Доживљај који ћу памтити

Сваки нови дан са собом донесе и неки нови доживљај. Неки доживљају су
тужни или уобичајени и брзо их заборавимо. Неки доживљаји су срећни и
незаборавни и радо их се сећамо. Један такав доживљај је и одлазак у циркус.
Сећам се, био је крај октобра. На улици испод мог прозора увек се чују
аутомобили. Једног дана чула сам разлас из једног аутомобила. Позивали су
децу из нашег краја у циркус. Помислила сам да никада нисам била у циркусу и
да то не смем да пропустим. Моју жељу тога дана испунили су родитељи. Са
татом и сестром Маријом отишли смо у циркус. Сели смо у први ред близу
позорнице на којој су се смењивале циркуске тачке. Били су ту кловнови са
шареним оделима, црвеним куглама на носићима. Изводили су занимљиве
трикове. Засмејавали су дечицу неспретним корацима или уиграним тачкама.
Поред кловнова одушевљавале су нас мађионичари, акробате, издресиране куце
и маце. Животиње су врло вешто су спроводили наредбе својих дресера, а за
награду су добијали укусне посластице. Тата ми је испричао да су раније у
циркусима наступали и лавови, медведи, слонови. Међутим, њихово дресирање је
тешко и често се вршило мучењем животиња. Због зашите животиња, у циркусу
више нема тачака са овим животињама. Без обзира на то моја сестра Марија и ја
смо уживале у забавним циркуским тачкама.
Посета циркусу је био доживљај који ћу увек памтити. Без обзира што у
циркусу више не наступају многе животиње, тачке са кловновима, мађионичарима,
акробатама оставиле су јак утисак на мене.