Visoka ICT škola

Beograd 2017

Peti istraživački rad iz ekonomije

Uroš Danilović 217/17

Ekonomija koju prepoznajem

1. Istražiti: primere neograničene konkurencije,ograničene konkurencije i

monopolističke konkurencije (po pet primera preduzeća i dati kratko objašnjenje)
2. Istražiti da li je korisno za društvo da JP Elektroprivreda Srbije bude monopolista i
objasniti zašto.
3. Istražiti kom tržišnom stanju pripada JP Pošta Srbije i zašto.

1.

Neograničena konkurencija

Fabrike obuće u Srbiji se masovno zatvaraju

E. V. N. | 10. septembar 2013. 07:22

Mnogobrojne poznate fabrike obuće u Srbiji zatvorene u poslednje dve decenije. Domaći
proizvođači cenama ne mogu da pariraju Kinezima

Veliki broj nekada dobro poznatih fabrika obuće u Srbiji zatvoren je u poslednje dve
decenije. Preostale malobrojne fabrike tavore, restrukturiranje je u toku već godinama u
fabrici „Boreli“ iz Sombora, i to je rezultat industrijske politike koja je vođena i u kojoj su
primat imale pre svega usluge, a ne proizvodnja, kaže za „Novosti“ Vesna Vasiljević, sekretar
Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije.

S druge strane, masovni uvoz kineskih cipela je bio uzrok propasti brojnih proizvođača.
Iako znatno lošijeg kvaliteta, kineske baletanke, sandale i čizme svugde osvajaju tržište, a
kupce lako nalaze uopravo zbog povoljnije cene. U nemaštini potrošači biraju ono što sebi
mogu da priušte.

Ohrabruje, međutim, informacija da od jula meseca, prema statističkim podacima, obim

proizvodnje raste i to za nezanemarljivih 17 odsto u odnosu na juni mesec.

- U periodu januar-jun 2013. izvezli smo obuće u vrednosti od blizu 159 miliona dolara, a
istovremeno uvezli tih artikala za 116 miliona dolara - objašnjava Vasiljevićeva. - To znači da
je suficit u našem spoljnotrgovinskom poslovanju ovim artiklima iznosio 43 miliona dolara.
Ipak, trenutno rade jedino fabrike kože „Ruma“ iz Rume i „Dafar“ iz Zrenjanina, ali su obe u
većinskom vlasništvu stranaca, tako da naši proizvođači kožne galanterije i obuće kožu uvoze
ili iz Italije, gde je koža dobro finiširana, ali je i skupa, ili iz Turske.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:453190-Fabrike-
obuce-u-Srbiji-se-masovno-zatvaraju
BB, CC, DD i EE: Šta znače oznake na kremama za lice
Ponuda krema nikada nije bila raznovrsnija, pa nije lako izabrati pravi preparat za
pokrivanje nepravilnosti na vašem licu i zato otkrivamo koja krema je idealna za šta

HAIR & MAKEUP 20.01.2014. - 20:28h Autor: Stil

Tečni puder nekad je bio osnova svega, a danas možete da birate između različitih krema
zahvaljujući kojima ćete imati savršen ten. Budući da je ponuda raznovrsna, nije lako doneti
odluku. Ako se pitate koju kremu izabrati, evo nekoliko smernica.
Tonirane kreme
Tonirana krema uravnotežuje boju lica i ima dejstvo kao hidratantna. Dobar je izbor za negu
kože, ali prekriva samo najsitnije nesavršenosti.
 BB kreme
Beauty Balms kreme su lakše od klasičnih pudera, ali snažnije od toniranih krema.
Obezbediće vam negu i prekriti nesavršenosti, ali pri kupovini posebnu pažnju obratite
na izbor nijanse - birajte onu koja je samo malo svetlija od vašeg prirodnog tena!
 

CC kreme
Color Correcting kreme namenjene su ujednačavanju tena i kamufliranju promena na koži,
poput crvenila, sivila ili podočnjaka, zahvaljujući blago sedefastim česticama. Mnogi tvrde
kako razlike između BB i CC krema zapravo nema, ali najbolje je da o tome sami donesete
sud. Isprobajte oba proizvoda kako biste izabrali najbolji za sebe.
 DD kreme
Dynamic do all kreme prvobitno su bile namenjene nezi celog tela, a ne boje odeću. Dakle,
DD krema je zapravo čarobna formula koja bi trebalo da reši sve vaše probleme s kožom.
EE kreme
Extra Exfoliating kreme poslednji su izum u nizu „abecednih“ krema. Njen učinak poredi se
sa učinkom skupih elektronskih četki za kožu. Dakle, EE kreme obezbeđuju savršen piling -
uklanjaju mrtve ćelije kože i čine je mekanom i nežnom. Na tržištu bi EE krema trebalo da se
pojavi početkom maja.

http://stil.kurir.rs/lepi-zdravi/hair-makeup/10020/bb-cc-dd-i-ee-sta-znace-oznake-na-
kremama-za-lice

Naknada za vodu u Srbiji četiri puta veća nego u Evropi

Tanjug | 27. 01. 2011 - 15:46h

Predstavnici industrije mineralnih voda zatražili su danas da se "neprimereno visoka"
naknada za korišćenje vode u Srbiji izjednači sa naknadom u Evropi, koja je gotovo četiri
puta manja nego u našoj zemlji.

"U Evropi, naknada za korišćenje vode iznosi maksimalno tri evra po kubiku vode, dok je u
Srbiji trenutno oko 11 evra po kubiku", kazala je predsednica Upravnog odbora Udruženja
proizvodjača mineralne vode Zorica Vukčević-Kljajić.

Ona je na sastanku u Privrednoj komori Srbije kazala da se zbog naknade na vodu, "koja se
godinama povećava neproporcijalno inflaciji i mogućnostima privrede", domaći proizvodjači
nalaze u veoma nepovoljnom položaju, kada je reč i o konkurentnosti i izvozu.

Nakon plaćanja naknada za vodu državi i lokalnim samoupravama, proizvođačima malo

ostaje za investicije i poboljšanje tehnologije, zbog čega će, po potpunoj liberalizaciji tržišta,
srpska voda biti nekonkurentna čak i na domaćem tržištu, upozorila je Vukčević-Kljajić.

Kao direktor operacija u "Knjazu Milošu", ona je navela da je ta kompanija za poslednjih pet
godina državi i opštini dala 20 miliona evra na ime naknade za vodu, za šta je "mogla da kupi
sedam proizvodnih linija".

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/naknada-za-vodu-u-srbiji-cetiri-puta-veca-nego-u-
evropi/knr7k1e

Srpski sokovi nezamenljivi

D. Marinković | 23. oktobar 2015. 18:00

Domaća industrija voćnih napitaka po svom kvalitetu regionalni lider u ovom delu Evrope.
Ovo tržište vredi 300 miliona evra. Svetski giganti nisu osvojili poverenje kupaca

SRPSKA industrija voćnih sokova godinama uspešno odoleva inostranoj konkurenciji! Ni

povremeni akcijski "prodori" svetskih brendova nisu našli put do našeg kupca. Očigledno,
naš potrošač više veruje voćnom soku i nektaru iz domaćih proizvodnih pogona. Ovu
konstataciju potvrđuju i statističke brojke proizvodnje i plasmana voćnih sokova.

Godišnje Srbija proizvodi oko 230 miliona litara voćnog soka, što nas svrstava u ozbiljne
proizvođače u regionu, s obzirom na to da Grčka proizvodi 187 miliona litara godišnje,
Mađarska 127, Rumunija 111, Bugarska 106 miliona, a Slovenija 40. Prema podacima RZS,
proizvodnja sokova u 2014. godine iznosila je 205.230 tona.
- U 2014. godini izvoz je ostvaren u vrednosti od 37 miliona dolara dok je uvoz bio 16 miliona
dolara - kaže za "Novosti" Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu i
prehrambenu industriju PKS. - Rezultati su bili još bolji tokom 2013. kada smo izvezli sokova
za 47 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 19 miliona dolara. Zemlje u koje se najviše izvozilo
su Nemačka, Austrija, Ruska Federacija i zemlje bivše Jugoslavije, dok se uvoz ostvaruje
najvećim delom iz Brazila, Austrije, Španije, Italije i Makedonije.

Domaća industrija sokova jedna je od najprepoznatljivijih u ovom delu Evrope i izvozno

najviše prisutna, ne samo na tržištima zemalja CEFTA, nego i van tržišta tih zemalja. Profesor
Miladin Ševarlić, konsultant Udruženja proizvođača voćnih sokova Srbije, ističe za naš list da
"srpsko tržište voćnih sokova, nektara i osvežavajućih napitaka zavisno od sezone vredi oko
300 miliona evra" i veoma je respektabilno među zemljama jugoistočne Evrope.
Istovremeno, suficit iznosi od 30 do 50 miliona evra, ali potencijal je daleko veći.

- U spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom, Srbija ima znatno veći izvoz od uvoza, a ono što
je veoma bitno, veće su naše izvozne cene po jedinici proizvoda nego one iz uvoza -
napomenuo je prof. Ševarlić. - To govori da izvozimo vrlo kvalitetne sokove, koji uspevaju
da postignu dobru cenu na inostranom tržištu.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:573261-Srpski-sokovi-
nezamenljivi

Neograničena konkurencija predstavlja tržište koje nudi identične ili iste proizvode i ima
jako mali uticaj na tržišnu cenu. Prodavci nemaju mnogo razloga da naplaćuju manje od
važeće cene, ako naplaćuju više kupci će obaviti kupovinu na drugom mestu. Kupci ne mogu
da utiču na cenu jer oni kupuju samo mali deo od celokupne proizvodnje. Broj kupaca i
prodavaca je veliki i svaki pojedinac ne kupuje, odnosno ne prodaje veliku količinu iste robe i
time ne utiče na cene. Kupci ili prodavci se ne dogovaraju oko cene robe koju prodaju
odnosno kupuju. Ne postoji intervencija države u smislu uticaja na cenu.

Ograničena konkurencija

Poskupeo i šećer

blic arhiva | 18. 08. 2004 - 10:25h

Spisak proizvoda koji su ovih dana poskupeli, među kojima su osnovne životne namirnice
mleko, mlečni proizvodi, meso i jaja, nije konačan, jer su poskupeli i šećer i bezalkoholna
osvežavajuća pića. Kilogram šećera je u proseku poskupeo za sedam dinara, odnosno 15
odsto. U 'C marketu' nova cena šećera je 46,80 dinara, a do sada je za kilogram trebalo
izdvojiti 39,80 dinara. U 'Maksiju' cene šećera su različite. Nepromenjenu cenu ima šećer
“Sunoku” koji pakuje ova trgovinska kuća i kilogram košta 39,90 dinara, dok je šećer iz
Sente skuplji za sedam dinara. U 'Rodiću MB' sada za beli kristal treba izdvojiti 5,5 dinara
više, odnosno cena kilograma je 41,90 dinara.

Kako za 'Blic' objašnjava Danilo Golubović, zamenik ministra poljoprivrede, sve vreme dok
Srbija nije imala preferencijalni izvoz u zemlje Evropske unije proizvodnja domaćeg šećera
bila je velika. Šećerane su zbog velike konkurencije bile u situaciji da prodaju šećer čak i sa
gubitkom kako bi obezbedile priliv neophodnih sredstava za redovno poslovanje.

- Ministarstvo poljoprivrede je na sastanku sa predstavnicima vodećih šećerana dobilo

uverenje da će domaće tržište biti zadovoljeno potrebnim količinama šećera, a veća cena
je verovatno posledica uklanjanja dispariteta u odnosu na cene koje su bile u prethodnom
periodu - ističe Golubović, dodajući da je prodajna cena šećera 36 dinara, odnosno za
odloženo plaćanje 37-38 dinara, i da je to zapravo osnovica na koju trgovci dodaju maržu i
porez.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/poskupeo-i-secer/3x8se12

NOVO POSKUPLJENJE CIGARETA OD 1. JULA: Evo koliko će koštati pakla!

Proizvođači duvana će od prvog jula povećati cenu cigareta za deset dinara po pakli, zbog

uvećanja specifične akcize od dinar i po.

Prvi se na ovaj korak odlučio "Britiš-Amerikan-tobako" (BAT), koje je Vlada Srbije odobrila
nove cene, pa će tako ljubitelji cigarete plaćati od trećeg jula plaćati 210, a najskuplje čak
340 dinara po pakli.

To će biti drugo poskupljenje u ovoj godini, a rezultat je usvojenog novog akciznog kalendara
po kome će se do kraja 2020. godine na svakih šest meseci uvećavati ovaj državni namet.

Tako će sada, umesto dosadašnjih 64 dinara po pakli, zahvatanje države biti 65.5 dinara.

Ipak, proizvođači svoje cene ni ovog puta, kao ni ranije neće korigovati samo za visinu
uvećane akcize, već će se nadograditi za dodatnih osam i po dinara, a svoje razlike za
značajnu razliku nalaze u smanjenoj dobiti.

Ovo poskupljenje nije nikakva novost jer je predviđeno zakonom i unapred definisanim
kalendarom, navodi izvor "Blica".

- Kalendar je usvojen početkom godin, kada je usvojen i izmenjen Zakon o akcizama. U izradi
tih dokumenata učestvovali su i proizvođači duvana. Ono što treba da znaju ljubitelji
duvanskog dima, to je da će u narednom periodu dva puta godišnje imati korekciju cena jer
je tako predviđeno akciznim kalendarom. Međutim, pušači moraju da znaju da cenu svog
užitka neće samo plaćati uvećanu za iznos akcize od dinar i po, već će te cene biti značajnije
uvećane, odnosno praksa pokazuje da je to uglavnom 10 dinara - objašnjava izvor "Blica" i
dodaje:
- Tako će izgleda biti i ovog puta, a nogu je prvi povukao BAT, kome je Vlada odobrila da od
3. jula uveća cenu svojih proizvoda za 10 dinara. Prošli put je to prvi uradio "Filip Moris", pa
su nakon njega i ostali u razmaku od mesec dana korigovali svoje cene.

http://www.telegraf.rs/vesti/2827807-opet-poskupljenje-cigareta-ovo-se-nece-nimalo-
dopasti-pusacima

Poskupljenje hleba nije opravdano

Marija Škrbić | 07. 07. 2012 - 07:55h

Poskupljenje hleba od 50 odsto, kako prognoziraju u Uniji pekara, nije opravdano, tvrde
stručnjaci. U zavisnosti od kretanja cena pšenice, hleb bi, kako kažu, maksimalno mogao da
poskupi 10 do 15 odsto, i to početkom oktobra.

Predsednik Unije pekara Zoran Pralica izjavio je da je cena pšenice u žetvi dostigla oko 23
dinara po kilogramu i da postoji mogućnost da u narednih mesec ili dva cena ode i do 30
dinara.- Ako dostigne tu cenu, hleb će morati da poskupi. Vekna hleba trenutno košta 40 do
45 dinara, što je kalkulacija napravljena na osnovu cene pšenice koja je bila od 17 do 20
dinara - rekao je Pralica i dodao da je sada poskupelo i gorivo.

Vukosav Saković, predsednik Udruženje “Žita Srbije”, kaže da su najave o skoku cene pšenice
i hleba nerealne. Pšenica, kaže, jeste poskupela na 22 i 23 dinara po kilogramu.

- To je za oko 15 odsto skuplje u odnosu na cenu od 20 dinara po kilogramu sa kojom je

država čuvala cenu hleba, tako da ne vidim računicu da hleb treba da poskupi 50 odsto -
kaže Saković i dodaje da je naša pšenica već skuplja nego u zemljama okruženja.

Cena ograničena do oktobra

Cena hleba zavisiće i od toga da li će nova vlada produžiti važnost uredbe o ograničavanju
cena osnovnih životnih namirnica. Uredba kojom je cena hleba “Sava” ograničena na
maksimalnih 44 dinara po vekni ističe 30. septembra.

Vojislav Stanković, savetnik u Privrednoj komori, kaže da kod nas inače postoji praksa da se
cene uoči žetve naduvavaju.

- Zbog toga država treba da otkupi oko 250.000 tona pšenice po ceni od 21,5 do 22 dinara -
kaže Stanković.

Njegov kolega Milan Prostran iz PKS kaže da o novim cenama svakako ne treba razmišljati
pre kraja septembra.

- Ako pšenica s 20 ode na 23 ili 25 dinara, koliko su tražili seljaci, a država ne interveniše,
može se očekivati da će doći do pomeranja cena hleba za 10 do 15 odsto - kaže Prostran.
Očekivani prinosi pšenice ove godine biće oko 1,9 miliona tona, što s prelaznim zalihama čini
oko 2,2 miliona tona. Iako će pšenice biti i za izvoz, Srbija po prinosima po hektaru zaostaje
za zemljama EU.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/poskupljenje-hleba-nije-opravdano/q4cdn1n

Značajne razlike u cenama soli istih uvoznika

Tanjug Ponedeljak 19.07.2010 17:58

Na tržištu Beograda javljaju se određeni problemi kada su u pitanju cene kuhinjske soli, jer
za isti uzorak soli u različitim prodajnim objektima istog tipa treba izdvojiti sumu novca koja
se razlikuje i za skoro 50 odsto, rečeno je prilikom predstavljanja rezultata nedavnog
ispitivanja koje je sproveo beogradski Pokret za zaštitu potrošača.

To ispitivanje, koje je obuhvatilo 20 uzoraka soli iz pet zemalja porekla, pokazalo je da se

cena jodirane kuhinjske soli u Beogradu kreće od 21,90 dinara do 32,22 dinara po
kilogramu, a rafinisane morske soli od 28,58 dinara do 37,90 dinara.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd Petar Bogosavljević rekao je da ti problemi

ukazuju na postojanje "nedovoljno fer konkurencije među dorađivačima, proizvođačima i
trgovcima".

"Isti uzorak soli od istog uzvoznika u dva prodajna objekta istog tipa ima veoma veliku
razliku u ceni", kazao je Bogosavljević, dodajući da slobodno formiranje cena na tržištu to
omogućava, ali da bi tom pitanju, na određen način, ipak trebalo posvetiti pažnju.

On je ukazao da je na tržištu primećena izuzetno dobra tendencija koja se odnosi na to da su

dorađivači "krenuli" sa manjim i poboljšanim pakovanjima soli, napominjući da i tu,
međutim, postoje problemi sa cenama.
"Razlika u ceni, po neto masi tog i kilogramskog pakovanja, izuzetno je velika i sigurno
višestruko prevazilazi troškove u proizvodnji manjeg pakovanja", dodao je Bogosavljević.
Primera radi, sitna jodirana kuhinjska so Solane Tuzla, uvoznik "Interkomerc Beograd",
imala je u dva različita prodajna objekta razliku u ceni od čak 47,12 odsto, pa je koštala od
21,90 dinara do 32,22 dinara. Kuhinjska so u pakovanju od pola kilograma, koju dorađuje i
pakuje "Kristal so" u Beogradu, u različitim objektima koštala je od 42,56 do 54,20 dinara.
U pakovanjima od 0,25 kilograma nalaze se različite vrste soli, zbog čega nije moguća
uporedna analiza maloprodajnih cena.
Šesto uporedno ispitivanje i ocenjivanje kvaliteta soli u Beogradu Pokret za zaštitu potrošača
sproveo je 17. juna ove godine, u saradnji sa Privrednom komorom Beograda

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/68556/Znacajne-razlike-u-cenama-soli-istih-
uvoznika

Imlek: Kriza ostaje i posle poskupljanja

Fonet | 20. 11. 2010 - 22:50h

Poskupljenje mleka i mlečnih proizvoda ne znači i normalizaciju ponude na tržištu, upozorili

su danas u kompaniji Imlek.

Direktor Imleka Slobodan Petrović je za B92 izjavio da poskupljenje neće dovesti do

normalizacije ponude mleka na tržištu sve dok i država ne bude drastično povećala
investicije i premije proizvođačima.

"Ja ne očekujem da će se nestašica rešiti sve do januara. Ja sam jula meseca predviđao da će
to biti do kraja decembra i očigledno da je kriza dublja i da će se to desiti od januara,
februara", rekao je Petrović.

Mleko i mlečni proizvodi kompanije Imlek, inače, od danas su skuplji. Dugotrajno mleko
poskupelo je za 1,8 dinara, sveže za 2,5 do 3 dinara po litru, a nove cene dobili su i mlečni
proizvodi.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/imlek-kriza-ostaje-i-posle-poskupljanja/w2t5bee

Sve ono što važi za tržište neograničene konkurencijene važi za tržišta sa ograničenom
konkurencijom. Najčešća obeležja tržišta ograničene konkurencije su ograničenje seljenja
kapitala, kupci ili prodavci se dogovaraju oko visine cene i postojanje državne investicije.

Monopolistička konkurencija

Koliko nas koštaju zdravi zubi: Zubara biramo po novčaniku

Kranjčević/G. Avalić | 16. 03. 2014 - 20:58h

Cene stomatoloških usluga znatno se razlikuju od državnih do privatnih ordinacija, pa
umesto da biraju po lekaru, pacijenti neretko biraju gde će popravljati zub prema
cenovniku.

Deca do 18 godina, studenti do 26 godina, kao i pojedine kategorije nezaposlenih imaju u

državnim stomatološkim ordinacijama pravo na besplatno lečenje zuba, ali ne i na protetiku.
Stariji od 65 godina, s druge strane, imaju pravo na besplatnu protetiku uz participaciju.
Zaposleni od stomatoloških usluga mogu da računaju samo na takozvanu prvu pomoć, koja
ne podrazumeva i vađenje zuba.

Cene stomatoloških usluga razlikuju se znatno od državnih do privatnih ordinacija, pa

umesto da biraju po lekaru, pacijenti neretko biraju gde će popravljati zub prema cenovniku.
Tako plombiranje zuba u Domu zdravlja košta od 900 do 1.500 dinara, dok kod privatnika
ide i do 4.000 dinara. Krunice u državnim zdravstvenim ustanovama koštaju od 2.000 do
6.000, dok su kod privatnika skuplje od 100 evra.

Prof. dr Aleksa Marković, prodekan za finansije Stomatološkog fakulteta, kaže da se u ovoj

ustanovi besplatne usluge pružaju samo na osnovu uputa iz Doma zdravlja.

- To važi za decu do 18 godina, redovne studente do 27 godina, starije osobe teško telesno ili
duševno ometene, trudnice i porodilje 12 meseci po porođaju i druge kategorije prema
Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Urgentne usluge, koje znače ukazivanje prve pomoći,
besplatne su za sve kategorije korisnika - kaže Marković.

Dr Darinka Tumanov, načelnica stomatološke službe DZ Savski venac, naglašava da deca i

studenti imaju pravo na lečenje zuba, ali ne i na protetiku.

- Pacijenti stariji do 65 godina imaju pravo na besplatnu izradu akrilatne totalne i subtotalne
proteze, uz participaciju koja iznosi 35 odsto od cene proteze. Da besplatno leče zube imaju
pravo i nezaposleni koji dobiju potvrdu za besplatno lečenje u filijali gde overavaju knjižicu.
Besplatne su i mobilne proteze za decu do 18 godina, kao i lečenje, izuzev protetike, pre
transplantacija organa i tkiva, odnosno operacija na srcu, uz participaciju koja je 10 odsto od
cene usluge - navodi dr Tumanov.

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/koliko-nas-kostaju-zdravi-zubi-zubara-biramo-po-
novcaniku/be9m9rd

Umesto na Sajmu, nezadovoljni izdavači u knjižarama

Beogradski sajam knjiga, koji je u toku, pohvalio se i ove godine porastom broja izlagača.
Ipak, među njima nema mnogih relevantnih izdavača sa srpskog tržišta. Neslaganje sa
konceptom sajma, visoki troškovi učešća, činjenica da nekoliko velikih knjižara dobija
najbolje lokacije, neki su od razloga što ne vide svoje mesto na sajmu.

Umesto toga, odlučili su da svoja izdanja po sniženim cenama ponude u nezavisnim

knjižarama.Sajamski popusti, ali ne i sajam. U knjižari Beopolis naslovi više od deset
izdavača, kojih nema pod kupolama beogradskog sajma.

"Ta vašarska atmosfera, ta gungula, to u šta se sajam pretvorio, to prosto čini mi se nije naše
društvo", smatra Ivan Bevc, Booka.

"Čini mi se da ljudi koji tamo učestvuju nemaju svi ravnopravan status, i onda sam pomislio
da nam nije više mesto tamo", kaže Dejan Ilić, Fabrika knjiga.

Slađana Novaković, iz izdavačke kuće Rende, kaže da njih nema ove godine na sajmu, jer
planiraju otvaranje svoje knjižare, ali ne misli da ne treba tamo da se vrate.

"Postoje neke stvari s kojima se ja ne slažem, ali sajam je najvažnija manifestacija vezana za

knjigu kod nas. Važnije nemamo, veće nemamo", navodi ona.

A po važećim pravilima igre, male izdavačke kuće na Sajmu knjiga mogu da igraju samo
sporednu ulogu.or: N1

Jedan od razloga nezadovoljstva malih izdavača je i lokacija koju im Sajam knjiga

dodeljuje. Pozicija u centralnom delu Hale 1 za njih je nedostižna. Mesto i veličina štanda
izdavača zavise od njihovog godišnjeg prometa, broja novih izdanja između dva sajma, kao
i toga koliko zaposlenih imaju. Što znači da su najbolja mesta rezervisana za najveće igrače
na tržištu.Ovaj komercijalni pristup doveo je do toga da je kvantitet dobio prednost nad
kvalitetom, smatraju u malim izdavačkim kućama.

"Tu je došlo do jednog ogromnog disbalansa onoga što bi sajam trebalo da bude, a to je
mesto na kome će se predstavljati bogatstvo srpskih izdavača, a mi smo dobili nešto što u
suštini liči na jednu ogromnu knjižaru tih velikih izdavača", kaže Ivan Bevc.

"Sve ide ka tome samo da se nudi što veći broj knjiga i uz knjige još dodatni pokloni, kao da
nudite - kupite prašak, pa dobijete omekšivač", rekla je Slađana Novaković.

Strategije o zajedničkom nastupu van postojećih okvira nema, jer, kažu, svako brine o svojim
potrebama, pa je do opšteg interesa malih izdavača teško doći. Prostor za delovanje vide u
malim, nezavisnim knjižarama, ali i njih sve više potiskuju veliki knjižarski lanci.

http://rs.n1info.com/a204063/Vesti/Kultura/Izdavaci-nezadovoljni-Sajmom-knjiga.html
JEFTINIJE POLAGANJE Obuka za vozače u školama niža i za 20.000 dinara

M. R. Petrović | 19. 10. 2016 - 19:45h

Obuka za vozače mogla bi da pojeftini i za 20-ak hiljada dinara, ali ako se prethodno
promeni način sprovođenja obuke za polaganje vozačkog ispita. Ta promena značila bi da se
teorijska obuka u potpunosti prebaci na obrazovni sistem, tačnije da auto-škole budu
oslobođenje držanja teorijske nastave.

To je predlog auto-škola, koje procenjuju da bi na taj način terijska obuka bila kvalitetenija, a
istovrmeno i jeftinija, dok bi praktični deo obuke, dakle, vožnja mogao da se sprovodi i u
auto-školama, ali i u redovnim školama koje za to imaju mogućnost.

Ukoliko bi ova inicijativa bila usvojena, obuka za “B” kategoriju bi umesto 65.000 dinara
mogla da košta oko 45.000 dinara.

Petar Rašeta, generalni sekrtar Privredne komore auto-škola, kaže za “Blic” da se oni već 20
godina zalažu za takvo rešenje, prema kojem bi obuka vozača bila deo redovnog
obrazovanja, ali da ne nailaze na razumevanje države.

- Posledica je da nemamo kvalitetno obučene vozače, jer ne možete na kursu od 40 časova

da dobijete kvalitetno obučenog vozača. Ali ako neko godinama, u osnovnoj i srednjoj školi
uči, obrazuje se o saobraćaju, to je već nešto drugo - kaže Rašeta.

On dodaje da bi, na primer, u saobraćajnim školama, mogla da se sprovodi i teorijska i

praktična nastava, što znači da bi učenik koji završi ovu školu iz nje mogao da izađe kao
osposobljen vozač.

Prema predlogu auto-škola, u srednjim školama bi trebalo uvesti obavezni predmet o

saobraćaju, a učenici bi sa navršenih 16 godina mogli da upišu i obuku z avozača, kako bi
stekli praktična znanja.

Jedan od predloga predviđa i “isključivanje” MUP-a i iz procesa obuke vozača i dobijanja

vozačkih dozvola. Te nadležnosti bi trebalo da preuzme Agencija za bezbednost
saobraćaja.U Ministarstvu unutrašnjih poslova i Agenciji za bezbednost saobraćaja nismo
dobili komentar povodom ove inicijative.
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/jeftinije-polaganje-obuka-za-vozace-u-skolama-niza-i-za-
20000-dinara/bfvz2tb

Polupansion već za 2.000 dinara

V. Lojanica | 07. 07. 2010 - 00:02h

Turiste na Zlatiboru ovog leta očekuju iste cene kao prošle godine, bar kada su u pitanju
smeštaj i ishrana. Zlatiborski hotelijeri odredili su cenovnik za ovu letnju turističku sezonu.

Suočeni sa iskustvom iz poslednjih nekoliko sezona da turisti pogođeni opštom besparicom

beže od skupih destinacija, za koju važi i Zlatibor, i sa nekada uobičajenih deset, odmor
skraćuju na pet - šest dana, ovdašnji hotelijeri odlučili su se da ovog leta primene drugu
poslovnu filozofiju. Ta strategija pridobijanja gostiju ovog leta ogledaće se u sniženim
cenama, često spuštenim i do minimuma ekonomske isplativosti, i popustima za
višednevne aranžmane.

Najjeftiniji polupansion na Zlatiboru nudi hotel „Braća Sekulić“ po ceni od 2.000 dinara
dnevno po osobi u dvokrevetnoj sobi. Nešto skuplji je „Novakov dvor“, koji istu uslugu pruža
za 2.250 dinara, a pun pansion za 2.400. U „Visu“ polupansion u dvokrevetnoj sobi košta
2.700 dinara, u Sportsko-turističkom centru „Wai Tai“ za isti vid smeštaja treba 2.800, a u
„Zelenkadi“ 3.200 dinara. „Mona“, tradicionalno najskuplji hotel na Zlatiboru, ovog leta
polupansionski smeštaj nudi za 4.500 dinara. Letnji cenovnik usluga u „Olimpu“, koji će
početkom narednog meseca dobiti novih 45 ležaja u novoizgrađenom bloku, primenjuje se
od 12. jula, a po njemu za smeštaj uz dva obroka turistima će trebati 3.710 dinara dnevno.

„Zlatibor u letnju turističku sezonu ulazi sa 20.000 kreveta, od kojih 4.000 otpada na hotele i
odmarališta, a ostatak u privatni smeštaj. Špic sezone očekujemo od 17. jula kada će se,
sudeći prema najavama i rezervacijama, tražiti krevet više. Zlatibor će dobro biti popunjen i
u prvoj polovini jula, s obzirom da je Čajetina domaćin MOSI, igara koje se održavaju od 6.
do 11. jula i koje će okupiti 3.500 sportista iz regiona“, kaže Jovan Pavlović iz Turističke
organizacije Zlatibor.

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/polupansion-vec-za-2000-dinara/b0lzg5l

Monopolistička konkurencija je takav tip tržišta na kome veliki broj preduzeća međusobno
konkuriše proizvodeći ne identične ali slične proizvode. Predstavlja efektivnu konkurenciju i
podrazumeva borbu između konkurenata na tržištu. Konstantan je uzajamni pritisak tako
das svi moraju uložiti maksimalne napore kako bi opstali na tržištu.
 2.

EPS još čuva monopol

M. L. J. | 10. avgust 2016. 10:55 > 19:01 

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv najvećeg javnog preduzeća. Svi
ostali moraju da daju garanciju za pristup sistemu
Mada je tržište prodaje električne energije otvoreno, EPS i dalje pokušava da očuva
monopol! Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak protiv "EPS Distribucije"
Beograd zbog sumnje da to preduzeće zloupotrebljava dominantan položaj i diskriminiše
ostale prodavce struje u korist "EPS Snabdevanja". Tako, iako su u EPS podeljeni poslovi na
distributera struje i snabdevača strujom, Komisija sumnja da još jedni drugima "nameštaju
posao".

Komisija je postupak pokrenula na osnovu inicijative koja je na adresu stigla još u aprilu ove
godine. Zapravo se radi o prijavi jednog od prodavaca električne energije koji je želeo da
ostane anoniman.

- U inicijativi se navodi da "EPS Distribucija" diskriminiše komercijalne snadbevače

električnom energijom stavljanjem u povoljniji položaj preduzeće "EPS Snabdevanje"
prilikom ugovaranja pristupa sistemu za distribuciju električne energije - navodi se u
saoštenju Komisije za zaštitu konkurencije. - Komisiji je predočeno da "EPS Distribucija"
zaključuje tipske ugovore o pristupu sistemu za distribuciju kojima je predviđena obaveza da
svi komercijalni snabdevači prilikom ugovaranja pristupa sistemu deponuju sredstava
namenskog (garantnog) depozita kao obezbeđenje plaćanja računa na ime tih usluga. Prema
navodima iz inicijative, takva obaveza nije predviđena jedino za "EPS Snabdevanje", čak ni u
situaciji kada to preduzeća obavlja delatnost komercijalnog snabdevanja.

Takođe, predočeno je da "EPS Distribucija" očitane podatke sa mernih uređaja

komercijalnim snabdevačima dostavlja sa zakašnjenjem od 15 dana, što izaziva probleme u
njihovom radu.

Komisija je procenila da su navodi iz prijave osnovani i da je potrebno sprovesti postupak

kako bi se utvrdilo da li "EPS Distribucija" narušava konkurenciju na tržištu snabdevanja
električnom energijom.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:619380-Postupak-
protiv-EPS-Distribucije-Beograd
EPS je monopol je samo on daje električnu energiju korisnicima. Ako bi postojala
konkurencija drustvo bi moglo da bira od koga ce uzimati elektricnu energiju i čija cena ce
biti povoljnija.

3.

NOVA DIREKTORKA ZA NOVI REKORD: Pošta Srbije donela državi dobit od čak 3,5 milijarde!

27. februar 2017 | 17:32 » 18:40

JP Pošta Srbije, na čijem je čelu nova direktorka Mira Petrović imala ukupne prihode od
26,63 milijarde dinara, dok su ukupni rashodi bili 22,75 milijardi, čime je, nakon odbijanja
poreza, obezbeđen neto dobitak od 3,47 milijardi. Poslovni dobitak u odnosu na prethodnu
godinu veći za 32,1 odsto ili nominalno 843 miliona dinara više
Pošta Srbije još jednom je potvrdila status, ako ne najboljeg, onda svakako najdomaćinskije
vođenog javnog preduzeća u Srbiji. Temelje uspeha koje je udario dugogodišnji
direktor Milan Krkobabić (za vreme čijeg mandata je Pošta svake godine obarala rekord u
poslovanju) sada je nadzidala njegova naslednica Mira Petrović.

Naime, nadzorni odbor Pošte Srbije danas je usvojio završni račun za 2016. godinu u kojoj je
nastavljen trend pozitivnih kretanja svih parametara poslovne efikasnosti i uspešnosti ovog
javnog preduzeća.

U 2016. godini ostvareni su ukupni prihodi u iznosu od 26,63 milijarde dinara, dok su
ukupni rashodi bili 22,75 milijardi, čime je, nakon odbijanja poreza, obezbeđen neto dobitak
od 3,47 milijardi dinara. Posebno se ističe dominantno učešće poslovnog dobitka, koji je u
odnosu na prethodnu godinu veći za 32,1 odsto ili nominalno 843 miliona dinara više.
Da je Pošta Srbije bila na visini zadatka svedoči pokazatelj o rastu prihoda iz redovnog
poslovanja preko tri odsto, dok su u isto vreme, zahvaljujući domaćinskom upravljanju
troškovima i sprovođenjem nužnih mera racionalizacije, poslovni rashodi za devet odsto
ispod plana.
Tokom prošle godine u poštama širom Srbije  realizovano je 466,8 miliona usluga .
Rasprostranjenost mreže, dostupnost usluga i uvažavanje korisnika, urodili su više nego
očekivanim rezultatima komercijalnog servisa. Štaviše, ostvaren je rast u segmentima sa
najvećom konkurencijom – na tržištu ekspres, logističkih i finansijskih usluga.
Mira Petrović, v. d. direktora JP „Pošta Srbije”, istakla je da je izuzetno zadovoljna
ostvarenim poslovnim rezultatom: - Rekordna  neto dobit Pošte Srbije od 3,5 milijarde
dinara ostvarena je pronalaženjem novih poslova i usluga, a ne otpuštanjem radnika. 15.000
radnika je zadržalo svoja radna mesta, a menadžment je pronašao nove poslove i realizovao
ih. Ovo je pre svega zasluga zaposlenih kojima je zahvalila na punoj posvećenosti u radu,
rekla je direktorka dodavši da su poštari Srbije tokom prethodne godine, računajući javne
prihode i uplaćen deo dobiti, obezbedili za republički budžet oko 10 milijardi dinara.

http://www.telegraf.rs/vesti/2641082-nova-direktorka-za-novi-rekord-posta-srbije-donela-
drzavi-dobit-od-cak-35-milijarde

Pošta Srbije je monopol, nema konkurente, dominantan je profavac na tržištu.Slobodno

određuje cene svojih proizvoda