Statistika-analiza

domaći zadatak broj 5

Marko Kasalica So14/02

Uz pomoć rezultata istraživanja promene osnovne strukture društva Srbije izvedenog 2003.
godine na uzorku od 2997 ispitanika ispituje se da li se može formirati pouzdana skala koja bi
merila stav prema neoliberalnim reformama ili prema protivljenju tim reformama. Skala je
konstitisana tako što je nekoliko varijabli kombinovano. U pitanju su tvrdnje u vezi sa
privatizacijom i štrajkovima. Varijabla v044 („Radnici se za svoja prava najbolje mogu izboriti
štrajkom.“), v046 („Vlada ne bi trebalo da pokušava da kontroliše, reguliše ili se na bilo koji
drugi način meša u privatne firme.“), v047 („Bez privatizacije preduzeća bi bila u još goroj
situaciji nego što su sada.“), v048 („Sve vrste javnih usluga bi bolje funkcionisale da su
privatizovane.“) i a007 („Štrajkači su lenštine i neradnici.“). Stavovi su se iskazivali vrednostima
na skali od 1 do 5, gde vrednost 1 odgovara stavu „U potpunosti se slažem“, a vrednost 5 stavu
„U potpunosti se ne slažem“. Vrednost 8, sa tvrdnjom “Ne znam” je prilikom transformisanja
izbačena. Nakon toga je ispitana pouzdanost skale. Kod svih pet transformisanih varijabli,
vrednost Kronbahovog „alfa“ koeficijenta iznosi 0,268. Uočava se da skala konstituisana preko
navedenih pet varijabli ne bi mogla pouzdano meriti stav prema neoliberalnim
reformama.Posmatrane su vrednosti Kronbahovog „alfa“ koeficijenta. Kada bi neka od varijabli
bila isključena moglo bi se primetiti da bi pouzdanost skale bila viša ukoliko bismo iz nje izbacili
transformisanu prvu varijablu kao i transformisanu petu varijablu Kod nekih varijabli, vrednost
koeficijenta je negativna, što znači da bi stavove koje dotične varijable izražavaju trebalo
preformulisati – u konkretnom slučaju, to su transformisana treća i četvrta varijabla.Rezultati
provere pouzdanosti skale mogu se smatrati donekle očekivanim – dok se varijable v044 i a007
odnose na stavove prema radničkim štrajkovima, varijable v046, v047 i v048 odnose se na
pitanja privatizacije, odnosno državnog intervencionizma. To znači da smo na početku preširoko
odredili (generalni) stav koji bismo želeli da izmerimo skalom koju pravimo; da smo skalu
napravili koristeći se samo varijablama koje se odnose na stav prema privatizaciji, odnosno,
samo onim koje se odnose na pitanje radničkih štrajkova, dobili bismo dve pojedinačno
pouzdanije skale, premda je upitno da li bi vrednost Kronbahovog „alfa“ koeficijenta i tada bila
veća od 0,7. Uz to, način na koji su stavovi formulisani – negde su formulacije pozitivne, negde
negativne – u konačnici utiče na pouzdanost merenja ukupnog, tj. generalnog stava koji
određena podgrupa varijabli u upitniku meri. Stav prema neoliberalnim reformama tako bi se
mogao izmeriti s većom pouzdanošću ukoliko bismo ga razložili na nekoliko posebnih
relevantnih stavova (dakle: prema privatizaciji; prema radničkom otporu; prema državnom
intervencionizmu, itd.) i za svaki od tih stavova formirali posebnu, još širu (pod)grupu varijabli
koje bi izražavale relevantne tvrdnje.