Универзитет у Новом Саду

Филозофски факултет

Одсек за историју

Влада Ивана Шубашића

Ментор: Студент:

Проф.др.Слободан Бјелица Младен Самарџија 030001/2016

mladensamardzijabdp@gmail.com

Нови Сад, мај 2020.

 О аутору

Драгован Шепић (1907-1997),био је хрватски историчар,правник и дипломата.Рођен је

15.12.1907. у Бузету.Након студија права на загребачком свеучилишту
1933.године,наставио је школовање на Institut des Hautes Etudes International u
Parizu.1968.године,докторирао је на Факултету политичких наука у Загребу.У периоду од
1935-1947.године био је у дипломатској служби.У периоду 1944-1945.године радио је као
шеф кабинета Ивана Шубашића,и учествовао у склапању споразума Тито-Шубашић на
Вису 1944.године.У Загребу је у периоду од 1953-1970.године радио у Јадранском
институту ЈАЗУ,а у периоду 1970-1978 био је редовни професор на Факултету политичких
наука.Од 1978-1996.године,деловао је при Заводу за повијесне и друштвене знаности
ЈАЗУ,(садашња ХАЗУ) у Ријеци.Од 1986.године,редовни је члан ЈАЗУ.Проучавао је
политичку историју Хрватске,посебно Истре у 19.и 20.веку,те југословенско-италијанске
односе.Једна од његових познатијих дела су: “Земља мука: Југословени у
Италији,1931”;”Супило дипломат”,1961;”Повијест хрватског народа 1860-1914
године”,коаутор,1968;”Влада Ивана Шубашића”,1983.Преминуо је у Загребу
12.02.1997.године.
 О делу

Ово дело издано је у Загребу 1983.године.Објавила га је издавачка кућа

Глобус/Загреб.Књига је састоји од 422.стране,садржи податке о библиографији и регистар
имена.Предговор је написао сам аутор.Књига је подељена на два дела;прва књига носи
назив “Савезници,Југославенска криза и Иван Шубашић” и обухвата период од Априлског
рата до 1.06.1944.године.Друга књига носи назив “Шубашићева влада,савезници и
стварање нове Југославије” и описује догађаје до 7.03.1945.године.Књига нам даје увид у
политички рад Ивана Шубашића пре и након што је добио мандат за формирање
југословене владе у егзилу,приказује нам делатност влада које су претходиле
Шубашићевој,као и осврт на ситуацију у земљи и сарадњу два највећа покрета отпора у
земљи са краљем,југословенском владом и савезничким силама.Књига је изразито научног
карактера.Обилује мноштвом података и чињеница које су релевантне за проучавање овог
периода,и пружа нам приказ фотографија најважнијих личности и догађаја који су
утицали на будући развој и политичко уређење југословенске државе.
 Садржај

1.
Прва књига приказује генезу тј.настанак Шубашићеве владе,и догађаје који су томе
претходили.Почетак нам приказује евакуацију краља и владе из државе,њихово
задржавање у Јерусалиму,одакле се седиште владе премешта у Лондон.Највећи део
кабинета отишао је у Лондон,док је један део отишао путем САД-а и Канаде,чији је
задатак био да агитују међу југословенским исељеницима,и политичком врху ових
држава.Међу нима се нашао и хрватски бан Иван Шубашић,који је отпутовао у САД
заједно са министрима Савом Косановићем,Божом Марковићем,Франц Снојем и
Богољубом Јевтићем.Већина хрватских министара у влади остала је у земљи.Крњевић,
Шутеј и Шубашић представљали су вођство ХСС-а у емиграцији.Хрватски представници
легитимне југословенске владе нашли су се у тешкој позицији,због осуда на рачун
хрватског народа од стране српске политичке елите.Већ на првим седницама
владе,одговорност за слом државе бачена је на хрватски народ.Краљева прокламација у
којој се наводи да је непријатељу успело да лажним вестима и обећањима заведе један део
Хрвата,као и вести о злочинима усташких власти почињених над српским живљем у НДХ-
а,још више су отежале положај хрватских представника у власти,као и расположење према
целокупном хрватском народу, према коме Срби нису имали више поверења.14.августа
Крњевић је дао изјаву за лондонски радио Би-Би-Си,у којој је оштро осудио злочине над
Србима и оградио хрватски народ од злочина.Владина мисија у САД-у имала је проблема
са пропагандом спрског листа “Американски Србобран”који је агитовао против хрватског
народа у америчком јавном мњењу,а овај лист имао је пуну подршку Константина Фотића,
југословенског амбасадора у Вашингтону који је био изузетно цењен у Стејт
Дипартменту.Шубашић и Косановић присуствовали су на више скупова које је
организовала југословенска дијаспора у Детроиту,Сан Франциску и Чикагу.16.11.1941
присуствовали су скупу који је организовала Хрватска братска заједница.На том скупу
Шубашић је одржао говор у коме се позивао на славну хрватску историју,на споразум
Цветковић Мачек из августа 1939.године,осудио злочине усташа у НДХ,и позвао народ да
подржи борбу против окупатора.Истакао је да циљ Хрвата слободна Хрватска у оквиру
Југославије,и суживот с братским српским и словеначким народом.Сава
Косановић,пречански српски политичар присуствовао је овом скупу.Влада Душана
Симовића расформирана је 11.1.1942 и нови премијер постао је Слободан Јовановић.,чиме
је ослабио утицај Хрвата.За новоф војног министра именован је Драгољуб Дража
Михаиловић,вођа четничког покрета отпора и врховни војни командант Југословенске
војске у отаџбини.Један од главних задатака Јовановићеве владе било је састављање
заједничке владине декларације о унутрашњим питањима Југославије.Ситуација у влади је
била тешка јер су оба народа народа гледали на нацрт споразума из своје визуре.Проблем
је стварала једна брошура о политици кнеза Павла,која пребацује сву одговорност за
приступ Тројном пакту Хрватима,за коју се сматрало у југословенским круговима у
Лондону да ју је написао Момчило Нинчић.На ову брошуру вођство ХСС-а одговорило је
меморандумом о хрватском питању који је прослеђен Foreign Office-u,ради
циркулисања.У њему је дат кратак опис хрватске историје,односа с Србима,споразум
Цветковић-Мачек,и изражени хрватски ратни циљеви,којима је тражено проширење
Хрватске на Јадранској обали,слободну управу на својој територији у оквирима
Југославије.Овај меморандум довео је до још јачег заоштравања односа у влади. Слабост
Јовановићеве владе огледала се у погоршању српско-хрватских односа,због антихрватске
пропаганде коју је подржавао војни кабинет.Иван Шубашић са југословенском владом
прекида односе с владом 17.октобра 1942.године.У телеграму посланом краљу Петру као
главни разлог наводи поновно именовање Константина Фотића за југословенског
амбасадора у САД-у,као и због појединих чланова владе који подржавају ову
политику,који су по његовом мишљењу у мањини.О овом поступку обавестио је
председника Рузвелта,британску и совјетску владу.Сарадња Михаиловића с окупаторима
у борби против партизана,ослабила је антифашистички караткер овог покрета отпора,док
су партизани с друге стране преузимали примат у борби у држави.Формирањем АВНОЈ-а
у Бихаћу 27.11.1942 као првог представничког тела партизанског покрета,овај покрет
добија легитимитет.Јовановићева влада расформирана је у јуну 1943.Нови председник
владе постао је Милош Трифуновић,који је дао оставку 10 августа..Иако је Михаиловић
био још увек важан за британску владу,у штаб НОВЈ послали су официра Фицроја
Меклејна као шефа британске војне мисије.Након конференције велике тројке у Техерану
28-30.11.1943.године,осећа се све већа заинтересованост Британаца за партизански покрет
и тежња да се с Титом постигне споразум.Истовремено када и Техеранска конференција,у
Јајцу је 29.11.1943.године одржано друго заседање АВНОЈ-а.На заседању је одлучено да
се избегличкој влади одузимају сва права законите владе Југославије,забрањује се
повратак краљу Петру II у земљу,а питање уређења државе решаваће се након ослобођења
државе.АВНОЈ се конституисао као влада земље и тражио признање од
савезника.Британци су сматрали да би бан Шубашић био најпогоднија личност за новог
прдседника владе.Веровали су да ће уз помоћ њега успети да ослабе положај
Михаиловића,да га смене с места војног министра,а и сматрали су да би британски утицај
доста ојачао.Краљевим указом од 1.јуна 1944.године именовао Шубашића за новог
мандатара владе.

2.
Друга књига приказује активности Шубашићеве владе,однос с савезницима,догађаје и
одлуке које су биле пресудне при формирању привремене владе ДФРЈ.Један од главних
задатака Шубашићеве владе је успостављање односа с Титом и партизанима.Прва важна
одлука нове владе била је отпуштање амасадароа Фотића 9.6.1944.године и именовање
Ивана Франгеша његовог заменика за новог амбасадора,који је у својству отправника
послова имао водити послвове амбасаде и смењивање Драже Михаиловића с места војног
министра.Стејт дипартмент је с негодовањем примио ову одлуку јер је амбасадор Фотић
уживао велико поштовање америчких власти.Већ првих дана Шубашић је водио разговоре
с српским политичарима да би чуо њихово мишљење о преговорима с Титом и испитао
њихову спремност да с њиме сарађују и уђу у владу.Већина српских политичара
негодовала је због чињенице да је Хрват председник владе и сматрали су да би у оваквим
условима било боље да неки српски политичар преговара с Титом.У меморандуму
објављеном 6.јуна који су предали Стивенсону сматрају да није могуће ујединити три
покрета у Југославији,која воде,Тито,др.Мачек и генерал Михаиловић.Сматрали су да
треба да дође до координације њихових напора,и у првом реду да се одстране могућности
међусобних сукоба,јер би то имало страшне последице за југословенски народ и
савезнички војни план на том сектору.Шубашић је о меморандуму обавестио Стивенсона
кога је замолио да тражи аудијенцију код краља у циљу што бржег формирања
владе.9.јуна на састанку краља и Шубашића са Черчилом донесена је одлука о путовању
за Вис.Черчилов предлог да с Шубашићем путује и краљ наишао је на негодовање
бана,који је стрепео какав би ефекат остварило појављивање краља на Вису.Стога је
договорено да краљ буде на Малти у току преговора.Током боравка у Барију,Шубашић се
састао са Живком Топаловићем,чланом Равногорског централног комитета,и Томом
Јанчиковићем угледним чланом ХСС-а.Шубашић је 14.јуна стигао на Вис заједно са
Стивенсоном.Након три дана преговора,споразум је потписан 17.јуна.Споразум се састоји
од пет тачака.Договорено је састављање нове владе у којој би учешћа узели сви они
демократски елементи који се нису компромитовали у борби против НОП-а,фомирање
заједничког народног фронта под командон Тита,формирање заједничких органа који ће
координисати сарађдњу.Питање унутрашњег уређења и краљевог повратка у земљу биће
решавано након ослобођења земље.Влада Ивана Шубашића дужна је да изда декларацију
у којој ће признати тековине НОБ-а,дати пуно признање борбеним снагама организованим
у НОВЈ и упутити позив целом народу да све борбене снаге приступе у један народни
фронт.Са своје стране Титова једина обавеза је објављивање изјаве о сарадњи с
краљевском владом и потврда да за време трајања неће покретати питање коначног
уређења Југославије.Споразум су потписали др.Иван Шубашић испред краљевске владе,и
Јосип Броз Тито испред НКОЈ-а.Овим споразумом НКОЈ добија легитимитет у
Југославији.При састављању нове владе Шубашић је имао великих потешкоћа.Већина
српских политичара као главни разлог за неприступање влади наводила је елиминисање
Михаиловића,али прави разлог је био нетрпељивост и неповерење према НОП-у и
споразуму који су закључили.7.јуна краљ је потписао указ о формирању нове владе.У нову
владу ушла су два представника НКОЈ-а,Сретен Вукосављевић и Драго Марушић.Што се
тиче националног састава,влада се састојала од по два српска,словеначка и хрватска
министра.Нови састанак између Тита и Шубашића одржан је 13.августа у
Напуљу.Најважнија одлука донесена на том састанку је сједињавање краљевске и
партизанске морнарице под командом савезничких снага.Истог дана на састанку коме су
присустовали поред Тита и Шубашића представници британског естаблишмента,дотицано
је питање Истре након завршетка рата.15.августа Шубашић је са Цанкаром и Косановићем
отпутовао на Вис,где су се састали с Титом и његовим најближим сарадницима.Главни
резултат ових преговора је декларација у којој су потврђене главне црте споразума Тито-
Шубашић и изражена захвалност савезниицима за помоћ у борби против
окупатора.Чланови Михаиловићевог Централног националног комитета израдили су
предлог који су преко Foreign Office-a предали Шубашићу.У том предлогу се каже да су
Михаиловићеве јединице спремне за напад на Немце који би довео до општег устанка у
Србији,под одређеним условима.Тражено је да партизани и друге војне јединице које се
налазе у савезничким редовима не нападају њихове чете,политичка и материјална помоћ
као и место у влади,као и да се допусти долазак у Југославију свим војним јединицама
изван државе,које би ступиле у борбу с Немцима.Овај предлог је закаснио,јер је краљ већ
29.августа укинуо врховну команду у земљи,након чега се Михаиловић састаје са Недићем
и 1.септембра проглашава општу мобилизација свих јединица у борби “против свих
непријатеља”.На Титов позив Шубашић се средином октобра упутио у Бари одакле је
чекао Титов позив.23.октобра слетео је у Белу Цркву,одакле је отишао за Вршац где се
састао с Титом. 1.новембра у Београду Шубашић и Тито потписали су споразум о
формирању будуће привремене владе који ступа на снагу тек када га прихвате
краљ,влада,савезници.Овим споразумом потврђене су раније одлуке о повратку краља
Петра у земљу,а током његовог одсуства у његово име краљевску власт има да врши
Краљевско намесништво,које се поставља уставним актом краља,на предлог краљевске
владе,према споразуму председника НКОЈ-а и председника краљевске владе.Овакав облик
владавине треба да опстане до доношења коначног уставног уређења државе.Краљ Петар
се противио прихватању споразума који је сматрао неуставним.Био је против одлуке о
забрани његовог повратка у земљу и није био задовољан што није имао право одабира
састава намесништва,сматрајући да би тако намесници врло лако могли да издају његове
интересе,а имали би и ингеренција да промене читав устав.Краљ се не противи слободној
вољи народа,али тражи чврсте гаранције да ће народ имати право слободног одабира.На
конференција савезничких сила на Јалти одржаној 4-11. новембра,донета је одлука о
Југославији којом се препоручује да се што пре спроведе споразум о формирању
привремене владе.Након дугих преговора и притисака од стране британске владе,краљ је
2.марта преко амбасаде краљевине Југославије дао службено саопштење,у коме стоји да
је прихватио састав намесништва примљен од Шубашића.На основу договора са
краљевском владом од 29.јануара,када је распуштањем владе пренео своја овлаштења на
краљевско намесништво,за чланове намесништва одабрани су Срђан
Будисављевић,Душан Сернец и др.Анте Мандић.Краљевска влада расформирана је
3.марта Шубашићевом оставком.Истовремено је одржана седница НКОЈ-а којом је
одлучено да комитет поднесе оставку.У нову владу формирану 7.марта полагањем
заклетве пред краљевским намесницима ушли су и политички елементи који се нису
компромитовали током рата сарадњом са окупатором.Председник владе постаје Јосип
Броз Тито,а Шубашић се прихвата ресора министра спољних послова.

Закључак

Влада Ивана Шубашића представља значајно дело за проучавање политичке активности

Ивана Шубашића током Другог светског рата,као и држања и активности југословенских
политичара у егзилу.Књига пружа релевантне податке о догађајима који су се збили током
четворогодишње окупације Југославије,као и о односима са савезницима.Обзиром на
чињенцу да је аутор био шеф кабинета Ивана Шубашића,можемо сматрати да ово дело
обилује мноштвом веродостојних података.Иако књига не одише идеолошким тоном,у
мањој мери је критички настројена према српкој интелектуалној елити.