanje: “Ja ţelim cigaretu.” Kad izadjete od
zubara posle niza bolnih zahvata, čekate li da bol
prestane? Ne, nastavite da ţivite, srećni ste što je to
završeno, ali ne očekujete da bol odmah definitivno
nestane.

(c) “Čekam trenutak otkrovenja.” Ako ga

čekate, stvorićete drugu fobiju.
Jednom, kad sam prestao da pušim tri nedelje
klasičnom metodom, sreo sam starog druga, bivšeg
pušača, koji me je pitao kako sam. Odgovorio sam:
“Preţiveo sam tri nedelje.
-Šta time hoćeš da kaţeš?
-Uspeo sam da preživim tri nedelje bez ijedne
cigarete.

198
 -Pa, šta ćeš da radiš? Da preživljavaš do kraja
ţivota ? Šta čekaš ? Uspeo si, ti si nepušač.”
Pomislio sam : “On je potpuno u pravu, šta
čekam?” Naţalost, u tom trenutku, nisam u celini
shvatao prirodu te zamke; u nju sam upao malo
kasnije. Ipak sam zapazio ovaj momenat. Nepušači
postajemo u samom trenutku kada ugasimo svoju
poslednju cigaretu. Veoma je vaţno da se bude
srećan nepušač od samog početka.

(d) “Još uvek crkavam od ţelje za cigaretom.”

U tom slučaju, vi se ponašate potpuno glupo.
Kako moţete u isto vreme da tvrdite da hoćete da
postanete nepušač i da ţelite cigaretu? To je
kontradiktorno. Reći: “Hoću cigaretu”, znači reći:
“Hoću da budem pušač”. Nepušači ne ţele cigarete.
Vi ste već izabrali, onda prestanite da se mučite.

(e) “Napustio sam pravi ţivot.”

Zašto? Od vas traţim samo da prestanete da se
gušite, ne da ne ţivite više. To je tako jednostavno.
Bićete sledećih dana pomalo ranjivi. Vaše telo će
traţiti svoju dozu nikotina. Znajte da vam nije gore
nego ranije. To je isto ono što ste podnosili od vaše
prve cigarete, svaki put kad ste spavali (osim ako
niste pušili spavajući), ili na mestima gde je duvan
zabranjen (prodavnice, javna mesta, crkve...) To
vam nije toliko smetalo ranije. Znajte da će, ako ne
prestanete da pušite, to trajati do kraja vašeg ţivota.
Treba samo da izdrţite tu laganu neprijatnost
nekoliko nedelja. Posle je to gotovo. Setite se da

199
cigarete ne začinjavaju društvene ručkove ili
dogadjaje, one ih uništavaju. Čak i ako izgleda da
vaše telo plačući zahteva svoju dozu nikotina, ti
dogadjaji će biti još bolji. Ţivot je divan, izlazite,
čak i ako ima mnogo pušača. Setite se da niste vi
lišeni bilo čega, nego oni koji puše i protraćuju svoj
ţivot. Svi bi tajno voleli da budu na vašem mestu.
Vama zavide. Prestavši da pušite, postajete tema
razgovora i interesovanja, posebno ako pušači vide
da ste srećni i u punoj formi. Oni misle da ste
neverovatni. Bitno je da uţivate u vašem novom
ţivotu od samog početka.

(f) “Neraspoloţen sam i razdraţljiv.”

To je zato što se niste pridrţavali mojih
uputstava. Pronadjite kojih. Neki ljudi razumeju i
veruju sve što kaţem, a ipak, počnu sa osećanjem
malodušnosti, kao da će im se dogoditi nešto
strašno. Vi sada konkretizujete jednu vrlo vaţnu
ţelju, ţelju svih pušača. Sa bilo kojom metodom,
cilj bivšeg pušača je da dostigne takvo stanje duha
da, svaki put kad pomisli na cigaretu, pomisli:
“Super, ja ne pušim više.” Ako je takav vaš cilj,
zašto čekate? Počnite odmah sa tim stanjem duha i
ne gubite ga nikad. Ostatak knjige je napisan da
shvatite da nema alternative.

200
 “Podsetnik”

Ako se pridrţavate ovih osnovnih uputstava,

moći ćete samo da uspete.

1 Svečano poţelite da nikada više ne pušite,

saţvaćite ili progutajte nešto što sadrţi nikotin i
odrţite reč.

2 Neka u vašem umu bude potpuno jasno, ničega se

ne odričete. Hoću samo da kaţem da ćete, postajući
nepušač, ţiveti bolje (to ste oduvek znali). Neću da
kaţem ni da, čak i ako nema nikakvog racionalnog
razloga da pušite, mora da iz toga izvlačite neke
prednosti, inače ne biste pušili. Ono što hoću da
kaţem je da nema apsolutno nikakve koristi kojoj se
treba nadati od cigarete. To je samo iluzija koju
stvara ta perfidna droga.

3 Osvedočeni pušač, to ne postoji. Vi ste poput

miliona drugih ljudi koji su uhvaćeni u tu podlu
zamku. Kao i milioni pušača koji su mislili da ne
mogu iz nje da se izvuku, vi ste oslobodjeni.

4 Kad biste morali da izmerite prednosti i

nedostatke cigarete, zaključak bi bio, bez imalo
oklevanja: “Prestani, to je potpuno glupo.” Ništa
neće moći to da promeni. Vi ste doneli dobru
odluku, ne mučite se sumnjom.

201
5 Ne pokušavajte da zaboravite cigaretu i ne
sekirajte se ako na nju neprestano mislite. Ali, kada
vam se to desi, danas ili kroz deset godina, mislite
da ste srećni što ste nepušaĉ.

6 Ne koristite nikakav oblik zamene.

Ne ĉuvajte cigarete na dohvat ruke.
Ne izbegavajte pušače.
Ne menjajte način ţivota pod izgovorom da ste
prestali da pušite.

7 Ako se pomno pridrţavate mojih uputstava,

uskoro ćete doţiveti trenutak otkrovenja o kom sam
vam pričao. Medjutim, ne čekajte njegov dolazak.
Nastavite jednostavno vaš ţivot, uţivajući u dobrim
trenucima i podnoseći loše. Videćete da će na kraju
taj trenutak doći.

202
 XLIII POGLAVLJE

PUŠAĈ JE SAM NA BRODU KOJI TONE.

POMOZITE MU!

Danas su pušači u panici. Oni osećaju

promenu u društvu: cigaretu sada smatraju za
antidruštvenu naviku, čak i sami pušači. Oni takodje
imaju utisak da sva ta priča ide prema svom kraju:
takodje milioni pušača pokušavaju da prestanu da
puše, sa manje ili više uspeha.
Svaki put kada neki pušač napusti brod, oni
koji ostaju na njemu, osećaju se još malodušnije.
Svaki pušač instiktivno zna da je smešno da plaća
tako skupo isušene listove smotane u papir, da bi ih
zapalio i udisao kancerogene smole. Ako ne delite
još uvek ovo mišljenje, stavite upaljenu cigaretu u
uvo i zapitajte se kakva je razlika. Jedina razlika je
što, na taj način, ne rizikujete da gutate nikotin. Ako
moţete da prestanete da stavljate cigarete u usta,
nećete imati potrebu za nikotinom.
Pušači ne nalaze racionalno objašnjenje da
opravdaju svoj odnos sa cigaretom. Oni se pravdaju
činjenicom da nisu jedini koji puše.
Oni jadno laţu o svojoj navici i druge koliko
i sebe. Oni ne mogu drugačije. Ispiranje mozga je
vrlo vaţno ako hoće da sačuvaju izvesno
samopoštovanje. Oni osećaju potrebu da opravdaju
svoju naviku, pred sobom kao i pred nepušačima.,
Zbog toga, stalno govore o navodnim prednostima
cigarete.

203
 Ako neki pušač prestane da puši klasičnom
metodom, on se uvek oseća frustrirano i sklon je da
postane čangrizalo. To samo još više uverava
pušače da su u pravu što nastavljaju da puše.
Onaj koji uspe da se oslobodi navike moţe
zbog toga da bude samo zadovoljan. Medjutim,
nasuprot pušačima, on nema ništa da pravda pred
drugima: ne oseća ţelju da izjavljuje da je srećni
nepušač. On će to uraditi tek ako ga neko pita, a
neće ga pitati pušači. Oni se isuviše pribojavaju da
im se odgovor ne bi dopao. Setite se da ih strah
sprečava da se odreknu cigarete i da više vole da
drţe glavu u pesku.
Ako postave to pitanje, to je zato što je
vreme da prestanu.
Pomozite pušaču, oslobodite ga sumnji.
Recite mu koliko je divno što više ne mora da se
truje tom gadošću, koliko je prijatno probuditi se
zdrav, umesto da se kašlje, koliko je olakšanje
oslobadjanje od tog ropstva, da moţe da se ţivi
normalno, bez strašne crne senke krivice.
Ili, bolje, dajte mu da pročita ovu knjigu.
Veoma je vaţno ne obeshrabriti pušača
govoreći mu, na primer, da zagadjuje atmosferu ili
da je nepaţljiv. Opšte je poznato da su bivši pušači
najnepomirljiviji prema pušačima. Verujem da je ta
reputacija dokazana i da je, po mom mišljenju,
posledica klasične metode. U stvari, čak i kad više
nije zavisan, bivši pušač zadrţava ostatke svoje
psihološke zavisnosti: jedan deo njega još uvek
veruje da se ţrtvuje. On se oseća ranjivo i

204
instinktivno postaje agresivan prema pušačima. Ta
agresivnost moţe delotvorno da pomogne bivšem
pušaču, ali ne čini nikakvu uslugu napadnutom
pušaču. Naprotiv, on se oseća povredjeno,
okrivljeno, a njegova ţelja za cigaretom je još veća.
To znači da promena stava našeg društva,
čak i ako je glavni razlog koji tera pušače da
prestanu, ipak ne olakšava zadatak. U stvari, to ga
oteţava. Mnogi misle da odbacuju cigarete samo
zbog zdravlja. To nije baš prava istina. Ogromni
rizici navlačenja na drogu bi trebalo u stvari da
budu glavni razlog da se završi sa cigaretom;
uostalom taj momenat je uticao na mišljenje o
problemu duvanske zavisnosti. Medjutim, pušači su
godinama pušili ne obraćajući ni najmanju paţnju
na tu pretnju. Osnovni razlog koji ih tera da
prestanu je što naše društvo počinje da misli o toj
navici ono što ona stvarno jeste: zavisnost kao od
prave droge. Zadovoljstvo je uvek bilo iluzija:
iluzija više ne stoji, ne ostaje, dakle, više ništa
pušaču.
Potpuna zabrana pušenja u metrou je
klasični primer pušačeve dileme. Onda on kaţe:
“OK, ako ne mogu da pušim u vozu, naći ću drugo
prevozno sredstvo”, što mu ne donosi nikakvo
dobro; ili kaţe: “Baš dobro, to će mi pomoći da
smanjim pušenje”. Rezultat je da se, umesto da puši
u vozu jednu ili dve cigarete, u kojima svakako ne
bi uţivao, on uzdrţava jedan sat. Za to vreme
prinudnog uzdrţavanja, njegovo telo traţi svoju
dozu nikotina i on se oseća frustrirano. Čeka kraj

205
puta da bi dobio svoju nagradu, koja na taj način
postaje neprocenjiva.
Prinudno uzdrţavanje ni malo ne umanjuje
pušenje, jer će ga pušač naravno nadoknaditi pušeći
još više čim konačno bude u prilici. To pomaţe
samo da se u mozgu pušača ukoreni ideja da je
cigareta dragocena što, naravno, čini još gorom
njegovu zavisnost.
Najpodmukliji efekat ovih prinudnih
uzdrţavanja tiče se trudnih ţena. Adolescencija je
doba ţivota kada su ţene najranjivije, a mnogo pre
nego što će postati majke većina od njih počne da
puši. Zatim, u najstresnijem trenutku u njihovom
ţivotu, medicinska zajednica pokušava da ih natera
da prestanu, u interesu deteta. Neke ne uspevaju i
pate čitavog ţivota od kompleksa krivice. Veliki
broj njih je, naprotiv, srećan što je uspeo misleći:
“Ovo radim zbog bebe i posle devet meseci ću biti
svakako izlečena.” Onda dodju zebnje, bolovi
porodjaja, a na kraju najvaţniji dogadjaj u njihovom
ţivotu. Posle rodjenja deteta, stari mehanizam se
vraća u igru. Ispiranje mozga nikada nije
eliminisano, čak i ako je fizička zavisnost već
odavno nestala. Skoro odmah posle porodjaja,
mlada majka ima cigaretu u ustima. Ponesena
dogadjajem, ona čak ne zapaţa da cigareta ima
ogavan ukus. Ona nema nikakvu nameru da ponovo
počne da puši. “Samo jedna cigaretica…” Isuviše
kasno! Ona je već uhvaćena. Nikotin koji je
udahnula pokreće onaj strašan zupčanik i, čak i ako

206
ne počne ponovo odmah, postnatalna depresija će je
do toga sigurno odvesti.
Dok su zavisnici od heroina kriminalci u
očima zakona, stav našeg društva je, začudo, da
kaţe : “Šta moţemo da uradimo za te jadne
bolesnike ?” Usvojimo isti stav u vezi sa jadnim
pušačem. On ne puši zato što to ţeli, nego zato što
veruje da mora i, za razliku od heroinomana, obično
mora da podnese godine fizičkog i mentalnog
mučenja. Često se kaţe da je bolja brza smrt od
lagane, onda ne zavidite pušaču ; njemu je potrebno
vaše saţaljenje.

207
 XLIV POGLAVLJE

SAVETI NEPUŠAĈIMA

Dajte ovu knjigu na ĉitanje vašim

prijateljima ili pušaĉima koje poznajete.
Prvo proučite sadrţaj ove knjige
pokušavajući da se stavite na mesto pušača.
Ne terajte ga da silom pročita ovu knjigu i
ne pokušavajte da ga okrivljujete ; nepotrebno je da
mu kaţete da uništava sebi zdravlje ili da rasipa
novac. On to već zna bolje nego vi. Pušači ne puše
iz zadovoljstva, ni jer to ţele. Oni koriste te
argumente za sebe i za druge da bi sačuvali iluziju
izvesnog samopoštovanja. Oni puše zato što su
zavisni od cigarete, zato što misle da im ona
pomaţe da se opuste, da im daje hrabrost i
sigurnost, jer su ubedjeni da ţovot nije prijatan bez
duvana. Ako pokušate da naterate nekog pušača da
odbaci duvan, on se oseća kao uhvaćen u zamku i
još više su mu protrebne cigarete. Ako treba da puši
krijući se, cigareta će za njega postati kultni
predmet.
Naprotiv, skoncentrišite se na drugi vid
problema. Dovedite ga u društvo bivših “velikih”
pušača koji su prestali da puše (nije ih teško naći,
ima ih oko deset miliona u Francuskoj). Zamolite ih
da objasne kako su i oni verovali da su doţivotni
narkomani i koliko se bolje osećaju sada.
Kada budete uspeli da on prihvati da moţe
da prestane da puši, njegov um će početi da se

208
otvara. Onda, počnite da mu objašnjavate iluziju
koju stvara nedostatak nikotina, neka shvati da ne
samo da cigareta ne deluje na onaj način koji joj se
pripisuje, nego šta više, uništava njegovo poverenje
i čini ga razdraţljivim i nervoznim.
Trebalo bi da je sada spreman da pročita
knjigu sam. On sigurno očekuje strane i strane o
raku pluća, kardio-vaskularnim bolestima, itd.
Objasnite mu da je moj pristup originalan i da
podaci o bolestima zauzimaju samo jedan kratak
deo knjige.
Imajte u vidu da bivši pušač pati, u svakom
slučaju. Ne pokušavajte da umanjite njegove patnje
govoreći mu da je lako da se prestane; on moţe da
učini to i sam. Neprestano ga hvalite, recite mu
koliko ste ponosni na njega, koliko izgleda dobro,
koliko je prijatniji... Veoma je vaţno da oseti neko
poboljšanje u očima drugih. Kada pušač pokušava
da prestane, saosećanje i paţnja koju dobija od
svoje okoline doprinose njegovom uspehu. Ipak,
veoma brzo se javlja tendencija da se zaboravi,
dakle mislite vi na to.
Ako ne pominje cigaretu, vi moţete da
pomislite da je zaboravio i onda izbegnete temu u
njegovom prisustvu. Obično, sa klasičnom
metodom, pre je obrnuto; on je opsednut cigaretom.
Ne bojte se, dakle, da o tome razgovarate sa njim i
mislite uvek na pohvale. On moţe da vam kaţe ako
ne ţeli da sluša o tome.
Ne štedite se da ga sklonite od nepotrebnih
pritisaka tokom perioda odvikavanja. Naprotiv,

209
učinite sve što moţete da mu ţivot učinite
zanimljivim i interesantnim.
Ako je razdraţen, pokušajte da predvidite
nessuglasice koje bi mogao da ima. Ako imate i vi
razloge da budete loše raspoloţeni, pokušajte da se
sa njim ne svadjate, čak i ako 100% nije u pravu,
preuzmite na sebe. Izbegavajte da mu pokaţete da
je neprijatan. U takvim okolnostima mu je
ohrabrenje najpotrebnije.
Ja sam sam bio u takvim okolnostima, vrlo
sklon da se razbesnim, nadajući se da će mi moja
ţena ili deca reći: “Ne mogu da podnosim više da te
gledam takvog. Uzmi cigaretu, bolje je.” Tako
pušač ţeli da ostavi utisak, da ne izgubi obraz, da
ponovo počinje da puši da bi učinio drugima. Ako
vaš pušač upotrebljava tu strategiju, ni slučajno ne
ulazite u njegovu igru. Bolje mu recite: “Ako te
cigarete čine takvim, vreme je da pronadješ svoju
slobodu. Fantastično je što imaš hrabrost i zdrav
razum da prestaneš.”

210
 STAVIMO NAJZAD TAĈKU NA TAJ
SKANDAL

Zavisnost od duvana je, po mom mišljenju,

najveći skandal zapadnog društva, koji prevazilazi
čak i onaj o nuklearnom oruţju.
Sam temelj našeg društva, razlog zbog koga
je naša ljudska vrsta mogla da dodje u svoj sadašnji
stadijum, je što je čovek bio u stanju da promeni
svoja saznanja i iskustva i da ih prenese budućim
generacijama. On uostalom nije jedini u toj
situaciji ; čak i najprimitivnija ţivotinjska vrsta
nalazi načine da upozori svoje potomstvo o
opasnostima koje ga čekaju.
Što se tiče nuklearnog pitanja, ne postoji s
njim u vezi nikakav problem sve dok prva bomba
ne bude eksplodirala.
Vatreni branioci politike nuklearnog
naoruţanja mogu i dalje stalno da tvrde da “jedino
to čuva mir”. Ako to slučajno eksplodira, problem
cigarete (kao i svi drugi problemi koje znamo) biće
konačno rešen. Uostalom – to je sreća za njih –
niko neće doći da im prigovori za pogrešnu procenu
(moţemo čak da se zapitamo da ih moţda to ne tera
da idu u tom smeru.)
Uprkos mom dubokom neslaganju u vezi sa
tom temom, ţelim da pretpostavim da se takve
odluke makar donose sa znanjem razloga, sa
verovanjem da sluţe čovečanstvu. Slučaj duvanske
zavisnosti je radikalno drugačiji. Istina o cigareti je
svima poznata. Nema mogućnosti ni za kakvu

211
sumnju. Moţda se iskreno verovalo, pre pola veka,
da cigareta doprinosi hrabrosti i sigurnosti. Danas,
vlasti znaju da se radi o obmani. Pogledajte
današnje reklame za duvan u anglosaksonskim
zemljema (reklama za duvan je zvanično zabranjena
francuskim zakonom, ali ona opstaje zaobilaznim
putevima). One se više ne pozivaju na opuštanje ili
zadovoljstvo, nego samo na duţinu cigarta ili
kvalitet duvana. Zašto bi trebalo da se brinemo o
duţini i kvalitetu otrova?
Radi se o pravoj i neverovatnoj hipokriziji.
Društvo strogo postupa sa korisnicima heroina ili
onima koji snifaju lepak. Ali, kada je zavisnost od
duvana u pitanju, ovi problemi se jednostavno
minorizuju. 60% stanovništva se drogira nikotinom;
mnogi daju svoj dţeparac za cigarete. Svake godine
desetine hiljada ljudi gleda kako im se ţivot ruši jer
su jednog dana pali u zamku. Zavisnost od duvanai
je odavno ubica broj jedan našeg društva, ali ona
predstavlja kolosalnu finansijsku korist za Drţavu.
Ona otme svake godine pet milijardi funti sterlinga
na nesreći pušača, a duvanske kompanije troše
stotine miliona na reklame.
Upozoravajuće poruke koje moţemo da
pročitamo na paklicama cigareta svedoče o
umešnosti tih kompanija. Medicinske vlasti se
zaklanjaju iza tih nekoliko upozorenja. Drţava
subvencionira kampanje sa smešnim budţetom na
temu lošeg zadaha, rizika kojima se izlaţe pušač da
dobije rak ili da izgubi noge. Onda se pravda
govoreći: “Upozorili smo vas na opasnost, sami ste

212
to hteli.” Ne, pušač nema izbora, ne više nego
narkoman na heroinu. Nikada on ne odlučuje da
postane pušač, nego je ţrtva lukave zamke. Kad bi
pušač imao izbora, jedini koji bi pušili, sutra, bili bi
adolescenti koji otkrivaju cigaretu i misle da mogu
da prestane kad god hoće.
Čemu takva hipokrizija ? Zašto se heroinski
narkomani, koje zakon tretira kao kriminalce,
smatraju za bolesnike i mogu zbog toga da koriste
tretman metadonom na račun društva? Odite u neku
bolnicu i predstavite se kao nikotinski narkoman i
zatraţite besplatne cigarete! Plaćate ih tri puta više
nego što vrede, a porezi se sa svakim novim
budţetom povećavaju. Kao da pušač nema već
dovoljno problema!
Odite da zatraţite pomoć od vašeg doktora.
Ako vam ne kaţe: “Prestanite da pušite, vi se
ubijate”, što vama nije nepoznato, on će vam
prepisati ţvakaću gumu ili neku drugu zamenu koja
će vas skupo koštati i koja sadrţi drogu od koje
nastojite da pobegnete.
Kampanje koje se zasnivaju na zastrašivanju
ne pomaţu pušaču da prestane. One im čine zadatak
teţim. One ih samo uţasavaju, pogoršavajući
njihovu ţelju za pušenjem. Takve kampanje ne
sprečavaju čak ni adolescente da počnu da puše.
Oni dobro znaju da cigareta ubija, ali znaju i da se
sa samo jednom cigaretom ništa ne rizikuje. Ova
navika je tako opšta da će, pre ili kasnije,
adolescent, zbog društvenog pritiska ili iz
radoznalosti, probati cigaretu. A iz same činjenice

213
da ona ima tako neprijatan ukus, ima šanse da
postane zavisan.
Zašto dopuštamo da taj skandal opstaje?
Zašto naša vlada ne pokrene odgovarajuću
kampanju? Zašto se izričito ne kaţe da je nikotin
otrov i droga, da ne opušta ni na kakav način, da ne
daje poverenje u sebe, nego da, naprotiv, razara
nerve, i da je samo jedna cigareta dovoljna da se
padne u zamku.
Sećam se knjige H.G. Velsa pod nazivom
Vremeplov. Jedan pasus opisuje nesreću, koja se
dešava u dalekoj budućnosti: jedan čovek pada u
reku; njegovi drugovi samo sede na obali, odsutnog
izgleda, ostajući nedodirnuti tim kricima uţasa.
Mislio sam da je ta epizoda neljudska i izuzetno
uznemirujuća. Opšta apatija našeg društva u odnosu
na duvansku zavisnost mi izgleda veoma slična
situaciji koja je opisana u tom Velsovom delu. U
Velikoj Britaniji je odobreno emitovanje, u satima
velike slušanosti, televizijskih igara, koje
sponzorišu velike marke cigareta. Špica pokazuje
igrača, koji pošto je dobio maksimalan broj poena,
pali cigaretu. Zamislite reakciju kad bi turnir
sponzorisala Mafija i kad bi se igrač, heroinski
narkoman, ufiksao u direktnom prenosu.
Zašto drušvo dozvoljava da mladi, zdravi
ljudi, koji su do sada vrlo dobro ţiveli bez cigarete,
ţrtvuju ostatak svojih dana tuţnoj privilegiji
psihičkog i fizičkog samouništavanja, bitisanju u
ropstvu, prljavštini i bolesti?

214
 Moţda imate utisak da ja dramatizujem. Ne.
Moj otac je bio pokošen sa pedesetak godina zbog
duvana. A bio je kršan čovek koji je mogao da bude
ţiv još i danas.
Mislim da sam bio jednom nogom u grobu
čak i pre no što sam dostigao njegove godine, mada
bi moja smrt zvanično bila pripisana izlivu krvi u
mozak pre nego cigareti. Ljudi koji su osakaćeni
tom bolešću ili su u završnoj fazi dolaze danas u
velikom broju da se konsultuju sa mnom. I, ako
uloţite napor da na to pomislite, i vi sigurno to
znate.
Postoji izvestan dašak promene u društvu.
Grudva je počela da se pravi; gurni je zahvaljujući
ovoj knjizi, da postane lavina!
Moţete tome doprineti prenoseći poruku.

215
 POSLEDNJE PREPORUKE

Sada ćete se pridruţiti milionima drugih

bivših pušača koji su mislili da nikada neće moći da
se oslobode ropstva nikotinu i navici. Ĉestitam.
Moţete sada da uţivate u ţivotu nepušača.
Da biste u to bili potpuno sigurni, treba da se
pridrţavate sledećih preporuka:
1. Čuvajte ovu knjigu pri ruci da se lako na nju
pozovete ako je neophodno. Nemojte da je
izgubite, ne pozajmljujte je, ne dajte je.
2. Ako zavidite pušačima, ne zaboravite da oni
vama zavide. Niste vi bolesni, oni su.
3. Setite se da ste bili nesrećni kad ste pušili.
Zato ste prestali. Radujte se što više niste
pušač.
4. Ne sumnjajte nikada u vašu sigurnost da
nikada više nećete pušiti. Vi znate da je to
dobra odluka.
5. Ako ikada pomislite: “A da popušim
jednu?”, setite se da nema ničeg goreg od
“jedne”. Pitanje na koje treba da mislite nije:
“ A da popušim jednu?” nego: “ţelim li da
ponovo postanem pušač, svakog dana, celog
dana, da lepim te stvari za usta i da ih
palim?”. Odgovor je:

NE! HVALA BOGU, JA SAM SLOBODAN!

Hiljade pušača su lako i bez patnje postali

srećni nepušači u jednom od stotina Alen Ker-a, gde

216
vam se, sa procentom uspeha od 90%, garantuje da
ćete biti zadovoljni ili će vam novac biti vraćen.
Ako vam je potrebna dodatna pomoć, ne oklevajte
da kontaktirate odgovornog u najbliţem centru.
Servis pomoći preduzećima koja ţele da vode
jednostavnu i efikasnu politiku prema pušačima i
nepušačima takodje postoji. Sva korespondencija ili
zahtevi za dodatnim informacijama treba da bude
adresirana na centar Alen Kar u Marseju.

217