ЖЕНИДБА ДУШАНОВА

(анализа народне епске песме)

Наслов: Женидба Душанова, народна епска песма преткосовског циклуса

Тема: Препреке на које наилази цар Душан (Стјепан) заједно са својим сестрићем Милошем
Војиновићем (Бугарин) да одведу испрошену девојку Роксанду.

Фабула (радња) песме: Песму ћемо према дешавању радње поделити на увод, заплет, врхунац
(кулминацију), заокрет и расплет. У уводном делу сазнајемо да српски цар Стјепан проси Роксанду
девојку из Леђана од латинског краља Мијаила који пристаје. Међутим, када Стјепан пошаље везира
Тодора у Леђане да уговори свадбу и прстенује Роксанду, латински цар Мијаило поручује да се донесу
дарови по жељи али само да у просидбу не долазе сестрићи Вукашин и Петрашин Војиновић, јер су
пијанице и кавгаџије. Везир Тодор прстенује у мраку Роксанду и враћа се у Призрен, а цар Стјепан
спрема сватове на пут без сестрића. Ту настаје заплет. Сестрићи, а то су браћа Војиновић, виде како
пролазе сватови и питају се зашто и они нису позвани. Они схватају да су Латини намерно рекли
његовом ујаку да их не позове јер планирају да га нападну када стигне. Браћа са мајком смишљају план
и шаљу трећег брата, Милоша-чобанина да се прикраде сватовима прерушен у Бугарина, а да цар
Стјепан то не зна. Када сватови стижу у Леђане, тада Латини објављују Стјепану да га чекају на
мегдану. Цар Стјепан нема кога од јунака да пошаље на мегдан и тада се сети сестрића Војиновића који
би му помогли у том тренутку, али нису ту јер их није позвао. Ту се за помоћ јавља храбри Бугарин у
ког је прерушен Милош Војиновић. Одатле почињу борбе и радња се ближи кулминацији. Он убија
противника и враћа се код Стјепана који му даје благо. Али Латини опет поручују цару да га чека нови
мегдан са три коња витеза која треба прескочити. Милош Војиновић се опет пријављује и побеђује.
Трећи пут Латини траже да се кроз прстен погоди од злата јабука, а Милош и то успева. Последња
препрека је била да од три исто обучене девојке препознају Роксанду. Милош Војиновић и то успева.
Спремају се за повратак. Али ту долази до заокрета. Цар Стјепан узима Роксанду и води је на двор, а
Милош (Бугарин) се сусреће са још последњим непријатељем који се зове Балачко војвода, који има три
главе, из којих бије ватра и хладан ветар. Храбри Милош се бори и убија и њега. Расплет настаје када се
после свих победа сретну Стјепан и Бугарин и када га он назове ујаком. Стјепан схвата да је то његов
јунак сестрић који му је несебично притекао у помоћ. Он постаје свестан колико је битно држати се
породице и зато на крају шаље поуку: „Тешко свуда своме без својега!“.

Особине Милоша Војиновића (Бугарин):

Чобанин, али не обични, већ храбар човек из народа. Јак снагом, побеђује 3 пљачкаша и Латине. Воли
своју породицу, мајку брата и ујака. Спреман да помогне, да се жрвује. Јунак јер се бори када никог
нема и савладава све препреке. (прочитај песму и нађи делове који га описују овако и додај цитате)
Особине цара Душана (Стјепан): Непромишљен и слаб јер је поверовао у причу цара Мијаила због
које је могао да страда. Неправедан према својим сестрићима јер их није повео и љут јер је поверовао да
шире лош глас по свету, да су пијанице и кавгаџије. Захвалан на крају када схвата праве вредности и зна
да цени што су сестрићи учинили за њега.

Особине Латина: Латини су противници који хоће на превару да убију цара Душана (Стјепана).
Лажима су успели да га убеде да не поведе највеће јунаке који би му помогли у невољи. Били су лукави
и Роксанду су намерно приказали у мраку, тако да нико није могао да је на крају одмах препозна.

Особине војводе Балачког: Он личи на звер из бајки јер има три главе које бљују ватру и хладан ветар.
Годинама су га држали и хранили како би од сватова отео Роксанду. Представља зло и супротставља се
Бугарину. Пример:

„Господине, српски цар-Стјепане,

овђе има у Леђану граду,

има један Балачко војвода,

ја га знадем, и он ме познаје;

краљ га рани седам годин' дана

да рашћера кићене сватове

и да отме Роксанду ђевојку;

сад ће њега за нама послати.

На Балачку јесу до три главе:

из једне му модар пламен бије,

а из друге ладан вјетар дува;

кад два вјетра из главе изиђу“

Роксанда: О Роксанди се не говори много, осим кад су је просили и даривали. Изузетно лепа, али њено
лице се није могло у потпуности видети, све време као да је крију. Чак ни свеће нису упалили када је
дошао везир Тодор да је прстенује. Намерно су све чинили, јер је она била средство којим би намамили
и преварили цара Стјепана и све остале. Пример: „Да каква је Роксанда ђевојка, онакове у Србина
нема!“

Стилске фигуре: 1. Поређење (компарација)- Сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце! 2.
Градација- Јест слободно, млађано Бугарче; Јест слободно, моје драго дјете; Јест слободно, мој рођени
сине. 3. Стални Епитети- љуте кавгаџије, црни Бугарин, бјели двори