2019

3 Danijela Mirković, Partner i rukovodilac 28 Učesnici

Odeljenja revizije i povezanih usluga
u kompaniji EY Predrag Rajačić, Belit
Nastojimo da budemo glas domaćih Sanja Jakovljević, Beorol
preduzetnika Milena Avramović Bjelica, Tamara Bekčić
Miloje Mijatović, DTC
5 Zoran i Nikola Anđelković, Anđelković AL Ivan Mutavdžić, INM Arilje
Čovek čini posao, a ne posao čoveka Slobodanka Stević, Kondor TIS
8 Nemanja Cvetkov i Nikola Selak, Braineering IT Boško Jovićević, Feđa Lučić, Morph Networks
Solutions Danijela Veljović-Radovanović, Natšep Plus
Put kojim se ređe ide Ivan Živković, Pioniri
Božidar Markićević, Potens perforacija
10 Maja Aleksić Ilić i Dragana Janjić, Vinarija Aleksić Vuk Popović, Filip Karaičić, Quantox technology
Kod nas se opet „krčka“ nešto novo Dragana Milanović, Dis export import – Roberto Baressi
12 Lajoš Brindza, Capriolo Nebojša Atanacković, Termomont
U budućnost na električnom biciklu Vojislav Milutinović, Two Desperados
Dragan Jovanović, Uniplast
14 Slaviša Janjušević, Kondor Branislav Sekulić, Vrtlari
Samome sebi najveći takmac
16 Dragan Senić, Sena 34 EY Preduzetnički barometar 2019
Kad ima volje, ima i načina
18 Dejan Blagojević, Propulzija
Ne priznajem da nešto ne može
20 Ivan i Ksenija Perčić, Suncokret
Drugačiji iz uverenja
22 Utisci žirija o izboru preduzetnika godine
Sve se može, kad se u porodici slože

Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o.

11 000 Beograd, Čika Ljubina 6/II Telefoni: (011) 262 28 15; tel/fax: 218
70 96 Štampa: Rotografika, Dizajn: Studio triD
Prilog priredili: Zorica Žarković i Milica Rilak

2 EY PREDUZETNIK GODINE 2019


DANIJELA MIRKOVIĆ, PARTNER I RUKOVODILAC ODELJENJA REVIZIJE I
POVEZANIH USLUGA U KOMPANIJI EY
Nastojimo da budemo glas
domaćih preduzetnika
Mala i srednja
preduzeća predstavljaju
izuzetno važnu
kariku svake stabilne
ekonomije, pa ne čudi
ni podatak da brojne
akademske studije
ukazuju na važnost
razvoja preduzetništva
i preduzetnika sa jakim
liderskim osobinama.
Biti preduzetnik u
Srbiji, ali i u svetu,
zapravo je izuzetno
težak posao, a put ka
uspehu uglavnom je
pun prepreka koje je
potrebno savladati.
K
ada smo pre osam godina
pokrenuli program EY Pre-
duzetnik godine u Republi-
ci Srbiji, nismo ni slutili da
ćemo ostvariti ovakav uspeh i da
ćemo dobiti privilegiju da upozna-
mo preko 200 fantastičnih predu-
zetnika širom naše zemlje. Samo u
prethodnoj godini ova preduzeća
ostvarila su poslovni prihod od čak
190 milijardi dinara i zapošljavala
su preko 21.000 ljudi. Ovogodišnji
izbor za EY Preduzetnika godine
može se pohvaliti sa izvrsnih 30
kandidata iz 24 kompanije i 14 gra-
dova Srbije koji su u prethodnoj go-
dini prihodovali preko 12 milijardi
dinara i zaposlili više od 1.000 ljudi.
Mada je svaki konkurs do sada
bio izuzetno uspešan, svaku na-
rednu godinu smo dočekivali sa
zebnjom da li ćemo ponovo uspeti
da pronađemo dovoljno domaćih
preduzeća koja mogu da ispune
visoke kriterijume koji su ustano-
vljeni na globalnom nivou. Ipak,
kada se osvrnem na 200 uspešnih
kompanija ispred kojih stoji 222
izvanredna kandidata, iskreno ve-
rujem da će svaki novi ciklus doneti
još više fantastičnih priča i da ćemo
se upoznati sa još interesantnijim
kandidatima. Uverena sam da naše
tržište može da iznedri veliki broj
uspešnih, brzorastućih kompanija,
koje ćemo s ponosom promovisati
kako u našoj zemlji, tako i na izboru
za svetskog EY Preduzetnika godi-
ne koji se svake godine održava u
junu mesecu u Monte Karlu. Naš
program je pokazatelj da se veliki
potencijal rasta privrede Republike
Srbije nalazi upravo u preduzet-
ničkom duhu koji za nacionalnu
ekonomiju može predstavljati ne-
presušan izvor inspiracija i ideja.
Iz godine u godinu, broj kandidata
u našem programu raste, sve je
više izuzetnih domaćih kompanija
koje uspešno prevazilaze najrazliči-
tije izazove i prepreke, nastavljajući
još snažnije svoju tržišnu utakmicu.
Tokom osam godina programa EY
Preduzetnik godine stekli smo ši-
ru perspektivu i dobili jedinstvenu
priliku da razumemo na koji način
razmišljaju najbolji – oni koji nisu
ustuknuli čak ni kada je malo ko ve-
rovao u njihove poslovne ideje, oni
za koje ne postoji reč „nemoguće“
i oni koji pronalaze rešenja uprkos
svim preprekama koje stoje na nji-
ORGANIZATOR
hovom putu ka uspehu. Naš pro-
gram iz godine u godinu potvrđuje
da kvalitet koji domaće kompanije
obezbeđuju apsolutno može da
parira najpoznatijim svetskim kon-
kurentima. To nam potvrđuje na-
še iskustvo sa prethodnih sedam
svetskih izbora za EY Preduzetnika
godine u Monte Karlu, ali i činje-
nica da su ove kompanije mahom
izvozno orijentisane, što svakako
predstavlja izuzetnu potvrdu kvali-
teta. Neizmerno sam ponosna na
to što je baš kompanija EY pre
osam godina -preuzela inicijativu
da šampione domaće industrije na
što bolji način prikaže široj javnosti,
kako domaćoj tako i svetskoj.
Svaka od prethodnih osam godi-
na programa EY Preduzetnik godi-
ne imala je svoje specifičnosti. Jako
me raduje činjenica da je ovogo-
dišnji program u znaku uspešnih
porodičnih kompanija koje su već
u procesu tranzicije na sledeću ge-
neraciju, ili su je uspešno završilie
pružajući priliku novoj generaciji
da se nosi sa izazovima biznisa..
Upravo toj grupi kompanija pripa-
daju ovogodišnje kompanije koje
su osvojile priznanja EY Preduzet-
nik godine (kompanija Anđelković
al), kao i priznanja u potkatego-
dijama EY Brzorastući Preduzet-
nik godine (kompanija Propulzija)
i EY Inovativni Preduzetnik godine
(kompanija Suncokret). Pored to-
ga, jako sam srećna što se svake
godine sve više fantastičnih predu-
zetnica osmeli da uđe u borbu za
ovo prestižno priznanje. Tako smo
ove godine zabeležili rekordnih
30 posto kandidata koje su činile
uspešne preduzetnice, pa su se i
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 3
 2019
u ovogodišnjem finalu izbora za EY
Preduzetnika godine našle sestre,
osnivači Vinarije Aleksić. Ovo zaista
predstavlja ohrabrujući podatak,
uzimajući u obzir brojna istraživa-
nja koja pokazuju da je godinama
unazad učešće ženske populacije
u ukupnom domaćem preduzet-
ništvu iznosilo svega 15 posto. U
prethodnoj godini, ovaj procenat
porastao je na 34 posto. Žensko
preduzetništvo, uprkos tome što
4 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
važi za izuzetno ambiciozan po-
duhvat, u poslednjih par deceni-
ja postaje sve izraženije, naročito
u zemljama u tranziciji, o čemu
svedoči i naša, četvrta po redu,
studija – EY Preduzetnički barome-
tar. Osnovna vodilja kompanije EY
na globalnom nivou podrazumeva
stvaranje boljeg poslovnog okru-
ženja. Kada je preduzetnički eko-
sistem u pitanju, naša ideja jeste
ujediniti napore države, korpora-
cija i samih preduzetnika. Unapre-
đenje preduzetničkog poslovanja
treba da bude rezultat dobre ana-
lize, planiranja, i pre svega svesti
o važnosti preduzetništva. Veliku
podršku predstavlja i spremnost
države za poboljšanje poslovne
klime, a od samih preduzetnika
su potrebna dobra rešenja, novi
načini sagledavanja i savlađivanja
problema i unapređenja poslo-
vanja kroz primene savremenih
tehnologija. Ovakav model pre-
neli smo i na koncept studije EY
Preduzetnički barometar koji smo
prvi put izdali pre četiri godine,
kada smo formirali i ključne pre-
poruke na osnovu posmatranja na
koji način sve tri strane ujedinjeno
treba da se bore za unapređenje
uslova za poslovanje preduzetni-
ka. Ovim istraživanjem nastojimo
da budemo glas domaćih predu-
zetnika i da razumemo i podelimo
njihova iskustva i stavove. Ono
na šta smo svi u kompaniji EY
izuzetno ponosni jeste to što se
naša posvećenost preduzetnič-
kom ekosistemu Republike Srbije
ne završava u momentu kada na
gala večeri proglasimo nacional-
nog pobednika. Ova podrška traje
kontinuirano, tokom cele godine.
Između ostalog jednom godišnje
se okupimo sa našim preduzet-
nicima i na EY Preduzetničkom
koktelu, uvek na različitom mestu,
a obavezno u nekom od najlepših
zdanja srpske kulture. Sprovodeći
istraživanje u cilju izrade studije
EY Preduzetnički barometar ot-
krili smo i želje naših uspešnih
preduzetnika da se okušaju u
mentorskom programu i pomog-
nu mlađim kolegama preduzetni-
cima. Tim povodom, ove godine
održali smo i peti po redu EY Start
Up vikend – mentorski program u
kom uspešni preduzetnici, zajed-
no sa našim kolegama pomažu
mladim preduzetnicima koji su
na početku poslovne karijere da
što jasnije definišu svoje poslovne
ideje i da ih na najbolji mogući
način plasiraju na tržište.
 POBEDNIK

ZORAN I NIKOLA ANĐELKOVIĆ, ANĐELKOVIĆ AL grdilo da širim tuđa uska grla i još
da prihvatam nepovoljne uslove,

Čovek čini posao,

odlučio sam da je proizvodnja pravi
put za dalji napredak firme“, priča
naš sagovornik.

a ne posao čoveka Kako od dobre napraviti

odličnu firmu
Proizvodnju je započeo 2005.
Nevolja koja je zadesila Zorana Anđelkovića kada godine, prvo aluminijumskih spoj-
nica, a kada su one osvojile trži-
je sa porodicom morao da napusti Kosovo 1999. šte, prešlo se na brizganje PVC
godine, naučila ga je da je čovek taj koji čini posao, materijala. U početku je fabrika u
a ne posao čoveka i da prepoznaje prilike baš tamo Novoj Pazovi proizvodila desetak
artikala, da bi danas asortiman bio
gde mnogi vide neprilike. Od doktora veterinarske proširen na oko 300 proizvoda, od
medicine postao je uspešan trgovac, potom kojih 120 u brizganim plastičnim
masama. Rešen da od dobre fir-
proizvođač materijala i opreme za aluminijumsku me napravi odličnu, njen vlasnik
i PVC stolariju, a kada je od dobre napravio je ponovo povukao neočekivani
odličnu kompaniju, zahvaljujući i kupovini jednog potez. Kupio je 2009. godine grč-
ku fabriku iz branše koja je, kako
posrnulog grčkog preduzeća iz branše, nastavio kaže, „bila solidna ali se suočila
je da od propalih pravi uspešne firme i u drugim sa problemima u poslovanju“, i
industrijama. Znanje da se prepozna skriveni preselio je među svoje pogone u
Novoj Pazovi.
kvalitet u lošim firmama preneo je i svom sinu Tom kupovinom je postigao ne-
Nikoli, koji je još tokom školovanja učio porodični koliko ciljeva: nabavio je alate za
ekstruziju profila, a dobio je i pravo
posao jer su u kompaniji „Anđelković AL“ odavno na korišćenje brenda „Elitherm“,
uveli dualno obrazovanje – u sopstvenoj kući. što je doprinelo da „Anđelković

I
ako je više puta tokom života bio
u prilici da se uveri u istinitost
izreke da „u svakom zlu ima ne-
čeg dobrog“, Zoran Anđelković
priznaje da je najteže bilo 1999.
godine. Prvo je morao da napusti
rodnu kuću, imanje i uspešnu kari-
jeru doktora veterinarske medicine
na Kosovu i Metohiji, a potom se
suočio sa činjenicom da neće moći
da potraži posao u struci dokle
god se vodi kao interno raseljeno
lice. Trebalo je, međutim, brinuti o
porodici, pa je prihvatio ponudu da
u Beogradu preuzme mesto direk-
tora predstavništva jedne trgovin-
ske firme, koja se bavila prodajom
aluminijumskih profila.
„To je bio prvi put da krećem od
nule, bez bilo kakvog predznanja o
toj branši. Ipak, uspeo sam da za
dve godine u potpunosti upoznam
taj posao i tada sam shvatio da je
ponovo vreme za promenu – i to iz
korena. Uvideo sam da bih samo-
stalno na tržištu mogao da postig-
nem mnogo više”, priseća se Zoran
Anđelković. Zato je 2003. osnovao
kompaniju „Anđelković AL“, koja se
u početku takođe bavila distribuci-
jom i trgovinom, da bi dve godine
kasnije shvatio da će morati pono-
vo da se upusti u nešto potpuno
novo.
Rešio je da iz trgovine iskorači u
proizvodnju, pre svega zbog pro-
blema koje je imao sa dobavljači-
ma – od rokova isporuka sirovina
do kvaliteta dostavljenih materijala.
Usled toga, mogao je da „bira“ da
li će kupcima da objašnjava zašto
nečega nema ili da spasi posao
tako što će sam da proizvede ne-
dostajuću robu. „Pošto mi je dozlo-
AL“ danas bude među vodećima u
proizvodnji PVC profila za stolariju
i roletne. Planirao je da kompanija
raste po 10% godišnje, ali već sada
može i više nego da udvostruči
vrednost proizvodnje, sa dva mili-
ona evra na oko pet miliona evra
godišnje. Zoranu Anđelkoviću se,
međutim, nigde ne žuri. „Više voli-
mo da rastemo oprezno i održivo“,
ističe, „nego naglo i nekontrolisa-
no“.
U toj računici je, dodaje, najneza-
hvalnija nabavka sirovine, polivinil-
hlorida (PVC-a). „Jedini proizvođač
PVC-a u Srbiji bila je pančevač-
ka ’Petrohemija’, ali njeni pogoni
su oštećeni u bombardovanju. To
znači da smo danas u potpunosti
zavisni od uvoza sirovine, pa je na-
bavljamo u Češkoj i Norveškoj. Zato
navijamo da privatizacija ’Petrohe-
mije’ uspe – zamislite kolike bismo

EY PREDUZETNIK GODINE 2019 5

 2019
uštede ostvarili samo na prevozu
sirovine do naših pogona“.
Druga nevolja sa sirovinom je što
njena cena beleži ogromne oscila-
cije i ima izrazito sezonski karak-
ter. Najjeftinija je zimi kada nema
velike potražnje za PVC profilima,
a najskuplja je leti, kada je građe-
vinska sezona u jeku. „Mi smo zato
investirali u skladišta, pa sirovinu
nabavljamo kada je povoljna, pre-
rađujemo je i lagerujemo gotov
proizvod kako bi ga plasirali na
tržište u pravom trenutku. To nam,
takođe, ostavlja prostora da bude-
mo cenovno konkurentni, jer ni-
smo primorani da previše podiže-
mo marže“, navodi naš sagovornik
neke od prednosti koje su njegovoj
kompaniji otvorile vrata za izvoz,
počev od tržišta u regionu, do Ne-
mačke, Grčke, Francuske, Španije,
a proizvodi se povremeno izvoze i
u Australiju i Panamu. Jedino tržište
koje su izgubili, kao i ostale srpske
firme, je tržište Kosova i Metohije
zbog takse od 100% na robu našeg
porekla.

DUALNO OBRAZOVANJE
U OKVIRU PORODICE

„Anđelković AL“ je kompanija

u kojoj su od ukupno 42 rad-
nika, devetoro članovi poro-
dice, pa kad Anđelkovići kažu
da je „ljudski faktor“ izuzet-
no značajan za firmu, itekako
znaju o čemu govore. Stariji
članovi porodice ne samo da
ohrabruju mlađe da se posle
studija uključe u poslovanje
porodične firme, već ih podsti-
ču da se upoznaju sa njenim
radom još tokom školovanja.
Zoran Anđelković priča kako
je njegov sin Nikola znao da
dobar deo školskog raspusta
provede upoznavajući posao,
kupce, radeći u magacinu i na
drugim poslovima, tako da za
njega sada nema nepoznanica
u životu kompanije.
Lako je pričati o
kvalitetu, treba
ga i proizvesti
Iako je menjao i poslovanje i se-
be, Zoran Anđelković se čvrsto drži
jednog tradicionalnog uverenja: da
je najbolja reklama kada vas kupci
sami preporučuju drugima. Da bi
se to postiglo, iza priče o kvalitetu
zaista mora da stoji kvalitet. „Jedno
je kada vi lepo pričate o kompaniji,
a sasvim drugo kada imate zvanič-
no izdate potvrde o kakvom kvali-
tetu se radi kada je reč o termo, hi-
dro i zvučnoj izolaciji, kao i kvalitetu
vara“, naglašava naš sagovornik i
dodaje da je podjednako važno ko
takve sertifikate izdaje.
Zato kompanija „Anđelković AL“
svoje proizvode podvrgava rigoro-
znoj kontroli kvaliteta u dve ugled-
ne institucije: domaćem Institutu za
određivanje kvaliteta građevinskih
materijala i na nemačkom institutu
„Rosenheim“. Preduzeće ispunjava i
ceo sistem ISO standarda u oblasti
zaštite životne sredine, zašite na ra-
du i uštede energije. Da se takav pri-
stup poslu isplati najbolje potvrđuje
to, „što dobijamo nove kupce na
tržištima gde naši proizvodi imaju
orgromnu konkurenciju, i gde naša
roba teško da spada u deficitarnu”,
ističe Zoran Anđelković.
Prema rečima njegovog sina, Ni-
kole Anđelkovića, svojevrsna potvrda

6 EY PREDUZETNIK GODINE 2019


kvaliteta onoga što rade je i odluka
Evropske banke za obnovu i razvoj
(EBRD) da uvrsti njihovu kompani-
ju u svoj program, kreditnu liniju
za „zeleno finansiranje“ (GEFF). Ovaj
program omogućava finansijsku po-
dršku fizičkim licima prilikom zame-
ne stolarije, odnosno „građani uz
pomoć GEFF dobijaju povrat 15% do
20% novca koji su uložili u energet-
sku efikasnost svoga doma. Nadam
se da će se ovaj program nastaviti
i da će se dalje širiti u našoj zemlji,
pošto u Evropskoj uniji fizička lica
imaju pravo na refundaciju do 60%
uloženih sredstava”, pojašnjava Ni-
kola Anđelković. Kao poseban uspeh
navodi to što je prošle godine, pro-
zor napravljen od njihovih profila bio
izložen na štandu EBRD-GEFF tokom
Sajma građevinarstva u Beogradu.
Na pitanje kako uspevaju da pra-
te trendove u industriji kojom vla-
daju nemačke kompanije, Zoran
Anđeković odgovara da za razliku
od ranije – kada su aktuelnosti koje
diktiraju lideri u branši kasnile u
našem regionu i po celu deceniju
– sada se primenju već posle ne-
koliko godina, ali da on i njegov tim
reaguju mnogo brže. „Mi obilazimo
sve najvažnije sajmove i skupove u
branši, tako da novine prihvatamo
za nekoliko meseci, pod uslovom
da se radi o inovaciji koja ima po-
tencijal da zainteresuje kupce“.
POBEDNIK
Prepoznavanje
skrivenih prilika
Zoran Anđelković uči svog sina
Nikolu da jednog dana, kada bude
vodio kompaniju, ume da prepo-
zna i kada je nešto vredno ali je
potcenjeno i kako se ulaganjem u
pravom trenutku od posrnule fir-
me može napraviti odličan posao.
„Nismo od onih koji kupe fabriku,
sruše je, pa zidaju zgrade. Mi se
trudimo da prepoznamo skrive-
ni kvalitet u lošim firmama i da
ih pretvorimo u uspešne“, kaže
Zoran Anđelković. Poučeni lošim
iskustvom građevinskih firmi u
Grčkoj i Španiji, koje su propale
tokom finansijske krize jer su sav
novac koji su imale reinvestirale u
istu delatnost kojom su se bavile,
Anđelkovići su zaključili da prilike
za ulaganje treba da potraže i van
branše.
Zato su 2018. kupili propalu
fabriku vode „Duboka“ iz Nere-
snice. Ta ista fabrika, koja je bila
zatvorena zbog lošeg upravljanja,
sada pod vođstvom novih vla-
snika isporučuje vodu „Duboka“
domaćim lancima srednje veliči-
ne i ugostiteljskim objektima, a
Anđelkovići sada pregovaraju sa
poznatim brendovima kada je u
pitanju preuzimanje distribucije
na nivou Srbije.
Najnovija akvizicija takođe je
sprovedena u duhu pravila da
treba prepoznati nešto vredno
u posrnuloj firmi, ovoga puta u
jednom građevinskom preduzeću
iz Grocke. Anđelkovići su kupili
građevinsku firmu, ali ne sa ciljem
da nastave gradnju stambenih
zgrada, već da naprave nešto dru-
go – starački dom, koji će se bitno
razlikovati od uobičajene ponude
skučenih domova na malim place-
vima. Ta razlika se neće ogledati
samo u standardima i komforu,
naglašavaju Zoran i Nikola Anđel-
ković, već je cilj da se dokaže kako
nešto što je sve profitabilnije na
tržištu zbog izraženog starenja
stanovništva, istovremeno može
biti i – humano.
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 7
 2019
NEMANJA CVETKOV I NIKOLA SELAK, BRAINEERING IT SOLUTIONS
Put kojim se ređe ide
Sloboda je najveća
odgovornost. Tako
su Nemanja Cvetkov i
Nikola Selak razmišljali
kada su odlučili da
osnuju sopstvenu
firmu „Braineering
IT Solutions“. Tako
razmišljaju i o svom
poslu kao i kada biraju
saradnike sa kojima
su za samo pet godina
poslovanja pridobili
više od 50 renomiranih
klijenata iz različitih
delatnosti i osnovali
regionalni centar u
Dubaiju za dalji prodor
na Bliskom Istoku. I sve
to u oblasti koja je u IT
industriji – najteža.
N
emanja Cvetkov, matema-
tičar, i Nikola Selak, inže-
njer elektrotehnike, počeli
su da rade istog dana u
jednoj IT kompaniji, da bi je zajedno
napustili rešeni da osnuju sopstve-
no preduzeće. Oblast za koju su
se opredelili nije od onih u kojima
se sanja o vrtoglavoj zaradi „preko
noći“, jer ne služi zabavi kao raču-
narske igrice, niti oni koji u njoj rade
pretenduju da će „ujutru promeniti
svet“ samo na osnovu jedne apli-
kacije. Ono čime se bavi njihova
kompanija „Braineering IT Soluti-
ons“, koju su osnovali 2015. godine,
odvija se „iza javne scene“, ali bez
toga, praktično, nijedna industrija
u današnje vreme ne bi mogla da
8 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
funkcioniše, pa ako se posao ne
uradi dobro to za sobom povlači
vrlo ozbiljne posledice.
Njihovo je, kažu, da rešavaju
„sive zone“ koje u IT-u označa-
vaju najkomplikovanije segmente
u ovoj industriji, odnosno kako
pojašnjava Cvetkov: „U svetu se
prave razne hardverske i softver-
ske tehnologije, koje u startu nisu
napravljene tako da mogu zajedno
da funkcionišu. Naš posao je da
ta različita rešenja integrišemo u
kompatibilan, delotvoran i bezbe-
dan sistem, koji će našim klijenti-
ma omogućiti da brzo i bez ikakvih
problema sprovode neku svoju
specifičnu i važnu aktivnost. Re-
cimo, naftna kompanija treba da
dođe do informacije gde se nafta
nalazi u zemljištu. Oni imaju neke
baze podataka koje je potrebno
obraditi tako da se dobije razu-
mljiva informacija. Iza toga stoje
softveri, hardveri, procesori koji
računaju i mi treba da integrišemo
razne proizvođače delova u jedan
sistem koji omogućava da se ta
informacija dostavi brzo, tačno i
bezbedno – a to je u IT-u najteže“.
Podjednako težak put su odabrali
i u osvajanju tržišta. „Shvatili smo“,
priča Selak, „da svojim pristupom
ljudima, energijom koju ulažemo i
celokupnim odnosom prema poslu
u svakom pogledu predstavljamo
retkost, ali ono što je najvažni-
je – takav stav nam je obezbedio
veoma ozbiljne i renomirane kli-
jente. Osim tehničkog znanja koje
mora biti jako veliko, prvo morate
da razumete ljude i njihove po-
trebe. Drugo, morate da budete
veoma odgovorni i posvećeni tome
što radite. Upravo zato, mi nismo
izgubili nijednog klijenta do sada
– naprotiv, dobijamo stalno nove,
a kod svakog od njih širimo obim
poslova“.
Prodor na Bliskom Istoku
„Braineering“ danas ima preko 50
klijenata u vrlo različitim industri-
jama: energetika, telekomunikacije,
zdravstvo, proizvodnja, finansije,
prodaja... Trenutno, među klijentima
i dalje preovlađuju kompanije koje
posluju u Srbiji, ali je u domenu uslu-
ga podjednako zastupljeno i domaće
i strano tržište. Ovakvu srazmeru
Cvetkov i Selak objašnjavaju time
što na domaćem tržištu dizajniraju
i implementiraju kompletna rešenja,
dok su do sada izvozili samo usluge,
kao podizvođači velikih stranih kom-
panija, pre svega američkih.
Takva pozicija na stranim tržištima
sada ima šansu da se preokrene,
zahvaljujući tome što je „Brainee-
ring“ krajem prošle godine osnovao
sopstvenu firmu u slobodnoj zoni
„Dubai South“, kao regionalni centar
za poslovanje na teritoriji Bliskog
Istoka. Beogradska IT kompanija na
ovom tržištu već ima višegodišnje
iskustvo, gde njene usluge koriste
veliki i veoma značajni klijenti, kao
što su „Emirates NBD“, „Abu Dhabi
Marine Operating Company“, „Cle-
veland Clinic Abu Dhabi“, „Etisalat“,
„Al Madar Libiya“, „In Flight Dubai“....
Cilj je da na tim tržištima samostal-
no isporučuju kompletna rešenja,
što neće u početku značajno uve-
ćati zaradu jer su troškovi polovanja
višestruko skuplji nego u Srbiji, ali su
zato i mogućnosti za njegovo širenje
daleko veće.
Na pitanje kako se na posao mo-
že odraziti odluka da se fokusiraju
na dva politički i ekonomski „vruća“
regiona – Balkan i Bliski Istok, od-
govaraju da je sada „vruće“ svuda.
„Pogledajte, na primer, šta se doga-
đa u Velikoj Britaniji zbog Bregzita
– danas više nema mesta na svetu
gde nema nekih potresa. Mi smo,
uostalom, navikli na takve stvari, od
malena živimo u ’nestabilnoj situa-

ciji’ i naučili smo da tražimo rešenja
i tamo gde ih drugi možda ne vide“
komentariše Selak.
S druge strane, „klijenti sa kojima
sarađujemo na Bliskom Istoku imaju
milione korsinika“, dodaje Cvetkov, „to
su jako ozbiljne kompanije. Mi, kao
firma iz Srbije, lakše prolazimo na tim
tržištima nego, recimo, u zapadnoj
Evropi, koja je mnogo zatvorenija pre-
ma kompanijama van svojih prostora.
Tamo teško da ćete dobiti šansu i da
vas saslušaju, a na Bliskom Istoku je
multinacionalno okruženje, tamo su
mnogo otvoreniji, slično kao u Sjedi-
njenim Državama“.
Stoga je Bliski Istok ujedno i me-
đukorak ka intenzivnijem prisustvu
na američkom tržištu, koje je „Bra-
ineering“ već „načeo“, ali dvojica
partnera nastoje da kao što su i do
sada sve radili promišljeno, i stra-
tegiju za značajnije pozicioniranje
„preko okeana“ planiraju u skladu
sa razvojem kapaciteta koji su ne-
ophodni za takav iskorak.
Kreativnost nije ležernost
Kapaciteti na prvom mestu za-
htevaju stručan kadar, što za vla-
snike beogradskog IT preduzeća
podrazumeva ljude koji mogu i njih
dvojicu nečemu da nauče. Kada
kažu da u firmi nemaju klasičnu
hijerarhiju, odmah dodaju da je
to nešto potpuno drugačije od sli-
ke koja se populariše u domaćoj
javnosti o „genijima koji dolaze na
posao u pidžamama“.
„Potenciranje stava da kreativna
industrija podrazumeva ležernost
stvara iluziju da je život u IT industriji
– bajka. Mi se borimo protiv toga“,
ističe Cvetkov i dodaje: „Nama je jako
važno da postoji sloboda izražavanja
u firmi, jer to omogućava čoveku
da izrazi sve svoje potencijale, ali to
ne podrazumeva ležerno ponaša-
nje. Kod nas u firmi okruženje jeste
opušteno, maksimalno stimuliše-
mo saradnike da pokažu inicijativu,
imamo mnogo događaja na kojima
se družimo, ali mora da se poštuje
organizacija, mora da postoji visok
stepen odgovornosti i za kvalitet i
za rokove, sve do načina na koji se
komunicira sa klijentima. Sloboda je
mač sa dve oštrice: neko će je isko-
ristiti da postane jako dobar, a neko
će propasti. Naš zadatak je da uoči-
mo koji su ljudi sposobni da ponesu
odgovornost koju sloboda nameće,
a to nije nimalo lako“.
FINALISTA
Taj zadatak je višestruko teži u
domaćem okruženju koje je gene-
ralno kontraproduktivno za razvoj
domaćih firimi u bilo kojoj industriji,
jer se strane kompanije stimulišu
na sve moguće načine – od zemlji-
šta do zapošljavanja, dok domaće
nemaju bilo kakvu sistemsku po-
dršku. „Jasno je da su strane firme
brže, efikasnije, imaju veći kapital i
brže ga obrću, brže se zapošljavaju
ljudi, ali u tako neravnopravnim
uslovima koji se nameću domaćim
privrednicima, oni su u startu one-
mogućeni da rastu brže i održivije“,
komentarišu naši sagovornici.
Ipak, to ih ne obeshrabruje da
prave dugoročne planove u razvoju
firme, s ciljem da naprave sopstveni
proizvod kojim će iz premošćavanja
„sivih zona“ u IT industriji iskoračiti u
rešavanje „crnih zona“. To su, obja-
šnjava Selak, zone za koje još ne po-
stoje odgovarajuća rešenja, a kako
se digitalizacija ubrzava, tako se one
uvećavaju. Dvojica partnera proce-
njuju da im je potrebno još nekoliko
godina razvoja da bi bili u poziciji da
razvijaju takva, nedostajuća rešnja,
pronađu prave niše i ukoliko bude
bilo potrebno i odgovarajuće inve-
stitore.
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 9
 2019
MAJA ALEKSIĆ ILIĆ
I DRAGANA JANJIĆ,
VINARIJA ALEKSIĆ
Kod nas
se opet
„krčka“
nešto
novo
Mlade vlasnice „Vinarije
Aleksić“ iz Vranja nisu
ispoštovale nijedan
stereotip o tome kako
se uspeva u vinskoj
industriji. I šta je bilo?
Uspele su. Trenutno
planiraju povećanje
izvoza svojih vina u
Kinu, a na domaćem
tržištu da i u „svetu
rakije“ unesu promene,
duh ovoga vremena i –
vedrinu.
A
gde je gazda?“ „Mi smo
gazde“. Ovako su najčešće
počinjali poslovni razgo-
vori kada su sestre Maja
Aleksić Iić i Dragana Janjić rešile
da porodični hobi, proizvodnju vina
za porodicu i prijatelje, pretvore u
životni poziv. Do tada su odrastale
uz bokal vina na porodičnoj trpezi,
a kada su ušle u komercijalnu proi-
zvodnju i prodaju, to ih je podstaklo
10 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
da prerastu mnoga „nepisana pra-
vila“ na domaćem tržištu, na prvom
mestu ono da se u vinskoj industriji
unapred zna šta sve „mora“. One su
rekle: „Ne mora“.
Nisu iza sebe imale „porodični
pedigre“ vinara bar pet generacija
unazad. Imale su dedu po majci
Dalmatinca, koji je sa sobom u
Vranje doneo i ljubav prema vinu.
Nisu imale vekovima stare vino-
grade, već su u posao krenule sa
kooperantima. Nisu se obazirale
na tvrdnje da je pravljenje vina
„muški posao“, nisu čekale da im se
„posreći“ sa pravom godinom, nisu
poštovale „princip“ proizvodi malo
ali preskupo, a kada su krenule
u prodaju, nisu imale formirane
cene, rabatnu politiku, dogovore
sa distributerima. Imale su samo
proizvod, mladost i entuzijazam,
ali nisu imale strah. Nisu se, kažu,
plašile ničega – ni tržišta, ni konku-
rencije, ni iskusnijih vinara...
I tako, kada su samo nakon šest
godina od osnivanja „Vinarije Alek-
sić“, kao prva generacija porodičnih
vinara izašle 2012. godine na trži-
šte sa 100.000 boca i sedam etike-
ta, to je baš bilo „na velika vrata“ za
ukorenjena pravila u vinarstvu da
se obavezno počinje sa bar deset
puta manjom serijom, te da kvalitet
i ekskluzivnost – koji ne mogu biti
dostupni svima – obavezno podu-
pire i cena proizvedenih vina.
Šta se dogodilo? Netradicionalna
ženska vinarija je te iste godine
kada je debitovala na tržištu dobila
bronzanu medalju na prestižnom
takmičenju „Decanter World Wine
Awards“ u Londonu, za svoja vina
„Arno“ i „Kardaš“. Od tada do danas
su dobile još sedamdeset nagra-
da za kvalitet svojih proizvoda. To
ih nije odvratilo od odluke da i u
formiranju cena budu netipične.
„Kad smo ušle na tržište – a to
važi i danas – shvatile smo da se u
Srbiju uvoze velike količine stranog
vina pre svega zato što su njihove
cene našim ljudima pristupačnije.
Srpska vina su skupa. Mi smo rešile
da srušimo taj mit – da vino mora
biti ili jako jeftino ili preskupo“,
priča Maja zašto su se cenovno po-
zicionirale upravo u toj sredini koje
gotovo da nije bilo, dokazavši da
vino može biti i dobro i dostupno
domaćem ljubitelju vina sa proseč-
nim standardom.
Deluje logično kad se
neko toga doseti
U širenje prodaje su krenule,
opet, težim putem, od kafića, re-
storana i hotela, a ne od velikih
distributera. Zašto? „Nama je bilo
stalo da ljudi probaju naša vina, da
prepoznaju šta mi to radimo, htele
smo da ga od nas kupuju zato što
se njihovim gostima to vino sviđa“,
objašnjava Maja. Iako se ono čemu
su ih učili njihovi roditelji, takođe
preduzetnici – da je jedini pravi po-
sao onaj koji se radi pošteno – baš
i nije pokazalo kao „sveto pismo“
koga se pridržavaju svi učesnici
na tržištu, verne su pravilu da u
poslovnim pregovorima nastupaju
otvoreno i iskreno.
„Nismo plaćale pozicije za naša
vina i naš rast je isključivo organski“,
ističe Dragana, „Još uvek sarađuje-
mo sa našim prvim kupcem, vlasni-
kom jednog restorana u Nišu, ali on
je jedan od retkih koji se toliko dugo
održava u toj branši. Vlasnici lokala
se često menjaju i to je dodatno
otežavajuća okolnost kada prodajete
vino na terenu. Trenutno, oko 30%
naše prodaje ide preko trgovinskih
lanaca, a plan je da se u naredne dve
godine to učešće udvostruči“.
Organski rast je u međuvremenu
sa početnih 100.000 boca u 2012.
dostigao u 2019. godini 500.000
litara vina, sa 14 etiketa u 22 ra-
zličita pakovanja. Najpoplarnija su
„Žuti cvet“ (tamjanika), roze vino
„Barbara“, „Nostalgija i „Kardaš“,
ali kao najbitnije u pozicioniranju
svojih proizvoda vlasnice vinarije
ističu brzo prilagođavanje kupcima:
„Kad god prepoznamo neku novu
potrebu na tržištu, mi smo u stanju
da odreagujemo mnogo brže nego
konkurencija“.
 FINALISTA

Primer su i različita pakovanja, jer

kako objašnjavaju, Beograd, gde je
zaživelo „vino na čašu“ je potpuno
drugačije tržište od ostatka Srbije.
Sa logikom da je „kvalitet vina isti
i u velikoj i u maloj boci koja po
zapremini odgovara čaši“, mlade
preduzetnice iz Vranja su polovi-
nom 2016. lansirale na tržište male
boce. Do kraja te godine prodale
su 70.000 tih boca, a čak 250.000
prošle godine.
„Vinarija Aleksić“ je zakupila 70
hektara državnog zemljišta na tri-
deset godina i već ima svoje zasade
na 20 hektara, a za ovu godinu u
planu je sadnja na još 40 hektara. U
vinogradu su primenile tehniku ko-
ja se koristi u gajenju jagoda, odno-
sno zasad je pokriven specijalnom
folijom. To je višestruko korisno:
nema okopavanja pa se smanjuje
broj potrebnih radnika, folija zadr-
žava vlagu što je posebno važno
tokom sušnih godina, a kroz sistem
navodnjavanja „kap-po-kap“ se do
svakog čokota dovode i potrebne
materije za prehranu. U procesu
patentiranja je još jedna inovacija
– potpuno drugačija presa koju je Evropa i neće im biti dovoljno. Ta- ne sorte grožđa koja nije tipična
osmislio njihov otac za proizvodnju mo bismo mogle da plasiramo do- rakija lozovača, u pripremi su i
belih i roze vina, što je uverene su slovno celu svoju proizvodnju, ali to rakije od dunje i kruške, a u planu
Maja i Dragana bilo itekako bitno za nam nije cilj“, ističu Dragana i Maja, je i vinjak, koji je do sada odležao
kvalitet, odnosno da ona budu tako „jer uvek je preveliki rizik zavisiti od šest od potrebnih deset godina.
dobro prihvaćena na tržištu. samo jednog tržišta“. „Sve se to krčka kod nas“, naja-
Trenutno, od ukupne proizvod- vljuju novitete vlasnice „Vinarije
nje izvoze oko 10%, u Crnu Goru, Rakijaši, pozor! Aleksić“, koje zato planiraju i nova
Bosnu, Austriju, Nemačku, Švajcar- zapošljavanja.
sku, Belgiju i Kinu, za koju predviđa- Istu poslovnu filozofiju primenju To je, međutim, poseban podu-
ju da je tržište koje će najviše rasti i u diversifikaciji poslovanja na hvat u vreme sve izraženije osku-
u narednoj deceniji. Za razliku od jedan drugi proizvod: rakiju. Prvo dice odgovarajućih radnika, pa se
Evrope, koja je prezasićena vinima, će plasirati nešto neuobičajeno najviše oslanjaju na svoj tim sa
„Kinu bi mogla da snabdeva cela za naše tržište – rakiju od muskat- kojim su od početka. Iako se ljubi-
telji rakije razlikuju od onih koji više
vole vino barem onoliko koliko se
NAJBOLJA VEST razlikuje i proizvodnja ove dve vrste
pića, vlasnice „Vinarije Aleksić“ pla-
Vlasnice „Vinarije Aleksić“ ističu da je za domaću vinsku industriju niraju da i u svet rakije unesu pro-
najbolja vest to što je prošle godine formiran Savez vinogradara i mene na način kako su to učinile u
vinara i napravljena strategija šta je potrebno učiniti kako bi Srbija svetu vina. A kako one same vide te
postala mnogo prepoznatljivija na „vinskoj mapi“. Samo tako se mo- promene? Evo odgovora: „Mi smo
že zaista isplatiti trud pojedinačnih proizvođača da i sami postanu mlada i moderna kompanija, kod
što prepoznatljiviji na globalnom tržištu, koji udruženi imaju i mnogo nas je sve u duhu ovog vremena,
veću priliku da utiču na zakone i rešenja koja će unaprediti celoku- mi smo u domaću tradiciju unele –
pnu vinsku delatnost. vedrinu!“

EY PREDUZETNIK GODINE 2019 11

 2019
LAJOŠ BRINDZA, CAPRIOLO
U budućnost na
električnom biciklu
Da nije bilo uporne
zvonjave starog fiksnog
telefona, pomoću
koga su ga pre četvrt
veka njegove komšije i
prijatelji uporno budili
da bi naručili i kupili
bicikle, Lajoš Brindza
možda ne bi toliko
brzo prešao put od
malog prodavca do
veletrgovca, a potom i
proizvođača sopstvenog
dvotočkaškog brenda.
Danas se u pogonu u
Bačkoj Topoli u proseku
svakog minuta sklapa
klasičan bicikl, a uskoro
će sa tih linija silaziti i
električni bicikli, koji su
na putu da postanu
popularni poput
čuvenih BMX i Mountain
bicikala.
P
re dvadeset i pet godina,
Lajoš Brindza dobio je težak
zadatak od brata, sa kojim je
vodio popularnu diskoteku
u Bačkoj Topoli: da nabavi glavnu
nagradu na tomboli organizovanoj
za posetioce, a da ona bude „velika,
atraktivna i jeftina“. Zagonetka se,
srećnom igrom slučaja, sama rešila
kada je tokom puta u Mađarskoj
ugledao Mountain bicikl, ravnog vo-
12 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
lana i sa 18 brzina, potpuno druga-
čijeg od poni i trkačkih bicikala koji
su se tada vozili kod nas.
„Tombola sa novim biciklom kao
nagradom je bila toliko uspešna da
smo organizovali još nekoliko izvla-
čenja, i svaki put bi prodali duplo
više tiketa za izvlačenje nego što je
bilo mesta u diskoteci“, priseća se
sa osmehom Lajoš Brindza. Ipak,
priznaje da je zbog tolike popular-
nosti glavne nagrade znala da ga
zaboli glava, i to nimalo figurativno
– komšije i prijatelji hteli su da i nji-
ma nabavi isti bicikl kao za nagrad-
nu igru, a kako nisu hteli da gube
vreme za naručivanje, uporno su
ga zvali telefonom od ranog jutra i
budili ga bez milosti.
Malo po malo, shvatio je da se
tražnja za biciklima ne smanjuje,
kao i da ostvaruje lepu zaradu na
preprodaji, iako je bio povoljniji od
prodavaca na subotičkoj buvljoj pi-
jaci. Počeo je da uvozi i po pedese-
tak komada, pa su, pored komšija i
prijatelja, počeli da ga zovu i trgovci
iz drugih gradova. A onda je, uz
pomoć prijatelja majstora za po-
pravku, počeo da uvozi rastavljene
bicikle i sklapa ih u radionici.
Evropa na dva točka
Danas, „Capriolo“ godišnje sklopi
80 hiljada bicikala, što znači da
sa linija pogona u Bačkoj Topoli
radnici u proseku svakoga minuta
skinu novog dvotočkaša. Polovinu
bicikala koje proizvedu prodaju u
Srbiji, dok druga polovina stiže do
kupaca u 22 evropske države, na
čijem tržištu se godišnje proda oko
20 miliona bicikala. „Mi smo kap
u moru, ali držimo korak sa kon-
kurentima kada je reč o kvalitetu
i dizajnu“, zadovoljan je Brindza.
„Capriolo“ bicikli, inače u inostran-
stvu se prodaju kao proizvodi sa
evropskim poreklom, s tim što se
oko 30% proizvodnje za izvoz radi
za robne marke kupaca, dok „Ca-
priolo” na domaćem tržištu ima i B
brend, „Adria“.
Evropska unija izuzetno štiti svoje
tržište, pa je na snazi antidamping
carina na bicikle i delove iz Kine
od čak 48%, dok je redovna cari-
na 15%. Svi proizvođači, međutim,
uvoze određene delove iz Kine,
pošto se jedino tamo i proizvode.
„U ’Capriolo’ biciklima nalaze se de-
lovi iz deset zemalja, uključujući tu
i menjače i sedišta iz Italije, gume
iz Češke a felne, recimo, pravimo
sami. Kada se sve to sabere, može-
mo da dokažemo da je 60% bicikla
poreklom iz Evrope, pa ne plaćamo
antidamping carinu”, objašnjava
Brindza recept za konkurentnost u
branši. Takav recept podrazumeva
izuzetno uigran i pouzdan tim koji
se bavi logistikom, jer kašnjenje u
isporuci jednog dela može izuzet-
no da uspori proizvodnju.
CRNO TRŽIŠTE BICIKALA
U grupaciji proizvođača bi-
cikala u Privrednoj komori
Srbije, koju pored kompanije
„Capriolo“ čine još tri domaće
firme – „Venera Bike“, „Planet
Bike“ i „Cross“, procenjuju da
se u našoj zemlji godišnje na
„crno“ proda oko 30 hiljada bi-
cikala, što je skoro svaki četvrti
u ukupnoj prodaji. Kako kaže
Lajoš Brindza, manji i verovat-
no neuništivi deo neformalnog
tržišta bicikala su jeftini „po-
lovnjaci“ iz EU koje pojedinci
donose i preprodaju, dok je
finansijski daleko isplativija –
a time i opasnija po domaće
proizvođače – prodaja kvali-
tetnih, skupih bicikala koji su
najverovatnije kradeni u ino-
stranstvu.

Upravo je segment logistike, tač-
nije upravljanje zalihama, tačka na
kojoj se kompanija „razilazi u mi-
šljenju“ sa bankama. Lajoš Brindza
kaže da redovno sluša zamerke od
bankara zato što na kraju godine
ima „previše robe na zalihama“, i da
stalno mora da objašnjava da tra-
žnja za biciklima ima jak sezonski
karakter, te da se oni najbolje pro-
daju od proleća do jeseni. „Takođe,
pun magacin znači da imamo do-
voljno delova da ’preživimo’ prekid
proizvodnje koji se u Kini dešava
svake lunarne Nove godine, a sada
se dodatno produžio zbog pojave
korona virusa“, kaže Brindza.
„Capriolo“, inače, ima 18 sopstve-
nih radnji i još 300 maloprodajnih
partnera, a u ponudi je veoma
raznovrsan asortiman, od Moun-
tain bicikala od kojih je sve počelo,
preko muških i ženskih gradskih
(city), dečijih, treking i retro bicika-
la. Zainteresovanima nude i fran-
šizu, a sezonski karakter tražnje
za biciklima ublažavaju tako što u
radnjama nude i lovačku, sportsku
i fitnes opremu. Takav pristup, pre-
ma rečima Lajoša Brindze, obezbe-
dio je stabilan rast prihoda, koji su
u 2018. dostigli 12,3 miliona evra,
odnosno za 7% više nego u 2017.
godini.
Spremni za novi
bum na tržištu
Kompanija „Capriolo“ nedavno je
okončala investiciju od 1,72 miliona
evra u pogon za proizvodnju guma
i točkova, i to uz podršku mađarske
fondacije „Prosperitati“. Ova fonda-
cija odobrava povoljne pozajmice
firmama pod uslovom da očuvaju
delatnost i zaposle nove radnike,
što proizvođač bicikala iz Bačke To-
pole svakako namerava. Ali najveći
FINALISTA
problem sa kojim se trenutno su-
očava je dostupnost kvalifikovane
radne snage, što, ironično, upravo
ima veze sa Mađarskom – u ovu
zemlju masovno se iseljava sta-
novništvo severne Srbije u potrazi
za boljim uslovima života i rada, a
Brindza naglašava da ni njegova
rodna Bačka Topola nije izuzetak, i
da je broj stanovnika u odnosu na
sredinu devedesetih opao za dese-
tak hiljada ljudi.
Proizvodnju, međutim, ne na-
merava da iseljava. Naprotiv, pra-
vi dugoročne planove za njeno
širenje, pa najavljuje da će krajem
zime, na sajmu u Nemačkoj biti
predstavljen prvi električni „Ca-
priolo“ bicikl. Brindza objašnja-
va da će i za najnoviji proizvod,
takođe moći da dobije uverenje
o evropskom poreklu, odnosno
neće morati pri izvozu u EU da
plaća antidamping carinu od čak
86% na uvoz iz Kine.
„Uprkos tako visokoj carinskoj
zaštiti, u Evropi nema proizvođa-
ča električnih bicikala, pa je EU
dozvolila uvoz električnih bicikala
u delovima i njihovo sklapanje na
njenoj teritoriji kao preduslov da
se ne naplati antidamping carina,
što naši konkurenti rade. Mi smo,
međutim, uspeli da pronađemo
proizvođača elektromotora u Italiji,
što je uz baterije i najskuplji deo
električnog bicikla. Sa tim moto-
rom i baterijama možemo dokazati
evropsko poreklo i ponuditi cenov-
no konkurentan proizvod”, uveren
je Brindza.
Prema njegovim rečima, industri-
ja bicikala dugo je čekala na „novi
bum“ u prodaji, pošto su prethodni
hit proizvodi na globalnom trži-
štu bili čuveni BMX-ovi, a kasnije i
Mountain bicikli. „Električni bicikli
osvojili su azijske zemlje, pre svih
Kinu, gde su praktično zamenili
obične dvotočkaše. Evropa još ka-
ska za Kinom, ali je zabeležen skok
u prodaji i verujem da će tražnja za
električnim biciklima na globalnom
nivou samo rasti”, predviđa Lajoš
Brindza.
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 13
 2019
SLAVIŠA JANJUŠEVIĆ, KONDOR
Samome sebi
najveći takmac
Uprkos tome što
je u posao ušao u
doba ratova, sankcija,
hiperinflacije i raspada
nekada razvijene
jugoslovenske industrije,
Slaviša Janjušević je
odoleo „zovu Kanade“
i ostao u Srbiji. Da li se
pokajao? Nije, s obzirom
da, kako kaže, njegovu
kompaniju „Kondor“
čak i konkurenti danas
nazivaju „liderom u
prodaji lima u regionu”. I
pored toga, vlasnik svaki
dan na poslu samom
sebi dokazuje da može
da pobedi – sebe.
K
ada bi se birala najgora go-
dina za otpočinjanje posla,
1993. bi sigurno pobedila
u svakoj kategoriji. Slaviša
Janjušević je tu godinu dočekao sa
znanjem o trgovini koje je sticao
radeći za kompaniju čiji je osni-
vač bio njegov stric, ali i sređenim
papirima za odlazak u Kanadu.
„Od emigracije sam odustao jer
sam shvatio da bih tamo u najbo-
ljem slučaju čitavog života radio za
drugog. Ja nisam takav čovek, a i
duboko verujem da nijedna kriza
ne traje zauvek i da jednom mora
proći”, objašnjava Janjušević odlu-
ku da ipak ostane u Srbiji.
14 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
Istu želju – da sam sebi dokaže
da nešto može da uradi – zadržao
je i danas, kada je svoju kompaniju
„Kondor“ izgradio marljivim radom
i znanjem koje je učio od nekada
vodećih ljudi iz metalurške branše
na velikom jugoslovenskom tržištu.
Sam sektor, međutim, ima svojih
specifičnosti: „Da bismo bili kon-
kurentni, pored visokog kvaliteta
gotovih proizvoda, brze isporuke i
povoljnih cena, moramo biti blizu
klijenata, kako bi svaki trošak sveli
na minimum. Zato su nam najbroj-
niji klijenti iz Srbije, a prisutni smo
i na tržištu bivše Jugoslavije, odno-
sno oko 20% prihoda ostvarimo od
izvoza”, kaže Janjušević.
Planovi za povećanje izvoza po-
stoje, ali „Kondor“ kao srpska firma
mora da se izbori sa otežavajućim
faktorima za koje njihove kolege iz
Evropske unije odavno ne znaju.
„Da bismo zadržali kupce, moramo
konkurente da pobeđujemo kvali-
tetom, cenom i brzim isporukama.
Radi ubrzanja procedura i olakša-
nja izvoza, u saradnji sa Upravom
carina dobili smo status ovlašće-
nog izvoznika sa mogućnošću ta-
kozvanog kućnog carinjanja“, ob-
jašnjava Janjušević. Ipak, ističe da
ga poteškoće ne obeshrabruju već
samo teraju da bude još snalažljiviji
u poslu, vodeći se razmišljanjem da
je samom sebi najveći takmac.
Mašina kakve nije bilo
Dok se birokrate ne dogovore ka-
ko da privrednicima olakšaju poslo-
vanje, treba povećati udeo na već
osvojenim tržištima, ali i zadržati
kupce, koji u slučaju „Kondora“ naj-
češće dolaze iz sektora metalske
industrije. Slaviša Janjušević zato
najavljuje investicioni plan za ovu
godinu vredan između 1,5 i dva
miliona evra. Novac će biti uložen
u izgradnju nove hale i u nabavku
dve nove mašine, čijem dolasku se
naš sagovonik, prema sopstvenim
rečima, raduje kao dete.
Zašto? Zato, odgovara Janjušević,
što je koju godinu ranije, sagle-
davajući zahteve sve većeg broja
kupaca vezanih za ravnanje i seče-
nje lima, bez ikakvog inženjerskog
znanja uspeo da „sklopi“ tehnološki
napredniju mašinu od onih kakvih
je bilo na raspolaganju u Srbiji.
„Zbog te mašine“, priča, „provodio
sam dane u razgovoru sa inženjeri-
ma, često i iz konkurentskih firmi, i
raspitivao se zašto su neka tehnič-
ka rešenja bolja, rezovi precizniji,
materijali kvalitetniji sve dok nisam
imao jasnu ideju kakva linija za rav-
nanje i sečenje mora da bude bez
ikakvih kompromisa oko kvaliteta“.
Potražio je ponude od nekoliko
evropskih proizvođača mašina za
ravnanje lima, „a zatim sam otputo-
vao u Kinu, gde je mašina po mojim
specifikacijama koštala 30% manje
nego u Evropi, što uopšte nije ve-
KUPI JEFTINO, PRODAJ
JEFTINO I ZARADI
„Jedna od prvih poslovnih
lekcija koja mi se urezala u
pamćenje tiče se prirode po-
slovanja“, priča Slaviša Janju-
šević. „Stric mi je rekao da je u
trgovini cilj da se kupi jeftino,
proda jeftino i zaradi. A ja ga
pa pitam: kako da se proda jef-
tino, valjda treba skupo?“ „Ne“,
rekao je stric, „skupo možeš
prodati jednom ili dva puta, a
za uspešan posao je najvaž-
niji kontinuitet. Ako uspeš da
prodaš jeftino i zaradiš, onda
si uspeo.” Janjušević dodaje
da takav pristup poslu zahteva
da se stvara veliki obrt, a da je
„igra na veliko“ i najbrži put za
stvaranje kapitala.

lika ušteda imajući u vidu kasnije
potrebe za njenim redovnim i van-
rednim servisiranjem“. Janjušević je
iz te zemlje poneo nauk da kvalitet
mora da se plati, jer u Kini može da
se kupi sve što iko pomisli da mu
treba, ali cena izuzetno varira, u
zavisnosti od toga koliko su dobri
materijali i oprema koji su korišćeni
u proizvodnji.
U ovoj godini nabaviće dve nove
mašine, iz tri dobra razloga. Jedan
je taj što je „Kondor“ već postao po-
znat među svojim kupcima po kva-
litetu i tome što reže limove prema
njihovoj specifikaciji, što smanjuje
gubitke, pa treba izdržati tempo
isporuke. Drugi je što će kompanija
tako osigurati da se poslovi završe
čak i ako se na nekoj od mašina
desi zastoj.
Treći razlog proizilazi iz teškoća
da se nađu kvalitetni radnici koji
iz Smedereva, uprkos tome što
ima posla, radije odlaze u Beo-
grad. Zato Janjušević sa dve nove
mašine planira povećanje stepena
automatizacije u proizvodnji, sa
ciljem da se povećaju postojeći
kapaciteti. „Kondor“, inače, ima 25
zaposlenih koji uglavnom rade u
jednoj smeni, a našeg sagovornika
brine to što, kako kaže, „za deset
godina, ako stane neka mašina,
doći ćemo u situaciju da ovde više
neće biti majstora koji mogu da je
poprave.“
Oprez kompaniju čuva
Poslovanje u sektoru crne i obo-
jene metalurgije zahteva neprekid-
no suočavanje sa različitim rizici-
ma: neki proističu iz činjenice da
su sirovine poput čelika berzanska
roba, te je kretanje njihovih cena
na duži rok nepredvidivo. Drugi ri-
zici su, opet, karakteristični za male
privrede kao što je srpska. „Tokom
tranzicije vlasništva između američ-
ke kompanije ’U.S. Steel’ i „Železare
Smederevo“, desilo se da jedina
železara u zemlji prekine proizvod-
nju na mesec-dva dana“, priseća se
naš sagovrnik, „što je za naš posao
neprihvatljivo“.
FINALISTA
Iako su „Kondor“ i smederevska
železara ,,HBIS“ upućeni jedni na
druge, Janjušević naglašava da je
njegova kompanija razvila kvalitet-
ne veze i sa drugim dobavljačima,
što je, prema njegovim rečima,
rezultat još jedne skupo plaće-
ne životne lekcije. Zato sarađuju
sa železarama „ISD Dunaferr“ iz
Mađarske i „Liberty Galati S.A.” iz
Rumunije, „čiji kvalitet proizvoda
zadovoljava izuzetno stroge zahte-
ve naših kupaca“.
Jednaku količinu opreza prime-
njuju i kada je reč o finansija-
ma. Mada beleže značajan rast
prihoda koji su u 2018. dostigli
25 miliona evra, što je 30% više
nego u 2017. godini i čak 80%
više u odnosu na 2016. godinu,
u investicioni ciklus ulaze polako.
Janjušević najavljuje da će prvo
pokušati da obezbede subvencije,
a ukoliko ne uspeju, sva ulaganja
će gotovo sigurno sprovesti iz
sopstvenih sredstava pošto je i
dosadašnje investicije „Kondor“
sam finansirao.
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 15
 2019
DRAGAN SENIĆ, SENA
Kad ima volje, ima i načina
Rashladni sistemi koje
proizvodi kragujevačko
preduzeće „Sena“
koriste se od regiona,
preko EU do Kolumbije
i Vijetnama, a nakon
završetka objekta za
skladištenje jabuka u
Topoli, planira se razvoj
sličnih projekata i u
Rusiji. „Koliko je veliko
rusko tržište toliko je
velika i konkurencija, a
ko će dobiti posao je
pitanje sposobnosti“,
ističe vlasnik kompanije
Dragan Senić, koji je
uveren da će tu šansu
iskoristiti, „jer kad ima
volje, ima i načina“.
K
ada je Dragan Senić kao di-
plomirani inženjer za elek-
troniku i računare počeo da
radi krajem osamdesetih
godina u tada veoma uglednom
preduzeću „Filip Kljajić“, ubrzo je
shvatio šta neće, ali je morao da
odluči šta hoće. „Kada vidite da tu
čovek može da sedi mesec dana
i da ne uradi ništa, bilo mi je ja-
sno da bez obzira na visinu plate i
mogućnosti za napredovanje – to
nije za mene. Ja sam želeo da nešto
napravim“.
Razmišljao je, kaže, o tri moguć-
nosti: da započne posao u svojoj
struci, ili da se bavi sekundarnim
sirovinama koje su tada imale ve-
liki potencijal, ili da razvije posao u
industriji rashladnih uređaja, kojim
16 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
se njegov otac bavio kao vrhunski
majstor u državnoj firmi. Budući da
se sa očevim poslom upoznavao
još od detinjstva, „to mi je ’ušlo u
krv’ i rešio sam da krenem tim pu-
tem“, priča Senić kako je izgledala
predistorija preduzeća „Sena,“ čija
je istorija započela usred istorij-
skog haosa – raspada Jugoslavije.
Senić, rukovodeći se primerom
velikih svetskih kompanija koje su
svoj uspeh izgradile zahvaljuju-
ći sposobnosti da upravo tokom
najvećih lomova, „kada se kapital
pregrupiše“ uoče priliku za posao,
rešio je da takvo razmišljanje i sam
primeni. „Dok su svi kukali i ’hvatali
se za glavu’ ja sam na upražnjenom
tržištu video svoju šansu i vredno
radio. Uvozio sam kvalitetne kom-
ponente, što nije bio mali podvig
u tadašnjim okolnostima, imajući u
vidu da čak i danas svega oko dve-
sta kompanija u celom svetu može
da proizvede vrlo precizne i zahtev-
ne delove za uređaje u rashladnoj
industriji“, objašnjava Senić.
Iako je u to vreme maltene bilo
normalno da se radi „nenormalno“,
Senić ističe da je od početka insi-
stirao na legalnom poslovanju. Šta
mu je to donelo? Kada su se okol-
nosti „unormalile“, Senić ne samo
da je imao zdrav kapital iza sebe,
već je znao kako da ga na zdrav
način ubuduće uvećava.
Preko Evrope, do
Kolumbije i Vijetnama
Upitan šta je danas najvrednije
u njegovoj firmi, čiji tim od oko
pedeset zaposlenih projektuje,
proizvodi i implementira rashlad-
ne sisteme veoma uspešno i van
Srbije, Senić na prvom mestu ne
pominje ni novac, ni mašine. „Naš
najveći ponos su naši mladi radnici
– inženjeri, oni koji rade u prodaji, u
proizvodnji... Oni su puni energije,
kreativni, prate nova kretanja i sa-
mo ih treba usmeravati, pomoći im
u sticanju iskustva... Uvek vodimo
računa da pored iskusnih stručnja-
ka zaposlimo nekog novog, da se
naš tim stalno podmlađuje“, ističe
Senić svoje uverenje da bez pravih
ljudi nema ni prave vizije o razvoju
firme, ma koliko ona zvučala „atrak-
tivno“ na papiru.
Iskustvo i mladost su obavezna
kombinacija i kada kao tim pred-
stavljaju svoje uređaje i projekte na
prestižnim sajmovima, a najpresti-
žniji u industriji hlađenja je onaj u
Nirnbergu, gde je „Sena“ već godi-
nama prisutna kao jedina firma sa
Balkana. „Svi vole da pričaju kako
posluju po svetskim standardima,
ali tek u takvim prilikama se poka-
že da li to zaista uspevate“, ističe
Senić dok govori o tome koliko je
vremena, truda i novca potrebno
pre nego što najveći igrači procene
„da ste firma koja vredi i sa kojom
treba ući u posao“.
Vlasnik kompanije „Sena“ ističe
kao ispravnu još jednu odluku u
prošlosti, a koja im danas obezbe-
đuje stalno širenje na tržištu – to
što se nisu opredelili za serijsku
proizvodnju, već da rade projektno,
za poznatog investitora. „Serijska
proizvodnja rashladnih uređaja,
poput frižidera ili zamrzivača, pre-
selila se na Istok, u Evropi i general-
no na Zapadu je ostalo malo takvih
fabrika“, opisuje Senić aktuelnu si-
tuaciju, napominjući da neke od tih
fabrika sada kupuju – Kinezi.
Upravo zavaljujući drugačije oda-
branom konceptu razvoja, „Sena“
danas radi za velike sisteme u ra-
zličitim industrijama, najviše u pre-
hrambenoj. Veoma je prisutna na
tržištu celog regiona, ima ćerku
firmu u Sloveniji preko koje sklapa
ugovore u EU, a preko italijanskih

partnera radila je projekte i na ne
baš tipičnim tržištima za domaće
firme – u Kolumbiji i Vijetnamu.
Ko se ne razume u njihov posao,
teško može sebi da dočara šta
znači napraviti i uspešno pustiti u
rad rashladne sisteme u zemljama
gde je sve poptpuno drugačije –
od vremenskih uslova do napona
struje. „Kada radite projekte u bli-
žem okruženju, ako nešto slučajno
i previdite u pripremi, postoji mno-
štvo načina da to brzo nadoknadite
na terenu“, objašnjava Senić, „ali
kada radite na drugom kontinentu,
logistika mora da bude savršena,
da ne biste došli u situaciju da im-
provizujete“.
Nova prilika na ruskom
tržištu jabuka
Senić ne voli da improvizuje ni
kada ulaže, počev od ulaganja u
sopstvene proizvodne kapacitete
u Kragujevcu koje je razvijao ko-
rak po korak, uz dobru procenu
kako i kada će se isplatiti, pa do
ulaganja u kapacitete drugih. Na-
vodi primer da je upravo njegova
firma uradila više od dve trećine
rashladnih objekata za proizvođa-
če malina u zapadnoj Srbiji, kada
je ova delatnost tek započela ek-
spanziju, zahvaljujući tome što je
„Sena“ davala mogućnost plaćanja
na odloženo.
„Rate smo rasporedili tako da
prate sezonalnost proizvoda, pa
time i perioda kada proizvođači
mogu da prodaju maline, da ih
naplate i od prihoda isfinansiraju
obaveze prema nama. Naravno,
dobro smo se raspitali za solvent-
nost proizvođača koje smo na taj
način podržali, vodeći istovremeno
računa o sopstvenim finansijskim
mogućnostima, da se mi ne bismo
zaduživali zbog njih. Ali nismo imali
većih problema oko naplate“ pri-
seća se Senić, i zato što „mnogo je
čestitih ljudi u tom poslu“.
FINALISTA
Kao izuzetno dobar vid podsticaja
za razvoj, Senić navodi programe
pretpristupnih fondova EU, u čijim
projektima su učestvovali u Hrvat-
skoj i Makedoniji i pre nego što su
oni zaživeli u Srbiji. „U Makedoniji
smo radili najveći IPA projekat vre-
dan osam miliona evra u industriji
prerade mesa. Takav način finan-
sijske podrške je od velike koristi
za investitora, ali i za nas jer ne
moramo da brinemo za svoja po-
traživanja. Uslovi su, naime, takvi da
ulagač mora da izmiri sve svoje oba-
veze pre nego što mu se refundira
ugovoreni iznos sredstava iz fonda“,
pojašnjava Senić i dodaje da su
upravo u završnoj fazi prvog takvog
projekta u Srbiji, izgradnje objekta
za skladištenje jabuka u Topoli.
Vlasnik kompanije „Sena“ vidi pri-
liku za slične projekte i u Rusiji, koja
velikom brzinom povećava zasade
jabuka u sklopu strategije o in-
tenziviranju domaće poljoprivrede.
Jabuke su, kaže, pored banana naj-
zastupljenije voće u celom svetu i
mogu uz visoku rashladnu tehno-
logiju da se održe u svežem stanju
i do godinu dana. Najjeftinije su u
septembru i oktobru, kada im je se-
zona, i zato ih u to vreme prodaju
samo mali proizvođači, dok ih veliki
investitori skladište u tačno pro-
pisanim temperaturnim uslovima,
kako bi ih kasnije preprodali često i
po dvostruko većoj ceni.
Senić daje primer da izgradnja
skladišta srednjeg kapaciteta od
dve do tri hiljade tona košta od mi-
lion i po do dva miliona evra, „a naš
udeo u tom poslu premašuje 50%.
Naravno, koliko je veliko rusko trži-
šte toliko je velika i konkurencija, a
ko će dobiti posao je pitanje sop-
sobnosti“, ističe Senić koji je uveren
da će tu šansu iskoristiti, „jer kad
ima volje, ima i načina“. Iako je i
kao inženjer i kao vlasnik firme koja
posluje u preciznoj industriji „čovek
od činjenica“, ni u životu ni u poslu,
kaže, nema napretka ako čovek ne-
ma hrabrosti. „Ako posao gledate
isključivo tako da je „2+2 =4“, onda
se u posao i ne ulazi“.
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 17
 2019
DEJAN BLAGOJEVIĆ, PROPULZIJA
Ne priznajem da
nešto ne može
Da li mnogobrojni
razlozi za izuzetan
rast poslovanja koji
ostvaruje preduzeće
„Propulzija“, mogu da se
opišu u jednoj rečenici?
„Možda i mogu. Rekao
bih da je to strast:
strast prema kreaciji,
rešavanju problema
i učenju. Ta strast
odlikuje čitav moj tim
saradnika. Kada nešto
deluje neizvodljivo,
pronalazimo kreativne
načine da proširimo
svoje vidike i sa šire
tačke ipak zajedno
pronađemo rešenje“,
kaže Dejan Blagojević,
koji je ogromnu energiju
i entuzijazam ugradio u
porodični posao.
K
ada bi vas u školi pitali šta
znači reč „propulzija“, tačan
odgovor bi glasio: „sila koja
gura napred“. Pa dokle je
stiglo beogradsko preduzeće „Pro-
pulzija“ za nešto više od četvrt veka
poslovanja? „Počeli smo kao bravar-
ska radionica, porodična manufak-
tura koju su osnovali moji roditelji.
Danas smo kompanija koja je orga-
nizovana u 13 sektora i zapošljava
više od 120 radnika. Bavimo se di-
18 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
zajniranjem i proizvodnjom razno-
vrsnih promotivnih (POS i HoReCa)
materijala za pozicioniranje robnih
marki i proizvoda na različitim pro-
dajnim i izložbenim mestima“, priča
Dejan Blagojević, direktor ovog po-
rodičnog preduzeća.
Blagojević dodaje da je kompa-
nija u početku servisirala klijente u
jednoj industriji, a danas sarađuje
sa multinacionalnim kompanijama
u osam različitih industrija. Pre ne-
koliko godina krenula je sa skrom-
nim izvozom u dve države, a danas
je prisutna na oko 40 inostranih tr-
žišta. „Propulzija“ je do kraja prošle
godine imala čak 1.550 realizova-
nih projekata i preko 300 zadovolj-
nih klijenata. Tokom celokupnog
poslovanja održavala je stabilan
rast prihoda, koji su u 2018. godini
bili veći za čak 40% u odnosu na
prethodnu godinu. Prošle godine
je započet veliki investicioni pro-
jekat u cilju dalje modernizacije
poslovanja, koji će kompaniji „Pro-
pulzija“ olakšati brže ostvarenje ci-
lja: ekspanziju kvalitetnih proizvoda
na tržišta Skandinavije, Beneluksa,
Velike Britanije, Nemačke, Austrije
i Švajcarske.
„U poslednjih nekoliko godina
uložili smo ogroman trud da proce-
sno, organizaciono, kroz opremu i
digitalizaciju u potpunosti zaokruži-
mo naše upravljanje, praćenje rad-
nih naloga i troškova proizvodnje.
Iako smo proizvodnja, jako nam
je važno da istaknemo da nam je
kompletan proces digitalizovan, što
optimizuje rad na nivou čitave kom-
panije, ali i klijentima daje precizan
uvid u troškove proizvoda i dina-
miku rada“, objašnjava Blagojević i
dodaje: „Promocija dolazi na kraju.
Najgore je da napravite dobru mar-
ketinšku priču koju u praksi niste u
stanju da ispratite. Ključ uspeha su
kvalitetan tim, odgovarajuća tehno-
logija i organizacija, uspostavljeni
standardi, prestižni sertifikati – sve
ono što dokazuje multinacionalnim
kompanijama da ste dorasli da bu-
dete njihov partner. Tek kada to
sve imate, onda promovisanje ima
punog smisla“.
Brzina je naša vrlina... ali
nikad nauštrb kvaliteta!
Proizvodnja se odvija u dva seg-
menta. Prvi je proizvodnja klasičnih
reklamnih polica i displeja, u ne-
koliko hiljada komada. To su po-
rudžbine koje klijenti planiraju na
godišnjem nivou u okviru kapitalnih
investicija. U ovom segmentu, „Pro-
pulzija“ ostvaruje oko 60% ukupnih
prihoda.
„Mi smo jedina kompanija u jugo-
istočnoj Evropi koja ima kompletno
zaokružen i automatizovan proi-
zvodni sistem - u ovom segmentu
smo najproduktivniji i najkonku-
rentniji“, naglašava Blagojević, „od-
nosno imamo kapacitet da brže od
svih drugih možemo da proizvede-
mo određenu količnu proizvoda“.
Preostalih 40% prihoda kompa-
nija generiše kroz proizvodnju u
„premijum“ POS segmentu. „Ovaj
segment podrazumeva kreiranje
i izradu ekskluzivnih rešenja za
klijente onda kada je potrebno
pokrenuti posebne reklamne kam-
panje, ili na druge načine istaći
prednost svojih proizvoda u od-
nosu na konkurenciju“, objašnjava
Blagojević.
Poslovnu politiku da s jedne stra-
ne proizvode velike količine jeftinih
proizvoda, a sa druge veoma skupe
u malim serijama, Blagojević ob-
razlaže ovako: „Klijenti na našem
tržištu najviše žele da kupe jeftin
masovni proizvod, ali isto tako žele
da se na što više pozicija predstave
kroz impresivna premijum rešenja.
Budžeti su ti koji diktiraju tu dina-
miku. Naš fokus i investicije usme-
 BRZORASTUĆI PREDUZETNIK GODINE 2019
rene su upravo na ova dva seg-
menta i tu smo i najkonkurentniji“.
Klijenti dugo planiraju svoje stra-
tegije u premijum segmentu, ali od
zaposlenih u „Propulziji“ očekuju
da ceo proces osmišljavanja i izra-
de rešenja završe za mesec dana,
najviše dva. „Naš razvojni i kreativni
tim čine šest industrijskih dizajnera,
četiri grafička dizajnera, osam inže-
njera i četiri programera... i to je
naša najveća snaga. Spremni smo
za brze promene koje se dešavaju
u poslovnom okruženju. Uvek raz-
mišljamo korak-dva unapred kako
bismo unapred otklonili i eliminisali
rizike, a da proizvod nikada ne iz-
gubi na kvalitetu“, ističe Blagojević,
koji kao posebnu prednost kom-
panije navodi i otvorenost da se
razmotre predlozi svih zaposlenih.
„Važno nam je da zaposlimo ljude
koji su energični, imaju ideje, inicija-
tivu da nešto pokrenu, prihvataju
odgovornost i spremni su da stalno
uče“, kaže Blagojević i napominje:
„Moja vrata su uvek otvorena za
ideje svakog zaposlenog. A ako se
negde ’zaglavimo’, odvajamo vreme
da zajedno razmatramo kako mo-
žemo da optimalno odgovorimo na
izazov. Naravno, uvek je poželjno
osmisliti više alternativnih rešenja.
Recimo, smislimo odličnu ideju ali
se ispostavi da materijal koji smo
planirali neće stići u zadatom roku
- i onda moraju da se traže druga
kvalitetna rešenja“.
Prema rečima Blagojevića, naji-
zazovniji deo oko planiranja pro-
cesa proizvodnje je kada klijent
zahteva brzo rešenje. „Proizvodnja
nije kurirska služba, gde nešto što
optimalno traje deset dana, mo-
že da se smesti u tri dana. Kroz
predstavljanje proizvodnih procesa
naše klijente učimo da njihov do-
bar plan i naša spremnost donose
maksimalnu efikasnost i obostrano
zadovoljstvo u saradnji“.
U korak sa
automobilskom
revolucijom
„Znanje je moć i ono pravi glav-
nu razliku“, uveren je Blagojević i
kaže da zato nastoji da omogući
svojim zaposlenima što više prilika
za usavršavanje i to ne samo u
zemlji, nego vrlo često i u inostran-
stvu. Kompanija takođe kontinui-
rano ulaže u savremenu opremu
pa „Propulzija“ planira da nabavi
tehnološki veoma sofisticiran, ro-
botizovan sistem iz Italije, koji će
znatno povećati automatizaciju u
proizvodnji.
„Cilj je“, objašnjava Blagojević,
„da se zbog sve izraženijeg nedo-
statka kvalitetnih zanatskih rad-
nika, poput bravara i zavarivača,
takvi poslovi što više prepuste
mašinama, da bi onda firma za
onaj deo izrade koji zahteva visok
stepen majstorstva, mogla da an-
gažuje vrhunske zanatlije i da ih
odgovarajuće plati.“
Ovakva tehnološka moderniza-
cija je deo strategije da „Propul-
zija“, koja danas izvozi oko polovi-
ne ukupne proizvodnje, do 2022.
godine postane pretežno izvozna
kompanija, sa učešćem izvoza od
75% u ukupnim prihodima. Taj
cilj nameravaju da ostvare i većim
širenjem poslovanja u novim obla-
stima, kao što je izrada auto-nad-
strešnice sa solarnim panelima
i punjačima za električna vozila,
koja ima višestruke prednosti: kao
montažno-demontažni objekat ne
zahteva građevinsku dozvolu, au-
tomobili su zaštićeni i leti i zimi,
solarni paneli mogu da obezbede
struju za punjenje, što investitoru
znatno umanjuje troškove za elek-
tričnu energiju.
Uprkos činjenici da je globalna
auto-industrija zapala u krizu, Bla-
gojević je uveren da budućnost
pripada električnim vozilima, što
je uslovilo potpunu „preraspode-
lu karata“ na tržištu automobila.
„Sada i mali inovativni proizvođači
poput ’Propulzije’ imaju šansu da
se kao podrška dobro pozicioni-
raju uz velike automobilske koma-
nije, pod uslovom da su spremni
da učestvuju u novoj industrijskoj
revoluciji na četiri točka. Ovde vidi-
mo svoju veliku šansu za rapidan
razvoj“, kaže Blagojević.
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 19
 2019
IVAN PERČIĆ I KSENIJA PERČIĆ ALBUNOVIĆ,
SUNCOKRET
Drugačiji iz uverenja
Ivan Perčić je iz sopstvenih uverenja započeo
posao, koji će tek decenijama kasnije biti „u trendu“
– bio je vegetarijanac još sedamdesetih, poklonik
makrobiotike osamdesetih i neko ko je znao
prednosti bezglutenske ishrane pre „efekta Novaka
Đokovića.“ Danas kompanija „Suncokret“, posle
tri decenije poslovanja u većinom „turbulentnim“
vremenima, plasira na tržište oko šezdeset proizvoda
za zdravu ishranu. Među njima se nalaze oni koji
su, prema rečima Ivana i njegove kćerke Ksenije
Perčić Albunović, jedinstveni na balkanskom, pa i na
evropskom tržištu, poput balzamiko sirćeta od nara ili
maline, putera od oraha ili bezglutenskih krekera.
20 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
N
ekada se u posao kretalo
iz uverenja”, priseća se Ivan
Perčić, jedan od pionira
proizvodnje zdrave hrane
na teritoriji bivše Jugoslavije. Postao
je vegetarijanac još 1976. godine, ka-
da je to bi redak izbor, a želja da živi
mirno i zdravo vodila ga je u različite
poslovne avanture. Tako je sredinu
osamdesetih dočekao kao vlasnik
imanja za organsku proizvodnju na-
ne na Rudniku, da bi shvatio da ipak
nema „žicu“ za poljoprivredu, pa se
preorijentisao na proizvodnju ulja
od susama, izuzetno traženog među
poklonicima makrobiotike kojima je i
sam pripadao.
Kompanija „Suncokret“ je osno-
vana 1989. upravo zahvaljujući trži-
šnom uspehu susamovog ulja, a teh-
nika proizvodnje oslanjala se na pre-
su iz 19. veka koja je modifikovana,
pošto se ni u pretprošlom veku a ni
u SFRJ niko nije bavio proizvodnjom
tako egzotičnog artikla. Ivan Perčić
kaže da je tada pomislio: „Odlično, ži-
veću u Hajdukovu, proizvodiću ulja u
miru, ne interesuje me svet”. Ali, van
granica njegovog imanja zahuktavao
se raspad zemlje, što ga je primoralo
da potpuno promeni planove.
„Ljudi su počeli da se iseljavaju,
tržište od 25 miliona ljudi praktično
je nestalo i shvatio sam da ću morati
da menjam ponudu. Okrenuli smo
se proizvodima za koje smo imali
opremu, a pre svega namazima od
uljarica”, priča Perčić šta je značio
izraz „snađi se“ u to vreme. Priseća
se mnogih nelogičnosti, poput odlu-
ke da sva ulja moraju da se prodaju
po istoj i to veoma niskoj ceni, bez
obzira da li je to ulje od suncokreta ili
bundeve, rafinisano ili nerafinisano,
što bitno utiče na troškove u proi-
zvodnji. „Tako se radilo devedesetih,
nepredvidive odluke tadašnjih vlasti
terale su nas da se dovijamo, pa sam
odlučio da počnemo da proizvodimo
i putere, i to od kikirikija, suncokreta
i bundeve. Kasnije se ispostavilo da
ljudi više kupuju ulja i putere zimi,
pa smo počeli da proizvodimo sirće
kako bi umanjili taj sezonski uticaj”,
objašnjava Perčić.
 INOVATIVNI PREDUZETNIK GODINE 2019
Zaokret ka planiranju
inovacija
Porodično preduzeće “Suncokret”
u ponudi danas ima šezdesetak
proizvoda iz sedam „porodica“: ulja,
sirća, putere i namaze, barove (štan-
glice), krekere, proteinska brašna,
lekovita ulja i kapsule. Među njima
se nalaze proizvodi koji su, pre-
ma rečima Ivana i njegove kćerke
Ksenije Perčić Albunović, jedinstveni
na balkanskom, pa i na evropskom
tržištu, poput balzamiko sirćeta od
nara ili maline, putera od oraha ili
bezglutenskih krekera. Za razliku od
samih početaka poslovanja, kada
se Ivan Perčić pre svega rukovodio
sopstvenim idejama u smišljanju
inovativnih proizvoda, a potom i de-
vedestih godina kada je proizvodnja
uslovljavana stalnim lomovima na
tržištu, danas, kada su se bitno pro-
menile i okolnosti i tražnja, u „Sun-
cokretu“ pažljivo prate trendove na
tržištu i u skladu sa rezultatima
istraživanja i savetima konsultanata
planiraju širenje asortimana.
Jedan od prvih poteza Ksenije Per-
čić Albunović, koja se kompaniji pri-
družila kada je diplomirala pre deset
godina, je stvaranje novog vizuelnog
identiteta i brenda „Granum“, koji
je zaživeo 2013. godine i po kome
je „Suncokret“ danas prepoznatljiv.
Najnovije dubinsko istraživanje trži-
šta je pokazalo da njihovi proizvodi u
određenim segmentima drže visoke
udele, recimo 50% među kvalitetnim
uljima, ali i da su to niše u kojima
promet nije tako visok. „Zato ćemo
se u budućnosti fokusirati na nove
proizvode u nišama gde imamo me-
sta za ozbiljan i isplativ rast, poput
barova, proteinskih i bezglutenskih
krekera i zdravih, slatkih namaza“,
kaže Ksenija Perčić Albunović. Ona
najavljuje još jedan zaokret u životu
firme – sa tržišta Srbije, koje je do sa-
da bilo primarno, ka izvozu, s ciljem
da on dostigne najmanje 20 do 34%
ukupnog plasmana.
„Na srpskom tržištu trenutno pla-
siramo 90% naše proizvodnje pod
sopstvenim brendom, dok ostatak
izvozimo u Bosnu i Hercegovinu, Cr-
ŠTA SVE MOŽEŠ KAD POČNEŠ POSAO U AUSTRIJI
U isto vreme kada je Ivan Perčić osnovao „Suncokret“, u Austriji je
Johanes Gutman pokrenuo proizvodnju organskih začina. „Dobav-
ljači koji su radili i za njega, pričali su mi da je počeo toliko skromno,
da su njegovi radnici napravili mobu da mu srede kuću. Danas se za
austrijsku kompaniju ’Zonentor’ zna u celom svetu, promet se meri
u stotinama miliona evra a tim istim dobavljačima, koji i dalje rade za
njega, isplati avans za godinu dana unapred”, kaže Perčić, poredeći
dokle kompanija može da stigne kada posluje u uređenom, umesto
u „interesantnom“ poslovnom okruženju u kojem je država propu-
stila šansu da razvije organsku poljoprivredu i nedovoljno podržava
domaće firme sa konkurentnom proizvodnjom.
nu Goru, Češku, Holandiju i Katar. porodične kompanije koje vode ra-
Proizvodimo i privatne robne marke čuna i o zaštiti životne sredine. Ivan
za kupce iz Mađarske, Francuske i Perčić posebno je ponosan na to da
Velike Britanije“, objašnjava Ksenija je proizvodnja u „Suncokretu“ blizu
Perčić Albunović, „a trenutno tra- njegovog ideala da uopšte ne stvara
žimo kvalitetne distributere za Slo- otpad.
veniju i Hrvatsku”. Koliko je izbor Mada je danas konkurencija na tr-
distributera značajan za kompaniju žištu zdrave hrane daleko veća ne-
kao što je „Suncokret“ govori i to da go kada je Ivan Perčić započeo ovaj
su se u 2019. po prvi put posle dece- posao, Ksenija kaže da je njoj utoliko
niju i po suočili sa padom prometa, lakše što su se promenile i navike
jer je kompanija koja je distribuirala kupaca, koji su sada mnogo spremniji
njihove proizvode prodata i u među- da probaju neki zdravi proizvod, pa
vremenu ju je preuzela druga firma, je i njihova dostupnost u trgovinama
pa Ksenija i Ivan Perčić očekuju rast veća nego deceniju ranije. „Kada sam
prometa od barem 20% u 2020. 2010. obilazila prodavnice zdrave
godini. hrane i upoznavala se sa prodajom,
od velikih trgovinskih lanaca samo
Više mesta za su Merkator i Roda imali po jedan raf
za zdravu hranu. Ovih dana teško je i
zdravu hranu zamisliti samoposlugu koja nema deo
Da bi ojačali poziciju kompanije, rezervisan samo za ’zdravu’ ponudu.
Ivan i Ksenija Perčić planiraju investi- Štaviše, ponuda je sve raznovrsnija i
cije u proizvodne pogone, proširenje za istu kategoriju proizvoda. Recimo,
asortimana i marketinško promo- naše kokosovo ulje, koje sami proi-
tivne aktivnosti. Podršku za razvoj zvodimo od punomasnog kokosovog
novog, inovativnog proizvoda – bez- brašna, nekada je bilo jedino ’doma-
glutenskih proteinskih krekera, obez- će’ od ukupno tri u prodaji, a danas se
bedili su preko Fonda za inovacionu takmiči sa još 14 brendova iz uvoza”,
delatnost i iz pretpristupnih fondova priča Ksenija Perčić.
Evropske unije (IPA). Promociju bren- Oboje su, ipak, zadovoljni što je
da i proizvoda, sa fokusom na razvoj trend konzumiranja zdrave hrane
internet prodaje i prisustva na dru- već godinama u porastu. „Najvažnije
štvenim mrežama, pokriće iz sop- je da su se mladi osvestili, i da ume-
stvenih sredstava. Da bi „zatvorili“ sto industrijski i hemijski preterano
planirani investicioni plan potrebno obrađenih namirnica traže nešto
im je još 200 do 250 hiljada evra, a kvalitetnije. Iskreno, čini mi se da se
sredstva će pokušati da obezbede tako hrane zbog izgleda a ne zdra-
od međunarodnih ili domaćih in- vlja, ali i to je nešto”, smeje se Ivan
stitucija koje podržavaju inovativne, Perčić.
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 21
 2019
UTISCI ŽIRIJA O IZBORU
PREDUZETNIKA GODINE
Sve se može,
kad se u
porodici
slože
Po prvi put, pobednici u sve tri
kategorije u najnovijem takmičenju
za najboljeg preduzetnika godine
su porodična preduzeća koja dele
isti, i to poseban kvalitet: dobro
osmišljenu strategiju u pripremi
druge generacije da preuzme
rukovođenje poslom. Za razliku od
ranijih, ove godine je bilo mnogo
vidljivije da je inovativnost izražena
ne samo u sektoru IT tehnologija, već
i u drugim industrijama, pa čak i u
onima koje važe za tradicionalne.
Z
oran Anđelković i Nikola Anđelković, iz kom-
panije „Anđelković AL“ dobitnici su priznanja
EY Preduzetnik godine 2019. u konkurenciji
još sedam finalista, iz veoma raznolikih delat-
nosti u kojima je preovlađivala proizvodnja. Odluku o
pobedniku doneo je jednoglasno petočlani nezavisni
žiri, sastavljen od iskusnih i uspešnih preduzetnika
koji su se i sami takmičili za titulu najboljeg prethod-
nih godina.
Obrazlažući izbor ovogodišnjeg pobednika, Darko
Budeč, predsednik žirija i njegove kolege Goran Ko-
vačević, Ljiljana Živković Karaklajić, Mila Litvinjenko i
Dejan Papić, na prvom mestu ističu da su uzeli u obzir
celokupan razvojni put Zorana Anđelkovića, koji je po-
kazao izuzetnu sposobnost da veoma uspešno trans-
formiše poslovanje ulazeći u potpuno nove delatnosti
i da višestruko uveća njihovu vrednost.
22 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
Darko Budeč, kompanija BUCK
Darko Budeč je pre skoro 30 godina osnovao firmu
BUCK i svoju profesionalnu karijeru posvetio njenom
razvoju, razvojem svojih zaposlenih i proizvoda iz
oblasti osvetljenja. Pažljivim strateškim vođenjem, pla-
niranjem, predviđanjem trendova, a nekada i predvo-
đenjem novih, razvio je niz polja izvrsnosti po kojima je
BUCK poznat: opšte, medicinsko, industrijsko, sportsko
i javno osvetljenje.
BUCK se trenutno nalazi na tri adrese: u Beogradu,
Frankfurtu i Moskvi, a njegovi proizvodi na čak 46
tržišta širom zemljine kugle. Najvećim uspehom sma-
tra probijanje na međunarodnu dizajnersku scenu
originalnih srpskih proizvoda, jer je BUCK dobio pre-
stižne nagrade za originalni industrijski dizajn, grafički
dizajn i dizajn komunikacije (Red dot, IF Design Award,
German Design Award, Iconic Design Award, Good
Design Award). Gospodin Darko Budeč ispred kom-
panije Buck, pobednik nacionalnog takmičenja, bio je
prvi predstavnik Srbije na takmičenju za EY Svetskog
Preduzetnika godine održanog u Monte Karlu, a kom-
panija BUCK je dobitnik više priznanja za korporativni
menadžment.
Anđelković je, naime, započeo svoju preduzetnički po-
duhvat u jako teškim uslovima, kao izbeglica sa Kosova,
koji je u Beogradu morao da se snađe u potpuno novoj
sredini, krene od početka i da svoje zvanje doktora
veterine zameni poslom o kojem prethodno nije imao
bilo kakvog znanja. Od uspešnog trgovca aluminijum-
skim profilima, postao je renomirani proizvođač u toj
industriji, a potom i diversifikovao poslovanje na druge

Dejan Papić, kompanija Laguna
Dejan Papić je osnovao izavačku kuću Laguna 1998.
godine, osnivač je i Udruženja izdavača i knjižara Srbije,
kao i knjižarskog lanca Delfi, a od pre šest godina i Ra-
dija Laguna. Danas, nakon više od 20 godina uspešnog
poslovanja, Laguna u svojoj ponudi ima najaktuelniju
literaturu, može da se pohvali klubom čitalaca koji
broji preko 650.000 članova, a kao izdavača, ovu kuću
je izabralo više od 1.400 stranih i 300 domaćih auto-
ra. Laguna je do sada objavila više od 4.000 naslova,
godišnje izdaje oko 400 novih naslova, što čini oko 1.5
miliona primeraka, a takvi poslovni planovi, veliko lično
zalaganje u radu i odabiru saradnika, doveli su Lagunu
na vodeću poziciju u izdavaštvu u Srbiji.
Laguna je uvela svetske standarde u lokalno izdavaš-
tvo, pa tako traži naslove koji su najaktuelniji, neguje
vrhunske prevode i dizajn. Takođe, Laguna poseduje
45 knjižara u 23 grada u Srbiji, kao i 10 filijala u Bosni i
Hercegovini i Crnoj Gori i zapošljava više od 500 zapo-
slenih, a uz veliki broj pisaca, prevodilaca i lektora čini
sistem od preko 1.000 ljudi.
„Noć knjige“, koju je Laguna osmislila i pokrenula pre
deset godina, predstavlja jedinstvenu manifestaciju
koja se održava dva puta godišnje i gde čitaoci imaju
priliku da po najpovoljnijim cenama kupe najnovije
svetske hitove. Takođe, ovaj koncept dodatno je pomo-
gao da se promoviše domaće izdavaštvo i čitanje među
mlađom populacijom.
industrije, pokazavši talenat da u propalim firmama pre-
pozna skrivene vrednosti i da dobrim rukovođenjem od
njih napravi profitabilna preduzeća.
NEZAVISNI ŽIRI
Goran Kovačević, kompanija
Gomex
Kompanija Gomex posluje u skladu sa najsavreme-
nijim evropskim standardima, čija primena omogućava
pružanje najbolje moguće usluge potrošaču, od izbora
artikala do povoljnih cena. Manjinska dokapitalizacija
koju je izvršio globalni investicioni fond Seaf 2007. go-
dine doprinela je ubrzavanju procesa standardizacije.
Prodajna mesta raspoređena su na teritoriji Vojvodine,
a otvaranjem objekta u Šapcu i Pirotu otpočeli su ši-
renje prodajne mreže u centralnoj Srbiji. Trenutno u
sastavu trgovinskog lanca kompanije Gomex posluje
188 maloprodajnih objekata, sa prosečnom veličinom
od 250 m². Lokacije radnji su veoma atraktivne i birane
su tako da budu u neposrednom komšiluku potrošača.
Goran Kovačević smatra da investicija u zaposlene i
tehnološke inovacije predstavljaju strateški najbitnija
ulaganja. Gomex spada u red visoko društveno odgo-
vornih kompanija, a mogu se pohvaliti i dobrom sarad-
njom sa raznim udruženjima koja neguju kulturnu ba-
štinu, kao i učešćem u mnogim značajnim društvenim
kampanjama kojima pomažu različitim marginalizova-
nim grupama građana. Kompanija Gomex zapošljava
2.200 radnika.
„Njegov osnovni kvalitet pored upornosti, izdržljivosti,
brzog prilagođavanja i učenja, jeste sposobnost da sa
relativno skromnim resursima kupuje i gradi infrastruk-
turu za organizaciju proizvodnje, sa jednom dobrom
perspektivom da se ta ulaganja višestruko mogu unovči-
ti. Upravo to je preduzetnički duh“, objašnjavaju članovi
žirija i dodaju da se taj duh iskazuje i u dobroj organiza-
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 23
 2019
Ljiljana Živković Karaklajić,
kompanija D-Express
Gospođa Ljiljana Živković Karaklajić bavi se kurirskim
poslom već više od 30 godina. Kompanija YU-PD Expre-
ss ili poznatije D-Express, osnovana je 2008. godine, a
danas predstavlja najsigurniju i najperspektivniju kurir-
sku službu za prijem, prenos, isporuku i kurirsku dosta-
vu pošiljaka. Kvalitet usluge i sigurnost pošiljaka kompa-
nija garantuje svojim softverskim rešenjima za ekpresnu
kurirsku dostavu, koja zajedno sa najsavremenijim au-
tomatizovanim sortirom omogućava uspešne isporuke
pošiljaka na teritoriji čitave Srbije. Prateći trendove i zah-
teve tržišta usko su se specijalizovali za pošiljke internet
prodaje, pa internet prodavcima mogu ponuditi mnogo
više od obične dostave „od vrata do vrata“.
Budući da su im sigurnost pošiljaka i pouzdanost uslu-
ge najviši prioritet, omogućili su da se kompletan proces
isporuke prati i dokumentuje online, u realnom vreme-
nu, korišćenjem centralizovanog softvera i PDA uređaja
koji poseduje svaki kurir. Sa novoizgrađenim logističkim
centrom i stalnim inovacijama, D-Express čvrsto drži
lidersku poziciju i prati svetske trendove u branši, a sa
nešto više od 650 transportnih vozila svakodnevno op-
služuje više od 19.000 registrovanih klijenata.
ciji firme, te u stabilnom i održivom rastu kao osnovi za
dugoročnu perspektivu kompanije.
Porodično preduzeće koje uspeva da se dokaže kva-
litetom svojih proizvoda i da pridobija nove kupce na
tržištima za koja važi da su u ovoj industriji „karte odav-
no podeljene“, ističe se i po tome što je uvelo „dualno
obrazovanje“ u sopstvenoj kući. Primetno je, napominju
24 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
članovi žirija, da su uključivanje u posao druge genaraci-
je i pripreme za preuzimanje upravljanja nad kompani-
jom veoma pažljivo planirani i da se razvoj naslednika u
porodičnom poslu pomno prati.
Dobra procena i odlična navigacija
Podjednako dobra kombinacija iskustva i mladosti
karakteriše i kompaniju koja je ponela titulu u potka-
tegoriji EY inovativni preduzetnik godine. Ovoga puta
najinovativniji dolaze iz industrije koja je sada jedna od
najpopularnijih u svetu i zauzima sve značajnije mesto i
na našem tržištu, ali kada je Ivan Perčić pre tri decenije
osnovao kompaniju „Suncokret“ da bi se bavio proizvod-
njom zdrave hrane – to je doslovno bio pionirski posao
ne samo u Srbiji, već i u tadašnjoj Jugoslaviji.
Preduzeće koje danas plasira na tržište oko šezdeset
proizvoda za zdravu ishranu i samo zdravo posluje,
naglašavaju u žiriju. Perčić i njegova ćerka su veoma
posvećeni onome što rade, „a to što rade nimalo nije
lako“, smatraju članovi žirija, naročito u borbi za prošire-
nje poslovanja na stranim tržištima gde vlada ogromna
konkurencija. U „Suncokretu“ budno prate svetske tren-
dove, u skladu sa tim dobro planiraju inovacije, a u ne-
kim segmentima i predvode na regionalnom tržištu sa
jedinstvenim proizvodima kao što su balzamiko sirće od
nara ili maline, puter od oraha ili bezglutenski krekeri. Uz
to, dostigli su nivo da u proizvodnji gotovo ne stvaraju
otpad, inovacije u poslovanju uvode i kroz digitalizaciju,
a u svom razvoju imaju podršku Fonda za inovacionu
delatnost i podršku EU kroz pretpristupne (IPA) fondo-
ve, „tako da nijednog trenutka nismo imali dilemu ko će
poneti titulu najinovativnijeg“, kažu u žiriju.
Dileme nije bilo ni u izboru EY brzorastućeg preduzet-
nika godine. U ovoj potkategoriji takođe se nametnula
jedna porodično veoma dobro organizovana kompanija,
„Propulzija“, čija postignuća je žiriju predstavio Dejan
Blagojević koji ima više od 15 godina „radnog staža“ u
poslu koji su pokrenuli njegovi roditelji. Uspela je da
od bravarske radionice izraste u organizaciono veoma
složenu kompaniju koja se bavi dizajniranjem i proi-
zvodnjom raznovrsnih promotivnih materijala za pozi-
cioniranje različitih proizvoda. „Propulzija“ sarađuje sa
najpoznatijim multinacionalnim kompanijama iz osam
različitih industrija i prisutna je sa svojim proizvodima na
čak četrdeset tržišta.
„Ova kompanija je ostavila veoma jak utisak na sve
nas“, jednoglasni su u žiriju i navode nekoliko najva-
žnijih razloga: „Propulzija“ ima jako dobro organizovan
i zaokružen celkupni proces proizvodnje, uz vrlo visok
stepen automatizacije, a zahvaljujući svojoj kreativnosti
i inventivnosti brzo uvećava broj osvojenih tržišta. To je
naročito primetno u proizvodnji ekskluzivnih rešenja za
klijente, „što su veoma brzo prepoznale najveće svet-
ske kompanije“, ističu članovi žirija. Izrazito savremen

Mila Litvinjenko, kompanija Aura
Mila Litvinjenko je 1997. godine osnovala kompaniju
Aura za proizvodnju i prodaju kozmetičkih proizvoda.
Kompanija Aura je sada jedini domaći proizvođač koz-
metičkih proizvoda na teritoriji naše zemlje. Proizvodni
pogon od 4.000 kvadratnih metara nalazi se u Nišu,
dok se predstavništvo nalazi u Beogradu.
Kompanija Aura je takođe lider u proizvodnji i dis-
tribuciji kozmetike na Balkanu, a proizvodi se mogu
naći u svim zemljama bivše Jugoslavije i još 15 zemalja
Evrope i Bliskog Istoka. Pored toga, viziju vlasnice
da kompanija izgradi globalno prepoznatljiv brend i
postane sinonim za modernu i kvalitetnu kozmetiku,
Aura ostvaruje kroz asortiman od preko 800 bar kodo-
va i čak 60 različitih proizvoda. Kompletan asortiman
je proizveden od najkvalitetnijih sirovina, što je Auri
obezbedilo saradnju sa svetskim liderima u proizvod-
nji kozmetike. U okviru regiona Aura ima svoje firme:
AuraGroup u Makedoniji, Aura BiH u Bosni i Crnoj Gori
i Aura Make Up u Hrvatskoj.
U kompaniji se trude da prate najnovije tehnološke
inovacije, trendove boja u kozmetici, kao i trendove u
dizajnu proizvoda.
Vlanica kompanije Mila Litvinjenko jako je ponosna
na činjenicu da u Auri pružaju zaposlenima vrhunske
uslove za rad i veruje da samo zadovoljni i dobro moti-
visani radnici mogu napraviti odlične proizvode.
pristup poslovanju uočljiv je i kroz strategiju da se na
vreme ulazi u oblasti kojima tek treba da pripadne bu-
dućnost, kao što je izrada auto-nadstrešnice sa solarnim
panelima i punjačima za električna vozila, „što je još
NEZAVISNI ŽIRI
jedan pokazatelj da su pred ovom kompanijom mnoge
mogućnosti“, zaključuju u žiriju.
Razmnožavanje inovacija
Kao i prethodna, i ovo takmičenje za najboljeg predu-
zetnika godine je imalo svoje specifičnosti. Ovoga puta
najupečatljiviji utisak je jako dobro osmišljena strategija
porodičnih kompanija u pripremi druge generacije da
preuzme rukovođenje poslom. Među finalistima je bilo
više takvih preduzeća, ali po prvi put se dogodilo da ove
godine to bude jedno od najvažnijih obeležja pobednika
u sve tri kategorije.
U žiriju pojašnjavaju da je u pitanju poseban kvalitet,
koji nije čest ni u svetu, gde istraživanja pokazuju da
manje od trećine porodičnih preduzeća preživi prenos
poslovanja na drugu generaciju. U slučaju sva tri po-
bednika u najnovijem, osmom po redu EY konkursu, ta
tranzicija je planirana na vreme, pa je druga generacija
ozbiljno uključena u posao ili ga je već preuzela. Uočljivo
je veoma dobar spoj iskustva i mladosti, međusobno
uvažavanje i razumevanje onoga što su postigle pret-
hodne i novih ideja koje u poslovanje unose mlade
generacije, u skladu sa promenama koje je donelo teh-
nološko doba.
Za razliku od ranijih, ove godine je bilo mnogo vidljivije
da je inovativnost izražena ne samo u sektoru IT tehno-
logija, već i u drugim industrijama, pa čak i u onima koje
važe za tradicionalne. Prema mišljenju članova žirija, to
je posebno dobra vest za domaću privredu, jer se po-
kazuje da iako živimo u tehnološkom dobu koje forsira
tehnološke proizvode i usluge, naši najbolji preduzetnici
su svesni da inovacije obuhvataju mnogo širi kontekst u
poslovanju, u različitim oblastima i na različitim nivoima.
Još važnja je njihova sposobnost da nove ideje koje ima-
ju, uspevaju da razviju, finansiraju i delotvorno primene
u praksi.
Ohrabrujuće je i veće prisustvo žena među ovogodi-
šnjim finalistima, bilo da su same pokrenule posao ili
su u njemu aktivne kao druga generacija u porodičnom
preduzeću. No, bez obzira da li posao vode muškarci ili
žene, zajedničko im je da jako insistiraju na dugoročnom
kvalitetu, kao i da šire izvoz uz dobre procene sopstve-
nih kapaciteta za dugotrajnije prisustvo na stranim
tržištima.
Takođe, primetno je da je preduzetnicima veoma
stalo da preduzeće organizuju na način koji će obez-
bediti operativno funkcionisanje bez njihovog nadzora,
„nastojeći da osposobe zaposlene da preuzmu punu
odgovornost za svoj deo posla“, ukazuju članovi žirija.
U isto vreme, povećavaju stepen automatizacije kako
bi, uz unapređenje kvaliteta i konkurentnosti, mašina-
ma nadomestili i nedostajuće radnike gde god je to
moguće, u situaciji kada se sa deficitom odgovarajućih
kadrova suočavaju i najveće kompanije.
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 25
 2019
Predrag Rajačić, Belit
Predrag Rajačić i Dušan Poznanović osnovali su
kompaniju Belit 2000. godine. Kompanija je okupila
IT stručnjake sa velikim iskustvom iz oblasti bankar-
stva i finansijskog tržišta i razvila elektronske servise
koji značajno unapređuju postojeće i omogućavaju
potpuno nove usluge u oblasti bankarstva i finansi-
ja. Usmerenost na finansijski sektor, kao i tehnička
podrška Udruženju banaka Srbije za koje su razvi-
jeni i održavani projekti Međubankarskog tržišta
deviza, Međubankarskog tržišta gotovog novca i
Kreditni biro, doprineli su da se ovi servisi primene
u svim domaćim bankama. Takođe, razvijeno je i im-
plementirano i mnoštvo servisa za državnu upravu i
privredu, u zemlji i inostranstvu.
Angažovanje kompanije Belit u naučno istraživač-
kim projektima dovelo je do razvoja novih rešenja i
rada na najnaprednijim programskim platformama.
Kompanija trenutno realizuje više takvih projekata,
od kojih izdvajaju projekat koji utvrđuje povezanost
zagađenja vazduha sa bolestima disajnih organa i
dijabetesom, kao i projekat vezan za praćenje po-
dataka o energetskoj efikasnosti. Kompanija svoju
konkurentnost na zahtevnom IT tržištu zasniva na
postulatu „biti u toku“.
www.belit.co.rs
26 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
Sanja Jakovljević,
Beorol
Kompanija Beorol osnovana je 1998. godine u
porodičnoj kući Sanje Jakovljević. Kompanija je da-
nas lider na tržištu Srbije u distribuciji molerskog
alata, valjaka, četki, plastičnog alata, pomoćnog pri-
bora i u distribuciji ručnog alata, zaštitne opreme,
tehničke hemije, baštenskog i kućnog programa.
Beorol posluje na teritoriji osam zemalja, a izvozi
u preko sto zemalja. Ćerke firme nalaze se u: Uje-
dinjenim Arapskim Emiratima, Mađarskoj, Rusiji,
Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj
Makedoniji. Kompanija snabdeva preko pet hiljada
objekata u oblasti TT kanala.
Kompanija Beorol je 2006. godine u poslovanje
uvela tablete, tzv. „hand handlove“, koji su do tada
korišćeni samo u prehrambenoj industriji. Ulaže i u
nove programe, komunikacione tehnologije, kao i u
filozofiju poslovanja. Već dve godine u proizvodnim
pogonima kompanije uveden je Kajzen – svetski
prihvaćena japanska filozofija neprekidnog pobolj-
šanja radnog okruženja koje zahteva angažovanje
svih 320 zaposlenih. Beorol je prema podacima
američke kompanije za tržišna istraživanja Global
Markets Insights (GMI), na 11. mestu u svetu po
proizvodnji u svojoj delatnosti, sa prognozama da
će do kraja 2023. prestići neke od kompanija koje
su sada bolje pozicionirane.
www.beorol.rs

Milena Avramović
Bjelica, Tamara Bekčić,
CHAPTER 4
Chapter 4 je agencija za komunikacijski konsalting
koju su osnovale 2010. godine Tamara Bekčić i Mi-
lena Avramović-Bjelica, a deo je istoimene grupacije
koja posluje širom centralne i jugoistočne Evrope
kao ekskluzivni predstavnik vodeće svetske komu-
nikacijske mreže Burson-Marsteller.
Tamara Bekčić i Milena Avramović-Bjelica imaju
jasan i precizan plan kada i gde će se agencija poja-
vljivati. Važna inovacija u poslovanju je postavljanje
seniora u timove. Seniori su zaposleni koji mogu
samostalno da vode timove, imaju više od pet godi-
na agencijskog iskustva, izvanredno poznaju tržište,
industrije u kojima posluju klijenti, kretanja u medi-
jima, poslovne i političke strukture, konkurenciju, a
pravovremeno daju pravi savet, sugestije i predloge
klijentima. Sada je u agenciji 12 seniora od ukupno
15 zaposlenih. Jedna od usluga kompanije Chap-
ter 4 je i organizacija događaja, koju potencijalni
klijenti nisu prepoznali kao deo PR ponude, pa je
zato agencija kreirala onlajn platformu „Chapter 4
Events“ .Ono što karakteriše Chapter 4 je stručan
kadar s dugogodišnjim iskustvom, koji garantuje
najkvalitetniju podršku u internoj i eksternoj komu-
nikaciji klijenata.
www.chapter4.rs
UČESNICI
Miloje Mijatović, DTC
Kompaniju DTC je osnovao Miloje Mijatović, u
martu 2014. godine. Kompanija se bavi razvojem
i testiranjem softvera. Sektor za testiranje je vrlo
specifičan, jer je DTC jedina kompanija koja je
usko specijalizovana za razna testiranja softvera,
naročito bankarskih. Kompanija pokriva više obla-
sti: razvoj, održavanje, testiranje i implementacija
raznovrsnih aplikativnih (web, desktop i mobilnih)
rešenja. Glavni klijenti ove kompanije su banke i
druge finansijske institucije. DTC trenutno posluje u
sedam država: Srbija, Indonezija, Švajcarska, Engle-
ska, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija.
Kompanija stalno prati inovacije u svojoj oblasti
poslovanja, a od aktuelnih inovativnih projekata
Mijatović ističe projekat za e-learning i razvoj „chat
bot“-a za ponudu bankarskih usluga. U planu je i
razvoj inovativne aplikacije za servise za parkiranje
na globalnom nivou. Ideja je da ljudi mogu da re-
zervišu svoje parking mesto, da im sistem ukaže na
dostupnost slobodnih parking mesta, te da od tog
trenutka kreće i naplata rezervisanog mesta.
http://www.dtc.rs/
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 27
 2019
Ivan Mutavdžić,
INM Arilje
Kompanija INM Arilje osnovana je 1992. godine.
Odlikuju je visoki profesionalni standardi i čvrste
etičke norme, a razvijala se u skladu sa načelima tri
generacije porodice Mutavdžić. Kompanija se bavi
profilisanjem krovno fasadnih i duboko nosećih
limova, a vlasnik i osnivač Ivan Mutavdžić je zasno-
vao poslovni uspeh preduzeća na znanju i dobroj
organizaciji, što je INM pozicioniralo kao jednu od
najboljih kompanija u svojoj delatnosti u Srbiji.
Kompaniju odlikuju stalan rast, kroz razvoj proi-
zvodnih kapaciteta, osvajanje novih proizvoda, po-
većanje obima poslovanja i broja zaposlenih. Plasi-
ranjem svojih proizvoda na inostrano tržište, kom-
panija INM Arilje potvrđuje svoju uspešnu politiku
profesionalnog pristupa i održavanja nivoa kvaliteta
u svojim proizvodima. INM poseduje sertifikate
ISO 9001:2015, ISO 14000:2015, kao i CE znak a
dobitnik je i brojnih priznanja za pružanje podrške
manifestacijama od kulturnog i naučnog značaja.
www.inm-arilje.com
28 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
Slobodanka Stević,
Kondor TIS
Slobodanka Stević osnovala je kompaniju Kondor
TIS 1992. godine u Loznici, kao turističku agen-
ciju koja je prvenstveno organizovala letovanja i
zimovanja. Danas, kompanija poseduje turističke
agencije u Loznici i Beogradu, kao i hotel „Heba“ na
Divčibarama.
Kompanija Kondor TIS stalno ulaže u rast i una-
pređenje poslovanja, nastojeći da kroz razvoj si-
stema i softverskih programa, kao i ulaganjima u
edukaciju uvek bude u korak sa inovacijama.
Vlasnica, Slobodanka Stević dobitnica je jubilar-
ne, desete nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja“,
specijalnog priznanja za porodično preduzetništvo.
www.kondor-tis.rs/index.php/sr/

Boško Jovićević,
Feđa Lučić, Morph
Networks
Kompanija Morph Networks osnovana je 2016.
godine u Beogradu, kao autsorsing kompanija koja
pruža usluge tehničke podrške, brige o korisnicima,
prodaje, marketinga i kol centra. Započela je poslo-
vanje sa pet, a danas broji sto dvadeset i pet zapo-
slenih. Celokupni upravljački tim koji trenutno sa
vlasnicima broji trinaest ljudi, stasao je u kompaniji,
krenuvši sa početnih pozicija prodavaca i podrške
klijentima. Klijenti kompanije Morph Networks su
američke kompanije koje žele da prošire svoju po-
krivenost, smanje troškove i uvećaju produktivnost.
Dobri međuljudski odnosi u kompaniji su prema
mišljenju osnivača njihova najveća prednost u od-
nosu na konkurenciju i temelj finansijskog uspeha.
Pored nesvakidašnjeg pristupa i brige o zaposleni-
ma, novina u poslovanju kompanije Morph je Lea-
dership škola, program za obuku zaposlenih koji su
u kompaniji duže od dve godine.
www.morphnetworks.com
UČESNICI
Danijela Veljović-
Radovanović, Natšep
Plus
Kompanija Natšep osnovana je 1995. godine
u Aranđelovcu. Osnovna delatnost kompanije je
proizvodnja zaptivnih prstenova-gumica za kana-
lizacione i vodovodne cevi i fitinga, kao i drugih
gumeno-tehničkih elemenata.
Rad kompanije Natšep karakteriše visoko teh-
nološko unapređenje procesa proizvodnje i stro-
go kontrolisan kvalitet svih proizvoda. Tehnološke
inovacije se uvode kontinuirano, kroz unapređenje
proizvodnih programa i spremnost da se odgovori
na sve zahteve klijenata u proizvodnji nestandard-
nih gumenih elemenata.
Sirovine koje se koriste u proizvodnji kompanije
Natšep poreklom su isključivo iz EU, odobrene
su i sertifikovane od strane MPA NRW-Nemačka.
Proizvodi kompanije Natšep izvoze se u više od
40 zemalja na tržištima Evrope, Azije, Afrike, SAD i
Australije.
http://natsep.rs/
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 29
 2019
Ivan Živković, Pioniri
Kompaniju Pioniri osnovao je Ivan Živković kra-
jem 2011. godine. Reč je o poznatoj i nagrađivanoj
kreativnoj agenciji koja pruža usluge komunikacija,
pre svega digitalnih. Zapošljavaju preko 30 ljudi, a
pored kancelarije u Beogradu i Zagrebu, agencija
posluje i u celom regionu. Portfolio klijenata kom-
panije Pioniri čini veliki broj internacionalnih klije-
nata, a njen osnivač Ivan Živković ponosan je što se
prvi klijent agencije zadržao i do danas.
Kompanija Pioniri posvećena je fleksibilizaciji rada
i automatizaciji, od projektnog menadžmenta do fi-
nansija i administracije. Uvedeni su posebni interni
alati za kreiranje brifova, vođenje projekata, interni
data-analytics alat koji omogućava detaljniju analizu
podataka. U kompaniji već nekoliko godina postoji
pozicija Influenser Manager. U pitanju je osoba koja
svakodnevno komunicira sa lokalnim i regionalnim
influenserima za potrebe oglašavanja i promocije
klijenata na društvenim mrežama.
https://pioniri.com/sr/
30 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
Božidar Markićević,
Potens perforacija
Koreni kompanije Potens Perforacija datiraju iz
1948. godine, a kao samostalni privredni subjekt
preduzeće postoji od 1990. godine. Kompanija po-
sluje u sektoru metalsko-prerađivačke industrije, a
njena glavna delatnost je izrada perforiranih limova,
istegnutog metala, čeličnih konstrukcija kontaktne
mreže za železnicu, rezervnih delova za termoelek-
trane itd.
Proizvodnja se obavlja pretežno za unapred po-
znatog kupca. Velika mogućnost proširenja proi-
zvodnog programa i organizacija proizvodnje poje-
dinačnog tipa omogućavaju značajnu fleksibilnost u
prilagođavanju zahtevima kupaca.
www.potensperforacija.co.rs

Vuk Popović, Filip
Karaičić, Quantox
technology
Quantox Technology razvija web i mobilne apli-
kacije, moderni dizajn i online sadržaje, održava
servere i pruža druge usluge prema specifičnim
zahtevima klijenata, s ciljem da prevaziđe njihova
očekivanja.
Kompanija je osnovana 2006. godine i trenutno
zapošljava više od 230 IT stručnjaka u tri zemlje i
ukupno sedam razvojnih centara. Imaju pet kance-
larija u Srbiji i to u Beogradu, Čačku, Novom Sadu,
Kragujevcu i Nišu, kao i po jednu u Kijevu i Skoplju.
Smatraju se pionirima IT decentralizacije u Srbiji.
Sarađuju sa klijentima iz preko 15 zemalja i njih
čine kako mala i srednja preduzeća, tako i velike
internacionalne kompanije, među kojima su i one
koje se nalaze na Fortune 500 listi.
Svojevrsni kadrovski inkubator iz 2012. godine,
interno nazvan Quantox akademija, i dan danas
radi na bogatom programu prakse, verujući da se
najbolji rezultati dobijaju obučavanjem sopstvenog
kadra.
www.quantox.com
UČESNICI
Dragana Milanović,
Roberto Baressi
Dragana Milanović, osnivač i vlasnik kompanije
Roberto Baressi, iza sebe ima prethodno iskustvo
u preduzeću svojih roditelja koje je devedesetih
godina poslovalo u tekstilnoj industriji i bavilo se
doradom i uslužnim šivenjem. Danas se kompanija
Roberto Baressi bavi proizvodnjom i prodajom mu-
ških i ženskih košulja i odlikuje je krojačka tradicija,
umeće izrade, kvalitet i stil. Sve sirovine se uvoze
iz Italije, a kompanija poseduje visok standard kva-
liteta, sopstvenu proizvodnju i pet maloprodajnih
objekata u Beogradu. U kompaniji Roberto Baressi
je razvijen i koncept ručno pravljenih košulja po
principu „Made to measure“.
Kompanija trenutno sarađuje sa Evropskom ban-
kom za obnovu i razvoj na projektu unapređenja
procesa prodaje i proizvodnje. Cilj je da se pobolj-
ša praćanje troškova i dostupnost materijala, a u
planu je izrada digitalnog rešenja koje će umrežiti
proizvodnju i prodavnice, kako bi se unapredila
međusobna komunikacija a informacije o trenut-
nom stanju materijala i proizvoda bile što tačnije i
dostupnije.
www.kosulje.rs https://disstitch.com/sr/
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 31
 2019
Nebojša Atanacković,
Termomont
Kompanija Termomont iz Šimanovaca je proi-
zvođač kotlova za centralno grejanje sa tradicijom
dugom 35 godina. Kompanija se ne bavi uslužnom
proizvodnjom za ino-partnere, već svaki gotov pro-
izvod predstavlja originalno tehničko rešenje. Prvi
su u Srbiji proizveli kotao na pelet, kompaktnog
dizajna pod brendom „TOBY“.
Kompanija je pretežno izvozno orijentisana, a po-
red bivših jugoslovenskih republika, najznačajnija iz-
vozna tržišta su Rumunija, Bugarska, Latvija, Poljska,
Francuska i Čile. Proizvodi kompanije Termomont
prepoznatljivi su po pouzdanosti, njihovi serviseri
po brzoj reakciji, a razvojni tim po inovativnosti u
stalnoj trci sa dinamičnim zahtevima tržišta i okru-
ženja.
Kompanija je u svom poslovanju usredsređena
na potrošnju energije iz obnovljivih izvora, a 2019.
godine je pokrenula proizvodnju toplotnih pumpi.
http://termomont.rs/
32 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
Vojislav Milutinović,
Two Desperados
Vojislav Milutinović je 2010. godine osnovao u
Beogradu studio za razvoj video igara Two Despe-
rados. Kompanija je tokom prvih nekolko godina
poslovanja razvijala jednostavnije video igre, jer
je primarni cilj u to vreme bio da se bolje upozna
sama industrija. Ovaj period je bio dragocen za
kompaniju, jer su uvideli sve prednosti i nedostatke
raznih žanrova i poslovnih modela.
Kompanija se opredelila za razvoj „free to play“
igara, a u februaru 2016. godine objavili su svoju,
do sada najuspešniju igru, pod nazivom „Woka Wo-
ka“ — modernu verziju stare „Zume“. „Woka Woka“
danas ima preko 30 miliona igrača širom sveta i u
svojoj niši se pozicionirala kao apsolutni lider po
broju dnevno aktivnih igrača i ostvarenim prihodi-
ma. Zahvaljujući specifičnom dizajnu igre i njenim
jedinstvenim karakteristikama, kao i praćenju trži-
šnih trendova, igra je i nakon tri godine postojanja i
dalje jednako aktuelna.
Two Desperados tim danas broji 30 članova, u
međuvremenu su objavili igru pod nazivom „Viola’s
Quest” i trenutno rade na razvoju treće igre.
www.wokawokagame.rs

Dragan Jovanović,
Uniplast
Kompanija Uniplast je regionalni lider na tržištu u
proizvodnji i distribuciji farmaceutske, medicinske
i kozmetičke ambalaže. Kompanija je samostalno
razvila preko 150 različitih proizvoda, u koje su
utkani znanje, ideje i trud koji su garancija bespre-
kornog i konstantnog kvaliteta. U proizvodno-distri-
butivnom portfoliju kompanije nalazi se preko 20
grupa proizvoda (plastične boce, supoforme, stikovi
i inhalatori, boce sa sigurnosnim tamper proof za-
tvaračem itd.).
Inženjeri kompanije Uniplast su u svaki proizvod
utkali neki inovativni dodatak, najčešće kao odgovor
na posebne zahteve klijenata. Često su u pitanju
bile jednostavne stvari, ali koje su znatno ubrzale
i olakšale procese pakovanja u finalnoj fazi rada
klijenata. Kompanija Uniplast u odnosima sa part-
nerima ostvaruje maksimalno poverenje i korektnu
saradnju, nudeći im ekskluzivne proizvode vrhun-
skog kvaliteta.
www.uniplast.rs
UČESNICI
Branislav Sekulić,
Vrtlari
Firma Vrtlari je porodična kompanija, osnovana
2016. godine u Malom Iđošu. Iza sebe ima dese-
togodišnju tradiciju u proizvodnji voća i povrća,
prvo kao poljoprivredno gazdinstvo, a potom kao
kompanija koja je danas prepoznatljiva po visokom
kvalitetu svojih proizvoda. Prvi proizvod koji je pla-
sirala na tržište je bio sok od paradajza sa celerom.
Danas ovaj proizvod ima najveće učešće u ukupnoj
prodaji, budući da je trenutno prisutan na deset
svetskih tržišta, uključujući i premijum lance u Sje-
dinjenim Državama.
Inovativnost u proizvodima kompanije Vrtlari se
ogleda u povratku tradiciji i zdravom načinu is-
hrane. Spoj tradicionalne recepture sa modernim
tehnologijama i trendovima u ishrani, bio je recept
koji je njihove proizvode vrlo brzo uvrstio u delika-
tesnu robu. Imajući u vidu uspeh na tržištu, pomalo
neverovatno zvuči podatak da kompanija Vrtlari ima
samo troje stalno zaposlenih, ali tokom najzahtev-
nijih perioda u proizvodnji angažuju još najmanje
trideset sezonskih radnika.
www.vrtlari.rs
EY PREDUZETNIK GODINE 2019 33
 2019
EY Preduzetnički
barometar 2019
P
rogram EY Preduzetnik godi-
ne na globalnom nivou po-
stoji više od 30 godina, a u
Republici Srbiji ustanovljen
je 2012. godine. Od tada je kroz
opsežna istraživanja tima kompa-
nije EY prošlo više od 200 domaćih
kompanija koje zapošljavaju gotovo
20.000 ljudi. Rezultati anketa na
koje odgovaraju preduzetnici koji
se godinama uspešno održavaju
na privrednoj sceni Srbije, oblikuju
se u svojevrsni vodič kroz poslovne
prilike u Srbiji – lokalno istraživanje
EY Preduzetnički barometar.
EY Preduzetnički barometar pit-
ko, prijemčivo i ilustrativno, prika-
zuje tekuće probleme i prepreke
domaćih preduzetnika kao što su
nedostatak adekvatnog kadra, op-
cije finansiranja poslovanja, uvo-
đenje inovacija i opstajanje domi-
nantnih industrija na domaćem tr-
žištu, kao i probijanje na inostrana.
Takođe, ova studija pokazuje pro-
mene u mikro klimama određenih
industrija, pravce razvoja i nove
načine poslovanja. EY Preduzetnič-
ki barometar nastao je kao rezul-
tat preciznog procesa proučavanja
okolnosti, okruženja i poslovnih
rezultata domaćih preduzetnika.
Njihovo iskustvo, ideje i savetodav-
ni pristup prema mlađim kolega-
ma je nešto što je kompanija EY
prepoznala i podržava godinama
unazad. Mala privreda sa svojim
novim načinima sagledavanja tre-
nutne situacije i rešenjima koja su
34 EY PREDUZETNIK GODINE 2019
po definiciji inovativna, pokretač
je novih trendova. Kao takva, uz
podršku kakvu pruža kompanija
EY globalno i lokalno i na koju se
nadovezuje spremnost države za
poboljšanje poslovne klime vodi
ka daljem uspehu preduzetništva.
U prošlogodišnjem izdanju ovog
istraživanja učestvovalo je 115
domaćih preduzetnika koji stoje
ispred brzorastućih kompanija i
čiji su nam odgovori omogućili da
istaknemo probleme i prepreke
sa kojima se susreću domaći pre-
duzetnici i da se shodno tome
fokusiramo na ključne preporuke.
Preduzetništvo je oblast u kojoj se
najpre implementiraju nove ideje,
načini poslovanja i tehnologije, pa
je samim tim potrebno skrenuti
pažnju na one, koji su često i pio-
niri u svojim oblastima delovanja.
Studija EY Preduzetnički barome-
tar nastala je 2016. godine i od ta-
da je jedan od važnih alata za pra-
ćenje razvoja kompanija u Srbiji.
Prošle godine studija je pokazala
da je 2/3 ispitanika koji vode br-
zorastuće kompanije visoko obra-
zovano. Tradicionalno, proizvodnja
predstavlja najzastupljeniju granu,
sa 40%, dok je sledeća najzastu-
pljenija delatnost kojoj se srpski
preduzetnici okreću IT delatnosti
(13%). Čak 51% ispitanika koji su
učestvovali u istraživanju, istaklo je
da su poslovanje započeli samo-
stalno, dok je i procenat onih koji
su u biznis ušli sa jednim ili više
partnera takođe visok (27%). U pre-
duzetničke vode srpski preduzetnici
koji su učestvovali u istraživanju EY
Preduzetnički barometar za 2019.
godinu ušli su kao relativno mladi,
sa 31 godinom u proseku. Najčešće
im trenutni posao predstavlja prvi
preduzetnički poduhvat (73%). Da-
nas ove kompanije imaju prosečno
144 zaposlena radnika. U prošlogo-
dišnjem istraživanju, čak 90% ispita-
nika istaklo je da je najveći izazov za
dalji rast njihove kompanije zapravo
pronalazak kvalifikovane radne sna-
ge. Gotovo svi ispitanici ovog istra-
živanja 2019. godine pozitivno su
odgovorili na pitanje o inovativnim
aktivnostima u prethodne dve godi-
ne. Svega 1% njih nije imalo nikakve
aktivnosti u prethodnom periodu.
Investiranje u prodaju i marketing
apsolutno je u fokusu preduzetnika,
pa je gotovo 70% njih navelo ovo
polje kao primarno za planiranje in-
vesticija u budućnosti. Potom slede
i ulaganje u proširenje kapaciteta sa
59% i ulaganje u istraživanje i razvoj
sa 36%. Kao nosioci svake uspešne
privrede, preduzetnici igraju ključnu
ulogu u globalnoj ekonomiji. Vođeni
svojom vizijom, oni kreiraju nova
tržišta i nova radna mesta, a ujedno
jačaju i ekonomsku aktivnost države.
Privredni sistemi su povezani u ve-
liki krug uzroka i posledica, gde je
glavni pokretač napredak u proi-
zvodnim tehnologijama. Podatke o
tome kada su, kako, koliko resur-
sa preduzetnici uložili da bi njiho-
vo poslovanje opstalo i ostalo u
borbi beleži, kroz svoje statistike
EY Preduzetnički barometar. On
nedvosmisleno ukazuje na najve-
će probleme sa kojima se domaći
preduzetnici susreću, kao i sa naj-
boljim rešenjima koja su iznađena.
Preduzetnički barometar nastao je
kao rezultat specijalno razrađene
studije o preduzetništvu u Srbiji,
što samo po sebi dokazuje osnovni
postulat preduzetništva - svaka ide-
ja koja vodi sagledavanju situacije i
neposrednom rešenju je dobra.
Jelica Milovanović, Odeljenje za
brend, marketing i komunikacije, EY