3.

Kristalne sisteme (teseralna i tetragonalna)

U zavisnosti od elemenata simetrije svi minerali u prirodi kristališu u okviru 7

kristalnih sistema (teseralna, tetragonalna, heksagonalna, romboedarska, rombična,
monoklinična i triklinična – slika 15). Svaka kristalna sistema ima tačno određen broj
kristalnih klasa (ukupno 32). Zajedničko kod svih klasa u okviru jedne kristalne
sisteme je osni krst, odnosno međusobni položaj i dužina kristalografskih osa koji
karakterišu kristalnu sistemu. Kristalografske ose su pravci u kristalima koji su
paralelni vektorima translacije kristalne rešetke i u većini slučajeva se poklapaju sa
određenim osama simetrije.

Slika 15. Kristalografski osni krstovi sedam kristalnih sistema

3.1. Teseralna sistema

Minerali koji kristališu teseralno imaju kristale kod kojih postoje tri pravca jednakih
dužina (kristalografske ose) koji međusobno stoje pod uglom od 90 o (slika 15). U
zavisnosti od kristalne klase to mogu biti ose simetrije četvrtog ili drugog stepena
koje se zbog toga obeležavaju kao glavne ose simetrije. U tabeli 1 prikazane su tri
kristalne klase od ukupno pet kristalnih klasa teseralne sisteme.

Tabela 1. Kristalne klase u okviru teseralne sisteme

ogledalske centar
naziv klase   ose
ravni (C)
holoedrija 3Δ4 4L3 6L2 3 π 6P +
antihemiedrija 3Δ2 4L3 6P -
parahemiedrija 3Δ2 4L3 3π +

3.1.1. Teseralna holoedrija

Prva kristalna klasa teseralne sisteme je holoedrija i kao što se iz tabele može videti
kristalni oblici koji pripadaju ovoj klasi imaju 3 glavne ose četvrtog stepena, četiri ose
trećeg stepena, šest osa drugog stepena, 3 glavne ravni (normalne na ose četvrtog
stepena), 6 sporednih ravni (normalne na ose drugog stepena) i centar simetrije koji
se nalazi na preseku bilo koje ose parnog stepena i normalne ravni simetrije. Glavne
ose četvrtog stepena predstavljaju ujedno i kristalografske ose X,Y i Z. One stoje
međusobno pod uglom od 90o i jednake su dužine (slika 16). Jasno se može uočiti da
rombdodekaedar kao oblik kristala kome smo odredili elemente simetrije pripada
teseralnoj holoedriji. Međutim, osim rombdodekaedra postoje još šest osnovnih
kristalnih oblika koji pripadaju ovoj teseralnoj klasi simetrije (slike 16a-g).
U suštini, prvi prost oblik teseralne holoedrije iz koga su praktično izvedeni svi ostali
oblici iz ove kristalne klase je heksaedar, odnosno kocka. Ovaj svima nama dobro
poznati geometrijski oblik ima šest pljosni oblika kvadrata kroz čije sredine prolaze tri
ose četvrtog stepena. Četiri ose trećeg stepena prolaze kroz osam pravilnih
trigonalnih rogljeva, a šest osa drugog stepena prolaze kroz sredine suprotnih ivica.
Na slici 16a prikazan je položaj svih osa simetrije, kao i položaj kristalografskih osa
koje se poklapaju sa osama četvrtog stepena. Tri glavne ravni simetrije normalne su
na ose četvrtog stepena, a šest sporednih ravni simetrije normalne su na ose drugog
stepena. U preseku bilo koje ose simetrije i na nju normalne ravni nalazi se centar
simetrije. Parametri jedne od pljosni kod heksaedra su (1∞∞), a indeksi (100) (slika
10a).
Pomenuto je da su svi prosti oblici u okviru teseralne holoedrije izvedeni iz
heksaedra. Tako je drugi oblik nastao modifikacijom (odsecanjem) osam pravilnih
trigonalnih rogljeva pomoću ravni koje predstavljaju normale na ose trećeg stepena
(slika 16b). Dobijeni prost oblik naziva se oktaedar. Prema tome, oktaedar ima osam
pljosni oblika jednakostraničnog trougla, kroz čije sredine sada prolazi osa trećeg
stepena. Tri ose četvrtog stepena (kristalografske ose) sada prolaze kroz
novoformirane pravilne kvarterne rogljeve, a šest osa drugog drugog stepena kroz
sredine dvanaest novoformiranih ivica. Na slici 16b jasno se može uočiti da svaka od
ovih osam pljosni seče kristalografske ose na istim rastojanjima bilo u pozitivnom,
bilo u negativnom delu (primer: jedna od osam pljosni ima paramere (111) i indeks
(111)).
Prost oblik rombdodekaedar nastao je takođe na račun heksaedra i to tako što je
svaka od dvanaest ivica „odsečena” ravnima koje sa bivšim pljosnima heksaedra
stoje pod uglom od 45o (slika 16c). Zbog toga ose četvrtog stepena sada prolaze kroz
novoformirane pravilne kvarterne rogljeve, ose trećeg stepena ostaju kroz pravilne
trigonalne rogljeve, a ose drugog stepena prolaze kroz sredine novoformiranih pljosni
u obliku romba. Odredba parametara nekih pljosni rombdodekaedra već je prikazana
na slikama 11a-d.
Tetraheksaedar kao prost oblik teseralne holoedrije je takođe dobijen modifikacijom
pljosni heksaedra u četiri nove pljosni (slika 16d). Kod ovog oblika ose drugog
stepena ostaju na bivšim ivicama heksaedra, ose trećeg stepena prolaze kroz
novoformirane simetrične seksterne rogljeve, dok ose četvrtog stepena prolaze kroz
novoformirane pravilne kvarterne rogljeve. Svaka od 24 pljosni tetraheksaedra seče
jednu kristalografsku osu na kraćem rastojanju, drugu na dužem rastojanju, a sa
trećom osom je paralelna (primer: jedna od 24 pljosni ima parametre (12∞) i indeks
(210)).
Trioktaedar je nastao modifikacijom pljosni oktaedra u tri nove pljosni i to tako što
ivice novoformiranih pljosni idu od rogljeva ka centru bivših pljosni oktaedra (slika
16e). Ovaj oblik ima 24 pljosni oblika jednokrakog trougla, ose četvrtog stepena
prolaze kroz simetrične okterne rogljeve, ose trećeg stepena kroz pravilne trigonalne
rogljeve, a ose drugog stepena kroz ivice nekadašnjeg oktaedra. Svaka od 24 pljosni
trioktaedra dve kristalografske ose seče na kraćem rastojanju, a treću osu na dužem
rastojanju (primer jedne od 24 pljosni: parametri (112), indeks (221)).
Ikositetraedar je takođe nastao modifikacijom pljosni oktaedra u tri nove pljosni, ali
ivice novoformiranih pljosni idu od sredine ka centru bivših pljosni oktaedra (slika
16f). I ovaj oblik ima 24 pljosni, ali su one oblika deltoida, ose četvrtog stepena
prolaze kroz pravilne kvarterne rogljeve, ose trećeg stepena kroz pravilne trigonalne
rogljeve, a ose drugog stepena kroz simetrične novoformirane kvarterne rogljeve.
Svaka od 24 pljosni ikositetraedra dve kristalografske ose seče na dužem rastojanju,
a treću osu na kraćem rastojanju (primer jedne od 24 pljosni: parametri (122), indeks
(211)).
Sedmi i poslednji prost oblik u teseralnoj holoedriji je heksaoktaedar. On je takođe
nastao modifikacijom pljosni oktaedra, ali u šest novih pljosni i to tako što ivice
novoformiranog oblika idu od roglja ka sredini suprotne ivice bivših pljosni oktaedra
(slika 16g). Heksaoktaedar ima 48 pljosni oblika trougla, ose četvrtog stepena
prolaze kroz simetrične okterne, ose trećeg stepena kroz simetrične seksterne, a ose
drugog stepena kroz simetrične kvarterne rogljeve. Svaka od 48 pljosni
heksaoktaedra seče sve tri ose na različitom rastojanju (primer jedne od 48 pljosni:
parametri (123), indeks (321)).
Osim prostih oblika iste elemente simetrije, odnosno istu simetrijsku formulu imaju i
već pominjane kristalne kombinacije koje su nastale njihovim međusobnim
kombinovanjem u procesu kristalizacije.

3.1.2. Teseralna parahemiedrija

Teseralna parahemiedrija je kristalna klasa u okviru teseralne sisteme čiji kristalni

oblici imaju 3 glavne ose drugog stepena, četiri ose trećeg stepena, 3 glavne ravni
(normalne na ose drugog stepena) i centar simetrije koji se nalazi na preseku ose
simetrije drugog stepena i na nju normalne ravni simetrije. Glavne ose drugog
stepena su ujedno i kristalografske ose X,Y i Z. U ovoj klasi teseralne sisteme
postoje samo dva prosta oblika, ali ovi oblici mogu se kombinovati sa nekim prostim
oblicima iz teseralne holoedrije (heksaedar, oktaedar i rombdodekaedar) iako je
simetrija niža. Razlog tome je što su u suštini ovi oblici takođe nastali iz oblika
teseralne holoedije pri čemu je osa četvrtog stepena redukovana u osu drugog
stepena. Tako je prvi oblik teseralne parahemiedije – pentagondodekaedar nastao
modifikacijom tetraheksaedra prikazanoj na slici 17a. U procesu kristalizacije razvile
su se samo osenčane pljosni (svaka druga pljosan). Bez obzira što kristalografske
ose više nisu ose četvrtog, već ose drugog stepena treba još jednom naglasiti da se
kristalografski osni krst nije promenio odnosno da su one međusobno jednake
X=Y=Z≡Δ2 i da stoje pod istim uglom kao i kod teseralne holoedrije α=β=γ=90o.
Pentagondodekaedar se sastoji od dvanaest pljosni oblika petougla. Pri tom se ose
drugog stepena sada umesto osa četvrtog stepena javljaju na sredinama dužih ivica
petougla, dok ose trećeg stepena prolaze kroz pravilne trigonalne rogljeve. Šest osa
drugog stepena koje su postojale u holoedriji više ne egzistiraju (slika 17b). Pljosni
ovog oblika seku jednu kristalografsku osu na kraćem rastojanju, jednu na dužem
rastojanju, a sa tećom osom su paralelni (primer jedne od 12 pljosni: parametri (12∞),
indeks (210)).
Dijakizdodekedar je drugi prost oblik teseralne parahemiedrije, a nastao je deljenjem
svake pljosni pentagondodekaedra na dve nove pljosni (slika 17c), tako da se sastoji
od 24 pljosni oblika nepravilnog četvorougla. Kod ovog oblika ose drugog stepena
(sada kristalografske ose) prolaze kroz nepravilne kvarterne rogljeve, dok ose trećeg
stepena prolaze kroz pravilne trigonalne rogljeve kao i kod pentagondodekaedra.
Pljosni dijakizdodekaedra seku sve tri ose na različitim rastojanjima (primer jedne od
24 pljosni: parametri (123), indeks (321)).
 α=β=γ=90o X=Y=Z≡Δ4
a

g
Slika 16. Prosti oblici teseralne holoedrije i njihovo izvođenje
(kvadrat – osa četvrtog stepena, trougao – osa trećeg stepena, krug – osa drugog stepena)
Na slikama 18a i b prikazane su kristalne kombinacije iz teseralne parahemiedrije.
Prema indeksima obojenih pljosni jasno je da je na slici 18a prikazana kombinacija
pentagondodekaedra sa heksaedrom, dok je na slici 18b pored pentagondodekaedra
i heksaedra prisutan i oktaedar. Razlika u prikazanim indeksima
pentagondodekaedra i heksaedra na ovim slikama je usled posmatranja različitih
pljosni. Zato treba uvek imati u vidu da nije bitno koja se pljosan nekog oblika
posmatra, već da svaka pljosan npr. pentagondodekaedra seče jednu osu na
kraćem, drugu na dužem rastojanju, a sa trećom je paralelna.

b c
a
Slika 17. Prosti oblici teseralne parahemiedrije

a b
Slika 18. Kristalne kombinacije teseralne parahemiedrije

3.1.3. Teseralna antihemiedrija

Teseralna antihemiedrija je kristalna klasa u okviru teseralne sisteme čiji kristalni

oblici imaju 3 glavne ose drugog stepena, četiri ose trećeg stepena i 6 ravni simetrije.
Glavne ose drugog stepena su ujedno i kristalografske ose X,Y i Z. U ovoj klasi
teseralne sisteme postoje četiri prosta oblika koji mogu se kombinovati sa prostim
oblikom - heksaedrom iz teseralne holoedrije iako je simetrija niža. Kao i kod
teseralne parahemiedrije ovi oblici nastali iz oblika teseralne holoedije, u ovom
slučaju - oktaedra (slika 19a) pri čemu je osa četvrtog stepena takođe redukovana u
osu drugog stepena. Jasno, i ovde se kristalografski osni krst nije promenio odnosno
kristalografske ose su međusobno jednake X=Y=Z≡Δ2 i da stoje pod istim uglom kao i
kod predhodnih klasa teseralne sisteme α=β=γ=90o (slika 19b). Kod ovih oblika
nemamo centra simetrije, jer ose drugog stepena nemaju odgovarajuće normalne
ravni simetrije, već su šest ravni simetrije „nezavisne“ (slika 19c).

a b tetraedar {111} c
Slika 19. Prikaz modifikacije oktaedra u tetraedar i elementi simetrije tetraedra
Prvi prost oblik teseralne antihemiedrije je tetraedar koji je izveden iz oktaedra (slika
19a), a sastoji se od četiri pljosni oblika jednakostraničnog trougla (slika 19b). Zbog
nedostatka centra simetrije tri ose drugog stepena (kristalografske ose) prolaze kroz
sredine suprotno orjentisanih ivica tetraedra, četiri ose trećeg stepena prolaze kroz
pravilane trigonalne rogaljeve i sredine suprotnih pljosni jednakostraničnog trougla
(slika 19b), dok je položaj jedne od šest „nezavisnih“, sporednih P ravni prikazan na
slici 19c. Pljosni tetraedra seku sve tri kristalografske ose na istom rastojanju (primer
jedne od četiri pljosni: parametri (111), indeks (111)).
Ostali oblici teseralne antihemiedrije izvedeni su iz tetraedra, praktično na isti način
kao što su iz oktaedra izvedeni trioktaedar, ikositetraedar i heksaoktaedar (slike 16e-
g), s tom razlikom što je tamo modifikovano osam pljosni oktaedra, a ovde četiri
pljosni tetraedra (slike 20a-c). Tako su dobijeni oblici: trigondodekaedar,
detoiddodekaedar i hemiheksaoktaedar.

Slika 20. Prosti oblici teseralne antihemiedrije

Trigondodekaedar je oblik koji se sastoji iz 12 pljosni oblika jednakokrakog trougla,

ose drugog stepena prolaze kroz sredine suprotno orjentisanih ivica, a ose trećeg
stepena kroz pravilne trigonalne rogljeve (slika 20a). Pljosni ovog oblika dve
kristalografske ose (ose drugog stepena) seku na istom, dužem rastojanju, a treću
osu na kraćem rastojanju. Primer jedne od 12 pljosni: parametri (122), indeks (211).
Deltoiddodekaedar se takođe sastoji iz 12 pljosni, ali oblika deltoida. Ose drugog
stepena kod ovog oblika prolaze kroz simetrične kvarterne rogljeve, a ose trećeg
stepena kroz pravilne trigonalne rogljeve (slika 20b). Pljosni ovog oblika dve
kristalografske ose seku na istom, kraćem rastojanju, a treću osu na dužem
rastojanju. Primer jedne od 12 pljosni: parametri (112), indeks (221).
Hemiheksaoktaedar je oblik koji se sastoji iz 24 pljosni oblika trougla. Ose drugog
stepena prolaze kroz nepravilne kvarterne rogljeve, a ose trećeg stepena kroz
nepravilne seksterne rogljeve (slika 20c). Svaka od 24 pljosni ovog oblika sve tri
kristalografske ose seče na različitom rastojanju. Primer jedne od 24 pljosni:
parametri (123), indeks (321).

Prosti oblici iz teseralne antihemiedrije ne mogu se kombinovati sa prostim oblicima

teseralne parahemiedrije, već kako je navedeno samo sa heksaedrom iz teseralne
holoedrije. Modeli kristala na slikama 21a i 21b na prvi pogled potpuno se razlikuju,
međutim oni predstavljaju kristalne kombinacije praktično istih prostih oblika
heksaedra i tetraedra, s tom razlikom što je kod prvog oblika kristala (slika 21a)
razvijenije pljosani heksaedra, a kod drugog oblika pljosni tetraedra. Zato, za model
na slici 21a kažemo da je kombinacija heksaedra sa tetraedrom, a za model kristala
na slici 21b da je kombinacija tetraedra sa heksaedrom.

a b
Slika 21. Kristalne kombinacije teseralne antihemiedrije

3.2. Tetragonalna sistema

Minerali koji kristališu tetragonalno imaju kristale kod kojih je kristalografski osni krst
predstavljen sa tri kristalografske ose, od čega su dve ose jednake dužine, a treća
kristalografska osa je duža ili kraća. Ose stoje međusobno pod uglom od 90o (slika
15). Praktično, dve horizontalne ose (X i Y) iste dužine se obično poklapaju sa
osama drugog stepena, dok se osa Z poklapa sa osom četvrtog stepena ili osom
drugog stepena koja predstavlja bivšu redukovanu osu četvrtog stepena. U tabeli 2
prikazane su dve kristalne klase od ukupno sedam kristalnih klasa u okviru
tetragonalne sisteme.

Tabela 2. Kristalne klase u okviru tetragonalne sisteme

ogledalske centar
naziv klase   ose
ravni (C)
holoedrija Δ4 2L2 2L’2 π 2P2P’ +
antihemiedrija Δ2 2L2 2P -

3.2.1.Tetragonalna holoedrija

Kristalni oblici koji pripadaju Tetragonalnoj holoedriji imaju jednu glavnu osu četvrtog
stepena (poklapa se sa kristalografskom osom Z), dva puta po dve ose drugog
stepena (koje se poklapaju sa kristalografskim osama X i Y), jednu glavnu ravan
(normalnu na osu četvrtog stepena), dva puta po dve sporedne ravni (normalne na
ose drugog stepena) i centar simetrije koji se nalazi na preseku bilo koje ose parnog
stepena i normalne ravni simetrije. Upravo zbog postojanja dva para osa drugog
stepena (koje se međusobno razlikuju samo po tome što prolaze kroz različite
granične elemente) postoje dve orijentacije vezane za ovu klasu tetragonalne
sisteme. Tako, ukoliko izaberemo jedan par osa drugog stepena za ose X i Y onda
imamo deftero, a ukoliko izaberemo drugi par osa drugog stepena onda imamo proto
orijentaciju.
Prvi prost oblik tetragonalne holoedrije je tetragonalna prizma. Ovaj prost oblik koji
ima četiri pljosni u obliku pravougaonika međutim nikada ne može biti samostalan,
već se redovno javlja sa drugim prostim oblicima (baza, bipiramida). U zavisnosti od
toga koji par osa drugog stepena smo izabrali razlikujemo deftero (slika 22a) i proto
(slika 22b) tetragonalnu prizmu. U slučaju kada je tetragonalna prizma kombinovana
sa bazom koja ima dve pljosni u obliku kvadrata (i koja takođe nikad ne može biti
samostalan prost oblik), osa četvrtog stepena (kristalografska osa Z) će prolaziti kroz
sredine kvadratnih pljosni baze, jedan par osa drugog stepena kroz sredine suprotnih
pravougaonih pljosni tetragonalne prizme, dok će drugi par osa drugog stepena
prolaziti kroz sredine suprotnih ivica tetragonalne prizme. Na svaku od navedenih
osa postoji normalna ravan simetrije i u njihovom preseku se javlja centar simetrije
tako da je simetrijska formula: Δ42L22L’2Cπ2P2P’ što odgovara simetriji tetragonalne
holoedrije. Ukoliko izaberemo da nam ose drugog stepena koje prolaze kroz sredine
pravougaonih pljosni budu ose X i Y onda nam ta pljosan (tetragonalna prizma) seče
samo X osu, a sa druge dve ose je paralelna (1∞∞), odnosno (100), dok kvadratna
pljosan (baza) seče samo Z osu (∞∞1), odnosno (001) (slika 22a). Tetragonalnu
prizmu sa ovakvim parametrom, odnosno indeksom nazivamo deftero tetragonalna
prizma. Ukoliko izaberemo drugi par osa drugog stepena za ose X i Y (Z osa je uvek
osa četvrog stepena) onda će ista pljosan tetragonalne prizme seći obe horizontalne
ose (X i Y) na istom rastojanju, a sa osom Z će biti paralelna (11∞), odnosno (110),
dok parametri odnosno indeks kvadratne pljosni (baze) ostaje isti (∞∞1), odnosno
(001) (slika 22b). Kako je kristalografska osa Z duža ili kraća od osa X i Y parametar
na ovoj osi ne može se upoređivati sa druga dva parametra. Zbog toga se počev od
tetragonalne sisteme uglavnom ne koriste brojevi da bi se označio parametar, već
odgovarajuća parametarska {pqr}, odnosno indeksna slova {hkl}. Prema tome,
parametri deftero tetragonalne prizme su {p∞∞}, indeks {h00}, parametri proto
tetragonalne prizme su {pp∞}, odnosno {hh0}, dok su parametri baze {∞∞r}, a indeks
{00l}. Parametri proto tetragonalne prizme mogu biti i {pq∞}, međutim kako su
odsečci jednaki, a i ose X i Y međusobno jednake onda je p=q pa možemo pisati
{pp∞}, odnosno indeks {hh0}.
Generalno, prizma kao prost oblik (u bilo kojoj kristalnoj sistemi) seče samo
horizontalne ose i uvek je paralelan sa z-osom, dok je baza prost oblik koji seče
samo vertikalnu, odnosno z-osu.

a b

Slika 22. Deftero i proto orijentacija tetragonalne prizme sa bazom

Sledeća prosta forma tetragonalne holoedrije je tetragonalna bipiramida koja takođe

može biti deftero {p∞r}, odnosno {h0l} (slika 23a) kada svaka pljosan ove bipiramide
seče jednu horizontalnu osu (X ili Y) i Z osu i proto tetragonalna bipiramida {ppr},
odnosno {hhl} (slika 23b) čije pljosni seku sve tri kristalografske ose, stim što
horizontalne ose (X i Y) seku na istom rastojanju. Osa četvrtog stepena (Z osa)
prolazi kroz pravilne kvarterne rogljeve, jedan par osa drugog stepena kroz ivice, a
drugi par osa drugog stepena kroz simetrične kvarterne rogljeve (slike 23a i b).

a b
Slika 23. Deftero i proto orijentacija tetragonalne bipiramide

U tetragonalnoj holoedriji postoje i diteragonalni oblici. To su ditetragonalna prizma,

nastala kada se svaka pljosan prizme podelila na dve nove pljosni i ditetragonalna
bipiramida nastala deljenjem svake pljosni bipiramide na dve nove pljosni.
Ditetragonalna prizma (opstaje kao i obična prizma samo sa bazom ili bipiramidom)
ima 8 jednakih pravougaonih pljosni. Osa četvrtog stepena sada prolazi kroz
osmougaonu pljosan baze (slika 24a), jedan par osa drugog stepena kroz bivše ivice
prizme, a drugi par osa drugog stepena kroz novoformirane ivice (slika 24a). Bez
obzira koju orijentaciju izaberemo (jedan ili drugi par osa drugog stepena za ose X i
Y) pljosni ovog oblika će seći ose X i Y na različitom rastojanju, a sa osom Z će biti
paralelne, {pq∞}, odnosno {hk0}.
Ditetragonalna bipiramida ima 16 jednakih trougaonih pljosni. Osa četvrtog stepena
sada prolazi kroz simetrični okterni rogalj (svaka druga ivica je ista) (slika 24b), jedan
par osa drugog stepena kroz bivše simetrične kvarterne rogljeve bipiramide, a drugi
par osa drugog stepena kroz novoformirane takođe simetrične kvarterne rogljeve
(slika 24b). Kao i kod ditetragonalne prizme, bez obzira koju orijentaciju izaberemo,
pljosni ovog oblika će seći sve tri ose na različitim rastojanjima, {pqr}, odnosno {hkl}.

a b
Slika 24. Ditetragonalni oblici; a) ditetragonalna prizma; b) ditetragonalna bipiramida

Razmotrimo sada jednu kristalnu kombinaciju sa oblicima iz tetragonalne holoedrije.

Na slici 25 prikazane su dve orijentacije (proto i deftero) kristalne kombinacije koji
pripada tetragonalnoj holoedriji. Pri tom, osa četvrtog stepena prolazi kroz pravilne
kvarterne rogljeve, jedan par osa drugog stepena prolazi kroz sredine šestougaonih
pljosni (žuto obojena pljosan - I orijentacija), a drugi par osa drugog stepena kroz
pravougaone pljosni (ljubičasto obojena pljosan - II orijentacija). Kod I orijentacije
šestougaona pljosan seče samo X osu, odnosno to je pljosan deftero tetragonalne
prizme, (h00), pravougaona pljosan u istoj orijentaciji seče ose X i Y na istom
rastojanju, a sa osom Z je paralelna, odnosno predstavlja pljosan proto tetragonalne
prizme, (hh0), dok gornja petougaona pljosan (sivo obojena pljosan) u ovoj
orijentaciji seče X i Y osu na istom, a Z osu na različitom rastojanju, što znači da se
radi o pljosni proto tetragonalne bipiramide, (hhl). U drugoj orijentaciji takođe imamo
dve prizme i jednu bipiramidu, ali je sve sada obrnuto, odnosno proto oblici postaju
deftro oblici, a deftero oblici su sada proto oblici. Konačno u I orijentaciji imamo proto
i deftero prizmu sa proto tetragonalnom bipiramidom – (hh0), (h00) i (hhl), a u II
orijentaciji imamo deftero i proto prizmu sa deftero tetragonalnom bipiramidom –
(h00), (hh0) i (h0l).

Slika 25. Kristalna kombinacija iz tetragonalne holoedrije (I i II orijentacija)

3.2.2. Tetragonalna antihemiedrija

Kristalni oblici koji pripadaju tetragonalnoj antihemiedriji su na isti način kao i oblici
teseralne antihemiedrije nastali su na račun prostih formi iz holoedrije. Tako je
sfenoedar nastao na račun tetragonalne bipiramide kao tetraedar na račun oktaedra
(slika 18a). Sfenoedar je oblik koga kao i tetraedar čine četiti pljosni, ali ne
jednakostraničnih, već jednakokrakih trouglova. Kod ovog oblika osa drugog stepena
koja prolazi kroz kraće ivice je bivša redukovana osa četvrtog stepena i ona se
poklapa sa kristalografskom osom Z. Druge dve ose drugog stepena prolaze kroz
suprotne duže ivice (slika 26a). Takođe, ovde nemamo centar simetrije, jer nemamo
ravni simetrije koje su normalne na ose simetrije, već imamo dve sporedne,
„nezavisne“ ravni koje dele sfenoedar na dva jednaka dela kao predmet i lik u
ogledalu. Tako je simetrijska formula tetragonalne antihemiedrije: Δ2 2L2 2P. Kod
sfenoedra imamo samo jednu orijentaciju, pri čemu svaka pljosan ovog oblika ose X i
Y seče na istom, a osu Z na različitom rastojanju, {ppr}, odnosno {hhl}.
Sfenoedar je i praktično jedini prost oblik iz tetragonalne holoedrije koji se javlja u
prirodi. Matematički je utvrđeno da bi se u prirodi mogao naći oblik koji je nastao
udvajanjem svake pljosni sfenoedra u dve nove pljosni. Ovaj oblik je nazvan
disfenoedar (slika 26b), simetrija je ista, a svaka od 8 trougaonih pljosni sekla bi sve
tri kristalografske ose na različito rastojanju, {pqr}, {hkl}. Međutim, do sada ovakav
oblik kristala nije pronađen u prirodi.
 a b
Slika 26. Sfenoedar i disfenoedar

Sfenoedar iz tetragonalne antihemiedrije može se kombinovati sa prostim formama iz

tetragonalne holoedrije, na primer sa tetragonalnim prizmama (simetrija odgovara
tetragonalnoj antihemiedriji). Jedna takva kristalna kombinacija prikazana je na slici
27.

Slika 27. Kristalna kombinacija iz tetragonalne antihemiedrije

Pitanja i zadaci

1. Kakav je osni krst teseralne holoedrije?

2. Da li se osni krst teseralne antihemiedrije razlikuje od osnog krsta teseralne
holoedrije?
3. Po čemu se međusobno razlikuju klase u teseralnoj sistemi?
4. Šta sve klase u teseralnoj sistemi imaju zajedničko?
5. Kako je nastao prost oblik rombdodekaedar?
6. Zbog čega je indeks ikositetraedra isti kao parametar trioktaedra?
7. Koji prosti kristalni oblici iz teseralne holoedrije se mogu javiti zajedno sa
prostim oblicima iz teseralne parahemiedije?
8. Zbog čega u tetragonalnoj holoedriji imamo dve orijentacije kristala?
9. Kako nastaju ditetragonalna prizma i ditetragonalna bipiramida?
10. Kako se naziva jedini prost oblik u tetragonalnoj antihemiedriji?
4. Kristalne sisteme (heksagonalna, romboedrarska i rombična)

4.1. Heksagonalna sistema

Minerali koji kristališu heksagonalno imaju kristale kod kojih je kristalografski osni krst
predstavljen sa četiri kristalografske ose (jedna pomoćna kristalografska osa U), od
čega su tri horizontalne ose (X, Y i U) jednake dužine, a četvrta (vertikalna) Z
kristalografska osa je duža ili kraća. Horizontalne ose međusobno stoje pod uglom
od 120o, dok su u odnosu na Z osu pod uglom od 90 o (slika 15). Praktično, tri
horizontalne ose (X, Y i U), koje su iste dužine poklapaju sa osama drugog stepena,
dok se osa Z poklapa sa osom šestog stepena. U tabeli 3 prikazane su karakteristike
samo jedne (holoedrije) od ukupno pet kristalnih klasa u okviru heksagonalne
holoedrije.

Tabela 3. Karakteristike heksagonalne holoedije

ogledalske centar
naziv klase   ose
ravni (C)
holoedrija Δ6 3L2 3L’2 π 3P3P’ +

4.1.1. Heksagonalna holoedrija

Kristalni oblici koji pripadaju Heksagonalnoj holoedriji imaju jednu glavnu osu šestog
stepena (poklapa se sa kristalografskom osom Z), dva puta po tri ose drugog
stepena (koje se poklapaju sa kristalografskim osama X, Y I U), jednu glavnu ravan
(normalnu na osu šestog stepena), dva puta po tri sporedne ravni (normalne na ose
drugog stepena) i centar simetrije koji se nalazi na preseku bilo koje ose parnog
stepena i normalne ravni simetrije. Upravo zbog postojanja dva para osa drugog
stepena (koje se međusobno razlikuju samo po tome što prolaze kroz različite
granične elemente) postoje dve orijentacije vezane za ovu klasu heksagonalne
sisteme. Tako, ukoliko izaberemo ose drugog stepena koje prolaze kroz jednu vrstu
graničnih elemenata za ose X, Y i U onda imamo deftero, a ukoliko izaberemo ose
drugog stepena koje prolaze kroz drugu vrstu graničnih elemenata onda imamo proto
orijentaciju.
Prvi prost oblik heksagonalne holoedrije je heksagonalna prizma. Ovaj prost
oblik ima šest pljosni u obliku pravougaonika i nikada ne može biti samostalan,
već se redovno javlja sa drugim prostim oblicima (baza, bipiramida). U
zavisnosti od toga koje tri ose drugog stepena smo izabrali za ose X, Y i U
razlikujemo deftero (slika 28a) i proto (slika 28b) heksagonalnu prizmu. U
slučaju kada je heksagonalna prizma kombinovana sa bazom koja ima dve
pljosni u obliku pravilnog šestougla (i koja takođe nikad ne može biti
samostalan prost oblik), osa šestog stepena (kristalografska osa Z) će prolaziti
kroz sredine ovih šestougaonih pljosni baze, tri ose drugog stepena kroz
sredine suprotnih pravougaoničnih pljosni heksagonalne prizme, dok će još tri
ose drugog stepena prolaziti kroz sredine suprotnih ivica heksagonalne
prizme. Na svaku od navedenih osa postoji normalna ravan simetrije i u
njihovom preseku se javlja centar simetrije tako da je simetrijska formula:
Δ63L23L’2 C π3P3P’ što odgovara simetriji heksagonalne holoedrije. Ukoliko
izaberemo da nam ose drugog stepena koje prolaze kroz sredine
pravougaoničnih pljosni budu ose X, Y i U ose, onda nam ta pljosan
(heksagonalna prizma) seče X osu na jednom, a Y i U osu na drugom
rastojanju, dok je sa Z – osom paralelna ( 122 ), odnosno ( 2 1 1 0 ), dok
šestougaona pljosan (baza) seče samo Z osu (∞∞∞1), odnosno (0001) (slika
28a). Heksagonalnu prizmu sa ovakvim parametrima, odnosno indeksom
nazivamo deftero heksagonalna prizma. Ukoliko izaberemo druge tri ose
drugog stepena za ose X, Y i U ose, (Z osa je uvek osa šestog stepena) onda će
ista pljosan heksagonalne prizme seći horizontalne ose (X i U) na istom
rastojanju, a sa osama Y i Z će biti paralelna ( 11 ), odnosno ( 1010 ), dok će
parametri, odnosno indeksi šestougaone pljosni (baze) biti kao i u predhodnoj
orijentaciji (∞∞∞1), odnosno (0001) (slika 28b). Kako je kristalografska osa Z
duža ili kraća od osa X, Y i U parametar na ovoj osi ne može se upoređivati sa
ostala tri parametra. Zbog toga se ne koriste brojevi da bi se označili parametri
ili indeksi pljosni, već odgovarajuća parametarska {pqsr}, odnosno indeksna
slova {hkil}. Prema tome parametri deftero heksagonalne prizme su { p q q },
indeks { h k k 0 }, parametri proto heksagonalne prizme su { p p }, odnosno {
h0h0 }, dok su parametri baze {∞∞∞r}, a indeks {000l}. Parametri deftero i
proto heksagonalne prizme mogu biti i { pq s }, odnosno { p s }, međutim,
kako su odsečci jednaki, a i ose X, Y i U ose međusobno jednake onda je u
prvom slučaju q=s, a u drugom slučaju i p=s pa možemo pisati { pq q },
odnosno { p p }. Osu U obeležene pljosni (slike 28a i 28b) seku u njenom
negativnom delu pa otuda i negativni parametri (znak minus iznad broja,
odnosno slova).

a b
Slika 28. Deftero i proto orijentacija heksagonalne prizme sa bazom

Sledeća prosta forma heksagonalne holoedrije je heksagonalna bipiramida koja se

sastoji od 12 jednakokrakih trouglova, a koja takođe, u zavisnosti od orijentacije
može biti deftero { p q qr }, odnosno { h k kl } (slika 29a) kada svaka pljosan ove
bipiramide seče sve tri horizontalne ose (X, Y i U), kao i Z osu i proto heksagonalna
bipiramida { p pr }, odnosno { h0hr } (slika 29b) čije pljosni seku sve dve
horizontalne kristalografske ose i vertikalnu, odnosno Z-osu. Osa šestog stepena (Z
osa) prolazi kroz pravilne seksterne rogljeve, tri ose drugog stepena kroz ivice, a
druge tri ose drugog stepena kroz simetrične kvarterne rogljeve (slike 29a i b).

a b
Slika 29. Deftero i proto orijentacija heksagonalne bipiramide
Diheksagonalna prizma (opstaje kao i obična prizma samo sa bazom ili bipiramidom)
i ima 12 jednakih pravougaoničnih pljosni. Osa šestog stepena sada prolazi kroz
dvanestougaonu pljosan baze (slika 30a), tri ose drugog stepena kroz bivše ivice
heksagonalne prizme, a druge tri ose drugog stepena kroz novoformirane ivice (slika
30a). Bez obzira koju orijentaciju izaberemo pljosni ovog oblika će seći sve tri
horizontalne ose na različitom rastojanju, a sa osom Z će biti paralelne, { pq s },
odnosno { hk i 0 }.
Diheksagonalna bipiramida ima 24 pljosni u obliku trouglova. Osa šestog stepena
sada prolazi kroz nepravilni rogalj koga čine 12 ivica (slika 30b), tri ose drugog
stepena prolaze kroz bivše simetrične kvarterne rogljeve bipiramide, a druge tri ose
drugog stepena kroz novoformirane takođe simetrične kvarterne rogljeve (slika 30b).
Kao i kod diheksagonalne prizme, bez obzira koju orijentaciju izaberemo, pljosni
ovog oblika će seći sve četiri ose na različitim rastojanjima, { pq sr }, odnosno { hk il
}.

a b
Slika 30. Diheksagonalni oblici; a) diheksagonalna prizma; b) diheksagonalna bipiramida

Razmotrimo sada jednu kristalnu kombinaciju sa oblicima iz heksagonalne

holoedrije. Na slici 31 prikazane su dve orijentacije (proto i deftero) kristalne
kombinacije koji pripada heksagonalnoj holoedriji. Pri tom, osa šestog stepena
prolazi kroz pravilne seksterne rogljeve, tri ose drugog stepena prolaze kroz ivice
koje dele šestougaone pljosni (I orijentacija), a druge tri ose drugog stepena kroz
pljosni (II orijentacija). Kod I orijentacije šestougaona pljosan predstavlja proto
heksagonalnu prizmu ( h k k 0 ), pljosan oblika romboida (sivo obojena pljosan)
deftero heksagonalnu bipiramidu ( h k kl ), a petougaona žuto obojena pljosan proto
heksagonalnu bipiramidu ( h0hr ). U drugoj orijentaciji takođe imamo dve
heksagonalne bipiramide i jednu prizmu, ali je sve sada obrnuto, odnosno proto oblici
postaju deftro oblici, a deftero oblici su sada proto oblici.

Slika 31. Kristalna kombinacija iz heksagonalne holoedrije (I i II orijentacija)

4.2. Romboedarska sistema
Minerali koji kristališu romboedarski imaju kristale kod kojih je kristalografski osni krst
predstavljen kao i kod heksagonalne sisteme sa četiri kristalografske ose (jedna
pomoćna kristalografska osa U), od čega su tri horizontalne ose (X, Y i U) jednake
dužine, a četvrta (vertikalna) Z kristalografska osa je duža ili kraća. Horizontalne ose
međusobno stoje pod uglom od 120o, dok su u odnosu na Z osu pod uglom od 90 o
(slika 15). Praktično, tri horizontalne ose (X, Y i U), koje su iste dužine poklapaju sa
osama drugog stepena, dok se osa Z poklapa sa osom trećeg stepena. U tabeli 4
dati su elementi simetrije dve kristalne klase (holoedija i plagiedrijska hemiedrija) u
okviru romboedarske sisteme.

Tabela 4. Kristalne klase u okviru romboedarskle sisteme

naziv klase   ose ogledalske ravni centar (C)
holoedrija Δ3 3L2 3P +
plagiedrijska
Δ3 3L2 - -
hemiedrija

4.2.1. Romboedarska holoedrija

Elementi simetrije koji definišu romboedarsku holoedriju su jedna osa trećeg

stepena, tri ose drugog stepena, tri ravni simetrije koje su normalne na ose drugog
stepena i centar simetrije. Osni krst je isti kao kod heksagonalne sisteme i u suštini
nekada je romboedarska sistema, odnosno klase iz romboedarske sisteme bile su
samo klase u okviru heksagonalne sisteme i zbog toga se neki prosti oblici iz
heksagonalne holoedrije mogu javiti u kombinaciji sa oblicima iz romboedarske
sisteme (npr. heksagonalna prizma i heksagonalna bipiramida).
Osnovni oblik romboedarske holoedije je primitivni romboedar. Ovaj oblik se sastoji iz
šest pljosni oblika romba (slika 32a). Osa trećeg stepena prolazi kroz pravilne
trigonalne rogljeve i predstavlja osu Z, dok tri ose drugog stepena prolaze kroz
središnje ivice i poklapaju se sa kristalografskim osama X, Y i U. Ovaj oblik seče dve
horizontalne ose i Z osu i u zavisnosti od toga da li je paralelan sa X osom ili Y osom
definišer se kao pozitivni { h0il } ili negativni { 0k il } primitivni romboedar.
Drugi oblik iz ove klase je skalenoedar koji se sastoji od 12 pljosni oblika trougla. Osa
trećeg stepena u ovom slučaju prolazi kroz simetrični seksterni rogalj (dva puta po tri
ivice iste dužine), dok tri ose drugog stepena prolaze kroz središnje ivice (slika 32b).
Pljosni ovog oblika seku sve četiri ose na različitim rastojanjima { hk il }.

a
b
Slika 32. a) primitivni romboedar; b) skalenoedar

4.2.2. Romboedarska plagiedrijska hemiedrija

Jedan od najčešćih minerala u prirodi – niskotemperaturni β-kvarc kristališe u okviru
kristalne klase - romboedarske plagiedrijske hemiedrije. Ova klasa od elemenata
simetrije ima samo osu trećeg stepena i tri ose drugog stepena, odnosno nema
ogledalskih ravni i centar simetrije.
Postoje dva prosta oblika u okviru ove klase simetrije. To su: trigonalni trapezoedar i
trigonalna bipiramida. Trigonalni trapezoedar (slika 33a) se sastoji od šest trapeznih
pljosni. Kroz pravilne trigonalne rogljeve prolazi osa trećeg stepena koja se poklapa
sa kristalografskom osom Z, a kroz sredine središnjih ivica (kraća i duža) prolaze tri
ose drugog stepena koje se poklapaju sa osama X, Y i U. Ovaj prost oblik seče sve
četiri ose na različitim rastojanjima { pq sr } { hk il }. Mogu se razlikovati takođe, levi i
desni oblik trigonalnog trapezoedra. Kod desnog oblika gornji kraj duže središnje
ivice ide u desno (slika 33a), a kod levog oblika u levo.
Drugi prost oblik – trigonalna bipiramida se takođe sastoji od šest pljosni, ali oblika
trougla (slika 33b). Osa trećeg stepena prolazi kroz pravilne trigonalne rogljeve, dok
tri ose drugog stepena prolaze kroz kvarterni rogalj i sredinu suprotne ivice. Pljosni
ovog oblika takođe seku sve četiri ose, ali uvek dve horizontalne ose na istom
rastojanju { pp sr } { hhil }.
Oblici iz romboedarske plagiedrijske hemiedrije mogu se kombinovati sa prostim
oblicima iz romboedarske holoedrije (primitivni romboedar) i heksagonalne holoedrije
(heksagonalna prizma). Primer upravo ovakve kristalne kombinacije predstavlja
niskotemperaturni kvarc, kod koga u zavisnosti od vrste trigonalnog trapezoedra,
odnosno trigonalne bipiramide razlikujemo levi (slika 34a) i desni (slika 34b) kristal
kvarca. Pljosni obeležene crvenom bojom i brojem 1 (slika 34) predstavljaju pljosni
heksagonalne prizme, sivo obojene pljosni (2) – pozitivni romboedar, žuto obojene
pljosni (3) – negativni romboedar, ljubičaste pljosni (4) – levi i desni trigonalni
trapezoedar i zelene pljosni (5) – levu i desnu trigonalnu bipiramidu.

a b
Slika 33. a) trigonalni trapezoedar; b) trigonalna bipiramida
 a b
Slika 34. Levi i desni kristal kvarca

Pitanja i zadaci

1. Da li se i po čemu razlikuje osni krst heksagonalne i romboedarske sisteme?

2. Koje elemente simetrije ima romboedarska plagiedrijska hemiedrija?
3. Koji kristalni oblici mogu imati leve i desne oblike?