UNIVERZITET U NIŠU

GRAĐEVINSKO-ARHITEKTONSKI FAKULTET U NIŠU

Predmet: Istorija umetnosti

SEMINARSKI RAD
Alfred Hičkok

Mentor: Student:
Prof. Ana Momčilović Petronijević Ivana Sazdov 2403

Niš, 2020.
 Alfred Hičkok
Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................4

1. Biografija................................................................................................................................5

2. Stvaralaštvo.............................................................................................................................6

2.1 Rebeka...............................................................................................................................7

2.2 Senka sumnje....................................................................................................................7

2.3 Ozloglašena.......................................................................................................................7

2.4 Konopac............................................................................................................................7

2.5 U znaku jarca....................................................................................................................8

2.6 Nepoznati iz Nord-ekspresa..............................................................................................8

2.7 Nazovi M radi ubistva, Prozoru u dvorište i Drž'te lopova..............................................8

2.8 Nevolje s Harijem.............................................................................................................8

2.9 Čovek koji je suviše znao i Krivo optužen.......................................................................9

2.10 Vrtoglavica, Sever - severozapad, Psiho, Ptice i Frenzi (Mahnitost)............................9

2.11 Porodična zavera.............................................................................................................9

3. Ostali radovi..........................................................................................................................10

4. Zanimljivosti.........................................................................................................................10

4.1 Preslab za oskara.............................................................................................................10

4.2 Odnos sa suprugom.........................................................................................................11

4.3 Neobične fobije...............................................................................................................11

4.4 Strah od zakona i doručka...............................................................................................12

4.5 Stalno pojavljivanje na ekranima....................................................................................12

4.6 Nije želeo da prikaže svoje najpoznatije filmove decenijama........................................12

4.7 Nije želeo da radi sa Jimmy Stewart-om nakon Vertiga.................................................13

4.8 Orden viteza....................................................................................................................13

4.9 Tajne sa snimanja ,,Ptica”..............................................................................................14

 Alfred Hičkok
4.10 Bolesna opsesija glumicama.........................................................................................14

4.11 Fasciniranost pticama....................................................................................................15

4.12 Nagrade.........................................................................................................................16

4.13 Pronađena je njegova melodrama na Novom Zelandu 1923........................................16

4.14 Nije dozvoljavao nikom da uđe u bioskop kada se puštao ,,Psiho"..............................16

5. Uticaj na umetnost................................................................................................................16

5.1 Kameo uloge...................................................................................................................16

5.2 Komedije - crni humor....................................................................................................17

5.3 Bomba pod stolom - sat na zidu......................................................................................17

5.4 Uticaj Hičkokovog karaktera na njegove filmove..........................................................18

5.5 Hičkokov stil...................................................................................................................18

5.6 Uvođenje zvuka u britanske filmove..............................................................................19

5.7 Napisao je uvod o tome kako napraviti film...................................................................19

5.8 Popularizovao je ,,Macguffin"........................................................................................19

5.9 Snimio je svoj dokumentarac o Holokaustu...................................................................20

6. Film o Hičkoku.....................................................................................................................20

Zaključak...................................................................................................................................22

Literatura...................................................................................................................................23
 Alfred Hičkok
Uvod

Alfred Džozef Hičkok bio je britanski filmski reditelj. Hičkok je jedan od

najpoznatijih i najcenjenijih filmskih reditelja svih vremena koji je režirao preko 50 filmova.
Najpoznatiji je po filmovima iz žanra trilera. Neki od njegovih filmova su: “Ptice”, “Psiho”,
“Vrtoglavica”, “Rebeka”, “Topaz”, “Porodična zavera”…
Ovaj sjajan režiser je i jedan od najsjajnijih autora njegovog vremena. Virtuozno
stvarajući atmosferu napetosti na ekranu, snimao je i objavio prve filmove u žanru "triler",
čime je pokrenuo čitav pravac u svetskoj kinematografiji. To i jeste razlog zašto slava velikog
režisera ne bledi tokom godina. Posebnosti njegovog života i rada još uvek uzbuđuju umove
miliona gledalaca u različitim delovima sveta. Mišljenja sam da je biografska priča o
životnom putu velikog učitelja interesantan mnogim ljubiteljima bioskopa.
U ovom radu ću predstaviti biografiju Alfreda Hičkoka, njegovo stvaralaštvo,
zanimljivosti vezane kako za njegovo stvaralaštvo, tako i za njegov život i pokušaću da
obuhvatim što više stvari koje je za života ostavio iza sebe.
 Alfred Hičkok
1. Biografija

Slavni reditelj Alfred Hičkok rođen je 13.

avgusta 1899. godine u Lejtonstounu, u porodici irskih
katolika kao drugi sin i najmlađi od troje dece Vilijama
i Eme Džejn. Imao je starijeg brata i sestru, ali s njima
nikada nije bio blizak. Jednom je izjavio da je u
detinjstvu bio usamljen i nesrećan. Budući da je rođen
nekoliko godina posle nastanka filma, kao tinejdžer
postao je opsednut svetom sedme umetnosti, a mnogo je
čitao i detektivske i horor romane, posebno dela Edgara
Alana Poa.
Njegov otac je radio kao bankar, a njegova
majka je bila angažovana u održavanju i podizanju troje
dece, među kojima je Alfred bio najmlađi.
Njegova porodica se razlikovala prilično krutim načinom života, a takođe je i bila
veoma klerička. Na insistiranje roditelja, budući režiser je počeo da prisustvuje Jezuitskom
koledžu sv. Ignacija, gde je, u stvari, dobio osnovno obrazovanje. Tokom ovog perioda,
studirao je ne samo osnovne predmete, već i mnoge izborne predmete, uključujući francusku,
pevačku i umetničko ponašanje u društvu.1
Njegov otac Vilijam bio je veoma strog. Kada je imao pet godina, poslao ga je u
policijsku stanicu sa porukom. Čim je načelnik pročitao papirić koji je doneo, zaključao je
Alfreda u ćeliju uz upozorenje: To je ono što se dešava lošim dečacima. Od tada je stekao
iracionalan strah od policije i službenih lica. Ova neprijatna epizoda u njegovom životu
navodno je bila razlog i što nikada nije naučio da vozi jer je na taj način sprečio mogućnost da
ga policija zaustavi. I sa majkom je imao krajnje bizaran odnos. Jedna od svakodnevnih
dužnosti bila mu je da svake večeri, stojeći na ivici njenog kreveta, odgovara na pitanja šta je
tog dana radio. Kada je bio nestašan ili uradio nešto što se njegovoj majci Emi nije dopalo,
satima je morao da stoji, a taj ritual nastavio se i kada je odrastao.
Strah od policije, kao i nepravedna kazna, živeli su u duši velikog gospodara do kraja
njegovih dana. Zbog toga, kako se obično veruje, tema podsvesnog straha od progona je
toliko jaka u radovima režisera.
Prema nekim istraživačima, u njegovim ranim godinama se mnoge njegove mentalne
bolesti pojavile u Hičkokovoj duši. Dakle, već u detinjstvu počeo je da pokazuje opsesivno
žudnju za čistoćom, kao i retku bolest ovofobije, što je strah od jaja. Pored toga, u ranom
detinjstvu, za prekršaj, Alfred Hičkok je deset minuta preležao u policijskoj ćeliji.
Međutim, neću se temeljno osvrnuti na razmatranje ovih tačaka. Godine 1914. Alfred
Hičkok je ušao u Londonsku školu za inženjering i navigaciju, gde je godinu dana studirao
mehaniku i navigaciju. Paralelno sa ovim je takođe pohađao kurs istorije umetnosti na
Univerzitetu u Londonu.
Obuka je prekinuta tek početkom Prvog svetskog rata. 1915. godine, budući sjajan
direktor se prijavio kao dobrovoljac u britanskoj vojsci, ali zbog prevelike težine nije
učestvovao u ratovanju. Preostavši u rezervi, Alfred je proučavao mračne poslove.

1
https://bs.odkurzacze.info/1593-alfred-hitchcock-biography-news-photo.html
 Alfred Hičkok
2. Stvaralaštvo

Počinje da se interesuje za fotografiju i film. Godine 1920. dobija posao u filmskoj

kompaniji Gejnzboro Pikčers kao dizajner i pisac međunaslova za neme filmove, a pet godina
kasnije producent Majkl Bolkon daje mu priliku da režira svoj prvi film Vrt zadovoljstva.
Zahvaljujući brojnim mogućnostima koje je pružala nova umetnost te njegovom nesumnjivom
talentu, Hičkok munjevito napreduje. Njegov treći film Stanar: Priča o londonskoj magli
nastaje 1927. i njime stiče ugled majstora trilera.2
Godine 1926. ženi se sa Almom Revil, bliskom saradnicom, i dve godine kasnije
dobijaju ćerku Patrišu. Alma je bila Hičkokov najbliži saradnik. Napisala je scenarije za
nekoliko njegovih filmova i učestvovala kao asistent reditelja u svim njegovim filmovima.
Godine 1929. Hičkok započinje rad na Uceni, prvom britanskom zvučnom filmu. Sledi
serija filmova od kojih se izdvaja Trideseti devet stepenica (1935), smatran za najbolji film iz
ranog perioda stvaralaštva.
Hičkokov talenat i uspeh privlače pažnju Holivuda pa ga producent Dejvid O. Selznik
ubrzo poziva da snima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Rebeka iz 1940. prvo je Hičkokovo američko ostvarenje, iako se radnja odvija u Engleskoj a
film je snimljen po romanu engleske književnice Dafne di Morije. Iste godine osvojio je
Oskar za najbolji film i najbolju crno-belu fotografiju, a imao je još 9 nominacija.
Ranih 40-ih godina Hičkok snima žanrovski raznovrsne filmove u rasponu od
romantične komedije Gospodin i gospođa Smit (1941) do mračne i uznemirujuće „Senke
sumnje“ (1943), jedan od njegovih najomiljenijih filmova. Začaran (1945) bavi se u to vreme
pomodnom psihoanalizom i sadrži slavnu scenu sna koju je osmislio Salvador Dali.
Ozloglašena (1946), spaja na filmu dvoje u ono vreme vrlo popularnih glumaca: Ingrid
Bergmana i Kerija Granta.
Konopac (njegov prvi film u boji) snimljen je 1948. Godine, Ovde Hičkok
eksperimentiše sa tzv. desetminutnim kadrom. Radnja filma U znaku jarca (1949) smeštena je
u Australiju devetnaestog veka i u njemu se takođe koristi navedeni postupak, ali mnogo
diskretnije. Filmom Nepoznati iz Nord-ekspresa (1951) Hičkok kombinuje najbolje iz svih
svojih do tada snimljenih filmova.
Slede tri izuzetno popularna filma, sva tri sa Grejs Keli u glavnoj ulozi. Nazovi M radi
ubistva (1954), Prozoru u dvorište (1954) – nominovan za četiri Oskara, kao i Drž’te lopova
(1955); iste godine snimio je vrlo zanimljivu crnu komediju Nevolje s Harijem.
Naredne godine ponovo režira dva filma. Najpre rimejk sopstvenog filma iz 1934 –
Čovek koji je suviše znao (1956) i jedini film sa Henri Fondom – Krivo optužen (1956).
Godine 1958. snima Vrtoglavicu, film koji mnogi smatraju njegovim remek-delom. Preostala
tri u tom izuzetno uspešnom kvartetu filmova su Sever-severozapad (1959), Psiho (1960) i
Ptice (1963).
Potonja dva filma su naročito poznata po nekonvencionalnoj muzičkoj pratnji
kompozitora Bernarda Hermana: u Psihu vrišteći zvuk žičanog instrumenta u sceni ubistva
pod tušem definitivno pomera granice u filmskoj muzici, dok su Ptice u potpunosti ispraćene
konvencionalnim muzičkim instrumentima pri čemu se prvi put u komercijalnom filmu
koristila elektronska muzika.
Navedena dela su poslednji Hičkokovi veliki filmovi posle kojih njegova karijera
kreće silaznom putanjom. Po njegovom životu i delu 2012. snimljen je film Hičkok, sa Entoni
Hopkinsom i Helen Miren u glavnim ulogama.

2
https://www.vesti-online.com/covek-koji-je-suvise-znao-alfred-hickok/
 Alfred Hičkok
2.1 Rebeka

Rebeka iz 1940. prvi je Hičkokov američki film, iako se radnja odvija u Engleskoj a
film je snimljen po romanu engleske književnice Dafne di Morije. U filmu se prikazuju
strahovi i sumnje mlade neveste koja dolazi u veliku seosku kuću na osami i mora se suočiti
sa duhovima prošlosti oličenim u liku njene mrtve prethodnice. U filmu se diskretno
naglašava i potencijalni lezbejski odnos među ženskim likovima. Film je 1940. godine dobio
Oskare za najbolji film i najbolju crno-belu fotografiju, a imao je još 9 nominacija. Odlične
uloge ostvarili su Lorens Olivije, Džoan Fontejn i Džudit Anderson, za koje su sve troje
zaradili nominacije za Oskara.3
Osobeni smisao za humor Hičkok zadržava i u svojim američkim filmovima, ali sada
suspense (napetost) postaje njihov zaštitni znak. Zbog večitih Selznikovih finansijskih
problema te Hičkokovog nezadovoljstva malom kreativnom kontrolom nad filmovima koje je
režirao, Hičkok je bio prisiljen da često radi za veće studije, mnogo češće nego što je dobijao
priliku da pravi filmove po svom ukusu. Ranih 40-ih godina Hičkok snima žanrovski
raznovrsne filmove u rasponu od romantične komedije Gospodin i gospođa Smit (1941) do
mračne i uznemirujuće „Senke sumnje“ (1943).

2.2 Senka sumnje

Senka sumnje, Hičkoku jedan od najomiljenijih filmova, predstavlja nam mladu

Šarlotu „Čarli“ Njuton (Tereza Rajt), koja sumnja da je njen obožavani ujak Čarli Spenser
(Džozef Koten) ubica. Radnja je postavljena u idilično provincijsko okruženje u kojem
dominira lik superiornog ali u biti monstruoznog „svetskog čoveka“. Podstaknute maestralno
postavljenim likovima, briljantnim dijalozima te čestim korišćenjem zatamnjenja, generacije
teoretičara filma su se bavile psihoanalitičkim potencijalima i aspektima filma među kojima i
Žak Lakan i Slavoj Žižek. Film takođe skreće pažnju na jedan od Kotenovih poznatijih
filmova, Građanina Kejna.

2.3 Ozloglašena

Ozloglašena (1946), spaja na filmu dvoje u ono vreme vrlo popularnih glumaca: Ingrid
Bergman i Kerija Granta. Zaplet sa nacistima, uranijumom i pejzažima Južne Amerike uz
vešto doziranje napetosti i inventivno korišćenje filmskih sredstava i postupaka poslužio je
mnogim kritičarima da Ozloglašenu proglase Hičkokovim remek-delom. Okosnicu zapleta
čini motiv krijumčarenja uranijuma što je bilo dovoljno da CIA stavi Hičkoka pod nadzor.

2.4 Konopac

Konopac (njegov prvi film u boji) snimljen je 1948. godine. Ovde Hičkok
eksperimentiše sa tzv. desetminutnim kadrom (vidi Teme i sredstva). U glavnoj ulozi
pojavljuje sa Ferli Grejndžer a film je zasnovan na istinitom slučaju (Liopold i Loub) iz
dvadesetih godina prošlog veka. Konopac se smatra prvim gej filmom koji je snimljen u
holivudskim studijima.

3
http://sinemanija.com/reditelj-alfred-hickok-alfred-hitchcock-biografija/
 Alfred Hičkok
2.5 U znaku jarca

Radnja filma U znaku jarca (1949) smeštena je u Australiju devetnaestog veka i u

njemu se takođe koristi navedeni postupak, ali mnogo diskretnije. Da bi snimio ova dva filma,
Hičkok je zajedno sa Sidnijem Bernstajnom osnovao svoju produkcijusku kuću koja je ubrzo
propala velikim delom zahvaljujući i ovim neuspešnim filmovima.

2.6 Nepoznati iz Nord-ekspresa

U filmu Nepoznati iz Nord-ekspresa (1951) (po romanu Patriše Hajsmit gde je jedan
od scenarista bio i slavni Rejmond Čandler) Hičkok kombinuje najbolje iz svih svojih do tada
snimljenih filmova. U vozu se slučajno susreću dva muškarca i dogovaraju kako da uklone
osobe koje im smetaju, pri čemu će svako izvršiti ubistvo za onoga drugoga, koji će stoga
moći da obezbedi savršen alibi. Jedan od njih, na nesreću, shvata dogovor isuviše ozbiljno.
Za nosioca jedne od glavnih uloga Hičkok ponovo angažuje Stjuarta Grejndžera, a u
filmu ponovo obrađuje temu homoseksualne ucene i ubistva. Ingenioznog zapleta, sa
najoriginalnijim autorovim negativcem (Robert Voker kao uverljiv amalgam inteligencije,
duhovitosti, infantilnosti, amoralnosti i okrutnosti), s implicitnim motivom podvojene ličnosti,
ovaj film oduševio je i atraktivnom montažom (posebno naizmeničnim prikazivanjem
teniskog meča i vađenja upaljača iz kanala).

2.7 Nazovi M radi ubistva, Prozoru u dvorište i Drž'te lopova

Slede tri izuzetno popularna filma, sva tri sa Grejs Keli u glavnoj ulozi. Nazovi M radi
ubistva (1954) je adaptacija popularnog pozorišnog komada Frederika Nota. Ovo je trebalo da
bude još jedan eksperimentalni film koji je Hičkok nameravao snimiti u 3D tehnici, ali to nije
uspeo ostvariti. U Prozoru u dvorište (1954) glavna uloga je poverena Džejmsu Stjuartu.
Film je nominovan za četiri Oskara, a u njemu novinar (Stjuart), sedeći slomljene noge
u invalidskim kolicima krati vreme tako što kroz dvorišni prozor posmatra događaje u
susedstvu prekoputa pri čemu počinje sumnjati da je supruga njegovog najbližeg suseda
brutalno ubijena. Kuriozitet filma je da je sav (osim jednog kadra) snimljen iz sobe glavnog
lika. Drž'te lopova (1955) uspeli je spoj komedije i pustolovnog trilera, snimljen na Azurnoj
obali, a partner Grejs Keli je Keri Grant u ulozi lopova koji se penzionisao.

2.8 Nevolje s Harijem

Iste godine snimio je vrlo zanimljivu crnu komediju Nevolje s Harijem (1955), u kojoj
već na početku dečak nalazi u šumi leš nepoznatog muškarca. Ispostavlja se da nekoliko
osoba ima razloga da sumnja da su ga baš oni nehotično ubili, što dovodi do višestrukog
zakopavanja i iskopavanja leša i komičnih situacija. Film je snimljen u superiornom
tehnikoloru sa predivnim pejzažima kojima dominiraju boje jesenjeg lišća, a glavne uloge
igraju Džon Forsajt i Širli Maklejn.
 Alfred Hičkok
2.9 Čovek koji je suviše znao i Krivo optužen

Naredne godine ponovo režira dva filma. Najpre snima rimejk sopstvenog filma iz
1934. Čovek koji je suviše znao (1956). Glavne uloge u filmu igraju Džejms Stjuart i Doris
Dej, koja je otpevala pesmu "Que Sera, Sera", koja je dobila Oskara za najbolju pesmu i brzo
postala veliki hit. Sledi njegov jedini film sa Henri Fondom Krivo optužen (1956), u kojem
svedoci pogrešno identifikuju pljačkaša banke, što dovodi do optužnice protiv nevinog
čoveka, posle čega i on i njegova porodici doživljavaju ogromne probleme.

2.10 Vrtoglavica, Sever - severozapad, Psiho, Ptice i Frenzi (Mahnitost)

Godine 1958. Hičkok snima Vrtoglavicu, film koji mnogi smatraju njegovim remek-
delom. Preostala tri u tom izuzetno uspešnom kvartetu filmova su Sever-severozapad (1959),
Psiho (1960) i Ptice (1963). Potonja dva filma su naročito poznata po nekonvencionalnoj
muzičkoj pratnji kompozitora Bernarda Hermana: u Psihu vrišteći zvuk žičanog instrumenta u
sceni ubistva pod tušem definitivno pomera granice u filmskoj muzici, dok su Ptice u
potpunosti ispraćene konvencionalnim muzičkim instrumentima pri čemu se prvi put u
komercijalnom filmu koristila elektronska muzika.
Navedena dela su poslednji Hičkokovi veliki filmovi posle kojih njegova karijera
kreće silaznom putanjom. Godine 1972. Hičkok se vraća u London da snimi Frenzi
(Mahnitost), njegov poslednji veliki uspeh. Tu Hičkok po prvi put dozvoljava golotinju i
opscenost koji su do tada bile tabu-tema u njegovim filmovima. Međutim, u to doba Hičkoku
je zdravlje već bilo znatno narušeno i skoro u potpunosti prestaje snimati.

2.11 Porodična zavera

Porodična zavera (1976) je njegov poslednji film. Radi se o mladalački dinamičnom

trileru u kojem se „madam“ Blanš Tajler (Barbara Haris), prevarantkinja sa navodnim
spiritističkim moćima i njen ljubavnik taksista (Brus Dern) nastoje dokopati nasledstva.
Nekoliko meseci pred Hičkokovu smrt, kraljica kraljica Elizabeta II dodeljuje mu
orden Viteza britanskog kraljevstva. Hičkog umire od bubrežne insuficijencije u Los
Anđelesu a telo mu je kremirano.
 Alfred Hičkok
3. Ostali radovi
U periodu od 1955. do 1965. Hičkok je bio domaćin i producent dugotrajne
televizijske serije Alfred Hičkok vam predstavlja. Zahvaljujući filmovima koje je do tad
snimio, njegovo ime postalo je sinonim za saspens, a radeći TV-seriju postao je poznat široj
javnosti. NJegov glas prožet ironijom, njegova pojava te osoben stil ponašanja odmah su
uočeni i često su bili predmet podsmeha. I sam je režirao nekoliko epizoda serije, a izazvao je
pravu buru u redovima filmskih radnika kada je odlučio da igrani film Psiho snimi koristeći
usluge televizijskog osoblja. U kasnim 80-im godinama proizvedene su nove epizode serijala,
pri čemu su se koristili Hičkokovi uvodni govori iz stare serije.
Hičkok je takođe ovekovečen i u štampanom obliku, kao junak u to vreme vrlo
popularne serije detektivskih priča Alfred Hičkok i tri detektiva. To su bile inteligentno i
vešto napisane priče sa likovima koji su bili mnogo mlađi nego u to vreme popularni
Hardijevi dečaci. Nakon što je pročitao priču o zamršenom slučaju 'dvorca i papagaja, koji su
tri detektiva vrlo vešto rešili, Hičkok odlučuje da piše uvodne tekstove gde je, u ulozi
filmskog reditelja, mladim detektivima zadavao nove slučajeve. Na kraju svake knjige Hičkok
diskutuje o slučaju sa Džupiterom Džonsom, Bobom Endruzom i Piterom Krenšoom pri čemu
mu detektivi iznose svoja viđenja slučaja.
Nakon Hičkokove smrti, ulogu mentora i prijatelja trojice dečaka preuzima izmišljeni
lik penzionisanog detektiva Hektora Sebastijana. Zahvaljujući dostignutoj popularnosti,
izdanje Alfred Hičkok i tri detektiva nekoliko puta je preštampavano iako su najnoviji reprinti
naslovljeni samo kao Tri detektiva. Tokom svih ovih godina izdavači su nastojali da zamene
Hičkokov lik u knjizi drugim protagonistima, naročito u ranim izdanjima knjiga.
Na vrhuncu slave, Hičkoku je ponuđeno da piše uvodne tekstove za izdanje
pripovedaka poznatih autora koje bi u zaglavlju nosilo njegovo ime. Trebalo je da sve
pripovetke budu trileri sa naglašenim elementima saspensa. Naslovi tih izdanja su bili Muzej
čudovišta Alfreda Hičkoka, Hičkokove natprirodne priče strave i napetosti, Napete priče
Alfreda Hičkoka, Veštičji napitak Alfreda Hičkoka, Galerija utvara Alfreda Hičkoka i Ukleta
kuća Alfreda Hičkoka.
U kolekciji su zastupljena mnoga poznata imena pa tako i Širli Džekson (Stranci u
gradu, Lutrija), T. H. Vajt (Mač u kamenu), Robert Blok, H. Dž. Vels (Rat svetova), Robert
Luis Stivenson, Ser Artur Konan Dojl, Mark Tven te autor Tri detektiva, Robert Artur.

4. Zanimljivosti
4.1 Preslab za oskara

Već prvim holivudskim filmom „Rebeka“ iz 1940. godine Hičkok osvaja ne samo
„fabriku snova“, nego i svet. Film je osvojio Oskara za najbolji film i najbolju fotografiju.
Sâm Hičkok je ostao bez Oskara za najboljeg režisera, što će mu se dogoditi još četiri puta
tokom karijere.
Jedinog Oskara, za životno delo, osvojio je tek 1968. godine, u vreme kad je u „si-
viju“ imao već desetak filmova koji su u potpunosti promenili istoriju sedme umetnosti.4
A priča kako je Hičkok promenio film, do sada je nebrojeno puta ispričana, a koja
nikad do kraja neće biti ispričana. Ono što je jedino izvesno, jeste da je svojim filmovima
menjao pravila žanra, kao i da je svoj način pričanja filmske priče menjao od filma do filma.
Međutim, ključna karakteristika skoro svih Hičkokovih filmova je atmosfera napetosti
i straha, koja kao da „uvlači“ gledaoce u zbivanja na malom ili velikom ekranu.
4
https://rs-lat.sputniknews.com/kultura/201908141120621770-alfred-hickok--genije-zbog-kojeg-smo-voleli-da-
se-plasimo/
 Alfred Hičkok

4.2 Odnos sa suprugom

Na početku filmske karijere sreo je i buduću suprugu Almu Revil, koja je imala veliki
uticaj na njegov rad. Alma je radila u filmskoj struci kao montažerka, scenaristkinja i glumica.
Zaprosio ju je 1923. tokom putovanja brodom. Venčali su se posle tri godine, a ćerka Patriša
rođena je 1931. u Engleskoj. Stalno je bila prisutna na snimanjima očevih filmova i gledajući
šta on radi, rano je stekla afinitet prema glumi. Otac je želeo da joj pomogne na početku
karijere i nakon što je završila Royal Academy of Dramatic Art u Londonu, dodelio joj je tri
manje uloge u svojim filmovima.
Publika je najbolje zapamtila onu u Psihu, gde se pojavila na samom početku kao
koleginica s posla glavne junakinje. Nakon što se 1952. udala za Džozefa O'Konela, posvetila
se porodici i 1953. rodila ćerku Meri Almu, godinu dana kasnije Terezu, a 1959. godine na
svet je došla i Ketlin. Za knjigu Footsteps in the Fog: Alfred Hičkokov San Francisco,
ustupila je porodične fotografije i napisala predgovor. Kako bi pokazala svoje poštovanje
prema majci koju je izuzetno cenila, 2003. godine objavila je knjigu Alma Hičkok: The
Woman Behind the Man, u kojoj je samo potvrdila staro pravilo da iza svakog uspešnog
muškarca uvek stoji žena. Naime, u svim njegovim filmovima, supruga Alma pojavljuje se
kao savetnik ili pisar, što je inače bio suptilan način da se udvostruči njena plata. Ona je bila
Alfredova supruga u senci i u profesionalnom životu svaki scenario prolazio joj je kroz ruke.
Kao što je mnogo puta u kasnijim intervjuima izjavljivao, o odnosima sa ženama ništa nije
znao, a italijanskoj novinarki Orijani Falači bez oklevanja je priznao da je do poznanstva s
Almom bio nevin i da ga ni posle ženidbe seks nije naročito zanimao.
Jednom prilikom je rekao : ,,Nikad nisam shvatao one koji se toliko bave seksom.
Mnogo mi je važniji dobar obrok ili gurmanska večera. Od svoje supruge dobio sam ono što
mi je prioritet, a to je da bude savršena kuvarica. Tri stvari su najvažnije: da se dobro jede,
pije i spava”.

4.3 Neobične fobije

Ostao je upamćen i po svojim neslanim šalama: odeven u žensku haljinu plašio je

glumice, a saznavši koje su fobije članova ekipe, poput straha od miševa ili zmija, ostavljao bi
im pune kutije tih životinja. Tako je snimio odgovarajući vrisak za ubistvo pod tušem u filmu
Psiho. Njegove smicalice i šale često su bile na granici morbidnosti. Goste bi pozivao na
večeru, a na stolice im je stavljao jastuke koji ispuštaju čudne zvuke. Ponekad bi hrana bila
servirana pogrešnim redosledom i sve je počinjalo od deserta. Jednom prilikom prisutne je
zapanjila obojena hrana – poslužena im je plava supa i zelena riba, pa čak i obojene breskve.
,,Slab sam na šale, smislio sam i izveo na hiljade smicalica. Varirale su od onih u
osnovi naivnih preko nešto ozbiljnijih, za koje je potrebno uključiti mozak, do pravog
sadističkog ponižavanja odabranih žrtvi. Ja sam filantrop i pružam ljudima ono što oni žele, a
to je užas i strah” – priznao je Hičkok 1966. francuskom režiseru Fransoa Trifou. Imao je
neopisiv strah od jaja, poznat i kao ovofobija.
,,Bojim se jaja, ta bela okrugla stvar bez rupa... Jeste li ikad videli nešto gadnije od
razbijanja ljuske jajeta i prolivanja njegove žute tečnosti? Krv je vesela, crvena, žumance je
žuto i gadno. Nikada ga nisam probao” – otkrio je jednom.
 Alfred Hičkok

4.4 Strah od zakona i doručka

Hičkokovo majstorstvo u pravljenu trilera možda mu je nametnulo nadimak "Majstor

suspenzije", ali škakljivi filmski stvaralac imao je svoje vlastite fobije. Njegov doživotni strah
od policije proizlazio je iz incidenta u detinjstvu, kada ga je strogi otac Vilijam kaznio
slanjem u lokalnu policijsku stanicu Leitonstone na periferiji kuće njegove porodice u
istočnom Londonu. „Upravo sam poslan uz belešku, mora da sam imao četiri ili pet godina, a
šef policije je pročitao, a zatim me ubacio u ćeliju i rekao:„ To radimo zlobnim dečacima “.
Hičkok se kasnije prisetio iskustva.
Takođe, omleti definitivno nisu bila njegova omiljena hrana za doručak. "Plašim se
jaja, još gore nego što ih se plašim. Oni me pobune", rekao je jednom u intervjuu. "Ta bela
okrugla stvar bez ikakvih rupa ... Jeste li ikada videli išta više odvratno od toga da se žumance
4.6razbija i proliva njegova žuta tečnost? Krv je žućkasta, crvena. Ali žumance je žuto,
revoltirajuće. Nikad ga nisam probao."

4.5 Stalno pojavljivanje na ekranima

Čini se da je najkonzistentnija slika u Hičkokovim filmovima sam Hičkok. Reditelj je

usavršio umetničku ulogu, praveći ,,treptave i nedostajaće vam glumci" scene u 39 svojih
filmova. Njegova zamršenija pojavljivanja uključuju film na jednom mestu, Spasilački brod,
gde se pojavljuje u reklami za mršavljenje u novinama koje čita jedan od likova filma. Jedini
film u kome on zapravo govori je 'Pogrešan čovek' iz 1956. godine. Njegov tradicionalni
kameo zamenjen je siluetiranom naracijom u uvodu. To je zamenilo odrezanu komoru
reditelja koja izlazi iz taksija na otvaranju filma.

4.6 Nije želeo da prikaže svoje najpoznatije filmove decenijama

Vertigo je možda bio na vrhu mnogih filmskih anketa, ali više od 20 godina, između
1961. i 1983., njega i četiri druga Hičkokovog klasika bilo je gotovo nemoguće videti.
Ispostavilo se da je Hičkokova greška što su Vertigo, zadnji prozor, konopac, nevolje sa
Harrijem i čovek koji je previše znao, bili namerno nedostupni široj javnosti. Reditelj je lično
osigurao potpuno vlasništvo nad pravima na pet filmova po klauzuli o nepredviđenim
situacijama u ugovoru o više filmova koji je sklopio s Paramount Pictures 1953.
Osam godina nakon objavljivanja svakog filma, prava su se vratila Hičkoku, koji je u
godinama pre Blureja i DVD-a, izgledale su kao finansijski spretan potez s Paramountove
strane. Tri godine nakon Hičkokove smrti 1980., Universal Pictures je stekao filmska prava za
svih pet klasika, čineći ih ponovo dostupnim.

4.7 Nije želeo da radi sa Jimmy Stewart-om nakon Vertiga

Glumac Jimmi Stevart radio je s Hičkokom više puta, kao nosač fotografa vezanog za
invalidska kolica u Rear Vindovu, i kao podrugljivi ubica u filmu "One-take" Rope. Nakon
 Alfred Hičkok
što se Stevart pojavio u Vertigu 1958. godine, glumac se pripremio za nastup u Hičkokovom
filmu godinu dana kasnije, Severno od severozapada, ali Hičkok je imao druge planove.
Reditelj je smatrao da je jedan od glavnih razloga što Vertigo nije više bio hit zbog
njegove stare zvezde, i obećao je da nikada više neće koristiti Stewarta u bilo kojem filmu.
Hičkok je umesto njega želeo glumca Caria Granta, a prema knjizi autora Marca Eliota,
Jimmi Stevart: A Biographi, „Hičkok, kao što je bila njegova priroda, nije rekao Jimmiju da
nema šanse da glumiu u severom severozapada.“ Ali kada se Stewart se umorio od čekanja i
umesto toga učestvovao u filmu „Bell Book and Candle“, „Hičkok je to iskoristio kao svoj
izgovor, omogućavajući mu da se diplomatski izbegne suočavanje sa Jimmijem i održi
njihovo lično prijateljstvo, koje su oboje cenili.“5

4.8 Orden viteza

Čitavog života bio je gojazan, a neki su njegovu potrebnu za hranom dovodili u vezu
sa brojnim strahovima i anksioznošću. Najteži je bio tridesetih godina, kada je imao 140
kilograma.
Jednom prilikom je rekao : ,,Ja sam jednostavno jedan od onih nesrećnika koji, čim slučajno
pojede komad indijskog oraha, dobije 10 kilograma”. Nakon izvesnog perioda ipak je uspeo
da smrša, ali kilaža mu je stalno varirala. Obožavao je mesne odreske i sladoled, ali i cigarete
koje su bile njegov zaštitni znak, zbog čega je prvi put završio u bolnici 1957. godine.
,,Čovek ne može da živi samo od ubistava. Potrebna mu je pažnja, odobravanje,
podrška, a povremeno i izdašan obrok” – rekao je u jednom intervjuu. Kada je 1967. godine
dobio nagradu za životno delo, tom prilikom održao je najkraću zahvalnicu rekavši samo:
Hvala. Deset godina kasnije dobio je još jednu nagradu za životno delo, ali tada je pohvalio
svoju životnu saputnicu.
,,Da krasna gospođa Revil nije prihvatila životni ugovor bez odstupnice, gospodin
Alfred Hičkok možda bi i danas bio na istom ovom mestu, ali ne za ovim stolom, već kao
jedan od konobara u dvorani” – rekao je tada. Sve lošije zdravlje obeležilo je poslednje dve
decenije njegove karijere, a za Hičkoka, koji je živeo od svog rada i za svoj rad, prestanak
snimanja značio je neku vrstu smrtne presude.
U gotovo šest decenija dugoj i bogatoj karijeri režirao je više od 50 filmova, od koji je
16 imalo 50 nominacija za Oskara. Preminuo je 1980. godine u svom domu u Los Anđelesu,
mirno, u snu, od zapaljenja bubrega, uz ćerku i suprugu koja ga je nadživela. Nekoliko meseci
pred smrt, kraljica Elizabeta II dodelila mu je orden Viteza britanskog kraljevstva. Američki
poštanski servis, u saradnji s Američkim filmskim institutom, 1998. godine objavio je
poštansku marku posvećenu ovoj filmskoj legendi.

4.9 Tajne sa snimanja ,,Ptica”

Inspiraciju za film Ptice koji je snimljen 1965. dobio je na osnovu istinitog i bizarnog
događaja koji se odigrao u Kaliforniji 1963. godine kada je jato ptica iznenada počelo da se
zaleće u prozore kuća na području zaliva Monterej. Samo dve godine kasnije, bioskopska
5
https://www.mentalfloss.com/article/537233/facts-about-alfred-hitchcock
 Alfred Hičkok
publika sa zebnjom će posmatrati Tipi Hedren i Roda Tejlora kako se bore za svoj i život
svojih najbližih u napadima ptica. Da bi ih privukli za snimanje pojedinih scena, glumcima je
na ruke stavljano mleveno meso. Scena u kojoj ptice napadaju decu u školi, uglavnom je
snimljena sa mehaničkim eksponatima vrana, ali bilo je tu i nekoliko onih pravih. Deca su
trčala na trenažnim trakama, dok su slike mesta Bodega Bej prikazane u pozadini. Na
snimanju filma, Tipi se posebno zbližila s jednom pticom koja je odstranjena sa snimanja jer
nije bila dovoljno agresivna. Takođe, ona je bila informisana da će se za brutalne scene
napada ptica koristiti mehaničke kopije, ali kako je snimanje odmicalo, stvari su se promenile.
,,U studio je ušao asistent producenta. Nije mogao da me pogleda u oči, samo mi je
rekao da će koristiti prave ptice. Povezali su nas elastičnim trakama, a potom su ih bacili na
mene. Jedna od njih, koja mi je bila privezana za rame, za dlaku je kljunom promašila moje
oko. Počela sam da vrištim da ih sklone i na kraju sam se onesvestila. Posle sam shvatila da
me je Hičkok odabrao jer nijedna slavna glumica pri zdravoj pameti ne bi pristala da snimi taj
film” – rekla je Tipi u jednom intervjuu i dodala da joj je posle ove scene Hičkok rekao da je
jedna veoma hrabra dama. Iako je u filmu trajala samo jedan minut, ova scena snimana je
sedam dana.

4.10 Bolesna opsesija glumicama

Na snimanja je uvek dolazio u odelu s kravatom i često je vrlo netaktično postupao sa

glumcima. Sve plavuše živele su u strahu od njega. Nazivale su ga sadistom, a Tipi Hedren
bila je njegova najveća žrtva i opsesija. Šezdesetdvogodišnji reditelj je 1961. godine zapazio
mladu i lepu Tipi u reklami za jedno dijetalno piće. Iza nje već je bila uspešna karijere
fotomodela – radila je za poznate modne magazine i glumila u manje poznatom mjuziklu The
Pretty Girl. Kada je u oktobru iste godine došla na prvi zakazani razgovor sa producentima,
niko joj nije rekao ko je misteriozni reditelj koji želi da je vidi u svom novom projektu.
,,Samo su me jednog dana pozvali i rekli kako Hičkok želi da glumim u njegovom
novom filmu. Mojoj sreći nije bilo kraja” – rekla je u jednom intervjuu. Na jednoj večeri
slavni reditelj poklonio joj je broš sa tri ptice i rekao: Želim da glumiš u Pticama. Za ulogu u
ovom filmu, Hičkok je za Tipi osmislio ceo izgled, počevši od garderobe i frizure pa sve do
karmina koji će nositi. U vreme snimanja ovog filma, ona je imala 33 godine i bila je više od
30 godina mlađa od nastranog reditelja. Činjenica da je bila na pragu braka s agentom
Noelom Maršalom, samo je još više podstakla Hičkokovu želju da je osvoji. Postao je
opsednut njome, a pošto nije htela da se upusti u vezu s njim, on je odlučio da joj se osveti i
uništi joj karijeru.
Obuzet nekontrolisanom ljubomorom, nemilosrdno ju je kinjio i kažnjavao. Trudio se
da kontroliše svaki minut njenog vremena, čak joj je zabranio da snima filmove sa drugim
rediteljima. Posle njihovog drugog zajedničkog filma, psihološkog trilera Marni, Hedrenova
je bila nominovana za nagradu kao najperspektivnija nova glumica. Pitala je Hičkoka za
odobrenje da putuje u Njujork na dodelu nagrada, ali slavni reditelj nije mogao da podnese da
ona ne bude pored njega, makar samo na dva dana, pa joj je zabranio da ide.

Čak je pozvao organizatora u Njujorku i u njeno ime rekao da odbija nagradu. U

jednom trenutku uvek suzdržana Tipi naprosto je eksplodirala i Hičkoka nazvala debelom
svinjom. To je bio kraj. Reditelj je rekao da je uradila nešto što nikome nije dozvoljeno –
pričala je o njegovoj težini. Zbog toga ju je brutalno izbacio iz svog života i posle toga nikada
nije želeo da izgovori njeno ime, bar ne javno, već je samo govorio ta devojka. Ćerki Tipi
Hedren, budućoj glumici, tada šestogodišnjoj devojčici Melani Grifit, Hičkok je poklonio
 Alfred Hičkok
voštanu figuricu njene majke u minijaturnom mrtvačkom kovčegu i odeći koju je nosila u
filmu.
I američka glumica Kim Novak bila je jedna od plavuša kojom je bio opsednut. Pre
nego što je počeo da snima Vrtoglavicu, pozvao je Kim u svoju kuću. Njih dvoje satima su
ćaskali o svemu: o filmovima, umetnosti, hrani, putovanjima, vinu, o svemu u čemu je mislio
da je superioran u odnosu na nju. Hičkokov cilj bio je da se Kim oseća bespomoćno i tako je,
u stvari, lomio njen otpor.
Do kraja popodneva postigao je ono što je želeo – dobio je poslušnu glumicu. S druge
strane, švedska glumica Ingrid Bergman nije imala problema kao njene prethodnice. Upoznala
je Hičkoka pred kraj njegovog života. Za razliku od ostalih plavuša, njoj se on čak i dopao pa
je pokušala da probudi njegovu uspavanu seksualnost. Međutim, slavni reditelj fizički nije bio
sposoban da odgovori njenim zahtevima, što ga je veoma razočaralo jer je godinama bio
opčinjen ovom platinastom lepoticom. Kada je Grejs Keli, jedna od njegovih omiljenih
glumica, objavila svoju veridbu, Hičkok je bio besan, osetio se izneverenim i niko ne zna da li
joj je ikada oprostio.

4.11 Fasciniranost pticama

Hičkok je od malih nogu voleo ptice i kao dečak satima ih je posmatrao kako lete.
,,Mogu da posmatram leš isečen na komade i da ne trepnem, ali ne mogu da podnesem prizor
mrtve ptice. Previše je tužan. Na snimanju filma, u kome sam koristio hiljadu petsto
dresiranih vrana, stalno je bio prisutan predstavnik Kraljevskog društva za prevenciju
surovosti prema životinjama i kad god bi on rekao: Dosta je, gospodine Hičkok, mislim da
ptice postaju umorne, ja bih iz istih stopa prekinuo snimanje. Osećam najveće poštovanje
prema pticama i da zanemarimo film, mislim da je sasvim u redu da se na takav način svete
ljudima. Čovek stotinama vekova progoni ptice, ubija ih, stavlja u lonac, u rernu, na ražanj,
koristi pera za pisanje, perje za šešire i pretvara ih u preparirane ukrase od kojih se ledi krv u
žilama”.

4.12 Nagrade

Hičkokov film „Rebeka“ (1940) dobio je Oskara 1940. godine, iako je nagradu primio
producent filma Dejvid O. Selznik. Hičkok je kao producent bio nominovan za Oskara za
najbolji film i to za Sumnju (1941). Za najboljeg reditelja bio je nominovan pet puta i to za
 Alfred Hičkok
filmove: Rebeka, Čamac za spasavanje (1944), Začaran (1945), Prozor u dvorište i Psiho.
Godine 1968. primio je počasnog Oskara, a 1980. dobio je titulu viteza.

4.13 Pronađena je njegova melodrama na Novom Zelandu 1923.

Samo devet od najranijih nemih filmova Hičkoka još uvek postoji. Najraniji preživeli
film na kojem je radio, melodrama iz 1923. pod nazivom Bela sena - o sestrama blizankama,
jednom dobru, jednom zlu - smatra se izgubljenom dok tri od šest filmova nisu pronađeni na
Novom Zelanadu filmske arhive 2011. godine. Filmske kolute prvobitno je poklonio Arhivu
1989. godine unuk kivijskog projekcioniste i kolekcionara. Dok je film tehnički režirao
vodeći reditelj iz 1920-ih Graham Cutts, 24-godišnji Hičkok bio je scenarista filma, pomoćnik
režisera i umetnički direktor.6

4.14 Nije dozvoljavao nikom da uđe u bioskop kada se puštao ,,Psiho"

Psicho (1960) ima jedan od najboljih okreta u istoriji. Hičkok je pokušao da kupi sve
kopije izvornog romana autora Roberta Blocha da bi se taj obrt zadržao pod maskama u
gradovima u kojima se film otvorio. Promotivni film kontrolisao je sam Hičkok, a zvezdama
Janet Leigh i Anthoniju Perkinsu zabranio je da rade intervjue o filmu. Takođe je zahtevao da
se pozorišta u Njujorku, Čikagu, Bostonu i Filadelfiji pridržavaju strogih pozorišnih predstava
i ne dozvole prijem nakon što je film započeo.
Marketinški materijali za PSIH uključuju lob kartice na kojima je trebalo da se istaknu
vidljivo porukom: „Nećemo vam dozvoliti da varate sebe. PSICHO morate videti od samog
početka. Stoga, nemojte očekivati da će biti primljen u pozorište nakon početka svake
predstave.

5. Uticaj na umetnost

5.1 Kameo uloge

Iako je tvrdio da o ljubavi i ženama ništa ne zna, upravo je Hičkok snimio prvi najduži
filmski poljubac u istoriji kinematografije. Bila je to scena u filmu Ozloglašena sa Kerijem
Grantom i Ingrid Bergman. Da bi scena bila što verodostojnija, glumce je vezao kanapom i za
vreme snimanja stalno ponavljao: ,,Ne odvajajte se, nikako se ne odvajajte, samo napred, ni za
šta na svetu ne prestajte da se tako ljubite!”
Tajna njegovog uspeha jeste u tome što je on gradeći žanr psihološkog trilera otišao
korak dalje – pokušavao je da gledaoca drži u stalnoj neizvesnosti i napetosti.
Taj tajni sastojak koji mu je pomogao da razvije žanr psihološkog trilera Hičkok je
zvao mekgafin, to je poseban postupak građenja čitave priče u filmu oko jednog motiva koji
se svuda provlači i pokreće likove na akciju, a suštinski je nebitan za gledaoca. U većini
Hičkokovih filmova pojavljuje se i sam reditelj u takozvanim kameo ulogama. Tako ga na
6
https://www.mentalfloss.com/article/537233/facts-about-alfred-hitchcock
 Alfred Hičkok
trenutak možemo videti kako ulazi u autobus, prolazi pored neke zgrade, stoji u sobi preko
puta dvorišta ili se čak pojavljuje na nekoj fotografiji. Ovaj zabavni manir postao je Hičkokov
zaštitni znak.7

5.2 Komedije - crni humor

Jedna od odlika čoveka zbog kojeg smo voleli da se plašimo i zbog čijih su filmova
„Psiho“ i „Ptice“ mnogi imali noćne more, bio je i humor, nekad klasičan britanski, a nekad
crni. Bogdan Tirnanić je smatrao da je reč o tipičnom Hičkokovom humoru i da su svi njegovi
filmovi na neki način — komedije.
Hičkok je snimio samo jednu „klasičnu“ komediju „Nevolje sa Harijem“, u kojoj je
pokazao koliko je njegov humor — crn. Leš nesrećnog Harija, slučajno pronađen u šumi,
njegovi drugari tokom filma, mučeni što osećajem krivice, što strahom da su mu presudili,
desetak puta otkopavaju i zakopavaju. Prava „hičkokovska komedija“ — da se smrzneš.
U svoju odbranu na optužbu da je izvređao glumce, odgovorio je: „Nikad nisam rekao
da su glumci stoka. U stvari sam rekao da bi se prema njima trebalo ponašati kao prema
stoci.“

5.3 Bomba pod stolom - sat na zidu

„Hičkokov pravi cilj je da gledaoca učini subjektom drame, njenim aktivnim

činiocem, koji podjednako, u zavisnosti od situacije, može biti zločinac, istražitelj ili, pak,
žrtva. Radi se o nekoj vrsti obrnutog pravila. Ako je u kriminalističkom filmu tradicionalnog
kova kopča rešenja brižljivo skrivena, nevidljiva za svakog drugog, osim za glavnog junaka,
koji će je otkriti kada je njemu volja, to jest na kraju, onda je kod Hičkoka ta, kako je on
naziva ’makgafinka‘, (od: Makgafin, jedan Škot koji pravi probleme) jasno prisutna od samih
uvodnih kadrova filma, ili je u svakom slučaju tu negde, nadohvat ruke i pogleda“, pisao je
Bogdan Tirnanić.
Sâm Hičkok je u jednom intervjuu Piteru Bogdanoviču objasnio smisao svog
montažnog postupka, kojim gledaoca pravi učesnikom priče, kao povezivanje vizuelnih
predstava putem kojih se publika uvlači u zbivanje.
„Krijete od publike ko je taj čovek. Čemu? Samo to i radite. Zašto ne pokazati ko je
on“, pričao je Hičkok.8
Prema njegovom mišljenju, priroda kinematografije je takva da je, na primer, efekat
razgovora u toku kojeg će eksplodirati bomba, neuporedivo slabiji po intenzitetu i trajanju
ukoliko je razlog pogibije aktera (eksplozija bombe) skriven, odnosno ukoliko se gledalac
montažnim postupkom ne podstiče kao aktivni faktor zbivanja.

5.4 Uticaj Hičkokovog karaktera na njegove filmove

Hičkok je imao oko 25 godina i status profesionalnog reditelja kada je prvi put probao
alkohol i izašao na sastanak sa devojkom. U nekoliko njegovih filmova prikazan je muški lik
koji ima poteškoća u odnosu sa svojom majkom. U filmu Sever-severozapad (1959), Rodžer
7
https://glossy.espreso.rs/poznati/vesti/52463/ivotna-pria-alfred-hikok-neprevazieni-majstor-psiholokih-trilera
8
https://rs-lat.sputniknews.com/kultura/201908141120621770-alfred-hickok--genije-zbog-kojeg-smo-voleli-da-
se-plasimo/
 Alfred Hičkok
Tornhil (glumi ga Keri Grant) je nedužan čovek kojeg njegova majka ismeva zbog njegove
opsesije da ga prate mračni i opasni tipovi koji ga hoće ubiti (i bio je u pravu u tom slučaju).
U Pticama (1963), lik kojeg glumi Rod Tejlor opet je nedužan muškarac koji otkriva
da podivljale ptice napadaju ljude i pritom se pokušava osloboditi uticaja posesivne majke.
Ubica u filmu Frenzi (Mahnitost) (1972) izlazi sa mnogim ženama ali obožava svoju majku.
Negativac Bruno iz Nepoznatog iz Nord-ekspresa mrzi svog oca ali istovremeno je veoma
privržen svojoj majci. Problemi Normana Bejtsa sa majkom u Psihu su već legendarni.
Junakinje Hičkokovih filmova uglavnom su privlačne, ali hladne plavuše, naizgled
nezainteresovane, ali, podstaknute uzbuđenjem ili izvesnom opasnošću, reaguju burno i
silovito, pa čak i protiv zakonskih normi.. Kao što je rečeno, slavna žrtva iz Stanara je
plavuša. U Trideset devet stepenica, Hičkokovoj atraktivnoj plavuši, Madlen Karol, stavljaju
lisice na ruke. U filmu Marni (1964), privlačna plavuša Tipi Hedren je kleptomanka. U filmu
Drž te lopova (1955), čarobna plavuša Grejs Keli nudi pomoć neznancu iako
pretpostavlja da je on provalnik. Nakon što privuče Torvoldovu pažnju u Prozoru u dvorište,
Lisa provaljuje u njegov stan.
A napoznatija plavuša iz Hičkokovih filmova, koju u Psihu glumi Dženet Li opljačka
iznos od 40.000 dolara a ubija je mladić Norman Bejts (Entoni Perkins) koji za nju misli da
mu je majka. (Ili kako bi to Norman sebi objasnio u filmu: " Moja majka je. .. kako se ono
kaže?. .. danas nije kod kuće." Hičkokova zadnja vruća plavuša bila je francuska glumica
Klod Žad kao zabrinuta kćerka tajnog agenta u Topazu (1969).
Hičkok pokazuje da je čvrsto oslanjanje na glumce i glumice u stvari relikt pozorišne
tradicije. Među prvima je inventivno počeo koristiti pokrete kamere, originalno kadriranje i
montažne postupke da bi istražio nove mogućnosti u filmskoj umetnosti.
Hičkokov najličniji filmovi verovatno su Ozloglašena (1946) i Vrtoglavica. Oba o
opsesijama i neurozama muškaraca koji manipulišu ženama. S druge strane, često je govorio
da ja njemu lično najdraži film Senka sumnje..
U Vrtoglavici se mnogo otvorenije i intenzivnije bavi odnosom seksa i smrti (Tanatosa
i Erosa). Lik kojeg tumači Kim Novak je izuzetno privlačna plavuša koja privlači pažnju
DŽimija Stjuarta. Među njima se rađa ljubav uprkos tome što Stjuart veruje da Novakova ima
samoubilačke porive (kasnije otkriva pravu istinu o njoj). Stjuartov lik ima snažnu potrebu da
kontroliše ljubavnicu, da je oblači te da se fetišistički odnosi prema njenoj odeći, obući i kosi.

5.5 Hičkokov stil

Hičkok je vrlo teško nalazio pouzdane scenariste koji su bili kadri da njegove zamisli
realizuju na filmu. Iako je radio sa darovitim piscima kao što su Rajmond Čendler ili Džon
Majkl Hejs, vrlo retko se prema njima ponašao s poštovanjem i kao sebi ravnim.
Jednom je izjavio: „Pisac i ja isplaniramo ceo scenario do najsitnijih detalja i kad sa to
uradi, jedino što preostaje je da se snimi film. U stvari, to se dešava samo u slučaju kada je
osoba koja ulazi u studio svesna da se mora nositi s kompromisima. U stvari, romanopisac
daje sve od sebe upravo zbo toga što ne mora da se bakće glumcima i svim tim stvarima“.
Hičkok je bio izuzetno kritičan prema svojim glumcima i glumicama, pa je npr.
omalovažavao glumu Kim Novak u filmu Vrtoglavica a jednom je izjavio da glumce treba
tretirati kao stoku. (Braneći se od optužbi da je izjavio 'glumci su stoka', rekao je 'Nikad
nisam rekao da su glumci stoka; rekao sam da ih treba tretirati kao stoku'.)
Prva knjiga koja se bavila Hičkokom bila je naslovljena jednostavno kao Hičkok.
Objavljena je 1967. i u njoj su objavljeni zapisi jednonedeljnih razgovora koje je reditelj
Fransoa Trifo vodio sa Hičkokom.
 Alfred Hičkok

5.6 Uvođenje zvuka u britanske filmove

Film Blackmail iz 1929. godine, o istrazi ubistva na čelu zaručinog verenika, bio je
prvi hit, Hičkokov film, a ujedno i prvi "talkie" film objavljen u Britaniji. (Prvi celovečerni
toki, The Jazz Singer, objavljen je u SAD-u 1927.) Dok je Blackmail prvobitno zamišljen i
stvoren kao nemi film, krajnji rez nazvan je sinhronizovanim zvukom koji je dodat u
postprodukciji koristeći tada najsavremeniju audio opremu koja je uvezena iz Sjedinjenih
Država.

5.7 Napisao je uvod o tome kako napraviti film

Reditelj je napisao knjigu (bar deo) koji ga je proslavio. Hičkok je lično doprineo
pisanju dela „Filmovi, filmska produkcija“ u 14. izdanju Enciklopedije Britannica, dajući
tipično bezobrazan uvid iz osnova i tehničkih aspekata filmskog stvaranja. Što se tiče
pomeranja kamere tokom snimanja, Hičkok je napisao, „pogrešno je pretpostaviti, kao što je
sve previše uobičajeno da ekran filmske slike leži u činjenici da kamera može putovati u
inostranstvo, i može da se ugasi. Sobe, na primer, da pokaže taksi koji stiže. Ovo nije nužna
prednost i može lako biti jednostavno dosadno.“9

5.8 Popularizovao je ,,Macguffin"

Čak i ako ga ne znate po imenu, znate šta je to. MacGuffin je takozvani motivišući
element koji pokreće filmski zaplet napred. Zamislite: istoimena statua u Malteškom sokolu,
ili tašna u časopisu Pulp Fiction, ili motor aviona u Hičevoj kompaniji The 39 Steps. Termin
je skovao Angus MacPhail, Hičkokov saradnik na scenariju na filmovima poput Spellbound i
The Man Who Knew Too Much. Iako su takvi detalji zavere trebali biti važni, Hičkok nije
izgledao kao da im je zaista važan.
„Glavna stvar koju sam naučio tokom godina je da MacGuffin nije ništa. Uveren sam
u to, ali teško mi je to dokazati drugima“, rekao je Hičkok za Truffaut 1962. godine,
naglašavajući kako publika nikad ne sazna zašto vladine tajne (a.k.a. MacGuffin) na
severozapadu zaista imaju važnost. "Evo, vidite", reče Hičkok, "MacGuffin je sveden na
najčišći izraz: uopšte ništa!"

5.9 Snimio je svoj dokumentarac o Holokaustu

Hičkokovi filmovi su koketirali spominjući eskalirajuće tenzije u Evropi koje bi

pokrenule Drugi svetski rat, poput šokantnog vrhunca avionske nesreće iz 1940. godine,
spoljašnjeg dopisnika. Ali film na kome je Hičkok sarađivao o izričitim strahotama rata
dešavaće se neviđenim decenijama. Sećanje na logore, dokumentarni film iz 1945. godine,
snimljen od strane posada savezničkih armija koje su ih na kraju rata oslobodile u nacističkim
9
https://www.mentalfloss.com/article/537233/facts-about-alfred-hitchcock
 Alfred Hičkok
logorima smrti, bio je smešten u trezoru u carskom ratnom muzeju u Londonu do 1985.
godine.
Prvobitno je naručio Britansko ministarstvo informacija i Američka kancelarija za
ratne informacije, Hitchcock je služio kao „savetnik za lečenje“ po nalogu svog prijatelja
Sidnei Bernstein, koji je zaslužni režiser filma. Ali konačni film je snimljen jer se smatrao
kontraproduktivnim za nemačku posleratnu obnovu. Film je na kraju spojen kao epizoda
PBS-ove FRONTLINE, a emitovan je 7. maja 1985. kako bi se obeležila 40. godišnjica
oslobađanja logora.

6. Film o Hičkoku

Hičkok je američki biografski dramski film iz 2012. godine režisera Sacha Gervasija,
zasnovan na nefantastičnoj knjizi Stephena Rebella Alfreda Hičkoka i Making of Psicho. Film
je objavljen u odabranim gradovima 23. novembra 2012. sa svetskim izdanjem 14. decembra
2012.
Hičkok se usredsređuje na odnos režisera filma Alfreda Hiča (Anthoni Hopkins) i
njegove supruge Alme Reville (Helen Mirren) tokom snimanja filma Psicho, kontroverznog
horor filma koji je postao jedno od najomraženijih i najuticajnijih dela u karijeri filmara.
Godine 1959. Alfred Hičkok otvara svoj najnoviji film, Severno od severozapada, kako za
kritički, tako i za komercijalni uspeh, ali muči ga novinarska insinuacija da bi trebalo da ode u
penziju.10
Želeći da se vrati u umetničku odvažnost svoje mladosti, Hičkok odbija filmske
predloge, uključujući Casino Roiale i Dnevnik Anne Frank, u korist horor romana pod
nazivom Psicho Roberta Blocha, zasnovanog na stvarnim zločinima ubice Eda Geina. Gein se
pojavljuje u nizovima tokom celog filma, u kojima izgleda da podstiče Hičkove mašte o
psihološkoj priči ili deluje kao neka funkcija Hičkokove podsvesti (na primer, privlačenje
Hičkokove pažnje na pesak na podu njegove kupatila, čija količina otkriva kako mnogo
vremena njegova supruga Alma provodi u kući na plaži sa Vhitfield Cook-om).
Hičkokova supruga i umjetnički suradnik, Alma, nije više oduševljena idejom nego
njegove kolege, pogotovo zato što je njihov prijatelj pisac Vhitfield Cook lobirao da pogleda
svoj scenarij. Međutim, ona se zagreva na Hičkokov predlog, sugerirajući inovativni zaplet
preokret ubijanja ženske vode u ranoj fazi filma. Izgleda da je glave studija u Paramountu teže
ubediti, primoravajući Hičkoka da lično finansira film i koristi televizijsku ekipu Alfreda
Hičkok Presents (preko konkurenta Revue / Universal) za snimanje filma, poslednjeg sa
Paramountom. Međutim, pritisci u produkciji, poput bavljenja Geoffreijem Shurlockom iz
Kodeksa za produkciju filmova, i Hičkokove ležerne navike, poput one kada se prepisuju sa
ženskom vodstvom, Janet Leigh, nerviraju Almu.
Ona započinje ličnu pisarsku saradnju s Vhitfieldom Cookom na njegovom scenariju u
njegovoj kući na plaži bez Hičkokovog znanja. Hičkok na kraju otkrije šta radi i sumnja da
ima aferu. Ova zabrinutost utiče na Hičkokov rad na psihozi. Hičkok se na kraju suoči s
Almom i pita je ima li afere. Alma ljutito to demantuje. Alma privremeno preuzima
proizvodnju filma kada je Hičkok ležao u krevetu nakon što se srušio od prekomernog rada,
ali ovaj niz, koji je obuhvatao komplikovan procesni snimak pokazuje detektiv Arbogast, sa
Alminom specifikacijom 35 mm objektiva, umesto 50 mm sočiva koje je Hičkok za to filma,
pokazao se najmanje efikasnim u filmu.
U međuvremenu, Hičkok izražava svoje razočaranje Vere Miles kako ona nije
postupila u njegovom planu da od sledeće Grace Kelli postane sledeća najveća zvezda, ali

10
https://wannabemagazine.com/film-nedelje-hickok/
 Alfred Hičkok
Miles kaže da je zadovoljna porodičnim životom. Rukovoditelji studija slabo su primili
Hičkokov post od psihosa, dok Alma otkriva da je Vhitfield spavao sa mlađom ženom u
njegovoj kući na plaži. Hičkok i Alma se pomire i spremaju se da rade na poboljšanju filma.
Njihova obnovljena saradnja daje rezultate, što je kulminiralo time što je Alma
nagovorila Hičkoka da prihvati predlog njihovog kompozitora za dodavanje partitura oštrih
struna Bernarda Herrmanna na scenu tuširanja. Nakon što je Shurlock manevrisao da film
ostavi netaknut uglavnom sadržaj, Hičkok saznaje da će studio otvoriti film samo u dva
pozorišta. Hičkok uređuje posebna pozorišna uputstva koja će pobuditi interes javnosti, kao
što je zabrana prijema nakon početka filma.
Na premijeri filma Hičkok prvo gleda publiku sa projekcijskog kabina, gledajući ih
kroz svoj mali prozor. Hičkok tada čeka u predvorju reakciju publike, izvodeći rezanje na
njihove reakcije dok vrište na znak. Film je nagrađen oduševljenim prijemom. Sa tako dobro
primljenom projekcijom filma Hičkok se javno zahvaljuje svojoj supruzi na pomoći da
omoguće to i potvrde svoju ljubav i partnerstvo.
Na kraju u svojoj kući, Hičkok se obraća publici primetivši da je Psicho dokazano kao
najvažnija tačka u njegovoj karijeri i on trenutno razmišlja o svom sledećem projektu. Gavran
sleti na njegovo rame, pre nego što se okrene da se sretne sa svojom ženom.
Karte sa poslednjim naslovom govore da je Hičkok režirao još šest filmova posle
Psihoa, od kojih nijedan ne bi pomračio njegov komercijalni uspeh, i iako nikada nije osvojio
Oskara, Američki filmski institut dodelio mu je Nagradu za životno delo 1979. godine:
nagradu za koju je tvrdio da kao što je i živeo, podelio sa suprugom Almom.

Zaključak

U Hičkokovim filmovima najčešći su elementi strave, fantastike i veoma čudnog

humora. Osim toga, u njegovim filmovima česti su likovi koji su nevino optuženi, dok je
jedna od uobičajnijih tema za njegove filmove i muško-ženski odnos, koji on predstavlja na
ciničan način.psiho
Hičkokova režiserska karijera trajala je 60 godina i bila je veoma plodna. Snimio je
više od 50 filmova, a neki su se posebno istakli, pa je tako 16 njegovih filmova imalo ukupno
 Alfred Hičkok
50 nominacija za Oskar. Međutim, jedini film za koji je dobio Oskara je “Rebeka” snimljen
1940. godine prema istoimenom romanu Dafne di Morije.
Prvi britanski zvučni film je upravo Hičkokov film – “Ucena” koji je smimljen 1929.
godine. Najpoznatiji njegovi filmovi, po kojima je ostao upamćen i koji se i danas gledaju,
jesu “Ptice”, “Psiho”, “39 stepenica”, “Sever-severozapad”.
Hičkok je živeo skoro čitav svoj život sa jednom ženom, Alma Reville. Oženjeni su u
mladosti i ostali zajedno do kraja dana. U okviru ovog sindikata rođena je jedina ćerka
direktora, Patricia, koja je kasnije radila kao glumica.
U aprilu 1980. veliki direktor je umro od bubrežne insuficijencije u svom domu. Na
zahtev samog Hičkoka, njegovo telo je kremirano i raspršeno preko Tihog okeana. Nakon
smrti režisera, u njegovoj kući u Los Angelesu postavljena je spomen ploča. Pored toga,
čuveni Britanac je posvećen ličnoj zvezdi na šetalištu slavnih.

Literatura

1. https://bs.odkurzacze.info/1593-alfred-hitchcock-biography-news-photo.html
 Alfred Hičkok
2. https://www.vesti-online.com/covek-koji-je-suvise-znao-alfred-hickok/

3. https://glossy.espreso.rs/poznati/vesti/52463/ivotna-pria-alfred-hikok-neprevazieni-
majstor-psiholokih-trilera

4. https://rs-lat.sputniknews.com/kultura/201908141120621770-alfred-hickok--genije-
zbog-kojeg-smo-voleli-da-se-plasimo/

5. http://sinemanija.com/reditelj-alfred-hickok-alfred-hitchcock-biografija/

6. https://wannabemagazine.com/film-nedelje-hickok/

7. https://www.mentalfloss.com/article/537233/facts-about-alfred-hitchcock