Borbe Na Savi I Dunavu 1914 - 1918

НЕБОЈША ЂОКИЋ БРАНКО НАДОВЕЗА
БОРБЕ НА САВИ И ДУНАВУ

1914 - 1918. ГОДИНЕ
БЕОГРАД 2020
Небојша Ђокић Бранко Надовеза
БОРБЕ НА САВИ И ДУНАВУ 1914 - 1918. ГОДИНЕ
Рецензенти
др Радован Радовановић
др Иван Мијатовић
др Сергеј Бељаков
Издавaч
Метафизика
Штампа
Еселоге доо
ISBN
978-86-7884-236-8
Тираж
200
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
САДРЖАЈ
БОРБЕ НА САВИ И ДУНАВУ 1914 - 1918. ГОДИНЕ ............................ 5

.Саобраћаj на Дунаву од 15/28 jула 1914. до новембра
1915. године ............................................................................................... 14
Воjна организациjа дунавског саобраћаjа централних сила у
првом периоду Првог светског рата ................................................... 15
Српско бродарско друштво ................................................................... 17
Страдање бродова Српског бродарског друштва ............................ 18
Прва борбена дејства на Сави у Дунаву ............................................. 26
Борбе на Сави и Дунаву за време друге аустроугарске
офанзиве 1914. године ............................................................................ 30
Формирање српске Бродарске команде ............................................. 45
Савезничка помоћ за борбу против аустроугарске речне ратне
флотиле ...................................................................................................... 46
Руски минери у Србији 1914. године .................................................. 47
Долазак морнаричких топова и шалупе ............................................. 53
Борбе на Сави и Дунаву у пролеће и лето 1915. године ................. 60
Макензенова офанзива .......................................................................... 63
План прелаза XI немачке армије .......................................................... 65
План прелаза III ауороугарске армије ................................................ 66
Српска Бродарска команда октобра 1915. године ........................... 72
Транспорт помоћи из Русије у Србију Дунавом .............................. 76
Одбрана Прахова и Кладова ................................................................. 81
Британски брзометни топ QF 4.7 in. field gun ................................... 83
Уајтехдова торпеда коришћена у Србији 1914 – 15. године .......... 85
БОРБЕ НА ДУНАВУ И САВИ 1918 – 1919. ГОДИНЕ ........................... 87
Повлачење Аустроугарске Дунавске флотиле ка Будимпешти .... 89
Заплена аустроугарског пловног парка на Дунаву и његовим
притокама .................................................................................................. 93
Долазак Српске бродарске команде у Србију ................................... 99
Команда пловидбе на Дунаву (Commandement de la navigation
du Danube) ................................................................................................. 103
Интервенција у Будимпешти ................................................................ 112
БИБЛИОГРАФИЈА ......................................................................................... 117
БОРБЕ НА САВИ И ДУНАВУ
1914 - 1915. ГОДИНЕ
Дунав за српски народ и државу представља посебно важан стра-
тешки геополитички чинилац. Већ у процесу обнављања српске држав-
ности током XIX века та чињеница је била значајно присутна у одређи-
вању стратегијских националних интереса. О томе сведоче настојања
српских власти још пре Берлинског Конгреса 1878. године и добијања
међународног признања, да обезбеде важно присуство и контролу гра-
дова и области на Дунаву. Књаз Милош Обреновић је Србију видео као
подунавску земљу и на све начине је покушавао да успостави бродар-
ство, бродоградњу и речно - пловидбене прописе.
Србија књаза Милоша је добила, неку врсту речне ратне флотиле,
одмах после 1833. године. У то време су дуж целе северне границе били
распоређени чунови за погранични транспорт војске и војних потре-
ба. Ова мала пловила су обично имала по три веслача, једног у средини
и двојицу на крајевима. Турци су у Фетисламу до 1833. године држали
каике а онда су их по одредбама султанског фермана предали српским
властима. Књаз Милош је исте године, својим указом, регулисао пра-
вила превоза каика, лађа скела на Дунаву. Одмах затим се кренуло и са
изградњом већих лађа.
У бродоградилишту у Дубравици код Смедерева изграђен је бриг
Србија. Била је то лађа дужине 25.3м, ширине 7.1м и носивости 250 тона.
Србија је запловила 30.априла 1833. године под српском заставом, мада
Србија као поморска сила још није била призната. Изградњом брода је
руководио поморски капетан Никола Кефала, пореклом Грк. У истом
бродоградилишту је, нешто касније, за потребе турске владе саграђена и
галија – топовњача. Током следећих неколико година у Дубравици и Бр-
зој Паланци саграђено је неколико лађа класе корветица, сличних онима
које су пловиле у саставу руске Црноморске флоте. Све су то били тро-
вачки бродови који су само у нужди могли да се користе у ратне сврхе.
Србија је 1834. године располагала са 200 лађа од чега је у Доњем Мила-
новцу било 100, у Шапцу 40 и у Београду и Смедереву по 30. Већином
су то биле мање лађе, дереглије, соларице, дрварице, житарице, чунице,
оранице итд. Међутим, било је и већих лађа, које су могле да носе терет
и од око 125 тона и које су имале максимални газ 1.2 м. Ове лађе су биле
способне и за приобалну пловидбу Црним морем.
8 Небојша Ђокић, Бранко Надовеза
Наши бродови, додуше, извесно време нису имали право да раз-

вију српску заставу - премда су они то радили, бар кад су били у срп-
ским водама. Пошто је Србија у то време била у вазалном положају
према Турској, био је неопходан султанов ферман којим би се дозво-
лило да се над српским бродовима вије српска застава.
У старијој литератури се наводи да је тај ферман издат 1835. го-
дине, тако пише и у званичном Зборнику закона у коме је објављен.
Међутим, недавно смо у Архиву Србије нашли оригинал тог фермана,
а када је исти преведен утврдили смо да је превод објављен у Зборнику
закона Књажевине Србије прилично слободан, мада ипак прилично
тачан и у духу времена када је настао. Пошто би тачан превод овог
фермана био прилично тешко разумљив и заморан за просечног чита-
оца, ми ћемо овде ипак дати стари превод објављен у претходно спо-
менутом Зборнику. Много је важније то што смо утврдили да датум
издавања фермана није онај који се обично наводи. Наиме, ферман
је издат 23. дана месеца шевала 1251. године по хиџри. Та, 1251. г. је
почињала 17. априла 1835. г. и трајала је до 5. априла 1836. године. С
друге стране, 23. дан месеца шевала пада 28. јануара 1836. године. Све
ово, наравно, по старом календару, а по новом је то 9. фебруара 1836.
године. Дакле, Књажевина Србија је право да истакне своју државну
заставу на својим бродовима добила султановим ферманом од 9. фе-
бруара 1836. године, наравно, по новом и сада важећем календару. У
српском преводу, иначе, овај ферман је гласио:
Подунавским везирима, пашама, кадијама, војводама, ајанима и
другим старешинама и надзорницима скела.
Од стране српског кнеза Милоша Обреновића (да би био конац
његове среће) поднешена ми је молба, да би српски народ, поданик моје
високе порте, поред већ дарованих му преимућстава, удостојио се и те
дозволе, да се може на трговачким лађама - по рекама и мору пловећим
и у Цариград долазећим, и туда пролазећим лађама - од истог народа
њихов особени барјак развијати. А као што је та дозвола дата за тр-
говачке лађе Молдавије, Влашке и острва Самоскога, тако је закључе-
но, да се од високог Достојанства мога даде и српском народу тробојни
барјак, на коме ће горња част бити црвене боје, средња плаве а најдоња
биће беле боје, а о овоме је већ висока заповест већ изашла.
У следству дакле ове моје високе заповести, које лађе у будуће
буду долазиле у престолно - градско - пристаниште, и у све друге скеле
БОРБЕ НА САВИ И ДУНАВУ 1914 - 1918. ГОДИНЕ 9
царства мога, да не буду ни у чему и најмање буди од кога чиновника

царства мога, или ма од кога другог узнемираване, и на тај начин, по-
ред нарочитог на све крајеве отправљеног фермана, да се приложи по
један образац тога барјака да би га сви признавали и познавали.
Тога ради је и вама везири, паше, кадије, војводе, ајани, стареши-
не и надзиратељи скела, свакоме по један егземплар образа тога барја-
ка послат, да би ви, кад ова моја заповест буде к вами стигла, свакоме
коме знати ваља, то до знања доставили, и да у случају, ако српске
лађе под горе означеним барјаком у наша пристаништа или скеле уп-
лове, да се уласку, одласку и проласку њиховом никакве препоне не пола-
жу, и да ни у чему не буду напастоване или узнемираване, ни капета-
ни, ни служатељство лађе обеспокојени, но да имаду сваку рукопомоћ
и надлежно покровитељство.
Овом мојом високом заповешћу објављено вам је и препоручено
особито, да ово тачно надгледате, и да се чувате да нешто томе про-
тивно не урадите.
Ферманом од априла 1838. године прецизирано је да је застава
црвено-плаво-беле боје, с тим што су на црвеном пољу стајале четири
звезде, а на средњем, плавом пољу, српски национални грб.
За потребе трговачке куће Герман у бродоградилишту у Брзој Па-
ланци је од 1840. па до 1842. године саграђен бриг са две катарке, који
је подједнако добро могао да се користи и као трговачки и као ратни
брод, наоружан са 18 топова. На дан 18.април 1842. године свечано
је освећен овај бриг, који је добио име Кнез Михаило. Дужина лађе је
била 22.8м, ширина 8.6м и носивост око 370 тона. Крајем априла 1842.
године Кнез Михаило је, под српском заставом, упловио у Црно море.
Управо у време када је Србија почела да гради веће ратне бродо-
ве на једра, време јдрењака је почело да неповратно одлази и то најпре
код ратних и речних бродова. Први пароброд се појавио на Дунаву,
пред Београдом, с пролећа 1827. године. Већ од 1834. године аустријски
пароброди Дунав и Каролина су саобраћали на линији Беч – Оршава.
Започела је ера пароброда, али то је једна друга прича.
Још у току успостављања самоуправе на територији Србије по-
сле Другог српског устанка од турске Порте тражио је Милош управу
и над градовима на Дунаву али је то окончано тек 1867. године за вре-
ме владавине кнеза Михаила Обреновића, када је Србија добила на
управу градове Београд, Смедерево, Кладово (на Дунаву), Соко, Ужи-
це и Шабац.
За слободу пловидбе на Дунаву бориле су се велике силе и поду-

навски народи. Читав низ међународних уговора, почев од Бечког од
1. маја 1616. године, укључујући сепаратне руско - турске споразуме
између 1774 - 1829. године гарантовао је слободу пловидбе Дунавом,
што је доносило велике погодности Подунављу. Аустрија и Турска су
мировним уговорима, такође, обезбеђивале право о пловидби на Ду-
наву. Пловидба Дунавом је била дуго времена регулисана двостраним
уговорима обалних држава, јер су се оне опирале захтевима необал-
них да се пловидба овом реком интернационализује. Тако су закљу-
чивани уговори у Карловцима (1699), Пожаревцу (1718), Букурешту
(1812), Акерману (1826), Дринопољу (1829) и Петрограду (1840).
Тако се, на пример, једна од одредби Пожаревачког мира тиче
слободе пловидбе Дунавом и то његовим током који је припадао уго-
ворним странама (искључујући, ипак, упловљавање у Црно море).
Значајан корак у развоју пловидбе Дунавом и рекама које припадају
том басену (Драва, Сава, Тиса…) треба тражити у одредбама миро-
вног уговора у Дринопољу (1829) који су водили ка даљем регулисању
и либерализацији трговачке пловидбе Дунавом и отварању улаза ду-
навском делтом у Црно море. Успостављање тзв. дунавског пута, уз
учвршћивање превлађујућег утицаја Двојне монархије на дунавски
пловидбени промет били су жарка жеља Беча. Стога се, почевши од
друге половине XIX века па до Првога светског рата Монархија ко-
ристи и компаративним предностима пловидбе Дравом и Савом ус-
меравајући се на подручје средњег Подунавља.1
По завршетку Кримског рата, 1858. године на Париској конфе-
ренцији, Дунав је проглашен међународном реком и том приликом
успостављене су две комисије: једна од заступника велесила, тзв. Ев-
ропска комисија, са задатком да регулише ушће реке Дунав и друга,
Обална комисија, која је имала задатак да реши сва питања везана за
уређење пловидбе Дунавом.2
Требало је да Европска комисија буде стална, док је Обална ко-
мисија била предвиђена као привремена, на две године, са ограни-
ченим задатком да продуби корито ушћа Дунава и одстрани остале
препреке за пловидбу. У Европску комисију ушли су представници
Аустрије, Француске, Прусије, Русије, Сардиније (касније Италије),
Турске и Велике Британије, док су Обалну комисију састављали деле-
1 Živaković – Kerže Z., 2003 Živaković – Kerže Z., 2003, 213 – 214.
2 Antić B., 1986, 19
гати обалних држава (Баден, Виртемберг, Баварска, Аустрија и Турска,

док су Србија, Влашка и Молдавија имале у комисији само комесаре са
правом учешћа у расправама, али без права гласа).3
Аустријске власти су још 1857. године у Бечу израдиле акт о пло-
видби реком Дунав, али тај документ није одобрен годину дана кас-
није, на конференцији у Паризу, с обзиром да су западне силе при-
говориле да он не осигурава слободу пловидбе за необалне државе,
као и да се не протеже на притоке Дунава. Обалној комисији је 1860.
године и формално прекинут мандат, док је Европској комисији ман-
дат продужаван још у четири наврата, све закључно са крајем Првог
светског рата 1918. године. Миром у Версају основана је осим Европ-
ске комисије, и Међународна дунавска комисија.4 Након потискивања
Турске са обала Дунава 1878. године па све до Првог светског рата, на
речном делу Дунава (Улм – Оршава и Ђердап) владао је режим Аусто –
Угарске, а на његовом морском делу (Ушће – Браила) режим Европске
дунавске комисије, уствари Енглеске.5
Европска комисија је издавала прописе о пловидби и практично
представљала извршну, односно казнену власт над њима, прописива-
ла је и наплаћивала таксе којима се покривао рад комисије и технич-
ких радова које је изводила, имала је своју заставу, док су њени члано-
ви и комесари уживали дипломатске повластице. Због тако очигледно
повлашћеног положаја, појавила су се у пуном смислу речи мишљења
да је комисија „речна држава“ или „држава у држави“.6
Санстефанским мировним уговором, закљученим 19. фебруа-
ра/3. марта 1878. године у члану 12, стајало је: Све тврђаве на Дунаву
биће срушене. Убудуће неће бити утврђења на обалама ове реке, ни
ратних бродова у водама Румуније, Србије и Бугарске, сем обичних
станица и зграда за речну полицију и царинску службу. Права, дуж-
ности и прерогативе међународне комисије на доњем току Дунава су
непромењене.7
Берлински конгрес (1878. године) уноси нова значајна правила
у регулисању пловидбе. Надлежност Европске комисије проширена је
3 Поморска енциклопедија, том 2. Југославенски лексикографски завод, Загреб
1975, 297,
4 Ове комисије су престале са радом током Другог светског рата. Jakaša B., 1979,
44.
5 Paunović M., 1970, 615.
6 Исто, 298
7 Вркатић Л., 2009, 373 – 374.
на цео сектор доњег Дунава и изричито је призната њена независност

од тереторијалне власти. У члану 52. Берлинског мировног уговора,
стајало је: Да би се повећала постојећа безбедност пловидбе на Ду-
наву, што представља заједнички европски интерес, Високе уговорне
стране одлучују да све тврђаве и утврђења која се налазе дуж обале
реке, од Ђердапа до њеног ушћа, буду разорене и да се нове не граде.
Ратним бродовима неће бити дозвољено да плове Дунавом низводно
од Ђердапа осим лаким бродовима намењеним речној полицији и ца-
ринској служби. Ратни бродови Сила усидрени на ушћу Дунава моћи
ће да плове до Галца.8 Аустроугарска је добила концесију да прокопа
канал у Ђердапу (прокопавање Сипског канала завршено је 1896. го-
дине). Лондонска конференција 1883. године проширила је надлеж-
ност Европске комисије на сектор од Галца до Браиле. Румунији и Ср-
бији, иако тада независним прибрежним државама, није дозвољено да
учествују на конференцији са одлучујућим гласом.9
Пре Првог светског рата Дунав ниjе играо велику логу у размени
добара између централне Европе с jедне и доњег Дунава и Црног Мора
с друге стране. Експортни продукти из Мале Азиjе, jужне Русиjе, ду-
навског ушћа, па и из западне Румуниjе и источне Србиjе за западну,
северну и средњу Немачку, Енглеску, Француску, Шваjцарску и север-
ну Чешку нису транспортовани Дунавом, већ искључиво морем, jер jе
морски пут био jефтиниjи и бржи, ма да jе био дужи. Високе дунавске
возарине, проузроковане узводном спором вожњом и ограничености
тонаже обjеката нису могле да се такмиче са тада врло jефтиним по-
морским возаринама. Зависност робног промета Дунавом од висине
поморских возарина изражавала се у померању тежишта равнотеже
између дунавских и поморских возарина. Бурски и Руско-jапански рат
везао jе знатан део светске тонаже и проузроковао поскупљење по-
морских возарина. Тежиште на Дунаву помакло се у правцу истока, па
jе тако дунавски промет оживео. Кад jе потом поморски промет опао,
помакло се тежиште на Дунаву у правцу запада, jедном приликом, чак
до Смедерева. То значи, да jе тада транспорт робе из Смедерева пре-
ко Сулине, Ротердама, Манхаjма до западне Немачке био jефтиниjи,
него транспорт Дунавом од Смедерева до Регенсбурга. Робни промет
Дунавом ограничавао се стога на оне артикле, коjи су подносили дуги
8 Исто, 409.
9 Река Дунав и Дунавска стратегија, истраживање Библиотеке Народне скупшти-
не за потребе рада народних посланика и Службе Народне скупштине, Београд
2012, 3.
и спори транспорт, те су могли конкурисати железничким тарифама.

Висини дунавских возарина доприносило jе и нерационално иско-
риштавање реморкера и пловног пута. Дунавом се возило у принципу
само дању, често због конзерватизма речних бродарских предузећа и
недовољног обележавања пловног пута, а наjвише због ограничења од
стране државних речних власти. Тек у Светском рату, кад су воjне по-
требе налагале хитност транспората, возило се Дунавом све више и
ноћу, а да се при том незгоде нису дешавале. Између два светска рата
jе пловидба ноћу постала правило на Дунаву, осим за време магле и
кроз катаракте ђердапског и горњо-дунавског сектора. Наравно да jе
обележавање Дунава у међувремену било усавршено, а и вођење брод-
ских светлостних сигнала прилагођено jе “Правилима за избегавање
судара на мору”. Jасно jе, да jе радни ефекат пловног парка при систему
вожња само дању био половина радног ефекта при систему непрекид-
них вожња дању и ноћу.10
Централне силе нису ни слутиле, какву ће улогу играти Дунав
у саобраћаjном погледу током Светског рата. Стога ниjе на руково-
дећим местима ни полаган посебан значаj Дунаву као воjноj комуни-
кацискоj линиjи. Дунавски пловни обjекти били су замишљени само
као средство за пребацивање трупа с jедне обале на другу.
У бившоj Аустро-Угарскоj постоjао jе уговор између државе и
субвенционисаних речних паробродарских друштава о бродовима
и шлеповима, коjе ће друштва ставити воjноj сили на расположење
за случаj рата. Наjвећи део пловног парка целокупне дунавске мреже
припадао jе пре Првог светског рата аустро-угарским паробродарс-
ким друштвима DDSG и MFTR, те су према томе ова друштва обавља-
ла главни део промета на Дунаву и његовим пловним притокама и ка-
налима. Друштва осталих дунавских држава и то: немачка (SD и BL),
румунска (NFR и SRD), руска (РДП), српска (СБД) и бугарска, учество-
вала су већим или мањим делом у дунавскоj пловидби. Као мерило за
величину промета на Дунаву могу послужити подаци о транзитном
промету кроз ђердапски сектор. Године 1912. прошло jе Дунавом кроз
Ђердап узводно 967 шлепова са 468.486 тона товара, а низводно 762
шлепа са 276.534 тоне товара.11
10 Reman D. M., 1934, 597 – 598; О значаjу Дунава као саобраћаjнице за Централне
силе видети детаљно: Митровић А., 1986, 183 – 207. Такође и у књизи истог
аутора Продор на Балкан и Србиjа 1908-1918, Београд 1981, 177 – 303. Британско
виђење значаја Дунава видети у: Halpern G. P., 1994, 269 – 270.
11 Reman D. M., 1934, 598.
Кад jе Аустро-Угарска обjавила Србиjи рат, престао jе сваки

промет између горњег и доњег Дунава, jер jе део Дунава од Београда
до Оршаве постао ратно подручjе, те jе ово прекидало везу Дунавом
Аустро-Угарске са државама доњег Дунава и Црног Мора. Део Саве од
Београда до ушћа Дрине постао jе исто тако ратно подручjе, те jе била
онемогућена пловидба на том делу Саве. Тако jе трговачка пловидба
Дунавом била ограничена на део Дунава и његове пловне притоке и
канале само у границама Аустро-Угарске. Аналогно се ограничавала
пловидба доњим Дунавом на прибрежне државе доњег Дунава.
У дунавскоj пловидби за време Светског рата истичу се чети-
ри периода. Први од почетка неприjатељстава (28 jула 1914 године)
до окупациjе Србиjе од стране централних сила; други од отварања
Дунава за централне силе окупациjом српске обале Дунава (новембра
1915 године) до ступања Румуниjе у Светски рат; трећи од ступања
Румуниjе у Светски рат (августа 1916. године) до окупациjе Влашке
и Добруxе по ццнтралним силама; четврти од окупациjе делова Ру-
муниjе од стране централним силама (децембра 1916. године) до свр-
шетка Светског рата. Ми ћемо се овог пута задржати само на првом
периоду коjи обухвата тему овог рада.
Саобраћаj на Дунаву од 15/28 jула 1914.

до новембра 1915. године
У том периоду имао jе Дунав за централне силе само значаj ин-
терне саобраћаjне линиjе у оквиру воjних граница и то узводно од Зе-
муна, док се Србиjи пружала могућност да се користи Дунавом ниже
Оршаве за везу са Русиjом.
Почетком рата било jе у воjноj употреби централних сила сраз-
мерно врло мало наjмљених бродова и шлепова, коjи нису имали
организовано вођство, већ jе о њиховоj употреби одлучивала она
териториjална команда, на чиjоj су се териториjи налазили. У jесен
1914. године почело се увиђати, да jе потребна организована управа
пловног парка за воjне сврхе, те jе образовано одељење за пловидбу
у саставу воjне-транспортне управе броj 4 у Суботици и известан
броj пристанишних команди. Део трговачког речног пловног парка,
унаjмљен за воjне сврхе, служио jе у том периоду за снабдевање аус-
тро-угарске дунавске флотиле поред адаптираних бродова и шлепова
за поjачање и трен дунавске флотиле. Нарочито адаптирани шлепови
у вучи реморкера служили су за превожење трупа на краћа отстоjања

и за пребацивање трупа преко река, специjално при прелажењу преко
Дунава, у времену до изградње понтонског моста по извршеном пре-
лазу. Транспорти хране, ратне спреме, мунициjе и трупа Дунавом и
Савом растеретили су железнице централних сила, али речни пловни
парк централних сила био jе само малим делом искоришћен за воjне
сврхе.12
Воjна организациjа дунавског саобраћаjа

централних сила у првом периоду
Првог светског рата
Са траjањем Светског рата постепено jе расла важност воjног са-
обраћаjа Дунавом. Пошто се показала потреба централног управљања
пловним парком, наjмљеном за воjне сврхе, успостављено jе било у
jесен 1914. године Одељење за пловидбу код воjно-транспортне упра-
ве броj 4 у Суботици. Ово одељење за пловидбу премештено jе у Беч и
ушло у састав ZTL-a (Zentraltransportleitung), чим jе Дунав био отво-
рен за саобраћаj са Румуниjом и преко Бугарске са Турском. Одељење
за пловидбу управљало jе преко своjих органа како пребацивањем
Поћорекових и Макензенових армиjа преко Дунава и Саве у годинама
1914, 1915 и 1916, тако и свим воjним транспортима трупа, мунициjе,
хране и осталим снабдевањем, уколико jе било упућено воденим пу-
тем. Делокруг одељења за пловидбу, као управне власти целокупног
воjног саобраћаjа Дунавом и његовим пловним притокама и канали-
ма, био jе следећи:13
1. Управљало jе целокупним увозом животних намирница,
сточне хране, сировина и минералног уља из Румуниjе и
балканских земаља у дунавска пристаништа централних
сила, преневши од децембра 1915. до краjа 1917. године око
3,000.000 тона товара.
2. Снабдевало jе балканске железнице угљем.
3. Руководило jе транспортима мунициjе и ратног материjала
за Бугарску и Турску, уколико су они ишли воденим путем.
4. Транспортовало jе воденим путем преко 70.000 рањених.
12 Reman D. M., 1934, 599 и 601
13 Reman D. M., 1934, 607-608; Bubnov A., 1931, 465 – 66.
5. Организовало jе и одржавало превозе и траjекте у Шапцу,

Забрежjу, Ђурђеву и Браjили.
6. Организовало jе дизање потонулих и потопљених пловних
обjеката. Деjством савезника било jе потонуло укупно 766
обjеката, а до децембра 1917. године било jе дигнуто 379 обjе-
ката.
7. Оспособљавало jе за укрцавање шлепова румунска дунавска
пристаништа, коjа су Румуни при повлачењу разорили, да
неби по-служили неприjатељу.
8. Деломично jе учествовало у цивилном саобраћаjу стављаjући
своjе неупослене реморкере и шлепове на расположење за тр-
говачки промет.
Ова воjна организациjа речне пловидбе разликовала се од воj-
но-железничке организациjе. Она jе управљала преко своjих орга-
на централизованим речним пловним парком узевши jедноставно у
наjам све реморкере, шлепове и друге потребне пловне обjекте. Цен-
тралу jе сачињавало одељење за пловидбу код ZTL-а у Бечу. Центра-
ли су биле потчињене 4 пловидбене експозитуре у Бечу, Суботици,
Оршави и Рушчуку. Овим експозитурама, од Регенсбурга до Браjи-
ле, било jе потчињено 38 пристанишних команди као извршних ор-
гана централе и експозитура. Непосредно jе био потчињен централи
jедан изасланик у Букурешту, затим команде формираних одреда за
дизање потонулих обjеката, деташмани за означавање пловног пута и
болнички бродови.14
14 Reman D. M., 1934, 608.

Српско бродарско друштво

У Кнежевини Србиjи 1850. године покренута jе инициjати-
ва о формирању паробродског друштва15. У “Сербским новинама” jе
обjављен проjекат за оснивање паробродског друштва коjе би се нази-
вало Друштво паробродско у Књажевству Србиjе. Све jе остало само
на проjекту. Миша Анастасиjевић, Jован Кумануди и Илиjа Московље-
вић су поново покушали са оснивањем паробродског друштва 1857.
године. Ни оваj покушаj ниjе успео али jе зато 1860. године формира-
но Француско – серпско паробродско друштво са задатком да развиjе
саобраћаj на Дунаву, Сави и Морави. То друштво jе радило са три па-
роброда Србиjа, Француска и Било све до 1864. године када jе укину-
то. У међувремену 1862. године Министарство финансиjа кнежевине
Србиjе купило jе 1862. године пароброд Делиград са осам шлепова.
Делиград jе био саграђен 1851. године у Францускоj а 1853. године био
jе продат Русиjи, да би, коначно, августа 1862. године понео српску
заставу. Делиград и 10 дереглиjа сачињавали су Српску државну флоту
коjа jе била поверена Министарству народне привреде. Преправљен jе
1895. године у модеран путнички брод и од тад па све до 1914. године
превозио jе на линиjи Београд – Радуjевац.16
Нешто пре формирања српског бродарског друштва 1888. године
формирано jе jедно мање друштво под називом Прво српско локално
паробродско друштво са седиштем у Београду. Друштво jе одржавало
редовну пловидбу између Београда и Земуна и Београда и Панчева са
три мања брода Милан, Наталиjа и Александар, али jе већ 1890. годи-
не ликвидирано.17
Ради jачања свог положаjа на Дунаву и осамостаљења од зави-
сности од Аустроугарске и њеног бродарства српска влада jе фор-
мирала Српско бродарско друштво 1891. године. Претходне године
15 Милошева Србиjа jе имала прилично снажно речно бродарство. Сетимо се
само Мише Анастасиjевића, коjи jе 1843. године имао 74 лађе за превоз соли
Дунавом, носивости 6 милиона ока (око 7680 тона). По белешкама француског
дипломате Бао Ле Конта Србиjа jе имала флоту од 200 лађа, од коjих 100 у
Доњем Милановцу, а по 50 у Смедереву и Београду. У више бродоградилишта
су грађени бродови, различите тонаже. Међутим, са поjавом пароброда Србиjа
jе почела да заостаjе у развоjу речног бродарства.
16 Đorđević Z., 1985, 609 – 612; Antić B., 1986, 25.
17 Đorđević Z., 1985, 612.
jе Народна скупштина Србиjе донела “Закон о повластицама Српс-

ком бродарском друштву”. Убрзо jе донета одлука да се набави већи
броj бродова за потребе новооснованог друштва. У маjу 1893. године
купљен jе у Сестри – Поненте код Ђенове пароброд Мачва, а одмах
затим и тегљач Београд, у то време jедан од наjачих на Дунаву. Први
брод на виjак Стиг набављен jе 1895. године, док су тегљач Таково и
путнички брод Цар Никола набављени 1899. године у Кастели. Исте
године у Мађарскоj jе набављен брод Морава. Тако jе почетком овог
века Српско бродарско друштво имало 7 пароброда, око 30 гвозде-
них тегленица-шлепова, две дрварице и 15 понтона. До почетка Првог
светског рата набављени су jош путнички брод Шумадиjа (у Аустроу-
гарскоj), путничко-поштански брод Србиjа (1913. године у Немачкоj)
и тегљачи Краjина, Морава, Неретва, Дрина и Тимок. Србиjа jе 1913.
године имала 12 пароброда са 3542 kW и 52 теретњака са 24027 тона
носивости. Непосредно пред Први светски рат српска застава обухва-
тала jе свега 1,86% дунавског пловног парка.18
Држава jе 1901. године Српском бродарском друштву уступила
радионицу на Чукарици, коjа се звала Радионица лађа Краљевине Ср-
биjе. До Првог светског рата у њоj jе изграђено 18 теретњака укупне
носивости од 8996 тона.19
Страдање бродова Српског бродарског друштва

Србиjа пред рат 1914. године ниjе имала речну рату флотилу али
jе ипак постоjао кадар коjи jе могао да учествуjе у њеном стварању.
Нажалост, ништа ниjе урађено да се бродови Српског бродарског
друштва врате у Србиjу, одмах по атентату на аустроугарског прес-
толонаследника, тако да jе рат многе од њих затекао чак и у Аустроу-
гарскоj, због чега су губици у бродовима и људству били веома тешки.
Аустроугарска jе предала ултиматум Србиjи 10/23. jула у 18 ча-
сова. Ултиматум jе имао 48-часовни рок. Одговор српске владе однео
jе Пашић лично барону Гизлу у аустроугарско посланство 12/25. jула.
Пошто jе прелетео текст посланик jе изjавио да одговор ниjе задо-
вољаваjући, па jе одмах напустио Београд. Исте вечери српска влада
jе обjавила мобилизациjу - као први дан одређен jе 13/26. jули. Истог
дана, 12/25. jула, у 21 час и 23 минута издато jе у Бечу наређење за
18 Blagojević M., 1987, 876 – 77; Đorđević Z., 1985, 613; Antić B., 1986, 25 – 26.
19 Z. Đorđević Z., 1985, 614; Antić B., 1986, 26.
делимичну мобилизациjу против Србиjе и Црне Горе (ратни случаj B,

Balkan). На Jадрану jе мобилисана активна флота а на Дунаву Дунав-
ска флотила. Први дан узбуне (Alarmtag) био jе 14/27. jул а први дан
мобилизациjе 15/28. jули. Ратно стање jе нотификовано 15/28. jула у 11
часова отвореном депешом преко Букурешта, коjа jе у 13 часова и 20
минута примљена у српском Министарству спољних послова.
Дунавска флотила jе прешла у стање пуне боjеве готовости 10/23.
jула а ступила у акциjу већ 13/26. jула. Истог дана формирана је Ко-
манда Дунавске флотиле под командом капетана фрегате Фридриха
Грунта. Седиште команде је било у Земуну.20
Препад на српске трговачке бродове на Дунаву, 26. јула и током
ноћи између 26. и 27. јула 1914. године, била је увертира у почетак Пр-
вог светског рата у Србији. Три дана раније, из Беча је Београду стигао
ултиматум, а српски бродари су, слутећи рат, покушали да кроз Ђер-
дапску клисуру извуку бродове на сигурно - на доњи Дунав. Највећи
део пловног парка Српског бродарског друштва јутро 13/26. јула 1914.
године затекло је у брзој пловидби према Ђердапу. Предвиђајући
опaсност која је настала за бродове друштва по предаји аустријског
ултиматума нашој држави 10/23. jула 1914. године у 18 h, управа СБД-а
је одлучила да комплетан свој пловни парк упути на доњи Дунав са
намером да га склони ван граничних дунавских вода Аустроугарске
монархије и тако спасе од заробљавања и потапања.
Године 1914. објекти Српског бродарског друштва чинили су
највећи део српске трговачке флоте. Као што смо већ навели у то вре-
ме СБД jе имало 12 пароброда са 3542 kW и 52 теретњака са 24027 тона
носивости. Непосредно пред Први светски рат српска застава обухва-
тала jе свега 1,86% дунавског пловног парка.21 Треба споменути и да
је бродовласник Драгутин В. Тодић имао више пловила од од којих је
већи значај имао само пароброд Дрина, који су Аустро-угари зароби-
ли 1915. године.
По предаји аустријског ултиматума Краљевини Србији, посаде
Српског бродарског друштва које су се налазиле у узводној пловидби
добиле су наређење да се врате у матичну базу у Београд, прихватајући
успут све шлепове, и пуне и празне. Током ноћи бродови су у Београ-
ду снабдевени угљем, храном и другим потребним материјалом, а за-
тим су у три групе, којима је заповедао најстарији капетан, испловили
20 Novák J., 1994, 25; Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 10.
21 Blagojević M., 1987, 876 – 77; Đorđević Z., 1985, 613; Antić B., 1986, 25 – 26.
низводно Дунавом са наредбама да се пробију кроз Ђердап и Сипски

канал у Кладово, у граничне српско-румунске воде.22
Српско бродарско друштво је направило грешку, јер је званич-
нио затражило из Оршаве у Румунији десет пилота да проведу српске
бродове кроз клисуру. Аустроугарска флотила је добила ову инфор-
мацију и покушала је да запоседне српске трговачке бродове 26. јула
дан пре него што је бомабрдован Београд. Капетан Тихомир Војино-
вић ипак је пробио блокаду и са првом групом, реморкером “Таково”
и четири шлепа, прошао кроз Ђердап и за тај подвиг зарадио прву
Карађорђеву звезду у Великом рату. Таково се налазило у саобраћају
низводније од свих српских пароброда, а његов заповедник, капетан
Тихомир Војиновић, који је наслутио развој догађаја, није чекао да
добије наређење, већ је свој брод и његов конвој самоиницијативно
одвезао низ Сипски канал, у безбедност.23
На самом улазу у Сипски канал први је, у раним јутарњим часо-
вима 13/26. јула, заустављен реморкер Вардар. Парни тегљач (MFTR)
Zagyva, сада са мађарском жандармеријом као посадом и наоружан
једним митраљезом, приморао је Вардар да пређе на десну обалу Ду-
нава, у Оршаву, са образложењем да мора „на преглед“. Био је то само
изговор јер је, одмах по пристајању уз штек у Оршави, аустроугар-
ска војска запленила брод. Наша посада је искрцана и заробљена, а
са брода је скинута српска и истакнута мађарска застава.24 Заплење-
ни Вардар убрзо је добио ново име – Di Adal.25 Обавештавајући 13/26.
јула ујутру Врховну команду о заустављању реморкера Вардар, гене-
рал Кандић је уједно јавио да је „наредио да се њихова лађа у кана-
лу задржи и конфискује“.26 Ова конфискована лађа био је специјално
конструисани реморкер Vaskapu који је помагао бродовима у узводној
пловидби кроз Сипски канал и који је српска посада преименовала у
Ђердап.
Врло брзо након овога српска артиљерија је потопила и тегљач
Zagyva и заплењени Вардар.27 Из извештаја који је Краински одред
14/27. априла 1915. године поднео Команданту комбиноване дивизије
22 Ђуричић М., 1965, 76.
23 Ђокић Н., Радовановић Р., 2009, 156 – 157; Ђуричић М., 1965, 76.
24 Војни архив, П3, кутија 71, фасцикла 2, 13/1; Аустрија украла лађу Вардар,
Правда од 15. јула 1914, Београд 1914, 2; Siba J., 1931, 17; Ђуричић 1965, 76.
25 Војни архив, П3, кутија 71, фасцикла 2-А, 13/63; Аустријски гусари, Стража од
18. јула 1914, Београд 1914, 1; Siba J., 1931, 17.
26 Војни архив, П3, кутија 71, фасцикла 2, 13/1.
27 Krámli M., 2008, 584.
I позива, сазнаје се да се у водама Дунава у реону овог одреда нала-

зи велики број аустроугарских бродова и шлепова који су потопљени
од стране српске ариљерија. Међу њима је, на северној страни острва
Адакале, потопљен и пароброд Вардар Српског бродарског друштва.28
Генерал Кандић је 13/26. јула, послао Врховној команди још један
телеграм преносећи извештај који је добио из Доњег Милановца „да
су наше бродове Цар Николу и Мораву аустријски финанси напали код
села Свињице и на исте избацили око 30 метака. Бродови су оштећени
зрнима. Капетанима бродова наредио сам да се зауставе, приђу срп-
ској обали под заштитом трећег позива.“29 Ову групу бродова предво-
дио је капетан Никола Бошковић, заповедник парног путничког брода
Цар Никола II. Допловивши у рано јутро у Дренкову наши бродови
су затражили лоцове (специјалне спроводнике бродова кроз Ђердап),
али уместо њих појавио се мађарски официр са групом војника. Офи-
цир је захтевао од капетана Бошковића да веже брод, ради прегледа.
Капетан је одбио послушност, а два вода стрелаца, с бајонетима на
пушкама већ су скочили на палубу кад је Бошковић командовао: “На-
пред пуном снагом”. Аустроугарски војници су поскакали са брода а
мађарски официр је командовао “Паљба”. Брод капетана Бошковића
испловио је за Доњи Милановац пуном снагом, док су аустроугарски
војници добили наређење да га следе бициклима Сечањским друмом
како би пре нашег конвоја бродова стигли до прве окуке на којој се
Дунав сужава и одатле га напали пушчаном паљбом. Право је чудо
како је рањен само Стојадин Жупањевац, приправник, потом архи-
мандрит једног манастира у Охриду. Наши бродови су и без лоцова
успешно допловили до Доњег Милановца захваљујући способности
Јована Митровића, првог крмара СБД-а, који је први пут самостал-
но спровео српски пароброд овим делом пловидбеног пута. Брод Цар
Никола и шлеп бр. 201 су били знатно оштећени. Пошто је стигао у
Доњи Милановац, капетан је из Београда добио телеграм да га да на
устима Канала чекају два аустријска монитора. Бошковић је планирао
да се залети на њих и да их потопи у судару и већ је искрцао део посаде
која му није била неопходна. Тада му је стигло наређење из Београда да
склони своје бродове иза острва Стари Пореч, што је и урадио. Месец
и по дана Бошковић је чувао бродове на присилном везу следећих ме-
сец и по дана док их није потопила непријатељска артиљерија.30
28 ВА, П3, кутија 71, фасцикла 2-А, 13/63; Гулић 2014, 25-26.
29 Војни архив, П3, кутија 71, фасцикла 2, 13/2, 13/3.
30 Аустрија украла лађу Вардар, Правда од 15. јула 1914, Београд 1914, 2;
Аустријски гусари, Стража од 18. јула 1914, Београд 1914, 1; Ђуричић М., 1965,
76 – 77.
Групу пароброда коју су чинили путнички бродови Србија и

Мачва, реморкер Неретва и четири шлепа (по другим подацима 8
шлепова), под заповедништвом капетана Живојина Нинића, пресрео
је аустроугарски монитор, покушавајући да их натера „на преглед“.
Али, како је капетан Нинић претходно добио извештај о судбини која
је задесила реморкер Вардар, одбио је овај позив, журно окренуо бро-
дове ка српској обали реке и привезао их у пристаништу у Великом
Градишту. По бродовима је дејствовала аустроугарска артиљерија.
Мачва је имала са собом и један шлеп и била је озбиљно оштећена.31
Следећу групу бродова која се под заповедништвом капета-
на Стевана Јовановића приближавала Ђердапу, чинили су путнички
бродови Делиград и Шумадија, реморкер Крајина и неколико шлепова.
Они су, после подне 13/26. јула, заустављени у Молдави, наводно због
прегледа. Стеван Јовановић је из Београда примио депешу од управе
Српског бродарског друштва да пристане “на преглед”. У очајању ни
управа више није знала шта да ради. Капетан се одазвао прегледу. Чим
је пришао пристаништу, чета војника с напереним бајонетима уско-
чила је на “Делиград” и почела да истерује посаду са пловила. Капетан
Стеван Јовановић је најувредљивијим изразима на немачком језику
напао аустроугарску војску, која га је заробила на превару, називао их
је најгорим именима. Бора Путник, син српског војводе Радомира Пут-
ника, био је заповедник путничког брода “Шумадија” па је том прили-
ком и он заробљен. Капетан Бора Путник је, у аустроугарској штампи,
погрешно представљан као командант српске Трговачке морнарице и
син шефа српског генералштаба. Нису писали о томе да је заробљени
капетан Путник одбио понуђену вилу, послугу и новац којим су хтели
да га купе. Нису писали ни о томе да је сам тражио да га ставе у по злу
чувену тамницу Арад, тамо где су лежали његови чланови посаде. До
1918. године био је у логору.32 По неким подацима на Делиграду је био
велики број војних обвезника као и маса цивила. по тим подацима
Делиград је носио енглеску заставу.33
31 Аустријски гусари, Стража од 18. јула 1914, Београд 1914, 1; Ђуричић 1965, 76
– 79.
32 Аустријски гусари, Стража од 18. јула 1914, Београд 1914, 1; Siba J., 1931, 17;
Krámli M., 2008, 584; Са Делиградом jе заплењена Шумадија а не Морава како
пише код J. Миодраговића. Миодраговић J., 1921, 113; Бошко Антић и Миодраг
Благоjевић у своjим радовима даjу нешто другачиjе развоj догађаjа. Излази ван
теме овог рада да се упуштамо у полемику о овим догађаjима, али jе рецимо
немогуће да су Аустриjанци пленили српске бродове већ 20. jула као што тврди
Б. Антић у свом раду. Репресалиjе су биле могуће тек после 25. jула по подне.
Antić B., 1986, 149.
33 Још један аустријски лоповлук, Правда од 15. јула 1914, Београд 1914, 2.
У данима непосредно пред почетак рата, ван Ђердапа су се нала-

зили само реморкери Београд и Стиг.
Највећи српски реморкер Београд је са 5 шлепова (по другим
подацима са 12 шлепова) 25. јула кренуо из Пеште за Београд али је
задржан негде у околини Новог Сада и заплењен и два дана пре објаве
рата проглашен за ратни плен.34 Стиг је требао да у Београду прикупи
заостале шлепове и са њима заплови низводно, али у томе није успео.
Остао је у пристаништу на Сави да чека своју судбину.35
Аустроугарска речна трговачка флота је прве губитке претпела
већ првог дана рата. Увече 28. јула кренула су два тегљача FERTŐ и
JÓZSEF са 16 празних баржи узводно од ушћа Савом. Имали су на-
ређење од Поћорека да дотегле барже до Шапца да би ту оне биле ис-
коришћене за превоз трупа. Непосредно пре него што су требали да
прођу испод савског моста српски инжињерци су дигли мост у ваздух
па је даљи пут био онемогућен. Тегљачи су потпали под снажну мит-
раљеску ватру након чега су се насукали. Посаде су напустиле тегљаче
након чега су Срби запленили FERTŐ док је JÓZSEF остао насукан са
аустроугарске стране. Касније су Срби уништили FERTŐ док су но-
вембра Аустроугари одсукали JÓZSEF-а и накнадно га оправили.36
Већ 29. јула пале су и прве жртве међу аустроугарским бродари-
ма. Аустроугарска врховна команда је тог дана покушала да понови
покушај са транспортом баржи. Овог пута су, из Земуна, послата три
тегљача ALKOTMÁNY, MEDVE и TRINITAS. Чим су стигли до ушћа
Саве потпала су под жестоку српску ватру. Нарочито је страдао тегљач
ALKOTMÁNY на коме су погинули капетан брода Eberling Károly и
крманош Gremsperger Mihály. Биле су то, као што смо навели, прве
жртве међу аустроугарским бродарима у Првом светском рату. Након
погибије капетана ALKOTMÁNY-а цео конвој се вратио у Земун.37
Нешто после потапања тегљача ZAGYVA и DIADAL у Оршави,
приликом пловидбе из Оршаве у Оградинар потопљени су пароброди
GR. SZÉCHENYI ISTVÁN и ALBRECHT.38
Бродове Српског бродарског друштва који су се налазили у
пристаништу у Великом Градишту аустроугарска артиљерија је гађа-
34 Аустријски гусари, Стража од 18. јула 1914, Београд 1914, 1.
35 Siba J., 1931, 17; Krámli M., 2008, 584; Ђуричић 1965, 76 – 79.
36 Krámli M., 2008, 583 – 84.
37 Krámli M., 2008, 584.
38 Krámli M., 2008, 584.
ла и потопила одмах по објави рата Краљевини Србији. Експлозије и

пожар у пристаништу трајали су дуго, све док „Дунав није примио ис-
проваљивана корита и поломљене гвоздене костуре Мачве и Неретве
и потпуно уништене Србије“.39
Непуних недељу дана по званичној објави рата, 22. јула / 4. авгус-
та 1914. године, министар војни, пуковник Стефановић, шифрованом
депешом је обавестио Врховну команду да су неки наши бродови по-
топљени, а неки заплењени, а да је само Таково сачувано у Радујевцу.
Министар је уједно тражио од Врховне команде да изда потврдна на-
ређења, како би наша војска у повољним приликама могла да зароби
неколико аустријских и мађарских великих белих лађа и реморкера
који се налазе на Дунаву од Радујевца до Галца.40
Следећи брод Српског бродарског друштва који је страдао био је
реморкер Стиг. Наиме, у вечерњим часовима 24. јула/6. августа 1914.
године „непријатељска артиљерија је потопила лађу Стиг која је била
на савском пристаништу, затим тукла савски мост са 44 метка...“, о
чему је, поред осталог, генерал Степановић телеграфским путем оба-
вестио Врховну команду. Том приликом jе уништен и штек Српског
бродарског друштва, где се налазио Стиг, као и други обjекти друшт-
ва у близини. За одмазду, српска артиљериjа jе код Оршаве уништила
18 путничких бродова, неколико тегљача и велики броj шлепова.41
Командант одреда у Доњем Милановцу поднео је 1/14. августа
1914. године следећи извештај Министру војном: „Од капетана ру-
мунске лађе Бесараб који је ноћас овде ноћио, сазнао сам да се више
(Бабакаја) иза острва на Дунаву код Куле налазе заробљене две српске
лађе са пет шлепова уза које стоје и две велике аустријске лађе које с
времена на време навлаче наше лађе и шлепове на воду да услед опа-
дања воде не наседну. Оне су тако заклоњене да се са наше стране ни-
како не виде. На противничкој страни према овим лађама има једно
39 Ђуричић 1965, 78.
40 ВА, П3, кутија 71, фасцикла 2, 13/8. У депеши пуковника Стефановића стоји
следеће: „Наши бродови Крајина, Србија, Неретва, Мачва, Цар Никола II,
Вардар и Београд су неки потопљени а неки заплењени.“ На овом списку
погрешно се наводи пароброд Цар Никола II, који је у том тренутку са Моравом
сакривен код Доњег Милановца, али на списку недостају и пароброди Делиград
и Шумадија заробљени код Старе Молдаве и Стиг потопљен у београдском
савском пристаништу.
41 ВА, П3, кутија 71, фасцикла 2, 13/10; ВА, П7, КОБ, кутиjа 21, 1/6, фасц. 1, лист
1; Стража од 25. јула 1914, Београд 1914, 1Миодраговић J., 1921, 125; Antić B.,
1986, 26 и 149; Blagojević M., 1987, 877.
одељење од 40-50 војника.“ Али пошто је српска артиљерија сазнала за

овај скривени положај, већ 5/18. августа пуковник Васић, командант
Браничевског одреда, јавља Врховној команди да је са два Дебанжева
топа уништио непријатељски пловни парк код Старе Молдаве и да је
на једној „лађи погођеној на средини експлодирала машина“.42 Са не-
пријатељским бродовима код Старе Молдаве страдали су и заробљени
путнички пароброди Српског бродарског друштва Шумадија и Дели-
град и реморкер Крајина, а са великом вероватноћом се може рећи да
је брод који се помиње у извештају као онај на коме је експлодирала
машина, управо Шумадија.
Следећи артиљеријски напад српске војске на аустроугарске
пловне објекте уследио је три дана касније, када је у 6 часова ујутру
8/21. августа 1914. године, српска артиљерија потопила осам аустро-
угарских шлепова и девет бродова код острва Оградине, у близини
Оршаве. Пуковник Исаковић могао је да обавести Врховну команду да
„непријатељ на томе месту нема више превозних средстава“.43
Путничке паробороде Цар Никола II и Морава и три шлепа који
су се од 13/26. јула 1914. године налазили сакривени иза острва Стари
Пореч код Доњег Милановца, после месец и по дана потопила је њи-
хова сопствена посада.44
Таково, једини пароброд Српског бродарског друштва који је ус-
пео да се спасе заробљавања и уништења, 1914. и 1915. године обављао
је превоз између Кладова и Радујевца, а по потреби је, уз одобрење
Врховне команде, прелазио и у Турну Северин.45
Тешке губитке аустроугарско речно бродарство је претпело 10.
септембра 1914. године када је на основу погрешне процене да не-
посредно следи напад Српске војске на Пначево наређено да се по-
топе сви бродови који су се налазли у панчевачком пристаништу. Том
приликом су потопљени пароброди REGENSBURG, KORNEU-BURG,
BARANYA, ZÁGRÁB, SZÁVA, MARCH и ENNS као и 40 баржи.46
Почетком новембра 1916. године дигнут је, у Великом Градишту,
пароброд ,,Мачва“ који је пре рата саобраћао између Београда и Ра-
42 ВА, П3, кутија 71, фасцикла 2, 13/19, 13/23.

43 ВА, П3, кутија 71, фасцикла 2, 13/24.
44 Ђуричић 1965, 78.
45 Гулић 2014, 23.
46 Siba J., 1931, 17; Krámli M., 2008, 584.
дујевца. Брод је провизорно поправљен најон чега га је други српски

заплењени пароброд “Београд” одвукао у Будимпешу, да се коначно
поправи на скверовима.47
Заповједништво транспортне управе почело је 1917. године да
се бави питањем извлачења брода „Стиг“. До маја 1918. године брод је
био извучен да би јула 1918. године поново запловио под новим име-
ном Huszár.48
Прва борбена дејства на Сави у Дунаву

Аустроугарска Дунавска флотила претставља посебно средство
ратовања са коjим су 1914. године располагале само Аустро-Угарска
и Румуниjа. Ни jедна европска држава ниjе имала ништа слично. Са
речним мониторима могли би се упоредити само енглески монито-
ри, грађени и намењени Србиjи а употребљени на рекама Еуфрат и
Тигар.49 Оклоп монитора био jе прорачунат да штити против зрна
пољских топова. Србиjа почетком рата ниjе располагала са брзомет-
ним топовима већег калибра, положених путања и великих почетних
брзина, стога су се монитори, попут пловећих тврђава поjављивали на
крилима фронтова до обала ометали наjвећи део српске воjске, пот-
помагали прелазе аустриске воjске а штитили повлачења. Наjвећи део
средстава са коjима jе Србиjа у првим месецима рата располагала била
су против тих покретних тврђава углавном неефикасна. Артилериска
зрна су пробиjала само надградњу и наносила штету на небитним де-
ловима брода као димњаку, ветроловкама, jарболу, у бродским прос-
ториjама изнад панцирне палубе, на топовским штитовима итд. Иако
би монитор обично био изрешетан артиљериjским зрнима, његова
убоjна снага не би била много умањена, а губици у људству били су
обично незнатни.
Румунски монитори су учествовали мање активно у Првом свет-
ском рату, те су већим делом рат провели иза бараже у Калимоку.
Почетком рата, основну снагу аустроугарске флотиле, сачињава-
ло jе 6 монитора и 6 патролних чамаца.50
47 Dignuti brod, Beogradske novine 10. novembar 1916, Beograd 1916, 2.
48 Pobjeda tehnike, Beogradske novine br. 138 od 25. maja 1918, Beograd 1918, 6.
49 Debevc A., 1934, 610.
50 Патролни чамци се у литератури често означаваjу и као ведете.
Распоред аустроугарске Дунавске флотиле (Donauflottille),

под командом капетана фрегате Фридриха Грунда (Fregattenkapitan
Friedrich Grund), почев од 15/28. jула 1914. године, jе био следећи:51
на Дунаву, са базом у Земуну:
1. Група монитора (1 Monitorgruppe): монитори Темеш (Temes)
– командни брод и Бодрог (Bodrog) као и патролни чамци
(Patrouillenboot) “b” и “f ”.
2. Група монитора (2 Monitorgruppe): Самош (Szamos) и Кереш
(Koros) као и патролни чамац “c”.
Монитор Кереш са уређајем за тражење мина

На Дунаву су се од помоћних бродова, за подршку поменуте две
групе монитора, налазили брод болница Кулпа (Kulpa) и пароброди
Ахилес (Achilles) и Бананс (Banhans).
Поред тога постоjала jе и База патролних чамаца у Панчеву
(Patrouillenbootsstation Pancsova) у коjоj су базирали патролни чамци
“d” и “g”.
На Сави jе такође постоjала Група монитора (Monitorgruppe) коjу
су чинили стари монитори Марош (Maros) и Леита (Leitha), патролни
чамац “h” и од помоћних бродова брод болница Трајсен (Traisen) и па-
роброд Траун (Traun). База ових бродова jе била у Брчком. Ова група
51 Osterreich-Ungarns letzter Krieg Vol. 1, “Kriegsgliederung” (прилог); Novák J.,
1994, 25; Debevc A., 1934, 611; Károly C., László B., 2000, 61; Вульф О. Р., 2004,
10.
је формирана 12/25. јула 1914. године са задатком пружања подршке

сопственим трупама на Сави од Раче до Шапца.52
Од аустроугарских пловних обjеката први jе на задатак испло-
вио патролни чамац “h” коjи jе од 13/26. jула 1914. године започео да
осматра границу у околини Раче да би 17/30. jула обавио извиђање
границе на Сави између Раче и Сремске Митровице.53
У међувремену флотила је добила два паробрада преправљена у
бродове болнице и то 11/24. јула примљен је пароброд Traisen а 13/26.
јула пароброд Kulpa.54
Први хици у Првом светском рату су испаљени са jединица Ду-
навске флотиле у 2300 часова 15/28. jула, само неколико сати након обjа-
ве рата када су гађани циљеви у Београду. Монитори Темеш, Бодрог и
Самош су гађали српске утврђене положаје поред железничког моста
преко Саве и на Топчидерском брду. У зору, 16/29. јула гађана је бе-
жична радио станица и положаји у доњем Калимегдану.55 Флотила из
Земуна, уз помоћ пароброда импровизованог миноловца Алкотмани
(Alkotmany), покушала је 17/30. јула да процеду у Саву четири тегљача
са баржама. Покушај је био неуспешан. на алкотманију су погинули
капетан брода и крманош и он се једва вратио у Земун. Након тога
се и на трговачке бродове постављао додатни оклоп. Током августа
(по новом календару) бродови Дунавске групе монитора нису водили
веће борбе. Једино су током 2, 4, 11, 12, 13, 15, 16, 17 и 29. августа (по
новом календару) монитори ступали у борбу са српским батеријама и
успевали да их понекад ућуткају али уз несратметно велики утрошак
муниције.56 Током борбе, 22. јула/4. августа монитор Кереш (Körös) jе
добио 6 директна погодка разорним гранатама 75 mm када се прибли-
жио jедноj српскоj маскираноj батериjи у циљу да откриjе њен поло-
жаj.57
Патролни чамац “h” jе 24. јула/6. августа био у акциjи у околи-
ни Раче.58 Савска група монитора је 29. јула/11. августа дејствовала у
52 Галкина Ю., 2014, 47. Галкина у целом свом раду греши при конверзији старог
у нови календар. Додаје 14 а не 13 дана тако да све њене датуме треба померити
за по један дан унапред кад је реч о новом календару.
53 Károly C., László B., 2000, 62.
54 Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 10.
55 Halpern G. P., 1994, 270; Károly C., László B., 2000, 61.
56 Вульф О. Р., 2004, 14.
58 Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989.
ширем рејону Раче. Том приликом је, у близини Николића пустаре,59

патролни чамац „h“ добио директан погодак при чему је тешко рањен
командант чамца поручник фрегате Виктор Бесл (FL Viktor Böszl). Ко-
манду над чамцем је 13. августа преузео поричник фрегате Хари ритер
фон Бари (FL Harry Ritter von Barry).60
Када су јединице 4. корпуса 2. аустроугарске армије прешле у
наступање 30. јула/12. августа 1914. године и заузеле Шабац и више на-
сеља у околини (укључујући Мачванску Митровицу) монитори савске
групе су подржали наступање и помогли одбрану мостобрана код Ша-
пца, пружајући ватрену подршку од Шапца низводно. Сутрадан, 31.
јула/13. августа наредбом Nr. 108/10 издатом од команданта 4. корпуса
бродови савске групе монитора су потчињени команданту 7. пеша-
дијске дивизије. како је започет транспорт јединица 2. аустроугарске
армије на руски фронт, командант 4. корпуса је 7/20. августа наредбом
Nr. 132/26, наредио команданту савске групе монитора да своја дејства,
до даљњег, усклади са дејствима 29. пешадијске дивизије. Десетак дана
касније, тачније 11/24. августа исти монитори су прикривали отсту-
пање аустроугарских јединица преко Саве у Срем. Последње дејство
им је било 14/27. августа када су дејствовали по српским јединицама
око Мачванске Митровице. Због наглог пада водостаја Саве, 16/29. ав-
густа им је наређено да се врате на сидриште узводно од спруда код
Раче јер је постојала сумња да ће моћи да савлађују ову препреку при
ниском водостају. И заиста водостај на Сави је био толико низак да је
спруд код Раче постао несавладив па је савска група монитора остала
дуже време некативна. У исто време, при ушћу, Сава је за монитора
била пловна само од ушћа код Београда до Купинова. На тај начин ток
Саве од Раче до Купинова није био плован за мониторе.61
У међувремену, 2/3. тј 15/16. августа брод болница Трајсен
(Traisen), укрцао је у Шапцу и превезао на сигурно 500 тешких непо-
кретних рањеника док су рањеници способни за ходање пребачени у
пољску болницу у Кленак.62
59 Николића пустара се налази на левој обали реке Саве између села Лаћарак и
Мартинци, наспрам села Засавице. Приближно на 440 59’ N и 370 11’E.
60 OK/MS Nr. 4879/ 1914, G.Nr. 153, Vorfallenheitsbericht der Savemonitorgruppe
vom 2. September 1914; Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 10. Поручник
Бесл је 22. августа/4. септембра пребачен на лечење у Будимпешту. OK/MS Nr.
5332/1914, G.Nr. 172, Vorfallenheitsbericht der Savernonitergruppe vorn 20. Sep-
tember 1914. Бари је остао на дужности команданта патролног чамца од 13.
августа до 30. децембра 1914. године.
61 Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 10; Галкина Ю., 2014, 47.
62 OK/MS 4879/1914; Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 10.
Првих дана рата врло активни су били и патролни чамци са

базом у Панчеву. Патролни чамац “d” jе 17/30. jула 1914. године имао
сукоб са српском пешадиjома код Вишњице а сутрадан, 18/31. jула оба
патролана чамца и “d” и “g” су ескортирали конвоj између Панчева и
Земуна. Патролни чамац “d” jе у ноћи 1/2. августа (по новом календа-
ру) био на извиђачком задатаку а 5. августа у акциjи код Гроцке. То-
ком следећих месец дана ниjе било значаjниjих акциjа ових патролних
чамаца да би тек ноћу 3/4. септембра (по новом календару) патролни
чамац “g” поново био на извиђачком задатку. У ноћи 9/10. септембра
(по новом календару) патролни чамац “d” jе учествовао у борби у бли-
зини Панчева. Пошто jе аустроугарско командовање сматрало да jе
Панчево угрожено од српских снага и да се патролни чамци “d” и “g”
не могу извући наредило jе њихово потапање па их jе посада сама по-
топила и то патролни чамац “d” (вероватно) негде пред краj 27. авгус-
та/9. септембра а патролни чамац “g” 28. августа/10. септембра. Када
се показало да Срби ипак неће заузети Панчево патролни чамац “d” jе
15. септембра извађен али ниjе оправљан већ jе 14/27. фебруара 1915.
године избрисан из флотни листе.63
Борбе на Сави и Дунаву

за време друге аустроугарске офанзиве
1914. године
Приликом српске офаниве преко Саве у Срем, након Церске
битке, монитори у Сави нису ометали прелаз нити су деjствовали код
касниjег повлачења српске воjске, jер jе водостаj био тако низак да се
нису могли прибижити понтонским мостовима код Купинова, Новог
Села и Сремске Митровице. Једино су монитори на Дунаву спречили
у ноћи од 7/8. септембра (по новом календару) пребацивање код Зему-
на.64 Јединице дунавске групе монитора су 1/14. септембра дејствова-
ле и против српских утврђених положаја на Калимегдану погодивши
том приликом, по њиховом тврђењу, једно складиште муниције.65
Савска група монитора66 је ноћу 26/27. августа (по старом) тј.
8/9. спетембра (по новом календару) неуспешно штитила прелаз аус-
63 Halpern G. P., 1994, 270 – 271; Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 10; Károly
C., László B., 2000, 62; Вульф О. Р., 2004, 14.
64 Debevc A., 1934, 611; Károly C., László B., 2000, 62.
66 Монитори Марош и Лејта и патролни чамац „h“.
троугарских трупа преко Саве у близини ушћа Дрине.67 Монитори су

поново дејствовали 1/14. септембра са нешто више успеха. У оба слу-
чаја гађани су српски положаји у рејону Црне баре.68
Треба нагласити да су, у прво време, монитори често пута успеш-
но дејствовали по, најчешће, слабо укопаним и још слабије маскира-
ним српским батеријама. Правац батерија Аустроугари су одређивали
по браздама које су српске гранате или шрапнели стварали при удару
у води. Домет су одређивали по подацима са српских шрапнелских
даљинских упаљача. касније ће се ситуација изменити јер ће српски
артиљерци почети да се вешто укопавају и маскирају.
Коначно, 4/17. септембра монитори савске групе су, захваљујући
вишем водостају, могли да савладају спруд код Раче али само на тај на-
чин што су се максимално растеретили од непотребног терета. Чим су
успешно прешли спруд монитори су се одмах ангажовали у борбама
око Шапца.69
Руски Змај балон

68 Вульф О. Р., 2004, 11.
69 Вульф О. Р., 2004, 11.
Монитори ће остати у близини Шапца све до 10/23. октобра и

све време ће дејствовати по српским положајима и ноћу па и уз помоћ
привезаног балона. Током ових борби Срби ће први пут против мони-
тора употребити и далекоментне топове 12 цм М – 97 Шнајдер.70
О дејству ове групе монитора сачуван је извештај команданта
Моравске дизије I позива команданту II армије од 26. октобра 1914.
године:71
„Команданту II армије
На основу наређења О. Бр. 2733 част ми је послати следећи из-
вештај о непријатељским мониторима, који је са О. Бр. 1036 добивен
од команданта Парашничког Одреда:
На одсеку овога одреда појављивала су се два монитора од 12 –
20. септембра тек. године, база им је била у зато нарочито подигнутом
каналу код Босута.
Као стража монитори нису излазили већ само у времену када ће
дејствовати.
Од та два монитора 20. септембра тек. године је један монитор по
изгледу наша артилерија онеспособила те се од тога дана појављивао
само један чија је база била позади Вртачке аде или Митровице.
Од 12. – 20. септембра оба су се монитора заустављала јужно од
Вртачке аде, кад пре а већином после подне дејствујући на наше поло-
жаје Преки Пут и северно и северо – источну ивицу села Равња задр-
жавајући се по 1 – 2 сата.
Од дана 20. септембра, када је један монитор покварен, онај дру-
ги није ишао више у Босут ради снабдевања за угаљ и друго већ је
снабдевање вршио код Вртачке аде која му се спрема и потребе доту-
рале колима.
Ноћу нису дејствовали већ су стајали на својим местима за пре-
ноћише, такође се ноћу и не крећу.
Ови монитори су свакодневно бомбардовали наше положаје
Преки Пут и северо – источну ивицу с. Равња а у 3 – 4 дана ишли су и
низводно те су се вероватно појављивали и код Дреновачке аде.
70 Интересантно је да Вулф тврди да су против монитора дејствовали француски
далекометни топови премда су они пристигли нешто касније и били су
постављени само код Београда. Вульф О. Р., 2004, 12.
71 Војни архив, Пописник 3, кутија 72, фасцикла 1, докуменат бр. 1/14, Извештај
команданта Моравске дизије I позива команданту II армије од 26. октобра 1914.
године.
Гађање је било безуспешно пошто су метци циљ увек пребаци-

вали услед високе десне обале Саве и близине положаја противу кога
дејствују, преко 1200 метара имали би успеха.
Метци се рђаво распрскавају, сваки двадесети ако се распрс-
не, облика су цилиндричног, врх оживалан – као мали шрапнели са
упаљачем на врху, калибар 47 м/м а имају и по два топа калибра 10 – 12
с/м.
Најуже место је код Вртачке аде.
Употребљавали смо противу њих само пољску артилерију, по-
што артилерије друге вртсе није било.
26. октобра 1914. год. Командант [Моравске дивизије I позива]
Радовашница Почасни ађутант Њ. В. Краља
Ђенерал Ил. М. Гојковић“
Пошто се аустриско вођство боjало да ће српске трупе са Дуна-
ва и са савског фронта низводно Кленка бити упућене на запад, jедна
пешадиска бригада требала jе да 6/19. септембра увече демонстрира
и покуша прелаз код Панчева, а трупе сектора Сурчин код Земуна,
Jакова, Бољевца и Прогара да запоседну Аду Циганлиjу. Флотила jе
требала са свим средствима потпомагати акциjу сурчинског сектора.
Наређење за то примила jе тек 6/19. септембра у 2030 часова увече. Кад
се има на уму, да су трупе у то доба већ требале да са акциjом отпо-
чну, то флотила ниjе имала времена, да се спреми за реjд, нити да са
командантом сектора утврди детаље. Последица jе била, да jе реjд био
сасвим узалудан. У 2300 часа испловио jе из Земуна монитор “Temes”
са патролним чамцем „b“ и са драгером Баташек (Battaszek), коjи jе
теглио скеле за превожење трупа. Драгером jе командовао цивилни
капетан, коjи jе већ код Великог Ратног острва напустио састав, те се
вратио западним дунавским рукавцем натраг одрешивши пре тога
тегљене скеле. Монитор и патролни чамац били су гађани жестоком
пушчаном, и митраљеском ватром. Да монитор неби одавао позициjу
наређено jе посади да ватру не узвраћа. До Калемегдана биле су jе-
динице у снопу рефлектора постављеног близу стругаре. У заветрини
Калемегдана jединице су остале у тами. Кад су престале да одговараjу
на паљбу нису их више погађала никаква зрна. Испод железничког
моста прошле су у поноћи. Тек у близини Аде Циганлиjе почео jе свет-
лити други рефлектор, а пољски топови отпочели су са паљбом; обе су
jединице, остале у полаганоj вожњи у рукавцу између Аде и аустриске
обале чекаjући све до зоре на прелаз трупа коjима ниjе било трага. Пре
сванућа су затражена радио-депешом од команданта армиjе даља на-

ређења. Пошто ниjе стигао никакав одговор, након сванућа обе jеди-
нице упутиле су се натраг у Земун, те поновно прошле београдски мо-
стобран у пушчаноj, митраљескоj и артилерискоj ватри. Близу моста
примећене су, у задњем моменту 4 мине - 2 узводно а 2 низводно - на
самом пловном путу. Монитор jе возио наjвећом брзином, те jе било
свако заустављање брода немогуће. Вештим кормиларењем мине су
избегнуте.72 У 6 часова уjутро обе jединице биле су опет у Земуну. На
монитору погинуо jе један морнар,73 3 су рањена, док патролни чамац
ниjе имао губитака. Обе jединице имале су многоброjне поготке од
пушчаних, митраљеских и шрапнелских зрна.74
Пошто је тежиште борби у то време било на Сави а не на Дунаву,
штаб флотиле је 2/19. септембра прешао из Земуна у Сремску Митро-
вицу да би био ближе штабу 5. аустроугарске армије који се такође
налазио у Митровици.75
Премда су Руси, као што ћемо касније видети, почели са пола-
гањем мина у Саву 18/31. августа76 прва мина коју су Аустроугари
открили била је српска импровизована сидрена мина и то 6/19. сеп-
тембра код Сремске Митровице. Реч је о импровизованим сидреним
минама које је конструисао пуковник Миодраг Васић и које су правље-
не у Војнотехничком заводу у Крагујевцу.77
По наређењу команданта аустриjске посаде у Земуну, генерал
Гоглиjе, стигао jе 9/22. септембра, под стару београдску тврђаву, под
белом заставом аустроугарски патролни чамац “f ”.78 Из патролног
72 За показану вештину и присебност кормилар 1. класе Михаел Фаркаш (Steuer-
mannes 1. Kl. Michael Farkas) је предложен за одликовање. Фаркаш је, у
цивилству, био кормирал у мађарском речном бродарству (kgi. ung. Fluß - und
Seesehiffahrtsgesellsehaft).
73 Морнар 2. класе Лудвиг Сабадош (Matrose 2. K1. Ludwig Szabados).
74 OK/MS 5336/1914, Res.Nr. 40 und 28, Berichte S.M.S. TEMES und S.M. Pb. ,,b“
vom 21. September 1914 an das k.u.k. Denauflottillenkommando; Res. Nr. 411,
Bericht S.M.S. TEMES vom 21. September 1914; Debevc A., 1934, 612 – 13; Paw-
lik G., Christ H., Winkler H., 1989, 10; Károly C., László B., 2000, 62 – 63; Вульф
О. Р., 2004, 11 – 12.
75 Вульф О. Р., 2004, 12.
76 По неким мање поузданим подацима нешто раније тј у ноћи 16/17. по старом тј
29/30. август по новом календар. Галкина Ю., 2014, 49.
77 Anonim, 1973, 23; Вульф О. Р., 2004, 12.
78 Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 150; Вульф О. Р., 2004, 16.
чамца jе било избачено писмо за команданта Београда у коме jе аус-

троугарски командант тражио предаjу тврђаве. У знак предаjе тражио
jе, да се са градских бедема скине српска застава и истакне бели барjак.
Команданту и посади обећали су, да ће бити примљени на земунском
пристаништу и у знак почасти, да ће им бити остављене сабље. Као
одговор на оваj позив аустриjског генерала, наредио jе генерал Гаjић,
да сви топови буду спремни за деjство, да се у место jедне заставе, коjа
се неустрашиво вила на градским бедемима, истакну jош три заставе!
У 5,20 наређено jе артиљериjи, да деjствуjе против аустриjских мони-
тора, коjи су стаjали на простору између земунског пристаништа и
железничке станице.
“Шаљући генералу Гоглиjу овакав одговор” - пише у књизи “Аго-
ниjа Београда” Jоксим П. Гаjић коjи почетком рата командовао 1914.
године Градским одсеком у Београду – “одмах сам телефоном извес-
тио команданта Одбране Београда о овом догађаjу и у исто време
умолио га да издеjствуjе одобрење од Врховне команде, да бих могао
показати неприjатељу како Срби предаjу град, те да трупе Градског
одсека пређу Саву и заузму Земун и по други пут! Врховна команда jе
ово одобрила, и ми смо Земун по други пут заузели на Крстов дан 1914
године, у ноћном препаду, после сличног окршаjа, коjи jе престављао
jедну паклену борбу. У овоj борби трупе генерала Гоглиjа биле су пот-
пуно разбиjене и jедини им jе спас лежао у бегству”.
Дунавска група монитора је 10/23. септембра добила наоружани
пароброд – помоћни миноловац Андор (Andor).79
Монитор „Бодрог“ је 12/25. септембра око 22 часа и 13/26. се-
тембра у 04 изјутра дејствовао својом артиљеријом против циљева у
Београду близу ушћа Саве у Дунав. Гађани су савски мост и српски
рефлектор. Српска артиљерија је узвратила ватром и том приликом
је „Бодрог“ добио директан погодак гранатом већег калибра (веро-
ватно од топа калибра 12 цм) која је пробила танак оклоп монитора
испод водене линије. Од експлозије гранате рањена су 4 члана поса-
де од којих најтеже шеф смене машинског одељења Фердинанд Виточ
(Steuermeister Ferdinand Vitouch) коме су одсечене обе ноге испод ко-
лена.80
80 OK/MS Nr. 5456/1914, Res.Nr. 60, Bericht S.M.S. BODROG vom 26. Septem-
ber 1914; Војни архив П. 03, к. 054, ф. 01, бр. 02 – 49, Телеграм Команданта
Одбране Београда Врховној команди од 13. септембра 1914. године (послат у
09.25); Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 10.
По руским подацима 13/26. септембра са Дунавског кеја је ис-

паљено једно Уајтхед торпедо на аустро – угарске мониторе без ре-
зултата.81 Истог дана обустављене се демонстрације Дунавске флотиле
против Београда.82
Краjем септембра 1914. командант флотиле jе предложио прет-
постављеноj армискоj команди пребацивање два монитора из Дунава
у Саву, где су се водиле главне борбе, а где су била само два мони-
тора стариjег типа. Командант армиjе прихвата предлог, те већ 15/28.
септембра наређуjе акциjу и флотила добиjа задатак да одмах упути
два монитора из Дунава у Зору да 16/29. септембра у зору потпомогну
прелаз аустроугарских трупа код Витоjевца 10 км низводно Шапца. У
циљу извршења овог наређења монитори “Temes” (Temes) и „Koros“,
помоћни миноловац “Андор” и патролни чамац “b” су испловили за
Саву 15/28. септембра у 1830 часова. Монитор Самош је имао задатак
да подржи групу предвиђену за продор и да уколило дође до потапања
Андора спаси његову посаду. Бодрог је остао у рејону Земуна. Наjтежи
део задатка jе био савлађивање српских минских баража, положених
на ушћу Саве у Дунав, и брањених снажном артиљериjском ватром.
Артилериjа београдске одбране jе обасула jединице из наjвеће бли-
зине. Радио антене на оба монитора у толикоj су мери биле оштеће-
не, да jе радио саобраћаj све до 16/29. септембра у jутро био немогућ.
Уништено је и једно оруђе од 7 цм на Темешу. Истовремено аустроу-
гарски бродови су узвратили ватром, гађаjући жестоко на све стра-
не. Два аустроугарска брода су ушла у рукав између Циганлиjе и не-
приjатељске обале баш док су српске трупе подизале понтонски мост.
Пушчаном и митраљеском паљбом растерано jе људство запослено на
изради моста и уништено све што jе, до тада, било саграђено. Мони-
тори су у 20. 45 часова прошли мост на сави а у 21.30 Бежанијску аду.
Пошто није било дејстава са Аде Циганлије Вулф је решио да настави
узводно. Видећи, да не може упутити, поjачања особито артиљериjу,
трупама пребаченим на леву обалу, и да jе због присуства монитора
немогуће до зоре довршити мост Командант одбране Београда jе, да
би избегао катастрофу, наредио повлачење трупа, коjе су већ прешле
реку. Целокупна српска артилериjа jе наставила да гађа аустроугар-
ске бродове али без значаjниjег успеха. Од момента када су монито-
ри око 23.30 часова стигли до ушћа Колубаре већ је одавно престала
да дејствује по њима српска ариљерија али је тада пола да десјтвује
81 РГА ВМФ Ф.418 Оп.1 Д.3450 Л.138 – 142.
82 Вульф О. Р., 2004, 16.
српска пешадија. Дејство пешадијском ватром по мониторима ће се

наставити све до доласка бродова у висину шапца. Патролни чамац и
Андор погођени су неколико пута, наjвероватниjе, топовским зрнима
калибра 75 mm као и од многоброjним пушчаним и митраљеским зр-
нима. Ипак, губици у људству, на бродовима, били су релативно мали.
На Темешу је поред једног погинулог било и два теже и седморо лако
рањених чланова посаде. На Керешу је такође погинуо један члан по-
саде док су три теже а два лакше рањена. Патролнни чамац „б“ није
имао жртава док су на Андору рањена два морнара. Продор jе успео и
све jединице су упркос погодака остале у пуноj мери способне за бор-
бу. “Андор”, коjи jе возио са минским грабљама, смањуjе брзину пошто
се у грабље заплела jедна цила, већи балван те разни мањи дрвени ко-
мади. Монитори га остављаjу, и он вози сам све до сванућа, када сидри
у заветрини Прогарске Аде (45 км од ушћа). Одавде продужуjе пут у
пратњи “Korosа” — коjи се вратио по њега.83
Тек касниjе jе установљено, да су монитори те ноћи — и незнаjући
— спречили и прекинули прелаз српских трупа код Аде Циганлиjе и
Остружнице, отпочет jош 15/28. септембра рано у jутро. Београдска
колона заузела jе Бежаниску косу а код Остружнице пребачене су до
сванућа 2 чете. У циљу поjачања снаге на Бежанискоj коси имале су се
ноћу 28/29 септембра (по новом календару) пребацити нове трупе са
артилериjом и коњицом. Оваj план спречили су монитори, коjи су се
поjавили у 20 часова.84 За оваj успех, команадант аустроугарског сас-
тава поручник боjног брода (Linienschiffsleutnant) Олаф Ричарад Вулф
(Olaf Richard Wulff) jе добио 1922. године Витешки крст Мариjе Тере-
зиjе Воjничког реда.85
Извештај команданта Одбране Београде се углавном поклапа са
аустроугарским извештајима.
Од команданта Одбране Београда ОБр. 252 (29. септембра у 11
часова)86
83 Извештаj Команданта одбране Београда броj 252 од 16/29 септембра 1914.

године; OK/MS Nr. 5580/1914, Op. Res. Nr. 420, Bericht des Donaufiottillenkom-
mandos an das Kriegsministerium / Marinesektion vom 2. Oktober 1914; Debevc
A., 1934, 613 – 614; Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 10; Halpern G. P., 1994,
271; Károly C., László B., 2000, 63; Вульф О. Р., 2004, 11 – 12, 16 – 17.
84 Debevc A., 1934, 613 – 614.
86 Велики рат Србије књ. 3, Београд 1925, 32 – 34.
„У духу наређења Врховне команде, а према већ утврђеном пла-

ну, јуче 28. ов. месеца у 1 час моје трупе код Београда и Остружнице
отпочеле су прелаз на леву обалу Саве. Сам прелаз извршен је без ја-
чег отпора непријатеља; јер су тачке прелаза: гвоздени мост на Сави и
мала ада — биле већ 4 дана у нашим рукама. По прелазу једна колона
од 2 батаљона била је упућена преко мале аде право на Бежанију, а
друга од Савског гвозденог моста ка Земуну. Колона ка Бежанији од-
мах је наишла на отпор и постепено потискујући непријатеља избила
је на старо утврђење на Бежаниској коси источно од Бежаније око 6
часова. Друга колона ка Земуну наишла је на јаку пешадиску и артиле-
риску ватру код железничке станице. Према Бежанија – Земун и дође
у везу са нашим трупама на Бежаниској коси. У правцу Јозефштата
и Франценстала послата су одељења у извиђање и пресецање везе ка
северозападу. Колона, која је избила на Бежаниску косу отпочела је
одмах извиђање и утврђивање. Непријатељ је са ове косе одступио ка
Батајници, Сурчину и Добановцима. Код Земуна непријатељ је давао
2 пута отпор на ивици вароши. Због јакога дејства наших хаубица и
градског топа на ивици вароши (а по неко зрно пуштено је и у ва-
рош) непријатељ је око подне напустио варош Земун одступивши на
спремљене лађе, а под заштитом монитора. Земун је био одмах посед-
нут са 1 четом, а три су остале на положају на коси. Одмах је предузето
утврђивање и извиђање. Утврдило се, да се непријатељ прикупља на
простору Сурчин – Добановци. Још док је непријатељ држао Земун ух-
ваћен је телефонски разговор између Земуна и Добановаца, где коман-
дант трупа из Добановаца поручује команданту у Земуну, да се држи,
јер ће му послати појачање.
Овај прелаз код Београда имао је наслона у целокупној мојој ар-
тилерији и два батаљона 10. пешад. пука, који су такође били преба-
чени око 6 часова, од којих је један батаљон био упућен ка Бежанији,
а други је остао као мостовна заштита испред мале аде. Известан део
бојне коморе био је пребачен, тек пошто је Бежаниска коса била заузе-
та, а дотле су муницију носили у торбама и џаковима, нарочито за то
одређени војници. Дивизион коњице и једна батерија били су спрем-
ни за прелаз на месту превожења и имао сам намеру, да их пребацим
чим делови пребачене пешадије овладају косом Земун – Бежанија.
Али због јаке и брзе воде која је нагло надолазила, пребацивање, које
је требало да отпочне сплавовима, није могло да буде и ако сам анга-
жовао све што је могло да се нађе у Београду за ту цељ, већ је морало да
се чека да мост буде готов. Мост код аде Циганлије, до обале неприја-
тељске је почет да се прави на сплавовима одмах чим су пребачене

трупе овладале левом обалом. Материјал је био још раније спремљен,
али због немања стручних лица за то и довољно превозних средстава,
затим због јаког надолажења Саве мост је имао бити готов тек до у
поноћ 28./29. септембра.
Јуче око 16 часова, непријатељ је снагом, јачине око једног пешад.
пука и две батерије, напао код Сурчина на лево крило наших преба-
чених трупа, које су биле западно од с. Бежаније. Борба је била врло
упорна, местимице је долазило и до јуриша. Око 19 часова наше трупе
морале су се повући на саму западну ивицу с. Бежаније. Одбрану тих
наших трупа потпомагао сам тешком артилеријом са Бановог брда, а и
из долине код аде Циганлије. Да не би била јако загрожена одступница
тих делова, наредио сам команданту трупа на ади Циганлији, те је и он
пребаци две чете са аде преко острва Заноге.
Команданту трупа код Остружнице, који је такође пребацио још
изјутра две чете, наредио сам, да врши што већи притисак на Сурчин;
он је то и радио, али даље од с. Јакова због отпора није могао да иде.
Кад је завршена борба на Бежаниској коси, решен сам био, да
по сваку цену пребацим једну батерију на леву обалу и да иста већ
у зору буде на своме положају. Тако исто до зоре да буде пребачен и
коњички дивизион. О овоме сам био известио и команданта трупа на
левој обали Саве, Имао сам намеру, да моје пребачене трупе појачам
са још једним батаљоном, тако да тамо 29. ов. месеца у јутру имам 6
батаљона пешадије. Цео овај план осујетила је појава монитора око
20 часова. Три монитора од којих је највећи вукао и 1 велики шлеп
упловили су у Саву пуцајући бесомучно на све стране. Наша их је сва
артилерија гађала, али без успеха. Један од њих остао је испод Савског
моста, а два су ушла у рукавац Саве између аде Циганлије и њихове
обале, баш кад смо ми правили мост. Дејством митраљеза и шрапнела
растерали су све раднике, који су мост правили и покварили оно што
смо направили. После овога задржали су се на узводном делу аде и ту
остали скоро до поноћи. Оданде су се кренули уза Саву и прошли и
Умку. Даље не знам где су отишли. Ово је исто после пола ноћи радио
и трећи монитор.
Пошто сам видео, да мојим пребаченим трупама не могу дотури-
ти прјачање, а нарочито у артилерији, и пошто због монитора не могу
мост до зоре подићи, а по извештају команданта мојих пребачених
трупа на левој обали, да се непријатељ непрестано појачава и групише
снагу према његовом левом крилу, да не би наступила катастрофа, ја

сам око пола ноћи наредио да се моје пребачене трупе са леве, повуку
на десну обалу Саве. Повлачење да се изврши што тајније и до сванућа.
Благодарећи телефонској вези. коју сам имао са Бежанијом и Земуном
и благовременом наређењу за повлачење, све трупе до 4.30 часова пре-
бачене су на десну обалу Саве у реду. Топови, које су моје трупе на
Бежаниској коси биле заплениле, остали су и даље на непријатељском
земљишту, јер се због немања запреге и веома блатњавог земљишта,
нису могли превући, али за дејство су онеспособљени. Један запљење-
ни брдски топ, један митраљез и двоја кола хаубичке муниције прене-
ли су овамо.
У току јучерашњег дана, рањено је 5 официра и око 200 војника
избачено је из строја. Кад будем добио тачнији извештај доставићу о
губитцима детаљније.“
Дужност команданта флотиле (Flottillenkommandos) од при-
временог команданта поручника бојног брода Вулфа преузео је 18.
септембра/1. октобра у 17 часова капетан бојног брода Карло Лукић
(Linienschiffscapitän Karl Lucich).87
Монитор “Лејта” jе 20. септембра/3. октобра 1914. године во-
зио, у горњем току Саве, близу Мишара. Кад је пловио у близини села
Равње на монитор је отворила изненадну ватру, одлично маскирана
српска батериjа, са веома блиског отстоjања. Брод је за кратко време
добио 12 погодака од којих један довео до експлозије у одељку са му-
ницијом. Погинула су три а рањен је један морнар. „Лејти“ је притекао
у помоћ монитор „Марош“ који је успео да привремену ућутка српску
батерију и тако омогући „Лејти“ да се повуче. “Лејта” jе - као први мо-
нитор – привремено онеспособљен, па jе морао у Сремску Митровицу
на озбиљниjу оправку.88
Новосаграђени монитор „Енс“ (Enns) ушао је у састав флотиле
4/17. октобра 1914. године. Командант брода је био поручник бојног
брода Ричард Функ (Richard Funk).89
Ускоро, флотила губи jедну од своjих наjбољих jединица: 10/23.
октобра у 2.45 часа уjутро на повратку са акциjе код Скеланске Аде, где
jе артилериjом уништио мостовни материjал, монитор “Temes“ удара
88 OK/MS Nr. 5524/1914; Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 11, 52; Hubert M.,
1995, 36; Debevc A., 1934, 614; Károly C., László B., 2000, 64
код Грабовачке аде,90 у рукавцу Саве, са десним делом прамца у мину.

Продор воде се ниjе могао зауставити и брод jе потонуо на дубини од
4 м. Десни (120 mm) торањ избачен jе из свог лежишта у воду, где jе
касниjе нађен неколико метара од брода. Део мунициjе jе експлодирао
и побио сву посаду муниционе коморе и у оба торња. Губитци су изно-
сили 31 погинуо и 10 рањених. Преживеле чланове посаде (3 официра
и 48 морнара) укључуjући команданта брода Олафа Р. Вулфа (Olaf R.
Wulff) спасио jе патролни чамац “b”.91 Брод jе након тромесечног рада
подигнут тек 1916. године и, после оправке, поново уврштен у флоти-
лу 10/23. априла 1917. године у Будимпешти.92
Након потапања Темеша сви бродови флотиле су добили на
прамцу заштитне мреже а и развијени су модели справа за тражење и
уништавање мина.93
Тек 21. октобра/3. новембра94 монитори Кереш и Марош у
пратњи миноловца Андор су поново дошли до места где је потпољен
Темеш. За време пловидбе од Шапца до Грабовачке аде монитори су
дејствовали по одступајућим српским јединицама. Током чишћења
тока Саве у близини потопљеног монитора миноловац Андор је 21.
октобра/3. новембра наишао на мину која је експлодирала у справи за
тражење мина. Том приликом је потопљена баржа на коју је био при-
качен уређај за тражење мина. По звуку, Срби су отворили пушчану
и артиљеријски ватру по Андору. Монитор Кереш је успео да ућутка
српску батерију а Андор је, ослободивши се делова уређаја за тражење
мина, успео да се врати. Миноловац је добио доста погодака али не
озбиљнијих. Пошто су претпоставили да има још мина Аустро – угари
су и поред релативно ниског водостаја одлучили да дољњег прекину
са чишћењем тока Саве на том месту.95
Тек 1/14. новембра је настављено са чишћењем Саве од мина код
Габровачке аде. Андор, који је добио нови уређај за тражење мина, је
успео то да изврши па су од 9/22. новембра монитори Кереш, Марш и
90 У руским изворима се наводи да су мине положене код Орашачке аде у ствари
реч је о истом острву.
91 Bubnov A., 1931, 446; Debevc A., 1934, 614 – 615; Simović A., 1954, 543; Antić B.,
1977, 427; Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 12; Novák J., 1994, 25; Hubert
M., 1995, 37; Károly C., László B., 2000, 64 – 65; Вульф О. Р., 2004, 12.
93 Вульф О. Р., 2004, 13.
94 Аустро – угари су заузели Шабац 19. октобра/1. новембра 1914. године.
95 Вульф О. Р., 2004, 13.
Лејта, у пратњи Андора узели учешћа у борбама за Обреновац. Бор-

бе су окончане 13/26. новембра падом Обреновца. Током ових борби
ради управљања артиљеријском ватром са монитора формирано је ар-
тиљеријско осматрачко место на обали али је оно од стране српских
снага убрзо опкољено и уништено (половина је побијена а половина
заробљена).96
Скица импровизованог за тражење мина

Током даље пловидбе низводно ка Београду, монитори су наи-
шли на минску препреку код Обреновца. Пошто се претпостаљало да
постоје минске препреке и код Остружнице и у самом Београду мони-
тори су се задржали код Обреновца док је корито Саве полако чишће-
но од положених мина. Ток Саве и Дунава (до Панчева) је очишћен тек
24. новембра/7. децембра 1914. године. Тог дана се целокупна Дунав-
ска флотила концентрисала у Београду одакле су упутила ка Гроцкој
да пружи подршку снагама које су водиле борбу на том простору.97
96 Вульф О. Р., 2004, 13.
97 Вульф О. Р., 2004, 13 – 14.
Монитор Лејта са уређајем за тражење мина 1915. г.

У међувремену, 8/21. новембра почела је да дејствује новопос-
тављена фрнцуска морнаричка батерија у Београду. Француски то-
пови калибра 14 цм су имали већи домет од свих топова на аустроу-
гарским мониторим осим оних постављених на најновијем монитору
Енс (Enns) који је ушао у састав флоте 11/24. октобра. После жестоког
дуела на даљини од 10 км Енс је успео да привремено ућутка францу-
ску батерију али су монитори ипак морали да потраже ново знатно
удаљеније сидриште.98
Не рачунајући претходно, новембар је протекао без значајнијих
дејстава бродова флотиле. Децембар је започео са уласком аустроу-
гарских трупа у Београд 19. новембра/2. децембра 1914. године при
чему је флотила обезбеђивала јединице које су ушле у град. Међутим,
већ 2/15. децембра аустроугарске трупе су морале да напусте Београд
а монитори су овог пута обезбеђивали безбедно повлачење. Пре тога,
28. новембра/11. децембра 1914. године монитори самош и Марош и
патролни чамац „х“ су на Сави штитили повлачење 15. корпуса у Ново
село.99
У међувремену, 23. новембра/6. децембра ушли су у састав фло-
тиле наоружани пароброди „Алмос“ (Almos) и „Самсон“ (Samson).
Две недеље касније, тегљач „Тринитас“ је 7/20. децембра расходован,
98 Вульф О. Р., 2004, 17.

99 Вульф О. Р., 2004, 17.
9/22. децембра повучен из састава флотиле и 21. децембра 1914/3. ја-

нуара 1915. године враћен старом власнику. Пар дана касније, 25. де-
цембра 1914/7. јануара 1915. године повучен је из састава флотиле и
тегљач „Баташек“ (Battaszek).100
РРФ 1915
Дејства на рекама 1914. године су окончана покушајем да се Ду-
навом упути помоћ Турској. Конвој који су сачињавали тегљач Три-
нитас (Trinitas) са две браже, монитор Бодрог, патролни чамац „б“ и
наоружани пароброд Алмос (Almos) покушали су 11/24. децембра да
се Дунавом пробију до румунских вода. Међутим, већ кад су се нала-
зили код Смедерева комнадант Бодрога је добио извештај да је Дунав
низводно од Железних врата запречен минским баражама па је пре-
кинуо акцију и вратио се у Панчево. Пошто су Срби 14/27. децембра
извршили додатно рушење моста Београд – Земун био је практично
онемогућен продор монитора из Дунава узводно у Саву. Због свега
овога наређено је да скоро сви бродови Дунавске флотиле отплове за
Будимпешту на ремонт. У Земуну су остали монитор Бодрог, патрол-
ни чамац „б“ и наоружани пароброд Алмос.101
Након потапања „Темеша“ активности аустроугарске флотиле су
драстично смањене. Главни разлог за то је присуство нових средстава у
наоружању Српске војске способних за борбу са мониторима. Губитак
“Temesа” претстављао је први успех савезничких мисиjа (руске, фран-
101 Вульф О. Р., 2004, 18.
цуске и енглеске) додељених српскоj воjсци. Њихов утицаj испољавао

се, углавном у техничком погледу, те jе био уперен првенствено про-
тив флотиле. Доведени су дугачки морнарички топови, рефлектори,
торпедни чамци, авиони, положени су мински засуни и изграђене
лансирне торпедне станице. Што су се више та техничка сретства ум-
ножавала и усавршавала, тим jаче jе осећала флотила њихово деjство
и тим тежи постаjу њезини задаци.
Формирање српске Бродарске команде
Српско командовање је рано уочило неопходност постојања ор-

ганизоване јединице за дејство на рекама па је тако већ 27. јула/9. ав-
густа 1914. године наређено да се особље српског Бродарског друштва
прикупи у Београдуа укључујући и оне већ мобилисане у друге једини-
це. Њих је требало пребацити на нову дужност у Београд.102 Окупљења
људства је требало извршити у састав трупа Одбране Београда фор-
миране 21. августа/3. септембра 1914. године. У оперативном дневни-
ку Одбране Београда није забележен податак када је тачно наређено
формирање Бродарског одељења а ни када је ово одељење формирано.
Међутим, већ у Orde de battale Команаде одбране Београда од 12/25 до
17/30. септембра 1914. године наводи се (сасвим на крају) и Бродар-
ско одељење. Командир одељења је био Фрања Блажек а бројни састав
одељења је износио 30 лађара и аласа.103 Ово одељење ће у борбама на
Сави и Дунаву до краја 1914. године углавном бити коришћено за пре-
вожење извиђачких делова као и за снабдевање српских јединица на
острвима, пре свега Ади Циганлија али и на Ади Курјачици. Одељење
ће врло брзо (ако не и од самог почетка) бити потчињено команданту
Аде Циганлије. За сада нисмо могли утврдити када је тачно почетком
1915. године Бродарско одељење прерасло у Бродарску команду. У
међувремену, одељење ће прерасти у Бродарску чету са бродарском
радионицом и као таква се јавља у документима од 10/23. јануара 1915.
године.
Управо тог 10/23. јануара 1915. године команду над Командом
Аде Циганлије, у чијем саставу су били српски бродари као и стране
102 Војни архив, Пописник 3, кутија 56, фасцикла 1, докуменат бр. 1/2, Наређење
Министарства војног Врховној команди од 27. јула 1914. године.
103 Воjни архив, Пописник 3, кутиjа 21, докуменат бр. 1/1, Операциjски дневник
Команде одбране Београда св. 1, фасц. 1, лист 229.
мисије задужене за борбу са аустроугарском речном ратном флоти-

лом, преузима потпуковник Милан Ј. Радојевић. Ево шта радојевић,
укратко наводи о задацима своје команде у једном извештају начелни-
ку Географског института из новембра 1922. године:104
„По оздрављењу од добијених рана, 10. јануара [1915] примио
команду Аде Циганлије у сасгаву Команде Одбране Београда, под
којом су командом биле јединице: Бродарска Чета са бродарском
радионицом, одред добровољаца, минерско оделење, Шумадијски
мостови Полутрен и пешадија која је поседала Малу и Велику Аду Ци-
ганлију. Поред организације одбране овог дела фронта овој је коман-
ди био нарочити задатак организација техничких средстава за прелаз
преко Саве и Дунава при евентуалној нашој офанзиви и организација
свих средстава за одбрану и осигурање наших трупа дуж Саве и Ду-
нава у обиму Команде Одбране Београда. У вези са овом командом
биле су још и поморске стране мисије: Руска, Енглеска и Француска;
прва са торпедским и минским станицама, друга са артилеријом и ре-
флекторима поред торпедских станица и једног патролног брода са
лансирним апаратима за торпеда, а друга са маринским топовима и
рефлекторима. Ова је команда постојала до 24. септембра ове године.
За ово време извршила је више врло опсежних радова и издржавала
више артилеријских и минских напада. Све је то забележено у опера-
цијском дневнику Комбинованог Одреда, који је дневник вероватно
сачуван, те је излишно понављање. Команда је врло активно учество-
вала у борбама на Ади Циганлији уз пешадију још и са флотилом која
е је у овом времену била организирана и наоружана. Борбе су вођене
на Ади Циганлији 23 и 24 септембра а 25. ујутро извршено је топљење
пловних објеката и рушење мостова на Сави а по подне на прузи Бео-
град – Топчидер.
26. септембра примо сам команду 2.батаљона VII пешад. пука II, ...“
Савезничка помоћ за борбу против

аустроугарске речне ратне флотиле
Да би се супротставила аустроугарским мониторима српска вла-
да је затражила помоћ од савезника. Први су стигли Руси који су има-
ли проблем са дотуром помоћи. Наиме, Румунија је одбила да дозволи
коришћење својих железничких пруга али је прихватила неутрални
104 Војни архив, П 03, к. 07, ф. 02, бр. 073, Извшетај потуковника Малана Ј.
Радојевића начелнику Географског института од 29. новембра 1922. године.
статус Дунава и тиме практично омогућила Русима коришћење ове

реке за дотур помоћи Србији. Русија је поседовала луку Рени на Ду-
наву повезану са руском железничком мрежом. Тако је ова лука по-
стала главна база за транспорт Дунавом до српских лука Прахово и
Радујевац. Проблем је био што су ове две српске луке биле изложене
аустроугарским нападима па их је било неопходно заштити. За дотур
помоћи, заштиту ових лука али и дејства на другим угроженим тач-
кама на Дунаву и Сави Руси су формирали специјалне експедиционе
снаге (Экспедиция особого назначения) под командом старијег мор-
наричког официра.
Руски минери у Србији 1914. године

Први деташман, који су сачињавали минери руске Црномор-
ске флоте, под командом поручника Григоренка (лейтенант Василий
Аполлонович Григоренко) стигао је у Србију већ августа 1914. године.
Сагласно наредби старијег поручника105 Волковицког (Юрий Фадде-
вич Волковицкий), команданта минерског одреда, пручник Григорен-
ко (који тад још увек није био непосредно потчињен Волковицком) је
3/16. августа 1914. године, при поласку за Србију добио 20 сидрених
мина и 4 торпеда Вајтхеда. Нешто касније, 16/29. августа и сам Вокло-
вицки је добио наређење да оде за Србију и понесе са собом 30 си-
дрених мина.106 Тако је, на почетку кампање августа 1914. године ми-
нерски одред располагао са 50 запречних мина и 4 торпеда Вајтхед.107
Крајем августа (по старом календару) минерски одред је добио и два
торпеда.108 На основу једног документа у коме се наводи шта је све од
мина предато до 1/14. марта 1915. године Експедицији посебне намене
знамо да је минерски одред користио Вајтхедове торпеда мод. 1897 и
мод. 1898,109 као и запречне мине мод. 1898 и мод. 1908.110
Главни задатак минерског одреда је био полагање мина и по-
стављање торпедних цеви на разним значајним тачкама на Дунаву.
Такође су радили и на заштити српских мостова од плутајућих мина.
105 Чин старијег поручника је одговарао чину капетана у Српској војсци.
106 РГА ВМФ Ф.418 Оп.1 Д.3450 Л.138.
107 У руским документима ова торпеда се називају такође минама тј мина Уайтхеда.
Уз торпеда су морали да имају и лансирне цеви.
108 РГА ВМФ Ф.418 Оп.1 Д.3450 Л.140.
109 РГА ВМФ Ф.418 Оп.1 Д.2375 Л. 156 – 157.
110 РГА ВМФ Ф.418 Оп.1 Д.2375 Л. 160.
Мине код Дубоке

Одмах по доласку у Србију припадници минерског одреда су,
заједно са њима придодатим српским минерима, започели минирање
Саве и Дунава.111 Већ 15/28. августа постављена је код Остружнице
једна торпедна цев Уајтхеда.112 У ноћи 16/17. тј 29/30. августа, по Вол-
ковицком, постављена је једна сидрена мина код Дубоког113 али изгле-
да да тај податак можда и није тачан. Сутрадан, 18/31. августа сигурно
су на истом месту положене 4 сидрене мине. Полагање мина код Ду-
боког је настављено и током следећих ноћи:114 19/20. август положене
су 6 а 20/21. августа још 2 сидрене мине. Коначно ноћу 22/23. август
постављена је на том месту и једна торпедна цев Уајтхеда.115
111 Податке о положеним минама дајемо на основу извештаја Волковицког о дејству

одреда након одласка из Севастопоља. Треба водити рачуна да у овом извештају
има контрадикторних података тако да се може дестити да сваки податак који
дајемо није баш најпрецизнији. Отчет Ю. Ф. Волковицког о деяательности
отряда с момента ухода из Севастополя. РГА ВМФ Ф.418 Оп.1 Д.3450 Л.138 –
140.
112 Ова торпедна цев је уклоњена 13/26. септембра. РГА ВМФ Ф.418 Оп.1 Д.3450
Л.138 – 140.
113 Дубоко се налази између Умке, Мале Моштанице и Барича, непосредно уз
десну обалу Саве на 23 км од ушћа Саве у Дунав. У непосредној близини се
налази и Баричка ада на Сави. данас је то природни резерват и одгајалиште
дивљачи површине око 600 хектара.
114 Сва три следећа датума су дата по старом календару. По новом календару то је
било ноћу 1/2. септембар, 2/3. септембар и 4/5. септембар.
115 Галкина Ю., 2014, 49.
Неких недељу дана касније, 29. или 30. августа тј. 11. или 12. сеп-
тембра 1914. године десио се, по руским изворима, догађај о коме се
доста расправља у савременој руској литератури која се бави дејст-
вима на рекама у Првом светском рату.116 Реч је о нападу торпедом на
преводницу – уставу (шлајз) на ушћу Босута у Саву. Неки од руских
аутора сматрају да је овај напад измишљен. Други који сматрају да
се догодио не познајући ситуацију на терену дају потпуно погрешна
објашњења. Заједничко за све руске ауторе је да не располажу ни са
српским ни са аустроугарским изворима и да уопште не познају терен.
Због тога се нећемо упуштати у коментарисање њихових ставова јер
су им почетне премисе погрешне и одмах ћемо кренути да објаснимо
шта се, по нашем мишљењу, у ствари десило.
Преводница на Босуту
Василиј Григоренко, у својим успоменама,117 наводи како су по-
следњих дана августа (по старом календару), руски минери торпедом
напали преводницу – уставу (шлюз) недалеко од ушћа Босута у Саву.118
Григоренко даље тврди како је због тога дошло до наглог опадња нивоа
Саве чиме је било онемогућено даље дејство аустроугарских монитора
на Сави. Ни аустријски ни српски извори не знају ништа о овом напа-
ду али то не мора ништа да значи. У близини ушћа реке Босут у Саву
116 Черников И. И., 2007, 99; Григоренко В., 2010, 134; Галкина Ю., 2014, 48 – 50.
117 Григоренко В., 2010, 49.
118 Види скицу.
ни са аустроугарске ни са српске стране готово да није ни било војске

осим мањих патрола. До ескплозије торпеда је могло да дође а да ни
Срби ни Аустроугари то не забележе у својим документима. Нико од
њих није размишљао о торпедима а војници у извиђачким патролама
које су се кретале дуж обе обале Саве вероватно нису ни знали шта је
торпедо. Ако је неко и уочио експлозију торпеда на левој обали Босута
готово је извесно мислио да је реч о експлозији хаубичке гранате ка-
либра око 15 см. Тешко да би неки осматрач проследио вишој команди
извештај о експлозији једне гранате уз обалу једне мале реке каква је
река Босут. Чак и да је преводница оштећена због већ ниског водостаја
реке Саве а и Босута то није имало неки већи значај. Наиме, шабачка
операција се завршила 11/24. августа а до 14/27. августа је опао ниво
Саве на тој деоници тако да су монитори имали великих проблема
са испловљавањем из Раче. На основу извештаја упућеног командиру
минерског одреда знамо да се овај торпедни напад десио око 30/31.
августа тј. 12/13. септембра (по новом календару) дакле више од две
недеље након што је опао ниво Саве. Поред тога, чак и да је споменута
устава тј преводница била потпуно уништена то није могло да има
неки већи значај на водостај Саве.119
Треба знати да је Аустроугарска монархија реку Босут начинила
пловном тако што је 1880. године на њеном ушћу у Саву изградила
уставу – преводницу („шлајз”). Ова устава се отварала и затварала
према потреби, спречавајући или дозвољавајући изливање Босута у
Саву и обратно. Река Босут је у то време била пловна за дрварице и
мање лађе које су извлачиле дрво из босутских шума. Зато је било не-
опходно одржавати водостај Босута помоћу уставе, тако да река увек
буде пловна. Други разлог за подизање уставе лежао је у чињеници
да је она спречавала да се Сава излива у реку Босут приликом ви-
соког водостаја и тако плави приобаље, јер обале Босута нису биле
заштићене насипима, а земљиште је лежало прилично ниско. Власти
су периодично одвајале значајна средства за одржавање и надзор
босутске уставе.120
Као што видимо, рушење уставе није могло имати никаквог
утицаја на водостај Саве, једино је, у случају високог водостаја Саве
уништење уставе могло да доведе до изливања реке Босут. У сваком
случају, водостај реке Саве је тек 4/17. септембра довољно порастао да
је било могуће испловљавање монитора са сидришта у Рачи.121
119 РГА ВМФ Ф.418 Оп.1 Д.3450 Л.138 – 142; Вульф О. Р., 2004, 11.
120 Илић М., 2012, 327 – 328; Галкина Ю., 2014, 48.
121 Галкина Ю., 2014, 48.
Скица минске запреке код Габровачке аде
Споменимо и да се у руским изворима и литератури поред реке

Босут спомиње, и у то време, непостојећи Босутски канал. Кад се спо-
миње канал мисли се, такође, на корито Босута.
Са полагањем мина настављено је 6/19. септембра када је код
Орашачке аде122 положено 9 мина.123 На једну од ових мина је налетео
монитор Темеш што смо већ навели. Значајан број мина је положен
код железничког моста на Сави између Београда и Земуна. Најпре је
17/30. септембра положено 9 мина а затим 19. септембра/2. октобра
положено је још 5 мина. Приликом првог полагања једна од мина је
експлодирала из непознатог узрока.124
До краја 1914. године положен је још мањи број мина. најпре је
4/17. октобра код Остружнице положена једна мина која је већ 11/24.
октобра подигнута и истог дана положена код Купалишта у Београду.
Међутим, ова мина је већ 31. октобра/13. новембра потонула. Конач-
но, 4/17. новембра 1914. године код железничког моста на Сави поло-
жене су још две мине.125
У истом периоду значајно је ојачана одбрана Београда са неко-
лико торпедних цеви. Најпре је 25. септембра/8. октобра постављена
једна торпедна цев Уајтхед на Ади Циганлији али је 14/27. октобра
замењена другом. На Дунавском кеју је 26. септембра/9. октобра по-
стављена топедна цев Уајтхед али је 6/19. октобра скинута и пренета
122 У српским изворима иста ада се наводи као Грабовачка ада.
123 РГА ВМФ Ф.418 Оп.1 Д.3450 Л.138 – 142.
124 РГА ВМФ Ф.418 Оп.1 Д.3450 Л.138 – 142.
125 РГА ВМФ Ф.418 Оп.1 Д.3450 Л.138 – 142.
на Велико ратно острво где је постављена 8/21. октобра. Ни овде није

дуго задржана већ је 29. октобра/11. новембра демонтирана. У међу-
времену, постављене су по једна торпедна цев Уајтхед 23. октобра/5.
новембра на Дунавском кеју и 1/14. новембра код београдског Купа-
лишта.126
Због планираног напуштања Београда и уопште граничног фрон-
та на Сави руски минерски одред је 2/15. новембра добио наређење да
се повуче из Београда. Људство и преостале мине прикупили су се у
Торлаку и након што су 4/17. новембра положене последње две мине
у Сави одред је евакуисан у Ћуприју где се налазио штаб српске пон-
тоњерије.127
Изгледа да није сачувана архивска грађа која се односи на дејства
минског одреда у зиму 1914/15. године. Њихова дејства је могуће само
приближно реконструисати на основу текста поручника Григорен-
ка128 којег је он урадио на основу сећања и први пут објавио још 1916.
године. У сваком случају, неоспорно је одред из Ћуприје пребачен у
Прахово. Овде су руски минери почетком децембра (по старом кален-
дару) положили минску запреку низводно од Железних врата. Њеови
подаци о полагању мина од 23. до 29. децембра (по старом календа-
ру) поставили минску запреку у Дреновцу код Шапца и 29. децембра
1914/11. јануара 1915. године код Шапца вероватно нису прецизни.
Подаци из наше архивске грађе су прецизнији и по њима мини-
рање Дунава и саве је настављено следећим темпом.
Наиме, по паду Београда, краjем 1914, Аустриjанци су очистили
Саву и Дунав од мина, али одмах по ослобођењу и протеривању Аус-
триjанаца, не само да jе минирање настављено, већ jе и интензивира-
но. Нове руске мине стигле су 13. jануара 1915. године (по новом ка-
лендару) и већ 6/19. jануара 1915. године jе пуковник Миодраг Васић
започео минирање Дунава код Београда, а 11/24. jануара jе руски ка-
петан Григоренко постављао минску заграду од руских мина на Сави
узводно од Шапца, код Дреновачке аде. Почетком jануара jе стигао и
енглески поморски одред од 26 подофицира и морнара под командом
капетана Емоха, коjи jе донео са собом 25 тона мина и експлозива.
У исто време су у Раљу стигле и француске мине, коjе су овако рас-
126 РГА ВМФ Ф.418 Оп.1 Д.3450 Л.138 – 142.

127 РГА ВМФ Ф. 418, Оп. 1 Д. 3450 Л. 142.
128 Григоренко В., 2010.
подељене: 20 за Дунавски кеj, 10 за Велико Село, узводно од острва

чакљан, и 20 за Заjечар.129
Интензивно минирање Саве и Дунава jе настављено све до по-
влачења српске воjске. Последњу минску препреку су поставили Руси
октобра 1915. код Кладушнице, а састоjала се од електроконтактних
мина. Савезници су на Дунаву и Сави положили око 800 мина, и то
на Сави код Шапца, Остружнице и Београда, а на Дунаву код Београ-
да, Винче, Гураваjе, Кладушнице и Кладова. Само на Дунаву jе било
12 минских препрека. Због њих, после губитка Temesа, аустроугар-
ска флотила ниjе покушавала да на силу продре у Саву, а Централне
силе нису биле у стању да одржаваjу саобраћаj до бугарских приста-
ништа.130
Долазак морнаричких топова и шалупе

Врло jе битно ватром заштитити минске запреке. За борбу про-
тив монитора су били неопходни топови калибра наjмање 100 mm, и
то опремљени панцирном мунициjом. У то време панцирном муни-
циjом су располагали само морнарички топови, тj. топови намењени
за гађање бродова. Наравно, могли су се употребити и обични топови
са разорним гранатама, али jе њихова сфикасност била знатно умање-
на. Због тога су и сви топови коjи су испоручени Србиjи за борбу про-
тив монитора били морнарички.
Српска влада jе 5/18. септембра 1914. године затражила од фран-
цуске владе помоћ у виду тешких топова за борбу са аустроугарским
мониторима. Да би одговорила на оваj захтев француска влада jе фор-
мирала Мисиjу Д (mission D) под командом поручника боjног брода
Пикоа (Lt de Vaisseau Picot). Мисиjу jе сачињавало људство неопходно
за опслуживање три топа калибра 14 cm узетих са брога Henri IV, као
и два рефлектора (пречника 90 cm).131 Фурниjе jе 14/27. октобра 1914.
обавестио Српску врховну команду о доласку француске морнаричке
мисиjе од 3 топа 14 cm (тачан калибарjе био 138 mm) М. 1891 са 4 офи-
цира и 96 људи, под командом капетана Пикоа. Мисиjа jе напустила
129 Воjни архив, кутиjа 21, докуменат бр. 2, Операциjски дневник Команде одбране
Београда, 124, 129, 147.
130 Antić B., 1977, 427/8.
131 Пико jе маjа 1915. године унапређен у чин капетана фрегате. Mortureux A., 1964,
19 n. 4; Живановић Ж. М., 1970, 215.
луку Тулон 12/25. октобра и преко Солуна кренула за Београд. Стигла

jе 19. октобра/1. новембра у Солун, а већ 23. октобра/5. новембра jе
била у Раковици.132
У мисиjи су била jош пет официра:133 поручник боjног брода
Робиjо (Robillot), инжињер у морнаричкоj артиљериjи (Ingenieur d’Ar-
tillerie Navale Carteron), потпоручници (aspirant) Монтрелаj (Montre-
lay), Сере (Serres) и Бребан (Brebant) коjи су фебруара 1915. године
унапређени у чин поручника корвете (enseignes de Vaisseau de 2e clase),
артиљериjски обавештаjни официр (agent technique d’artillerie) Жусе
(Jousset) и морнарички лекар др Говен (Gauvin).
На железничкоj станици у Раковици jе извршено искрцавање
материjала. Након тога су два топа послата на Карабурму. Одмах jе
започето монтирање топова. Премда jе 30. октобра/12. новембра ба-
териjа добила наређење о евакуациjи, ипак jе до 7/20. новембра завр-
шена монтажа 2 топа. Већ 8/21. новембра 1914. г. на флотилу усидрену
узводно Земуна отвара се изненадна артиљериjска паљба већег кали-
бра. Монитори - премда увек спремни за вожњу - jедва су успели да
напусте сидриште и да се повуку узводно ван домета. Од свих мони-
тора борбу, са даљине од око 10 км, jе прихватио само “Енс”. Артиље-
риjски препад jе потицао од француске 140 mm морнаричке батериjе
на Врачару. Током jедног артиљериjског дуела 12/25. новембра 1914.
године монитор “Bodrog” jе добио пун поготак гранатом непознатог
калибра након чега jе прекинуо борбу. Ипак, због новонастале ситу-
ациjе, 14/27. новембра jе започета евакуациjа трећег, немонтираног
топа, коjи jе 17/30. новембра евакуисан за Ниш. У то време, тачниjе 19.
новембра/2. децембра, стигла су у Прахово и 2 руска морнаричка топа
152,4 mm М. 1877 са цеви од 190 пуда (постоjала jе и лакша верзиjа са
цеви од 120 пуда).134
Приликом новембарске аустроугарске офанзиве флотила jе
потпомагала прелаз своjе воjске нарочито левог крила, (код Гроцке).
Офанзива jе завршила победом српске воjске на Руднику и Космаjу и
повлачењем Аустриjанаца при чему су монитори веома успешно са-
деjствовали, потпомажући повлачење левог крила код Гроцке, Винче
и Вишњице, XV корпуса код Новог Села и Шапца и наjзад повлачење
132 Debevc A., 1934, 615; Живановић Ж. М., 1970, 215; Spasić K., 1985, 280 – 293;
Jane’s Fighting Ships of World War I, London 1990, 178; Hubert M., 1995, 36 – 37.
133 Mortureux A., 1964, 19 n. 4.
134 Debevc A., 1934, 615; Живановић Ж. М., 1970, 215; Mortureux A., 1964, 20; Spa-
sić K., 1985, 280 – 293; Jane’s Fighting Ships of World War I, London 1990, 178;
Hubert M., 1995, 36 – 37.
преко београдског понтонског моста штитећи свуда до задњег часа

прелазна места, мостове и трупе. Услуге, коjе jе флотила учинила аус-
троугарскоj воjсци непроцењиве су. Без њеног присуства на местима
прелаза дошло би - у току последњих фаза прелаза - до потпуне збр-
ке и нереда и великих губитака у људству и материjалу, jер jе српска
воjска жестоко гонила. Током ових борби новембра/децембра 1914. г.
наjвећи део флотиле се налазио око Београда осим “Marosа” и “Korosа”
коjи су се борили на Сави углавном око Шапца и Мишара.135
Патролни чамац “h” jе 28. новембра/11. децембра 1914. године
подржаво jединице XV аустроугарског корпуса у борбама у околини
Шабца да би 16/29. децембра био повучен из службе.136
У међувремену, одмах по ослобођењу Београда, 2/15. децембра,
кренуле су француска и руска мисиjа из Ниша за Београд са 1 францу-
ским и 2 руска топа. Одмах затим, 9/22. децембра, издато jе наређење
за њихову употребу.137 Почетком фебруара стигла су 2 нова француска
топа, истог типа као и претходни, у замену за 2 напуштена, краjем но-
вембра.138
Већ од средине фебруара, била су у деjству сва 3 француска топа,
поред 2 руска. Приликом гађања jедног монитора 1/14. фебруара пр-
сла jе цев на jедном руском топу. Нова цев jе стигла у Прахово 18/31.
марта бродом Тираспољ, али jе jош увек лежала улуци 19. априла/2.
маjа. Тек у jуну цев jе стигла у Београд.139
Након аустроугарског пораза наступа дуж савског и дунавског
фронта затишjе, коjе траjе скоро целу 1915. годину све до Макензенове
офанзиве у октобру 1915. године. Са потпуним мировањем операциjа
на копну и за аустроугарску флотилу наступа релативно мирни пери-
од без важниjих догађаjа, премда се поjављуjе се ново оруђе против
монитора: торпедо.140
Савезници су jош током новембра 1914. године започели са раз-
матрањем постављања торпедних батериjа код Београда. Радови су
135 Debevc A., 1934, 615; Novák J., 1994, 25; Hubert M., 1995, 36; Károly C., László
B., 2000, 65 - 66.
136 Враћен jе у службу 19. априла 1915. године.
137 Воjни архив, кутиjа 21, докуменат бр. 2, Операциjски дневник Команде одбране
Београда св. II, 84, 90.
138 Исто, 165.
139 Исто, 129.
140 Debevc A., 1934, 615.
напуштени после првог пада Београда, да би по ослобођењу били на-

стављени. Укупно jе постављено 4 торпедне батериjе, и то: 1 енглеска
са 3 уређаjа код савског железничког моста у Београду, 1 енглеска са
1 уређаjем на Дунаву код Београда, 1 руска са 3 уређаjа код Винче и 1
енглеска са 4 уређаjа кол Смедерева. Торпедне батериjе код Београда
су уништене за време артиље риjске припреме октобра 1915. године.
Изгледа да ниjедна од тих станица ниjе имала прилике да лансира тор-
педа.141
Поред Француза и Руса и Британци су разматрали слање мор-
наричке мисије у Србију. Начелник Штаба Врховне команде, војвода
Радомир Путник је 23. септембра/6. октобра 1914. godine затражио од
владе Велике Британије, као до тада и од Русије и Француске, помоћ
у обалским топовима, минама и торпедима са пратећим људством за
одбрану Београда и токова Саве и Дунава од дејстава аустроугарске
речне флотиле. Најпре је 30. октобра 1914. године у Београд стигао
командер142 Хуберт С. Кардајл (Commander Hubert S. Cardale) члан
британске морнаричке мисије у Грчкој.143 Нешто касније послата је ме-
шовита морнаричка мисија коју су сачињавала 26 маринца и морнара.
Са њима су стигли и торпедни апарати и мине. Мисијом је командова
капетан Б. Н. Елиот из Краљевске морнаричке лаке пешадије (Captain
B. N. Elliot, Royal Marine Light Infantry).144
На ратном савету у Лондону 28. јануара 1915. године прихваће-
но је Черчилово мишљење да ће за пробој кроз Дарданеле бити до-
вољна морнарица и да због тога све расположиве копнене снаге треба
послари преко Солуна у Србију ради напада на Аустроугарску. О том
нападу се размишљало још крајем 1914. године али је тек на овом са-
вету донета и конкретна одлука у вези са тиме. Истовремено је ратни
савет одлучио да Адмиралитет наручи изградњу 12 топовњача који
би се у деловима транспортовали железницом из Солуна у Србију где
би се затим склопили. Лорд Фишер је следећег дана на састанку у Ад-
миралитету да се започне са радом на пројектовању нових дунавских
топовњача. Тако је настало 12 топовњача класе Инсект званично оз-
начених као „велике кинеске топовњаче“. Нове топовњаче су требале
да имају по 2 топа 152 мм насупрот аустроугарских монитора који су
141 Debevc A., 1934, 616; A. Simović, н. д, 42
142 Одговара чину капетана фрегате.
143 Са њим је дошао и подофицир Принс (Petty Officer Prince).
144 Fryer C., 1988, 61; Fitch H., 1937, 136 – 37; Halpern G. P., 2012, 483.
имали само по 2 топа од 120 мм. Са друге стране топовњаче Инсект

су имале далеко слабији оклоп. Чак и после неупсеха чисто поморске
операције на дарданелима у бритаснким круговима се озбиљно разма-
трало са слањем трупа у Србију а са њима и монитора. Трубриџ је био
скептик јер је сматрао да српска бродоградилишта, чак и уз британску
помоћ, не могу да склопе 12 тако велике топовњаче (монитора). Поред
тога недостајали други помоћни бродови, пре свега тегљачи. Трубриџ
је сматрао да британски монитори не би могли ефикасно да дејствују
док год се не очисти лева обала Дунава од непријатељских снага. Са
друге стране специјални известилац кога је послао Адмиралитет и
ратни савет искусни обавештајац капетан Амори (L. S. Amory) је био
далеко оптимистичнији.145 Коначно, 8. јула 1915. године Трубриџ је
обавештен да Грци не дозвољавају транспорт делова за монитор преко
Солуна тако да је као једина алтернатива остала рура Дунавом али је
зато требало најпре освојити дарданеле.146
У међувремену, Енглески посланик у Нишу jе 20. jануара/2. фе-
бруара 1915. известио српског министра иностраних дела да jе енглеска
влада поставила за команданта енглеског одреда у одбрани Београда
контра – адмирала Трубриџа. Наиме, један од заговорника већег бри-
танског ангажовања на Балканском фронту, први лорд Адмиралитета,
Винстон Черчил је 19. јануара/1. фебруара 1915. године донео одлуку о
оснивању „Британске војно – поморске мисије у Србији” (British Naval
Mission in Serbia) под командом контраадмирала Ернеста Трубриџа.
Чим jе Трубриџ 9/22. фебруара стигао, адмирал Кардел му jе предао
145 Детаљније о овоме види у: Halpern G. P., 2012, 486 – 490; Gilbert M., 1971, 252
– 53, 272, 274 – 75, 302, 308, 318; Hankey L., 1961, 270 – 75. Целу дискусију
видети у: Fryer, chapter 8. Фрајер греши када мисли да монитори Инсект не би
могли да прођу кроз Ђердап јер су 1919. године прошла чак три. За цело птање
врло су важна следећа документа: Admiral H. B. Jackson, “Notes on the Transport
of Military Forces to Serbia,” 25 March 1915, PRO, Adm 137/1141, ff. 151-55; J.
F. Parry (hydrographer), Report on the River Danube from Budapest to Braila, 26
March 1915, ibid., ff. 160-63. Admiralty to Troubridge, 3 April 1915, ibid., ff. 166-
68. Major Gossett (War Office) to Admiral Sir Douglas Gamble (with copies of the
reports), 11 June 1915, ibid., ff. 180-97. Troubridge to Admiralty, 14 May 1915, ibid.,
ff. 171-79. Captain L. S. Amery, “Notes on a Visit to Galatz and Braila ...,” 20 April
1915, ibid., ff. 181-84; Amery, “Notes on the Iron Gates and Cataract Section of the
Danube,” 21 May 1915, ibid., ff. 194-97; Amery, “Notes on the Prahovo Line &c,”
24 May 1915, ibid., ff. 198-202. Troubridge to Admiralty, 10 July 1915, PRO, Adm
137/1141, f. 299; Troubridge Diary, 8 July 1915, Imperial War Museum, London,
Troubridge MSS.
146 Halpern G. P., 2012, 486.
дужност и 11/24. фебруара напустио Београд.147 Команда Одбране Бе-

ограда jе 22. фебруара/7. марта 1915. године добила извештаj о доласку
енглеских топова као и захтев о разради њихове формациjе. У складу
са тим, истог дана, jе издато наређење поводом доласка. Сутрадан 23.
фебруара/8. марта 1915. године стигли су у Топчидер енглески топо-
ви и то 8 топова од 4,7 инча (119 mm) Q. F. са по 200 метака на топ,148
са по три артиљерца на топ. Том групом од 24 артиљерца из састава
Краљевских маринаца командовао је поручник бојног брода Чарлс
Кер (Charles Lester Kerr). Следећег дана, 24. фебруара/9. марта 1915. го-
дине био jе спреман за деjство француски рефлектор.149 Команда Од-
бране Београда jе 5/18. марта 1915. године обавештена о проблемима
са комплетирањем енглеских батериjа. О истом jе Команда извештена
и 8/21. марта и 9/22. марта 1915. године. Коначно 13/26. марта 1915.
године издато jе наређење о формирању енглеских батериjа као и о
њиховом распореду.150
Енглески топови су подељени у 4 батериjе од по 2 топа. За коман-
дире батериjа су постављсни српски артиљериjски официри, исто као
код руске батериjе. Како српски офирици нису били обучени за гађање
покретних циљева, командант одбране Београда jе од Трубриџа 17/30.
марта затражио jедан кратак упут за гађање монитора. Упут jе Трубриџ
23. марта/5. априла послао команди одбране Београда. Коначно jе 28.
марта/10. априла наређено да батериjе заузму своjе положаjе.151
Премда је још Кардајл тражио да се у Београд пошаље picket boat
а што је касније подржао и трубриџ тек 8/21. марта 1915. године Бри-
танци су бродом па затим возом са Малте, преко Солуна пребацили
за Београд мали „торпедни чамац“ (шалупу) какав су користили на
своjим стариjим боjним бродовима.152 Шалупа jе била дужине 18,3 м
(60 стопа), била jе наоружана са два торпеда од 45 cm и jедним ау-
147 Велики рат Србиjе књ.VIII, 172.
148 Гранате су биле пуњене Лидитом тј тринитрофенол.
149 Војни архив, кут. 21 док. бр. 13, Операциjски дневник Команде Одбране
Београда свеска III од 13. 02 до 21. 06. 1915. лист 14 – 17; Велики рат Србиjе
књ.VIII, 172.
150 Војни архив, кут. 21 док. бр. 13, Операциjски дневник Команде Одбране
Београда свеска III од 13. 02 до 21. 06. 1915. лист 30, 34, 36 и 41.
151 Воjна архива, кутиjа 21, докуемнат бр. 13, Операциjски дневник Команде
одбране Београда св. III од 13. 02 до 21. 06. 1915, лист 41-62.
152 Cardale to Troubridge, 10 March 1915, Troubridge to Admiralty, 8, 26 April 1915,
PRO, Adm 137/1141. Fitch H., 1937, 138 - 40,144 - 46.
томатским топом Хочкис калибра 47 mm. У Србиjи jе добила и мит-

раљез Максим. Развиjала jе брзину од 12 до 16 чворова. Б. Богдановић
сматра да „наша“ шалупа није припадала овом типу већ је реч у ствари
о баркаси од 45 стопа.153 Премда се у британским изворима говори о
picket boat – у од 60 стопа не треба одбацити ни могућност да је Богда-
новић ипак у праву. Проблем са Богдановићевом тезом је да не постоје
picket boat од 45 стопа већ само од 50 и 60 стопа. Постоје баркасе од 45
стопа али у британским документима за наш бродић увек пише да је
реч о picket boat а не баркаси. Наравно, није немогуће да су Британци
и у званичним документима из некуог разлога баркасу прекласифико-
вали у picket boat.
У нашој литератури се ово пловило обично назива шалупом
међутим то није била класична шалупа већ picket boat што је практич-
но немогуће директно превести на српски. Реч је о бродицама које су
превожене на већим ратним бродовима нарочито на бојним бродови-
ма преддреднотима. Наиме, премда је picket boat – а било и у време јед-
рењака до њихове масовне појаве је дошло у време масовне примене
бојних бродова на парни погон. У ратним дејствима на морима и оке-
анима врло често су примењиване блокаде непријатељских бродова у
лукама. Јача флота је блокирала слабију у некој луци. Код једрењака
таква блокада је могла да траје месецима. Код бродова са парним ма-
шинама то није било могуће јер се угаљ брзо трошио па је било тешко
извођење тзв блиске тј непосредне блокаде. Слабија флота се обично
склањала у добр брањене луке па нико није хтео да ризикује своје ску-
поцене велике бродове за напад на лучка утврђења. Зато су замишље-
ни picket boat које су носили велики бродови близу непријатељских
лука а онда их спуштали на воду где би они даље самостално изводили
нападе на усидрене бродове. Због тог су picket boat морали да имају
мали газ и релативно мале димензије да би били тешки циљ обалским
топовима. Основно наоружање су им била торпеда а имали су и лаки
топ. Посебно су били познати британкси picket boat тзв типа од 50 сто-
па. Када је крајем XIX века уведен у наоружање бездимни барут знат-
но је повећан домет обалских топова па блокадни бродови нису могли
близу да приђу Британци су увели у наоружање picket boat типа од 60
стопа. Почетком XX века са масивним увођењем у наоружање брзо-
метних топова калибра око 75 мм picket boat је потпуно застарео у тој
својој основној улози. Највећи део је скинут са бродова и коришћени
су најчешће управо као шалупе. Током Првог светског рата масовно су
153 Богдановић Б., 2015, 550.
коришћени не само као шалупе него и као мали ратни бродови наро-
чито на Дарданелима, Африци и Блиском истоку. Нарочито је значај-
на њихова улога у водама око Дарданела и источној Африци.
Оклопљена фрегата Ахилес (HMS Acihilles) је од 1901. године
била у функцији пловеће базе стациониране у Великој луци Ла Вале-
те. Брод је 1904. године променио име у Егмонт (HMS Egmont). Током
1912. године Егмонт је одвучен у британско бродоградилиште Чатем,
а улогу војно – поморске базе Медитеранске флоте преузела је тврђава
Св. Анђело. Са фрегате је 1912. године скинут HM Picket Boat Tender
to HMS Egmont који је служио за везу и предат на употребу новој бази.
Почетком марта 1915. године, база је овај застарели парни ча-
мац наменила као помоћ мисији у Србији. У бродоградилишту Вели-
ке луке на његовом прамцу је монтиран трофунтовни брзометни топ
система Хочкис калибра 47 мм, а на боковима - два надводна торпедна
апарата система Дена Кардигана (у виду сохе са клештима), за торпеда
18” Mark V.154
Шалупа jе два пут извршила торпедне нападе на аустроугарске
бродове, наjпре ноћу 9/22 тј 10/23 априла, а затим 4/17. маjа 1915. Ко-
ришћена jе веома много за патролирање. Њом jе командовао маjор
Кар.155
Борбе на Сави и Дунаву у пролеће и лето 1915. године

Шалупа jе у више случаjева чинила испаде узводно Дунавом вр-
шећи смеле торпедне нападе на аустроугарске мониторе. До поjаве
ове шалупе монитори су излазили из своjе безе у висини Батаjнице
низводно, те вршили бомбардовање и рушење обjеката у Београду, но
по доласку шалупе повукли су се иза jедне “шлаjзне” – бона, преву-
чене преко Дунава северно од Земуна, на коjоj jе била покретна греда
– капиjа, за пропуштање предвече на предстражу jедног монитора и 2
патролна чамца. Шалупа jе 8/21. априла ноћу извршила jедан напад на
ову предстражу коjи ниjе успео. Али одмах идуће ноћи 9/22 тј 10/23.
априла 1915. године маjор Кар са потпоручником Лонгом покуша-
ла jе да торпедуjе у висини 75 северно од Земуна jедан монитор типа
Maros при чему jе лансиран jедан торпедо. “Призовски суд” у Лондону
досудио jе 1917. године посади чамца 514 фунти награде за монитор:
154 Богдановић Б., 2015, 550.
155 Кузмин А., 1939, 29; Debevc A., 1934, 615 – 616; Károly C., László B., 2000, 68.
,,Koros” коjи jе наводно - те ноћи торпедован и потопљен. У ствари,

ни jедан монитор ниjе био погођен. Монитор на претстражи опазио jе
торпедни чамац, отворио паљбу на њега и натерао га да прерано лан-
сира и окрене назад. Торпедо jе експлодирао на обали где су сутрадан
пронађени његови остаци.156
Оваj напад jе леп пример тактичког изненађења у рату. Торпедно
оруђе до тада jе било непознато на рекама, те аустроугарска флотила
ниjе била спремна на његову поjаву. Торпедни чамац jе могао да се нес-
метано приближи и лансира торпедо на бродове коjи су лежали пот-
пуно незаштићени. Тек након напада додељени су флотили пионир-
ски чамци, коjи су ноћу - низводно сидришта - стражарили сакривени
у обалном жбуњу. Као даља мера положена jе балванска барикада.157
Шалупа jе ноћу 4/17. маjа извршила испад, у циљу напада на пред-
стражу аустроугарске флотиле, са задатком да се торпедуjе моторни
чамац - леви “пипак” предстраже - коjи се налазио у jедном удубљењу
острва Червенке. На шалупи су били поручник Фич, крманош - на-
редник, маjор Кар, десетак људи посаде као и jедан српски официр.
Наоружање: 2 митраљеза, 1 револверски топ и 2 торпеда. Покрет jе
био од базе, код Стругаре Прометне банке на Дунаву око 2 сата после
поноћи. Патролни чамац jе на време почео да се повлачи ка монитору.
Шалупа jе кренула у гоњење. У висини земунског пристаништа Аус-
троугари пу покушали са светлосним легитимисањем, а онда су дали
узбуну, и отворили брзу паљбу. Лежећи иза челичних штитова посада
шалупе jе узвратила ватром. Ватра на шалупу jе отворена и са остр-
ва Червенке. Кад jе шалупа била у висини “Малог брда 86” добила jе
директан погодак топовском гранатом. Истовремено шалупа jе лан-
сирала jедно торпедо на патролни чамац, али без резултата. Морнари
су покушавали да запуше рупу на шалупи, коjаjе кренула да се враћа
назад. Против аероплански вод за заштиту аустроугарске ескадриле,
северно од Земуна, све време jе тукао шалупу. Истовремено и мони-
тор jе кренуо у гоњење, али га jе зауставила руска батериjа од 15 cm са
Малог Калимегдана, чиjи осматрач из Горњег града на Калемегдану jе
пратио покрете. Пред зору шалупа се повукла у базу, са jедним рање-
ним воjником.158
156 Debevc A., 1934, 615 – 616; Ђ. Св. И, 1926; Károly C., László B., 2000, 68.
157 Debevc A., 1934, 616.
158 Ђ. Св. И, 1926. По другим поацима шалупа jе лансирала два торпеда, овога
пута на патролни чамац у вожњи. Оба су торпеда промашила и експлодирала на
обали. Debevc A., 1934, 616; Károly C., László B., 2000, 68.
У међувремену, два месеца раниjе, 30. марта око 11 сати ноћу

аустроугарски брод “Београд” (Belgrad)159 се пробиjао низ Дунав на-
товарен са 300 морских мина, намењених Турцима за Дарданеле. Ис-
крцна станица jе била Рушчук. Нешто раниjе, “Београд” jе 20. марта
прешао из Земуна за Панчево одакле jе 30. марта увече наставио пут.
Брод jе успео да се провуче кроз неколико минских заграда, доспео jе
до села Винче, где jе била последња руска минска запрека. Због магле
српска артиљериjа jе почела да деjствуjе тек источно од Београда. Из-
међу Винче и Ритопека, деjство српске артиљериjе jе постало прециз-
ниjе, што jе збунило посаду и крманоша (”Лодц” из Оршаве). Крма-
нош упусти крму, коjа закачи jедну мину и изазове експлозиjу. Задњи
део брода се упалио и одмах затим jе дошло до експлозиjе на броду
коjа jе у буквалном смислу разнела брод. Преживели су само крманош
и jедан ложач коjи су избачени на српску страну. Делови брода су били
избачени чак у ритопечке винограде.160
Велики успех jе постигнут и у ноћи 15/16. маjа 1915. године (по
новом календару) када jе деjством руске батериjе уништен код острва
Кожаре патролни чамац “c”.161
Један од приоретних задатака ново пристигле француске еска-
диле у Србији представљали су аустроугарски монитори. Већ 16/29.
априла је, са велике висине због снажне ПА ватре. Због слабих резул-
тата постигнутих у дневном бомбардовању одлучено је да се током
ноћи понови напад. Ноћни напад је извршен са три аероплана МФ 11,
који су летели на малој висини. Постигнути су веома добри резулта-
ти. Погођен је монитор Enns коме је нанета мања материјална штета
а неколико чланова посаде је рањено. Укупно је тога дана извршено 7
летова у циљу бомбардовања монитора при чему је бачено 16 бомби.
Монитори су се због овог привремено преместили из Земуна све док
земунска лука није заштићена специјализованим ПА топовима.162
159 Брод Београд (Belgrad), саграђен 1900. године, унаjмљен jе од паробродског

друштва MFTR и коришћен jе за транспорт. Károly C., László B., 2000, 67
160 Ђ. Св. И, 1926; Károly C., László B., 2000, 67.
161 Ђ. Св. И, 1926; Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 12; Károly C., László B.,
2000, 68.
162 Đokić N., 1991, 10; Károly C., László B., 2000, 68; Ђокић Н., 2003/4, 87 – 88.
Макензенова офанзива
Ступањем Турске у рат на страни Цвнтралних крајем октобра
1914, настала је потреба сиабдевања исте свима потребама за вођење
рата. Затварање и одбрана мореуза Дарданела у циљу онемогућавања
снабдевања Русије, што је претстављало главни задатак Турске, и сва
турска предузећа против Суецког канала, према Кавказу и у Месопо-
тамији трпили су због тешкоћа везе Турске с Немачком, као извором
снабдевања целокупним ратним материјалом. Због тога је питање снаб-
девања Турске, нарочито дотурања муниције, задавало много бриге
Немцима. Пошто се захтев немачке Врховне команде, упућен аустро-
угарској Врховној команди, да се ова постара и омогући слободно, и
неузнемиравано кретање Дунавом, није могао испу нити, код Немаца
се појавила идеја, да се поседне северо источни угао Србије (сев. ли-
није Д. Милановац – Неготин), како би се добио слободан саобраћај
Дунавом почев од Оршаве, докле је водила железничка пруга.
Међутим аустроугарска Врховна команда стајала је на гледишту:
„да је овакво решење, обзиром покретност Срба, апсолутно недо-
вољио, већ да се копнена веза с Турском може створити једино потпу-
ним покорењем Србије уз једновремени савез с Бугарском.“
Улазак Италије у рат, у мају 1915, прекинуо је преговоре између
немачке и аустроугарске Врховне команде о новој офанзиви против
Србије и исту одложио. Аали, како се мого очекивати, да ће одбран-
бена моћ Турске бити исцрпена крајем маја или почетком јуна то је
потреба за непосредном везом с Турском, независно од Румуније, по-
стаја све већа. Због тога је Немачка улагала све напоре, да придобије
Бугарску за ступање у рат на страни Централних сила, верујући да ће
и Румунија у том случају променити своје држање.
У циљу да, увлачењем Бугарске у рат, ојача снаге Централних
сила и да преко Србије и Бугарске успостави и осигура везу Централ-
них сила с Турском и јединство својих савезника, Немачка је образо-
вала армиску групу генералфелдмаршала фон Макензена.
Задатак ове групе био је: да потуче одлучно српску војску, да ус-
постави сувоземну везу између Аустроугарске и Бугарске и да ту везу
осигура.
За извршење овога врховно вођство Централних сила донело је

одлуку: да се офанзива против Србије изврши главном снагом са севе-
ра преко Саве и Дунава, општим правцем долином В. Мораве.
У духу те основне идеје операциског плана извршена је концен-
трација немачко – аустроугарско – бугарских снага у септембру 1915.
по следећем:163
Према западном фронту Србије:
62. аустр. дивизија (у формирању) – према горњој Дрини;
1 аустр. одред – према доњој Дрини.
Укупно 19 ½ батаљона.
Према северном фронту Србије –
III аустроугарска армија – ђенерал Кевеш, састава: 8. и 19. аустр.
корпус, 22. нем. рез. корпус, 26. нем. пешад. дивизија и 1 аустр. одред
(свега 111 батаљона), - у Срему;
XI немачка армија – ђенерал фон Галвиц, састава: 3. и 4. немач.
арм. корпус, 10. немач. рез. корпус, доцније и 1 нем. самостал. пешад.
дивизија (свега 72 батаљона), – у Банату.
Укупно 183 батаљона
Груписање ових армија извршено је у периоду од 14. септембра
до 5. октобра.
Према источном фронту Србије –
I бугарска армија – ђенераллајтнант Бојаџијев, састава: 6. Бдин-
ска, 8. Тунџанска, 9. Плевенска и 1. Софиска дивизија (свега 96 ба-
таљона), – на фронту Видин – Белограчик – Цариброд.
II бугарска армија – генаралмајор Тодоров (ван састава армиске
групе маршала Макензена), – сасгава: 7. Рилска, 3. Балканска и Коњич-
ка дивизија (свога 48 батаљона и 16 ескадрона), на фронту Ћустендил
– Џумаја. Укупно 144 батаљона.
Бугарскв армијев имале су прећи у офанзиву пет дана доцније
по извршеном прелазу Саве и Дунава од страна немачко – аустроугар-
ских армија.
Операциски план немачко - аустроугарске војске за офанзиву
против Србије
Главна снага XI немачка армија да пређе Дунав код Смедерева,
Костолца и Рама.
163 Mars, 1939, 196.
Помоћна снага – III аустроугарска армија да се главном снагом

пребаци преко Саве и Дунава код Београда; а један корпус да упути
за прелаз Саве код Купинова и Бољевца с циљем да за себе привеже
непријатељске трупе западно од Колубаре.
Демонстрација: код Молдаве (2 батаљона и 2 батерије) и код Ор-
шаве (5 батаљона и 5 батерија).
Аустроугарске трупе у Босни имале су да садејствуствују насту-
пањем преко Дрине и то: 62 ландштурм дивизија правцем Вишеград
– Ужице; а 1 одред правцем Бијељина – Ваљево.
Због природне јачине речних препрека – Саве и Дунава, било је
потребно да се прелаз ових река изврши изненадно, по могућству на
што ширем фронту и то једновремено на што већем броју места, како
би се српска војска натерала на развлачење и тиме постигла релативна
надмоћност на изабраним главним местима прелаза. Из тих разлога,
било је потребно, да се предузму и демонстрације на више места, како
би се њима приковале српске трупе што више дуж границе, као и у
унутрашњости Србије, јер би тиме биле стављене у недоумицу куда
да се крену.
На целом фронту предузете су најопсежније мере заклањања и
за спречавање шпијунаже, да би се припреме прелаза извршиле у пот-
пуној тајности и постигло изненађење.
План прелаза XI немачке армије

3. арм. корпус (25. и 6. пешад. дивизија), развијен на фронту с.
Брестовац – с. Плочица, да изврши прелаз код Смедерева.
4. арм. корпус (11. баварска, 105. и 107. пешад. дивизија), раз-
вијен на фронту Ковин – Острово – Дубовац (са 107. дивиз. у дру-
гој линији на простору Орешац - Лангердорф), да изврши прелаз код
Костолца.
10. рез. корпус (103. и 101. пешад. дивизија). развијен на фронту
Паланка – Базјаш, да изврши прелаз код Рама.
Аустриске ландштурмске трупе, које су вршиле ј штиту при-
купљања трупа XI немачке армије, прику не су и упуКене за извршвње
демонстрације и то: Молдаве 2 баталона и 2 батерије, код Оршаве 5 6а
љона и 5 батерија.
План прелаза III ауороугарске армије

Командант армиске групе маршал фон Макензе издао је 28. сеп-
тембра команданту III армије директиву, којом је предвидео следеће:
Да III армија за напад на Београд формира две ведике нападне
групе, јачине по један корлус; од тешке артилерије да се образују исто
тако 2 групе, стим да се сваком корпусу додели по једна група.
Да се обема нападним групама означе нападни простори и на-
падни циљеви, а тешкој артилерији тачни задаци, не само у циљу пот-
помагања корпуса у нападу већ и у циљу потпомагања суседних одсека
анфиладним дејством.
Да је неодложна потреба, потврђена ратним искуством, да пе-
шадиски напад (у овом случају прелаз преко реке) отпочне непосред-
но и тако рећи у тренутку кад престане дејство артилериске ватре на
предње непријатељске положаје, јер би се у противном случају брзо
изгубило постигнуто стварно и морално дејство тешке артиљерије.
Успех акције зависи поглавито од техничког извођења исте, сто-
га се ово има припремити до најситнијег детаља тако да сваком делу
задатак буде потпуно јасан.
Да се муниција и храна у количини за 4 дана смести у близини
места за прелаз на обали Дунава, Саве ли на поседнутим острвима
у потпуној сигурности од непријатљеског дејства. Из тих депоа да се
снабдевају пребачене трупе на оностраној обали за време првих дана
све док се не успостави чврста веза између обе обале.
22. немачки рез. корпус (43. и 44. резервна пешадијска дивизија),
развијен на фронту с. Јаково (према Остружници) – Земун, да изврши
прелаз преко Мале и Велике аде Циганлије.
8. аустр. корпус (57. и 59. пешадијска дивизија), развијен на
фронту Земун – Панчево да изврши прелаз код Београда – низводио
Калемегдана.
Помоћни прелаз
19. аустр. корпус (53. пешад. и 205. ландштурм. бригада), раз-
вијен на фронту Подгоричка ада – с. Јаково, да изврши прелаз код Ку-
пинова (на основу резултата рекогносцирања прелаз је извршен код
Прогара) и Бољеваца.
Демонстрација
Одред генерала Сорсића (5 батаљоне) код Јарка.
За главни прелаз било је наоричито предвиђено следеће:
Обе нападне групе – 8. аустр. и 22. немач. рез. корпус, после
прелаза на десну обалу Дунава и Саве, имале су да што пре овладају
линијом: Жарково Дедиње (к. 208) – састав Мокролушког и Кумод-
рашког п. – В. Врачар (к. 249), а одатле да заједнички наступају ради
освајања линије: Петлово брдо (к. 208) – косе јужно Јајинаца – Стра-
жара – Ерино брдо – Клупе. За границу између корпуса одређен је пут
од Београдске железничке станице ка Авали, стим да сам пут припада
8. корпусу. Првог дана операција (који се предвиђао за 5. октобар),
артилерија да изврши гађања ради коректуре, а по подне другог дана
(6 октобра) да изврши групно гађање. Следеће ноћи (6/7 октобра), да
лака артилерија држи под ватром места за прелаз, а Дунавска флотила
да чисти од мина место прелаза 8. корпуса. Затим трећег дана (7. окто-
бра) у 20.30 час интензивност ватре целокупне артилерије да достигне
свој врхунац, а под заштитом ове ватре да отпочне превожење, које
тако регулисати, да се први ешелони могу искрцати око 3 часа. По из-
вршеном превожењу да оба корпуса, са придатим им материјалом што
је могуће пре, подигну понтонске мостове, и то 8. корпус низводно по-
рушеног железничког моста, рез. корпус преко Велике аде Циганлије.
8 корпус располагао је укупно са: 20 тешких бате рија (међу ови-
ма 5 мерзерских батерија калибра 305 мм) са око 70 оруђа. Сем тога
корпус је располагао са преко 90 лаких оруђа (74 топа и 16 хаубица).
Распоред артилерије 8 аустр. корпуса164.
Сектор зап. Дунава: 12 дугачких топова 100 и 120 мм, 4 хаубице
150 мм, 8 пољских и 8 брдских оруђа.
Сектор ист. Дунава: групе код Панчева, јуж. Овче, јуж. Борче и
код кар. Нова Борча, свега 12 дугачких топова 100 и 120 мм, 20 хауби-
ца 150 мм, 4 мерзера 305 мм, 4 брд. хаубице 100 мм, 20 пољских и 16
брдских топова.
Земунски сектор: 16 мерзера 305 мм, 12 дугачких топова 180 мм,
1 хаубица 420 мм.
Укупно: 85 тешких и 52 лака оруђа.
Свака батерија била је снабдевена муницијом за три борбена
дана. Свака дивизија имала је на самој обали мање магацине за арти-
лериску и пешадиску муницију.
164 Mars, 1939, 201.
Улога ове велике артилериске масе била је тачно регулисана на-

ређењем армиске команде. Најважнији артилериски задаци (рушење)
додељени су најтежим калибрима, а затим убацним оруђима средњих
калибара. Тешке батерије Земунског артилеријског сектора у главном
су имале задатак, да неутралишу утврђења на Калемегдану, а батерије
артилериске групе код Овче да неутралишу утврђења на В. Врачару.
Рушење железничких насипа и утврђења на обали Саве и Дунава до-
дељено је како обема овим групама, тако и тешкој артилерији код Бор-
че (Стара Борча). Ова рушења морала су се извести до потпуности.
Србе је требало оставити без ровова и заклона, а њихови топови и
рефлектори имали су се неизоставно уништити. У исто време, има-
ли су бити уништени српски моторни чамци и евентуално уређаји за
лансирање торпеда у пристаништима.
У борби око Београда имала је да узме учешћа и Дунавска фло-
тила, која јо била придата 8. корпусу; она се састојала из: 4 монито-
ра, 2 патролна чамца, 9 моторних чамаца и једног одељења за речне
мине. Флотили је био придодат известан број Дунавских пароброда
под ратном заставом, који су служили, делом као помоћне лађе, делом
као болнице. За време артилериске ватрене припреме, уло га Дунавске
флотиле састојала се једино у томе, да помоћу једног лажног монито-
ра укотвљеног у Дунаву намами српску артилерију да отвори ватру.
Остатак флотиле имао је да ступи у акцију тек после искрцавања пр-
вих трупа. Увођење монитора у борбу, остављено је оцени команданта
флотиле са нарочитом препору ком, да потпомаже лево крило 8 кор-
пуса.
Одбрана Београда имала је у свом саставу:165 Комбиновани одред
(10. кадров. пешад. пук и 7. пешад. пук II поз.), 7, 1.1 и 15. пешад. пук
III поз., 6 пољских батерија, 6 позиц. батерија, 1 ½ хауб. и 1 п. а. бате-
рију, 15 тешких оруђа и 2 коњичка ескадрона.
3адатак: Држање и одбрана Дунава на фронту п. Средњак (ист.
Гроцке) – Београд – с. Остружница
Распоред снага био је следећи:
Грочански одсек – 15 пешад. пук III поз. (3 бат. дуж реке, 1 бат. у
рез. – с. Заклопача), 2 позиц. батерије, 1 пољ. арт. вод и 1 енгл. опсадна
батерија (2 оруђа 120 мм), п. Средњак – р. Болечица.
Великоселски одсек - 7 пешад. пук III поз. (2 ½ бат. дуж реке, 1 ½
бат. у рез. – с. Сланци), 2 позиц. батерије, 1 хауб. оруђе, Грузонов вод
165 Mars, 1939, 65 – 66.

топова 57 мм (у куполама), 1 енгл. опсад. батерија (2 оруђа 120 мм) и 1

француски обалски топ (140 мм), – р. Болечица – Миријевски поток.
Београдски одсек – Комбиновани одред: 10. кадров. пешад. пук
(без два батаљона) и 7 пешад. пук II поз. (без 1 ½ бат.) у првој линији;
1 ½ бат. 7 пешад. пук II поз. у резер. – Бањица; 2 ½ пољ. бат., 1 ½ позиц.
бат., 1 хауб. вод (150 мм), 1 п. а. вод, 1 енгл. (120 мм), 1 франц. (140 мм)
и 1 руска (150 мм) обалска батерија (све по 2 оруђа), – Миријевски п.
– кар. Јарац.
Остружнички одсек – 11 пешад. пук III поз. (2 бат. дуж реке, 2
бат. у рез. - позади Остружнице), 1 ½ позиц. батерија, 1 пољ. и 1 хауб.
вод, 1 енгл. опсадна батерија (2 дуг. топа 120 мм), 1 рефлектор – кар.
Јарац – Печина бара.
Резерва Одбране Београда – 2 бат. 10 кадров. пешад. пука, 2 ес-
кадрона коњице и 2 пољ. арт. вода, – на простору с. Кумодраж – с.
Кнежевац – с. Б. Поток.
Штаб на Торлаку.
Торлак 1915. године

Скоро jедногодишње затишjе у операциjама флотиле прекинуто
jе прелазом Макензенових армиjа преко Дрине, Саве и Дунава. Речна
флотила играла jе при том важну улогу. Савска група од 1 монитора
(,,Szamos”) и 1 наоружаног пароброда суделовала jе веома активно код
савских прелаза код Jарка, Дреновца, Прогара и Бољевца 23. септем-

бра/6. октобра и 24. септембра/7. октобра, а затим jе све до 7/20. окто-
бра подупирала наступање аустроугарског левог крила.166
Дунавска група од 8 монитора и свих патролних чамаца имала jе
тежи део задатка: потпомагање прелаза 3. армиjе око Београда, у Сави
код Аде Циганлиjе, у Дунаву код Калемегдана и низводно.167
У jутро 24. септембра/7. октобра до 0400 часова пребачена су
чамцима, као предња трупа, 4 батаљона пешадиjе и искрцана испод
Калемегдана, коjа су се укопала испод самог жељезничког насипа.
Ситуациjа ових изолованих трупа, са железничким насипом и беде-
мима Калемегдана пред собом иза коjих по њима деjствовале српске
снаге пушчаном, митраљеском и артиљериском ватром, са реком иза
своjих леђа, коjа jе поред свега jош била и у надолажењу, постала jе
веома критична. У овоj опасноj ситуациjи, коjа jе траjала цео 24. сеп-
тембра/7. октобар, имало се jедино мониторима захвалити, да су ис-
крцани делови издржали до у ноћ 7/8. октобра (по новом календару),
када су искрцана поjачања. Монитори “Koros“ и “Leitha” заузели су
положаj непосредно под Калемегданом, у његовоj заветрини уз саму
обалу, тако да их српска артилериjа ниjе могла да гађа, док су сами, из
непосредне близине властитог десног крила, тукли српске положаjе,
коjе им jе аустроугарска пешадиjа наjпре гласом, а касниjе оптички
означавала, те тако успели, да протераjу са Калемегдана српску пољс-
ку артилериjу. Иначе, jош током пре поднева 24. септембра/7. окто-
бра монитори су успели да неутралишу енглеску батериjу на Врачару.
Док су ова два монитора из непосредне близине потпомагала искрца-
не предње делове, пружаjући им не само материjалну, већ можда jош
већу моралну помоћ, три друга монитора “Bodrog”, “Мaros” и “Sava” на
смену са мониторима “Тemes”, “Enns” и “Inn” кроз цео 24. септембра/7.
октобар и пре подне 25. септембра/8. октобра са горњег краjа Ратног
острва гађали су артилериjом средњег калибра циљеве на Врачару и
Калемегдану.168
Током 24. септембра/7. октобар 1915. године флотила ниjе има-
ла губитака. Следећег, 25. септембра/8. октобра ниjе било тако. Већ
у jутро “Maros” jе погођен у надграђе што jе нанело веће губитке, и
166 Debevc A., 1934, 616.

168 Debevc A., 1934, 616 – 617; A. Simović, н. д, 104; Novák J., 1994, 25; Károly C.,
László B., 2000, 70 – 71
проузроковало пожар бензина - због ког се морао монитор повући. У

подне отвара на “Enns” изненада паљбу француска 140 mm батериjа на
Топчидеру, коjа до тада ниjе гађала нити се за њу знало. Батериjа од-
лично деjствуjе, те већ са четвртим зрном погађа прамац монитора ис-
под водене линиjе. Премда зрно ниjе експлодирало, настао jе jак про-
дор воде у прамчану комору и официрски простор. Командант jе био
принуђен да се повуче из борбе и да на, уз помоћ монитора “Leitha” и
“Koros”, обали насуче брод коjи тоне.169
“Тemes” коjи jе пловио иза “Enns”-a одмах jе прихватио борбу
са топчидерском батериjом, али jе како jе већ био уракљен, Французи
врло брзо погађаjу крму “Теmes”-a. Парчад зрна пробиjа, истоврем-
но, кормиларску трансмисиjу, парни вод, дно брода и преграде муни-
ционе коморе, те ставља и радиостаницу ван деjства, уjедно на броду
избиjа пожар. Од експлозиjе гранате jе било 6 мртвих и 10 рањених.
Хавариjе су биле толике, да командант има jош само времена да брод
извуче из опасне зоне те да га, уз помоћ реморкера Самсон, насуче.
Командант флотиле упућуjе две нове jединице (“Sava” и “Inn”) у борбу
и тражи интервенциjу копнене артилериjе, коjа поготком из тешког
мерзера (30.5 cm) успева да француску батериjу ућутка, док реморкери
одвлаче хаварисане мониторе.170
У прелазима на доњем Дунаву — код Дубовца и Банатске Палан-
ке, Ковина и Смедерева - суделовали су немачки моторни чамци, коjи
су железницом транспортовани из Висле у Дунав.171
Прелазом Макензенових трупа преко Саве и Дунава jе рат за
речну флотилу на савско-дунавском воjишту завршен, те отпочиње
период интензивног рада минерског одреда на прочишћавању плов-
них путева.
Током ноћи 6/7 октобра 1915. године (по новом календару) jедна
добро маскирана српска батериjа напала jе при прелазу код Мишара
Савску групу (jедан монитор и jедан наоружано брод) изненадном и
брзом ватром са растоjања од око 500 м, али jе после краће борбе неу-
тралисана од бродске артиљериjе. Том приликом jе монитор претрпео
тежа оштећења.172
169 Debevc A., 1934, 617; Hubert M., 1995, 36; Károly C., László B., 2000, 70.
170 Debevc A., 1934, 617; Hubert M., 1995, 36; Novák J., 1994, 25; Károly C., László
B., 2000, 70 – 71.
171 Debevc A., 1934, 617.
172 Simović A., 1954, 104.
Српска Бродарска команда октобра 1915. године

Српско командовање је рано уочило неопходност постојања
организоване јединице за дејство на рекама а у склопу трупа Одбра-
не Београда формиране 21. августа/3. септембра 1914. године. У опе-
ративном дневнику Одбране Београда није забележен податак када
је тачно наређено формирање Бродарског одељења а ни када је ово
одељење формирано. Међутим, већ у Orde de battale Команаде одбра-
не Београда од 12/25 до 17/30. септембра 1914. године наводи се (сас-
вим на крају) и Бродарско одељење. Командир одељења је био Фрања
Блажек а бројни састав одељења је износио 30 лађара и аласа.173 Ово
одељење ће у борбама на Сави и Дунаву до краја 1914. године углавном
бити коришћено за превожење извиђачких делова као и за снабдевање
српских јединица на острвима, пре свега Ади Циганлија али и на Ади
Курјачици. Одељење ће врло брзо (ако не и од самог почетка) бити
потчињено команданту Аде Циганлије. За сада нисмо могли утврдити
када је тачно почетком 1915. године Бродарско одељење прерасло у
Бродарску команду.
Подаци о српским бродовима су врло штури. Тек за септембар
1915. године имамо нешто бише података и то захваљујући рапорту
инжињеријског мајора Милана Никоћа, у то време начелника ин-
жињерије, у Штабу Команде одбране Београда, српској Врховној ко-
манди а која је, исти извештај, проследила адмиралу Трубриџу.174 По
овом извештају српска Бродарска команда је имала следеће пловне
објекте:
–– оклопљени моторни чамац Далмација наоружан са револвер-
ским топом 37 мм и митраљезом;
–– оклопљени моторни чамац Победа, под командом руског по-
ручника, наоружан једним револверским топом 37 мм;
–– оклопљени моторни чамац Свети Ђорђе;
–– тегљач Тимок;
173 Воjни архив, Пописник 3, кутиjа 21, докуменат бр. 1/1, Операциjски дневник
Команде одбране Београда св. 1, фасц. 1, лист 229.
174 PRO, Adm 137/1141ff. 362 – 364, Translation of report by Major Milan Nikolitch,
Engineering Adviser on Staff of Defence of Belgrade to Serbian Headquarters, 20
September 1915.
–– моторни чамци Галеб и Јадар;

–– руски моторни чамац Слобода.
Подаци из наше литературе су нешто другачији. По њима им-
провизовану флотилу Српске бродарске команде почетком октобра
1915. године сачињавали су:175
–– британска шалупа наоружана са 2 торпеда, jедним Хочкисо-
вим топом и jедним митраљезом а са бритаснком посадом;
–– брзи моторни чамац “Слобода” са руском посадом;
–– оклопни пароброд “Тимок” на коме се управо почело са мон-
тирањем jедног револверског топа;
–– оклопни моторни чамац “Jадар” са jедним митраљезом у ку-
поли;
–– моторни чамац “Победа” коjи jе имао предвиђено место за
митраљез;
–– моторни чамац “Свети Ђорђе”;
–– више дереглиjа, око 100 рибарских чамаца, више шлепова (jе-
дан оклопљен тj “блиндиран” позади Аде Циганлиjе) и спла-
вова.
Довршавана су jош два jача моторна оклопљена чамца, коjа
су требала да приме топове и митраљезе у куполама. Jедан од њих jе
поринут 22. септембра/5. октобра 1915. године на Ади Циганлиjи и
крштен “Далмациjа”, док jе други “Босна” била jош у раду.176
Посаду на пловним обjектима су чинили делом страни др-
жављани177 (коjи као странци нису подлегали воjноj обавези) а де-
лом омладинци, коjи такође нису подлегали воjноj обавези, а коjи су
углавном били посада на митраљезима и топовима.178
Око 0830 часова 23. септембра/6. октобра 1915. године почела су
да падаjу прва артиљериjска зрна на фабрику шећера у коjоj су били
смештени Команда Аде Циганлиjе и бродарска радионица у коjоj су се
градила, опремала и оправљала пловна средства. Пад мрака ниjе довео
175 Радоjевић J. М., 1930; пуковник Милан J. Радоjевић jе октобра 1915. године,
као потпуковник, био командант Аде Циганлиjе, Заноге, Мале Аде и Чукарице.
Исти текст, под истим насловом jе обjављен и у “Београдским општинским
новинама” од 16. 10. 1930. године. Ђ. Св. И, 1926.
176 Радоjевић J. М., 1930.
177 Овде не рачунамо британске и руске морнаре коjи су били посада на шалупи и
брзом моторном чамцу Слобода.
до затишjа, артиљериjска ватра jе настављена истом жестином. Све

телефонске везе су покидане. Оклопљени шлеп коjи jе служио за при-
хват посаде са Мале Аде потопљен jе. Слобода jе разнета као да ниjе
ни постоjала. У први мрак Победа односи посади на Малоj Ади храну.
Посаде поседаjу своjе пловне обjекте. Маjор Кер очекуjе наређење за
деjство на своjоj шалупи коjа jе као и остали пловни обjекти под не-
прекидном шрапнелском ватром. Артиљериjска ватра jе настављена и
24. септембра/7. октобра. Флотила крстари између Мале Аде и Чука-
рице пошто су све телефонске везе у прекиду. Око 2 часа по поноћи ко-
мандир мртве страже на Великоj Ади Циганлиjи према Црпари jавио
jе да неприjатељ подиже мост. Одмах су послате у извиђање шалупа и
“Jадар”. Пошто су дочекани jаком ватром, шалупа коjа jе имала дрвено
корито вратила се док jе “Jадар” наставио извиђање узводно но нике
приметио ништа сумњиво на реци. Неприjатељски топ са Црпаре га
jе своjим снажним деjством приморао да се врати. Око 3 часа исти
командир мртве страже jевио jе да се неприjатељ понтонима прибли-
жава Ади Циганлиjи. Jадар jе поново кренуо у извиђање и овог пута
jе наишао на велико мноштво понтона. У међувремену неприjатељ jе
снажном ватром са понтона отерао српске предстраже и започео ис-
крцавање пешадиjе на обалу. У исто време “Победа” и “Свети Ђорђе”
су, наизменично одржавали непрекидну везу са Малом Адом коjу су
Немци такође напали. Када jе “Свети Ђорђе” неприjатељском ватром
онеспособљен упућено jе jедно одељење бродара са обичним чамцима
на весла на Малу Аду а ради сваке евентуланости. Друга таква група
бродара остала jе у рукавцу Топчидерске реке, испод моста, на путу за
Београд. У зору “Jадар” jе поново отпловио до Мале Аде одакле jе пре-
бацио прву групу заробљених Немаца из 102, 104. и 108. пешадиjског
пука.179
Освануо jе 24. септембра/7. октобар, мутан, суморан и кишо-
вит. Око 8 часова Немци су потиснули српску посаду са узводног врха
Аде Циганлиjе ка горњем мосту. Jедан немачки поручник са два мит-
раљеза и послугом понтоном заилази у савски рукавац између десне
обале Саве и Аде Циганлиjе са циљем да са леђа туче српске jединице.
Пошто су опажени Немци су дочекани снажном и прецизном ватром
коjом су онеспособљени сви веслачи на понтону коjи jе наставио да се
креће без контроле низ воду. Чим су то приметили, прилазе му српски
179 Ови заробљени Немци су изjавили да су стигли са руског фронта до Бата-
jнице а одатле трчећим кораком до Аде Циганлиjе jер су закаснили два часа са
преласком. Радоjевић J. М., 1930.
бродари са чамцима на весла и без пушака заробљаваjу понтон. Одмах

су скинути митраљези са понтона и плаирани на десноj обали Саве
према доњем низводном врху Аде Циганлиjе где jе надирала немач-
ка пешадиjа. Београдски гимназиjалци - добровољци су тако постали
митраљески полсужиоци коjи су одмах отворили ватру по Немцима
коjи су се налазили на средини Аде. У то време, долази “Победа” и
jавља да jе командир посаде на Малоj Ади затражио митраљеску и пе-
шадиjску мунициjу коjа му jе понестаjала. Одмах jе мунициjа из боjне
коморе пренета донета до ушћа Топчидерске реке где jу jе “Победа”
прихватила. Међутим, чим се Победа поjавила на отвореноj води Саве
отворио jе по њоj ватру jедан неприjатељски митраљез са савског же-
лезничког моста и убрзо jе онеспособио за покрет. Нешто по подне
чула се жестока борба на Малоj Ади. Jадар коjи jе претходно предао
мунициjу српскоj посади на Малоj Ади кренуо jе у извиђање. Чим се
поjавио иза низводног врха Велике Аде Циганлиjе отворила су ватру
по њему два немачка митраљеза са Мале Аде на шта jе Jадар узвратио
ватром са бока и леђа по немачким jединицама коjе су се приближавале
низводном врху Велике Аде. Под унакрсном ватром топова са Црпаре
и митраљеза са Мале Аде Jадар jе морао да се повуче али jе претходно
успео да толико поколеба немачку пешадиjу да jе српска пешадиjа ус-
пела да jе потисне ка средини острва ка ивици шуме. Добровољци, де-
чаци са Победе, скидаjу са ње митраљез и на рукама га носе ка средини
Велике Аде. Jадар jе jош jедном зашао Немцима за леђа одакле отвара
бочну ватру по њиховим jединицама али се убрзо нашао под блиском
ватром немачког митраљеза коjи се налазио на jедном дрвету на Вели-
коj Ади па jе био присиљен да се врати. Други митраљез jе деjствовао
по митраљезу са “Победе” кога дечаци остављаjу и jуришаjу са четама
VII пука II позива при чему сви биваjу рањени. Пред вече 24. септем-
бра/7. октобра Немци су продрли до испред ужег мостобрана док су
горњи немачки мост бродари успели да пре повлачења раскину. На-
ређено jе да се бродови Бродарске команде припреме за потапљање.
Око 9 часова увече маjор Кер jе тражио дозволу да са своjом шалупом
нападне Немце на Великоj Ади али му то ниjе дозвољено да не би слу-
чаjно погодио српске трупе коjе су се налазиле у непосредноj близини
немачких. Након тога jе Кер одлучио да сам потопи шалупу али услед
jаке немачке ватре ниjе могао да приђе десноj обали Саве. Због тога
Кер са посадом, под наjешћом ватром напушта шалупу, остављаjући
jе Србима да jе они потопе.180
Целе ноћи 7/8. октобра (по новом календару) немачка ватра

ниjе попуштала. И поред тога започело jе извлачење мунициjе, ка-
блова и другог нужног материjала са пловних обjеката, па чак и ре-
волверског топа са Тимока и непотребних митраљеза чиjа jе посада
онеспособљена за даљу борбу. Под наjвећом опасношћу и са неколи-
ко рањених бродара скинут jе митраљез са енглеске шалупе. У 4 часа
уjутро 25. септембра/8. октобра наређено jе потапање свих пловних
обjеката, евакуисање Аде Циганлиjе и уништавање моста између Аде
и Чукарице. Одмах се приступило извршењу наређења и сви обjекти
су потопљени. Jедино енглескоj шалупи ниjе могло да се приђе па jе
бачена бомба у задњи део и она jе убрзо потонула.181
Бродарска чета која је бројала 230 људи повлачила се са оста-
лим јединицама на југ. Бивши командант Одбране Аде Циганлије пре-
ложио је 30. септембра/13. октобра 1915. године да се чета задржи у
Ћуприји и наоружа да би се уотребила у борби као пешадијска једини-
ца јер је већина бродара било борбено способно. Врховна команда је
1/14. октобра одобрила овај предлог.182 Међутим, нешто касније, 17/30.
октобра, у Врховној команди су изразили чуђење што Бродарска чета
уопште постоји, тврдећи да је њу формирао, командант Одбране Бео-
града на своју руку. Такође, тврдили су да је половину те чете коман-
дант Одбране Београда на своју руку упутио и Трстеник а другу поло-
вину задржао у Ћуприји при инжњеријском складишту. У Врховној
команди су сматрали да за Бродарском четом нема више потребе па
да зато треба да се растури и војни обвезници упуте у своје једини-
це.183
Транспорт помоћи из Русије у Србију Дунавом

Руска Црноморска флота није имала бродове оспособљене за
пловидбу на Дунаву да за снабдевање Србије користе реквириране
речне бродове, специјално адаптиране за војне сврхе. Први конвој је
напустио Рени 1/14. октобра 1914. године и стигао у Прахово 10/23.
октобра 1914. године. Руси су до краја 1914. године послали укупно 5

182 Војни архив, Пописник 3, кутија 56, фасцикла 1, докуменат бр. 1/14, Телеграм
Команданта Одбране Београда Врховној команди од 30. септембра 1915. године.
183 Војни архив, Пописник 3, кутија 56, фасцикла 1, докуменат бр. 1/15, Наређење
Врховне команде од 17. октобра 1915. године.
конвоја и утврдили да у повољним условима за пловидбу узводно од

Ренија до Прахово треба око 10 дана укључујући истовар у Прахову.
Сви конвоји су непосредно праћени са два наоружана брода опремље-
на опремом за чишћење мина. Као посредна заштита, 3 до 4 миље иза
конвоја, пловила су још по два наоружана брода. Интересантно је да
су се Руси више плашили могућих ваздушних напада на конвоје него
од дејства аустроугарских бродова. До краја марта 1915. године руске
дунавске снаге су нарасле на 14 пароброда, 40 тегљача, 40 баржи и 28
понтона и докова. На жалост, све до лета 1915. године могућности
транспорта Дунавом су биле значајно ограничене капацитетом ру-
ских и српских пристаништа. Руси су покушали да повећају капацитет
луке Рени сређивањем обале и приобаља, изградњом нових докова,
постављањем додатних уређаја за укрцавање терета на бродове, из-
грањом нових прилазних путева и железничких искрцних и укрцних
рампи. И поред свих тих настојања ситуација се није битно побољ-
шала јер је капацитет српских пристаништа остао веома мали. Поред
тога проблем је био и тај што се роба морала прекрцавати у Зајечару и
поново у Параћину. Од Прахова до Зајечара је ишла пруга нормалног
колосека али одатле до Параћина пруга узаног колосека. Због тога се
ужурбано радило на изградњи пруге нормалног колосека од Зајечара
до Ниша. План је био да се пруга доврши до краја 1915. године па су се
на радовима користили и аустроугарски ратни заробљеници.184
Недотатак транспортних средстава је довео и до одустајања од
намеравног слања трупа из Русије у Србију. Фебруара 1915. године
изучавана је могућност слања 53. кавкаског пука, након чега би била
послата и милицијска бригада.185 Радило се о неких 2000 људи и 1500
коња. Међутим. командант експедиционих снага у Србији је сматрао
да нема ни бродова ни баржи за транспорт ових снага. Сви располо-
живи бродови и барже су већ били ангажовани и неопходни бродови
су се морали наћи негде друге. Пошто бродове није било могуће наћи
од слања трупа се одустало.186
Руси су покушали да искористе пут конвоја назад из српских
пристаништа за Рени и то за транспорт ратног материјала из Францу-
ске и Велике Британије. тај материјал је стизао железницом из Солуна
184 Halpern G. P., 1994, 271 – 72. нап. 5.

185 Не ради се о јединицама милиције тј полиције већ о јединицама које одговарају
јединицама територијалне одбране у некадашњој ЈНА.
186 Halpern G. P., 1994, 272.
до Прахова. Од марта до маја 1915. године, по руским подацима, на овај

начин је у Рени довезено 10.339 оуда ратног материјала, укључујући 8
авиона. То је била, буквално, кап у мору у односу на руске потребе.187
Још првог дана рата 15/28. јула 1914. године Пашић је, у име срп-
ске владе, упутио телеграме посланствима у Петрограду и Паризу, у
којима се између осталог, од влада Русије и Француске тражи кредит у
износу од 90 милиона динара (на три месеца). Русија је удовољавајући
овом захтеву одобрила кредит од 20 милиона динара о чему је Спа-
лајковић, телеграмом од 17/30. јула обавестио Пашића.188
Убрзо потом, поступајући по налогу српске владе Спалајковић
се 27. јула/9. августа поново обратио руској влади са зхтевом за креди-
ти у износу од 5 – 6 милиона динара, с којим би се средствима у Русији
купила војнаодећа, чизме, рубље, шатори, конзерве и др. На предлог
Сазанова удовољило се српским захтевима којој је одобрен кредит од
6 милиона рубаља у Русији. Овим средствима, је поред осталог, за пот-
ребе српске артиљерије у Русији купљено 1140 коња, што је реализова
до краја септембра 1914. године. Захтеву српске владе о испоруци ае-
роплана није удовољено јер су ови били неопходни руској војсци, како
је образложило руско Министарство војно.189
Пре краја јула месеца (по старом календару) Србија је из Русије
тражила испоруку 1000 метара понтона, које је по Пашићевим инструк-
цијама, тражио од руског Министарства војног тражио Спалајковић,
образлужи овај захтев српским плановима да по савезничким захте-
вима форсирају Саву и Дунав. Пашић је даље у телеграму (бр. 345) од
29. јула/11. августа налагао Спалајковићу да од руске владе тражи: “...
подводне мине, миноносце или моторне чамце за постављање мина,
као и потребан број стручних људи да израде бар једне минске заграде
на укупној ширини Дунава и Саве од 1000 метара.” Руски генералштаб
је убрзо затим, као што смо већ навели, 12/25. августа 1914. године
из Одесе у Србију упутио поморског капетана Григоренка са техни-
ком и пошиљком мина. До испоруке понтонског материјала није до-
шло премда је 17/30. августа из Одесе у Србију упућен инжињеријски
пуковник Добров у циљу организовања његовог прихвата у Србији.
Наиме, развој ратних операција у Србији је, бар привремено, искљу-
чио сваку могућност за офанзиву преко Саве и Дунава.190
187 Halpern G. P., 1994, 272. нап. 6.

188 Поповић Н., 1977, 116.
189 Поповић Н., 1977, 116 – 117.
190 Поповић Н., 1977, 117.
У Међувремену су у Србију почела да пристижу муниција и пуш-

ке. Прве набавке муниције реализовали су мајори Ивковић и Терзић
да би касније цео посао преузео Леонткијевић. Првим шлепом који је
приспео из Русије 26. јула/8. августа стигла је муниција из Русије. Од-
мах затим 3. августа стигла су три шлепера са муницијом и пушкама
а идентичан товар је стигао и на шлепу пристиглим 4/17. августа. По
подацима које је 19. августа/1. септембра 1914. године упутио телегра-
мом (бр. 190) Спалајковић Пашићу, до тог дана је из Одесе послато у
Србију (Радујевац) 119.980 пушака и 90,500.000 метака.191
Српска војска је можда најгоре стајала са интендантском спре-
мом које је било недовољно и за оперативне трупе а да се и не говори
о предвиђеној попуни. Због тога је српско Министарство војно 22. ав-
густа/4. септембра 1914. године доставило Пашићу списак потреба у
интендатској спреми коју је требало реализовати у Русији, преко Спа-
лајковића. Између осталог, на том списку се као најважније потреба
нашло и: 150.000 гарнитура одела (чакшира, блуза, шињела, капа), око
100.000 пари цокула, 30.000 пари чизама, 100.000 шаторских крила,
10.000 пари мамуза са кајишима, 50.000 чутуруци и 15.000 мањерки.
Пошто су Руси у бици код Лавова задобили велики плен, српској војс-
ци су из плена обећане униформе, цокуле као и други материла а о чему
је Спалајковић 27. августа/9. септембра обавестио Пашића. Међутим,
ове униформе ни до 4/17. септембра нису стигле па се Пашић поново
обратио са захтевом за 200.000 униформи. сазонов се у потпуности са-
гласио са српским захтевом па је 10/23. септембра телеграмом извести
Ставку “... да је с политичке тачке веома пожељно удовољити српске
молбе за муниције, пушке и војну одећу.” Коначно је 14/27. септембра
Спалајковић телеграмом (бр. 261) обавести Пашића да је руска влада
одредила “генерала Карачана и вишег интенданта Орлова да, зајед-
но са Леонткијевићем, изврше одбир разног материјала из плена код
Лавова за српску војску.” Ова комисија је 14/27. октобра спремила за
транспорт у Србију 3 милиона метака док је железницом преко Руму-
није 17/30. и 18/31. октобра послато у Србију 15090 блуза, 5491 шињел
и 1715 панталоба. Одмах затим је у Србију упућен велики товар војног
материјала, укрцаног на 11 великих лађа, које су искрцане у радујевцу
од 21. до 23. октобра 1914. године (по старом календару). Том прили-
ком је допремљено 31550 сандука муниције или 25,240.000 метака, 2
вагона хаубичких зрна, 99 буради азотне киселине, 418 сандука бензи-
на, 467 буради зејтина и 147 чамаца за мостовски материјал.192
191 Поповић Н., 1977, 118.

192 Поповић Н., 1977, 119 и 121.
У време велике кризе у Српској војсци, за време битке на Дри-

ни и првој фази Колубарске битке Пашић је од владиног делегата за
набавке у Русији Шајновића затражио да, заједно са Леонткијевићем
покуша да код руске владе испослује испоруку штво већег броја за-
плењених аустроугарских митраљеза 8 мм М. 07 и М. 07/12 Шварцло-
зе и немачких митраљеза 7,9 мм Максим М.08 са целокупном опремом
и муницијом.193
Због великих губитака у пушкама, нарочито током повлачења у
време Колубарске битке, Министар војни се 21. новембра/4. децем-
бра 1914. године телеграмом обратио Пашићу са захтевом за набавку
100.000 пушака са 500 до 1000 метака по пушци, са прибором. Пашић
је овај захтев проследио Спалајковићу телеграмом (бр. 8174) 27. де-
цембра 1914/9. јануара 1915. године препоручујући да се ове пушке по-
кушају набавити у Шпанији, с тим, што би набавка била извршена на
име Грчке, као неутралне земље, а зашта би било потребно 21,000.000
франака. Пошто Србија није била у ситуацији да сноси трошкове ове
набавке, Сазонов је на захтев Спалајковића, још раније 22. децембра
1914/4. јануара 1915. године, упутио писмо председнику руске владе И.
Л. Горемикину у коме је тражио да се омогући да српска војска добије
наоружање и да руска влада сноси трошкове набавке пушака у Шпа-
нији са 1/3 укупне цене као и Француска и Енглеска. Пошто су Фран-
цуска и Енглеска већ биле пристале и руска влада је на седници од 30.
децембра 1914/12. јануара 1915. године усвојила овај захтев.194
Велике Руске испоруке су настављене све до краја 1914. године.
Шајиновић је 25. новембра/8. децембра известио да је водом послато
4792 сандука пушчане и топовске муниције, 371 сандук пушака,195 302
сандука барута, 288 колета санитетског материјала, 2396 колета одела,
4 сандука лака, 30 сандука пушчаних резервних делова, 61 сандук фи-
шеклија, 24 топа са 24 каре,196 15 вагона жица и 25 вагона шпиритуса.197
О сличним испорукама Шајновић је јављао и 3/16. и 18/31. де-
цембра 1914. године а Спалајковић је 31. децембра 1914/13. јануара
193 Поповић Н., 1977, 122.

194 Поповић Н., 1977, 122 – 123.
195 Реч је о заплењеним аустроугарским пушкама јер се поуздано зна да су Руси
испоручили укупно 119.980 својих пушака 7,62 мм М. 91/10 Мосин а све су оне
испоручене још до септембра 1914. године. Поповић Н., 1977, 125 – 130.
196 Реч је о топовима који ангажовани за одбрану Прахова.
197 Поповић Н., 1977, 122 – 123.
1915. године јавио да отпремљено 18 милинона метака за руске пушке

а да ће се накндадно испоручити још 32 милиона истих метака. Теш-
ко је рећи шта је све тачно стигло у Србију. Међутим, познато је да
је, на пример, крајем децембра 1914. године (по старом календару) у
Радујевац стигло 5 руских бродова са три шлепа са којих је искрцано
777 сандука артиљеријске муниције, 1800 бала одела, 98 сандука фи-
шеклија итд.198
Пошто је Русија била, у ратним операцијама током 1914. године,
била војнички и финансијски исцрпљена, Србија се од почетка 1915.
године све више окреће ка западним савезницима, пре свега Францу-
ској, поготово што је ова до тада пребродила прву кризу победом на
Марни и стабилизацијом фронта.
Одбрана Прахова и Кладова

Други руски деташман од 7 официра и 30 подофицира и морна-
ра, са два моторна чамца са торпедном цеви199 као и наоружаним па-
робродом Тирасполом. Овај деташман је послат непосредно низводно
од Гвоздених врата у Ђердапу са задатком да заштите пловидбу око
Прахова и Радујевца. Руси су такође поставили и две батерије топова
75 мм са рефлекторима за заштиту ова два пристаништа.200
По подацима британског обавештајног официра, капетана Л.
С. Америја (L. S. Amery) од 24. маја 1915. године, Руси су у Кладо-
ву имали два мала речна пароброда Тираспољ и Аграфена и чамац
са погоном на дизел са торпедном цеви и митраљезима. Поред тога
биле су постављене две минске препреке које су осматране и то баш у
близини самог Кладова. Руски одред у Кладову је бројао око 50 људи,
укључујући официра и 9 војних инжињера. Амери није ништа знао о
руским артиљеријским батеријама у и око Кладова. Поред тога, он је
извештавао и о двадесетак Руса у Прахову са путничким паробродом
Свети Сергеј.201
Српска Врховна командаје 2. фебруара/6. марта 1915. нареди-
ла да се свим средствима заштити Прахово. Ово обезбеђењеје пове-
198 Поповић Н., 1977, 122 – 123.
199 Реч је о обичним моторним чамцима накнадно опремљеним са торпедном цеви
а не, наменски грађеним, торпедним чамцима.
200 Halpern G. P., 1994, 271. нап. 4.
201 PRO, Adm 137/1141, f. 205, Report by Captain L. S. Amery, 24 May 1915.
рено руском капетану Семенову, који је поставио минске заграде на

каналу између села Сипа и Кладушнице. Од Сипа до Кладушнице је
постављено седам линија минских запрека између острва и румун-
ске обале. Једна заградаје постављена између острва и српскс обале.
Укупно је положено 54 мине. На трећем безименом острву, према
румунској страни, постављена су два торпедна апарата. Поред тога,
преко канала затегнути су челично уже и ланац. Поред западне стра-
не острва Оградине пуковник Аљин је поставио две групе по 6 мина
са електричним паљењем. За заштиту минских зграда постављена су
два руска морнаричка топа калибра 75 mm са панцирним зрнима на
Брзујки (преко пута Адакале), а друга два са рефлектором код Сипа.
Код Кладова су била и два наоружана руска пароброда „Тираспољ” и
„Гроф Игњатијев”, од којих је овај други стражарио ноћу код села Да-
видовца. „Гроф Игњатијев” је био наоружан са три топа од 75 mm и
два митраљеза, а „Тираспољ” са два топа 47 mm иједним противавион-
ским митраљезом.202
Нису само Београд, Крагујевац и Крушевац били брањени про-
тив-аеропланском артиљеријом. Још 8. маја 1915. године наређено је
формирање против-аеропланског вода у Прахову, који је касније пре-
растао у батерију од два вода. Ови водови су били наоружани бугарс-
ким пољским топовима Шнајдер М 1903 калибра 75 mm.
Интересантно је да је у Кладово стигла и руска против-авион-
ска батерија са топовима калибра 76 mm. Наиме, Србији је из Русије
послано седам батерија за одбрану Прахова, Кладова и околине. Једна
од тих батерија је била против-авионска, која је била постављена на по-
ложају Пренозиште. Касније је због неповољног положаја премештена
на нов положај код места званог Велико Лице са кога је било могуће
гађати у свим правцима. Задатак батерије је био спречавање извиђања
непријатељске авијације и одбрана Кладова и Штаба Крајинског одре-
да који се налазио у Петровом селу. Секундарни задатак батерије је
био гађање околних брда у случају преласка Аустријанаца преко Ду-
нава. Командир ове батерије капетан II класе Миклашевски је преузео
команду 23. априла када је утврдио да су сви топови исправни а ни-
шанске справе потпуно нове. Батерија је постигла запажене резултате
у дејству по аустро-угарским аеропланима чији је аеродром био неко-
202 Рукописне белешке дивизијског ђенерала Добросава Миленковића. У њима
наводи да је користио Операцијски дневник Крајинског одреда. Рукопис се
налази у Народном музеју у Чачку.
лико километара од обале Дунава у близини Оршаве, на самој обали

Црне реке.203
Најпре је, 4/17. августа,204 ватром батерије у оборен један аероп-
лан који је на очиглед свих присутних пао на обалу Црне Реке близу
њеног ушћа у Дунав. Нешто касније, 4/17. септембра, оборен је један
ДФВ (DFW), који је пао на румунску страну, при чему су оба члана по-
саде рањена. Трећи аероплан, такође ДФВ, оборен је 8/21. септембра,
10 км јужно од Турн Северина.
Британски брзометни топ QF 4.7 in. field gun

Брзометни топ QF 4.7 in. field gun205 је у британској армији спа-
дао у пољску а не тешку артиљерију. Био је у употреби у британској ар-
мији од Бурског рата па до 1917. године премда је већ од 1906. године
постојао знатно бољи модел BL 60-pdr.
Октобра 1897. године појавила се у Јужној Африци ургентна по-
треба за тешким пољским топом јер су бурски топови имали осетно
већи домет од стандардних британских пољских топова BL 12-pdr и
BL 15-pdr. Чак су Бури почели да употребљавају и топове калибра 15,5
цм као пољску артиљерију. Британци су као једину брзу алтернативу
имали да са бродова HMS Powerful, Terrible и Monarch скину бродске
топове 12-pdr и 4.7-in и поставе их на дрвене лафете које је управо за
ту сврху конструисао морнарички капетан Перси Скот (Percy Scott).
Тако је топ 4.7-in, који се већ налазио у наоружању и британске обал-
ске артиљерије,206 постао и тешки пољски топ кога су у почетку опслу-
живале посаде из обалске артиљерије.207
Након завршетка рата одлучено је да се већи број ових топова
уведе у наоружање резервних артиљеријских јединица али на новом
203 Б. В. - Васиљевски, Противаеропланска одбрана Крајинског одреда у 1915. го-
дине, Ваздухопловни гласник бр. 4/1936, 51-53.
204 По другим подацима то је било 8. септембра. Борис Вериго - Васиљевски, н. ч,
52.
205 QF 4.7 in је скраћеница од quick firing 4.7 inch field gun тј брзоментни пољски
топ калибра 4,7 инча (120 мм).
206 Топ је у то време у британској армији био познат као „четири тачка седам“ топ
тј 4.7 инча топ.
207 Dale Clarke, British Artillery 1914 – 1919 Field Army Artillery, Osprey Publishing
New Vanguard 94, Oxford 2004, 21.
лафету. Наиме на старом имровизованом Скотовом лафету били су

то спорометни топови. Британци су одлучили да их модернизују у
брзометне топове. Тако су конструисана два лафета за њих Carriage
Travelling QF 4.7-in. Mk. I и Carriage Travelling Converted, QF 4.7-in. Mk.
I. Брви лафет је грађен као нов а други је добијен преправком лафе-
та застарелог топа 40-pdr RML (Rifled Muzzle Loader тј спред пунећег
топа).208 Оба лафета су комбиновала хидрауличне кочнице и опружне
повратнике са на краку лафета постављеним специјалним ашовом за
смањење трзаја оруђа, слично као што је било на топу BL 15-pdr. Ду-
жина трзања хидрауличне кочнице је била само 12 инча тј око 30 цм
што је било недовољно. Код новог BL 60-pdr дужина трзања је била чак
око 1,5 м тј 5 стопа. Због тога је добар део силе настале при опаљењу
морао да преузме споменути ашов што је било решење примењивано
код старијих острагана. Због тога се ни топ QF 4.7-in. није ни могао
сматрати брзометним топом у правом смислу те речи.209
Топ QF 4.7-in је неоспорно био импровизација, превише тежак
за масу гранате коју је испаљивао и са сталном тендецијом да се при
дејству „укопа“. Међутим, у британској јавности је владало мишељење
да је топ последња реч технике. Нарочто су велики ентузијазам пока-
зале доровољачке артиљеријске јединице (Volunteers). Министар рата
је фебруара 1900. године објавио да ће добровољачке артиљеријске
јединице добити у наоружање већи број ових топова. Парламент је
1902. године одобрио средства за опремање 30 добровољачки батерија
са овим топовима и још толико 1903. године. Већ 1903. године три оп-
садне чете Краљевске градске артиљерије (Royal Garrison Artillery) су
добиле топове QF 4.7-in. Тако су ови топови, и поред тога што је био у
развоју знатно бољи тешки пољски топ 60-pdr, били стандардни теш-
ки пољски топ британских добровољачких јединица и касније Терито-
ријалних снага (Territorial Force) које су наследиле добровољце након
Халденових реформи британске армије.210
Током 1914 – 15. године топови QF 4.7-in су масовно коришћени
на Западном фронту углавно за контрабатирање заједно са 6-in. топо-
вима. У то време званична ознака топа је била Ordnance QF 4.7-in. ‘B’
gun on carriage travelling QF 4.7-in. Mk. I. До маја 1915. године многи су
208 Преправљени лафет је био за 11 cwt тежи.
New Vanguard 94, Oxford 2004, 21, 47.
New Vanguard 94, Oxford 2004, 21.
расходовани, пре свега због релативно кратког животног века цеви од

свега 1000 граната. Премда је постојала ургентна потреба за њиховом
заменом било их је доста у наоружању чак и време битке на Соми у
другој половини 1916. године. Тек 1917. године су повучени из наору-
жања.211
Топ QF 4.7 in (120 мм) је имао максималну елевацију од 190
30’ а хоризонталну од само 00. Брзина гађања је била 1 до 2 гранате у
минути. Време неопходно за заузимање ватреног положаја из марша
је било 5’ а исто толико за прелазак у маршевски положај. Топ је ко-
ристио разорну гранату, панцирну гранату и шрапнел. Маса и гранате
и шрапнела је била 20,40 кг. Разорна граната је имала пуњење од 2,120
кг експлозива. Почетна брзина и разорне гранате и шрапнела је била
648 м/с а максимални домет 9000 м. Барутно пуњење (кордит) 2,835
кг.212
Уајтехдова торпеда коришћена у Србији 1914–15. године

У Србији су кориштена два типа торпеда Уајтхеда, оба израђи-
вана у Русији.
Торпедо обр. 1897 г. „С“ је ирађивано у Обуховском заводу и Ни-
колајевској радионици. Калибар му је био 381 мм, дужина 520 цм, маса
426 кг, маса експлозива у бојевој глави 64 кг. Домет при брзини 30 чво-
рова је био 400 м а при брзини 25 чворова 900 м.
Торпедо обр. 1898 г. „Л“ је израђивано у заводу Леснера и Обу-
ховском заводу. Тактичко техничке карактеристике су му биле готово
идентичне као код претходног модела осим што му је дужина била 518
цм а маса 430 кг.
Уајтхед је био британски инжињер који је радио у Ријеци где је
имао и своју фабрику у којој је израђивао торпеда. Пвр епримерке је
продао аустро – угарској флоти која је тако прва у свету почела да ко-
ристи торпеда. Уајтхед је 1873. године своја торпеда понудио и Руској
морнарици. Прво топредо, касније означено као обр. 1878 г., је купље-
но за 9000 фунти са правом израде у Русији са могућношћу самостал-
ног усавршавања али без права продаје трећим државама. Стотину
New Vanguard 94, Oxford 2004, 21 – 22.
212 Rensignements succints sur l’artillerie Britannique, Bulletin de rensignements de
l’artillerie V1 No 2, novembre 1917, Paris 1917, 62 – 63.
ових торпеда, из увоза, је испоручено од 31. марта 1876. до 1. јануара

1878. године. Већ 1878. године су у Кронштату и Николајеву израђена
прва торпеда али због слабог капацитета ових радионица 1878. године
је код Уајтхеда наручено још 150 торпеда. Да би се Русија осамоста-
лила у производњи торпеда расписан је конкурс на коме је победио
завод Леснера који је добио петогодишњу наруџбину за 150 торпеда
поред наруџбине коју је добио државни Обуховски завод. У периоду
од 1884. до 1889. године у Русији је израђено 442 торпеда. Касније је
темпо производње знатно повећан па је крајем XIX века у Русији го-
дишње израђивано 160 до 200 торпеда. Торпедо Уајтхед обр. 1898 г. „Л“
ће остати стандардно руско торпедо све до појаве 1912. године торпеда
45 – 12 обр. 1912 г. калибра 450 мм.
БОРБЕ НА ДУНАВУ И САВИ
1918 – 1919. ГОДИНЕ
Аустроугарска Дунавска флотила је играла запажену улогу у бор-
бама за освајање Србије и Румуније, током 1915. и 1916. године. Када
је 29. новембра 1916. године. Дунав до Радујевца очишћен од мина,
завршена су и дејства Дунавске флотиле. Монитори су раздељени по
већим румунским лукама на Дунаву а неки су упућени и на оправке
у Будим и Турн Северин. По завршеној оправци, бродови су до по-
четка 1918. године остали у лукама да би тада сви бродови Дунавске
флотиле били окупљени у Сулини. Одавде је део, после две недеље,
8. априла 1918. године, пребачен у Одесу и даље за Николајев.213 На
Црном мору, Дњепру, Дњестру и Бугу бродови флотиле нису изводили
борбена дејства, већ су само вршили полицијску службу.214
Повлачење Аустроугарске Дунавске флотиле ка

Будимпешти
Крајем септембра 1918. године. аустроугарском генераштабу је

било јасно да ће бити тешко задржати савезничке снаге јужно од Саве
и Дунава. Због великог значаја којег је могла имати Дунавска флотила
у евентуалним будућим борбама око Саве и Дунава, наређено је фло-
тили, почетком октобра да се прикупи у Браили. Главнина флотиле
(Енс, Босна, Темеш, Велш и Виза) је 13. октобра испловила из Браиле
узводно Дунавом и већ 16. октобра прошла је поред Лом Паланке. Ту
су јој се придружили Бодрог и Компо, док су Самош и Кереш чекали у
Калафату. Како у то време није извршена потпуна евакуација пловних
објеката из Црног мора, крцатих заплењеним материјалом из Украји-
не и Крима, ради њихове заштите остали су до 19. октобра у Сулини,
213 Пребачена су 4 монитора и 2 патролна чамца. Novák J., 1994, 27.
214 Andrić N. A., 1927, 196 – 197; Hubert M., 1995, 38; Novák J., 1994, 27: Детаљније
о овом видети Csonkaréti K., Benczúr L., 1992, 112 – 117.
монитори Сава, патролни чамац Баршч и минерско одељење са мино-

полагачем Уна.215
Крајем октобра флотила је добила задатак да подржава прела-
зак остатака аустроугарске војске из Србије на леву обалу Дунава. У
то време састојала се флотила од два дивизиона монитора и од ди-
визиона патролних чамаца. Флотила је била подељена у групе од по
два монитора и од по два патролна чамца. Укупно је било у опреми
8 монитора и то Босна (Bosna), Енс (Enns), Ин (Inn), Сава (Sava), Те-
меш (Temes), Бодрог (Bodrog), Кереш (Körös) и Самош (Szamos).216 Два
најстарија монитора Марош (Maros) и Лајта (Leitha) су били стављени
у распрему у главној бази флотиле у Будиму. Свих 8 патролних ча-
маца Виза (Viza), Барш (Barsch), Компо (Compó), Велш (Wels), Фогаш
(Fogas), Чука (Csuka), Лач (Lachs) и Штор (Stör) су били оперативни.217
У саставу флотиле се налазило и десетак мобилисаних бродова и ре-
моркера (један командни брод, 5 наоружаних бродова, 3 миноловца и
минополагача, један болнички брод и један брод за позадинску служ-
бу флотиле са више шлепова). Команда флотиле се налазила на јахти
Хебе (Hebe) а команда оперативних снага на једном од монитора.218
Дунавска флотила је представљала моћну снагу, која је могла озбиљно
да доведе у питање савезничко форсирање Дунава, поготово што је са-
везничка тешка артиљерија била далеко заостала, а она је представља-
ла једину реалну опасност за мониторе. Ипак, распад Аустроугарске
монархије ће имати погубне последице и по флотилу, тако да она неће
извршити намењен јој задатак.
Заједно са Дунавском флотилом повлачио се и мањи број немач-
ких пловних објеката, који су употребљавани око Истанбула. Нешто
раније, 9. септембра 1918. године од немачке Команде дунавских стра-
жарских чамаца и Царске немачке дунавске флотиле формирана је не-
мачка Дунавска стражарска флотила, јачине 37 пловних јединица са
202 члана посаде. Највећи део флотиле није успео да се евакуише уз-
водно Дунавом, па су због тога у времену од 10. до 12. новембра 1918.
године скоро све пловне јединице потопиле њихове посаде. Укупно су
уништена 24 моторна чамца, док их је шест враћено румунској хидро-
215 Csonkaréti K., Benczúr L., 1992, 119; Novák J., 1994, 27.
216 Jane’s fighting ships of World War I, London 1990, 251. и 287; Hubert M., 1995;
Greger R., 1976, 138 – 142.
217 Jane’s fighting ships of World War I, London 1990, 251. i 287; Rene Greger, н. д,
138-142; Hubert M., 1996.
218 Greger R., 1976, 138 – 142.
техничкој служби. Шест чамаца је покушало да се повуче са аустроу-

гарском флотилом.219
Сава, Баршч и Уна су 22. октобра, око 19 часова, пловећи Дуна-
вом узводно форсирала пролаз код Лом Паланке упркос ватри двеју
француских батерија од 75 мм. Бродови су гађали пристаниште и ва-
рош гранатама од 105 и 150 мм. Био је то први сукоб бродова Дунавске
флотиле са савезничким снагама. Током те ноћи доћи ће до још једног
сукоба између бродова и француских артиљераца код Лом Паланке.
Сава и друга два брода су стигли у Турн Северин 23. октобра. Око 25.
октобра готово сви бродови флотиле су се налазили на сектору Турн
Северин - Београд. Кевеш је 28. октобра наредио флотили повлачење
из Београда за Нови Сад па ће у реону Смедерево - Београд, ради обез-
беђења аустроугарског повлачења остати само монитори Бодрог, Са-
мош и Босна.220
До првог сукоба српских трупа са бродовима флотиле доћи ће
29. октобра. Тога дана, око 10 часова једна патрола Коњичке дивизије
је у тренутку када је избила на Дунав код Дубравице потпала под ватру
са аустроугарских монитора. Сутрадан, око 11 часова изјутра, тукле
су код Гроцке, брдске батерије Моравске дивизије два монитора који
су вукли шлепове ка Београду.221 Нешто касније, код Винче је укрцан
у шлепове један аустроугарски батаљон и више топова. Код Винче је
укрцано и око 30 шлепова разног материјала (жита и стока) и све је
под пратњом монитора одвежено ка Београду. При избијању српских
трупа код Вишњице 1. новембра, монитори су испалили неколико ме-
така, без резултата.222
Командант Дунавске флотиле, комодор, капетан бојног брода
Мариус Ратковић се од 28. октобра налазио на командном броду Хебе
у Новом Саду. Ту је 30. октобра примио отворени телеграм којим му
је наређено да преда флотилу Мађарској влади у Будиму. Одмах затим
је људство, словенске народности, отказало послушност. То је примо-
рало Ратковића да 31. октобра преда флотилу најстаријем официру
мађарске народности капетану Олафу Вулфу (Olaf Wulff) и да истог
дана отплови јахтом Хебе за Беч. И онако лоше стање на бродовима
219 Antić B., 1986, 155.

220 Велики рат Србије, књига 30, (у даљем тексту ВРС књ.30.), Београд, 342;
Csonkaréti K., Benczúr L., 1992, 120.
221 ВРС књ.30, 610, 612 и 637.
222 Ибид, 661 - 662.
је од 31. октобра постало потпуно хаотично. Због дезорганизације у

снабдевању осећала се велика оскудица у храни, што је довело до тога,
да је дисциплина и мађарског дела посаде у потпуности попустила.
Због тога је Вулф настојао да што пре стигне у Будим и тако спасе цело-
купну флотилу предату Мађарској. Чим су се 1. новембра сви бродови
флотиле, осим Бодрога, сјединили у Новом Саду, флотила је наставила
узводну вожњу, са циљем да што пре стигне у Будимпешту. Пре подне
2. новембра бродови флотиле су пристали у Вуковарској луци да би се
искрцали морнари Југословени, њих око 40. Капетан фрегате Вулф се
уопште није обазирао на велики број пловних објеката у луци, већ је
одмах наставио пловидбу ка Будимпешти, где је стигао 6. новембра.223
Монитор Бодрог је током 31. октобра обезбеђивао прелазак аус-
троугарских и немачких јединица преко Дунава у у реону Гроцка - Бе-
оград. Евакуација је настављена и у току ноћи. Због изненадне појаве
густе магле, Бодрог се насукао на леву обалу Дунава, насупрот Вишњи-
це. Насукавање је било такво да се Бодрог није могао ослободити соп-
ственом снагом, па ни помоћу других монитора који су му током ноћи
покушали помоћи. У зору су монитори наставили пловидбу ка Новом
Саду а Бодрогу су притекли у помоћ помоћна речна топовњача224 Сам-
сон (Samson) и најачи дунавски реморкери Вулкан (Vulkan) и Донау
(Donau). Ујутро, 1. новембра јединице 1. моравске бригаде су избиле
на Дунав код Вишњице. У саставу ових делова била је и 6. брдска ба-
терија Моравског артиљеријског пука, која је одмах отворила ватру
на насукани монитор и бродове који су покушали да га одвуку. Убрзо
су прецизном ватром брдских топова потопљена оба реморкера. Том
приликом се удавио већи број чланова посаде и избеглица укрцаних
на реморкеру Вулкан. Након овога се одустало од одсукавања мони-
тора, али се све до 5. новембра вршило искрцавање материјала са мо-
нитора на обалу. И поред непрекидног дејства српских брдских топо-
ва, извесна количина жита и артиљеријске муниције је искрцана. Пар
дана, након тога, брод су посели српски војници, али је Бодрог ипак
остао насукан све до пролећа 1919. године.225
223 Novák J., 1994, 27; Andrić N. A., 1927, 196.

224 У нашој литератури се третира као брод за спасавање, Самсон је у ствари по-
моћна речна топовњача. Greger R., 1976, 148; Csonkaréti K., Benczúr L., 1992,
123.
225 Novák J., 1994, 27; Antić B., 1986, 148-149; Велики рат Србије, књига 31, Бео-
град,1939, (у даљем тексту ВРС књ. 31.), 24, 34. и 41.
Заплена аустроугарског пловног парка на Дунаву

и његовим притокама
Приликом повлачења из Србије и Румуније Аустро - угари и
Немци су вршили евакуацију огромних количина заплењеног мате-
ријала, пре свега прехрамбених производа. Највећи део овог мате-
ријала је евакуисан Дунавом. За Српску војску и остале савезничке
снаге, заробљавање овог материјала је било од прворазредног значаја.
Порушена железничка пруга Солун - Скопље - Ниш - Београд оне-
могућавала је свако значајније снабдевање савезничких оперативних
трупа. Транспорт за потребе становништва Србије се још дуго вре-
мена неће моћи вршити овом саобраћајницом. Запленом бродова на
Дунаву омогућила би се прехрана становништва и војске, током не-
колико следећих, критичних зимских месеци. Овим би се омогућило
да се сви камиони, којих је било веома мало, употребе искључиво за
транспорт војног материјала, пре свега муниције.
Српске претходнице су изашле на Дунав и поселе фронт Кли-
чевац - Дубравица у 10 часова 29. октобра 1918. године. Током 31. ок-
тобра и 1. новембра Коњичка дивизија је заузела Велико Градиште,
Голубац и Смедерево226. Делови Моравске дивизије су, као што смо
већ навели, ујутро 1. новембра избили на Дунав код Вишњице. Истог
дана у 10.30 ушао је ескадрон Дунавске дивизијске коњице у Београд,
а делови Дринске дивизије стигли су на реку Саву и запосели фронт
Обреновац - Дебрц. Једна чета Дунавске дивизије је 5. новембра ушла
у Земун, а 7. новембра је Коњичка дивизија запосела Базјаш и Нову
Молдаву. Делови Дринске дивизије су 7. новембра запосели Вуковар,
док су француске трупе 12. новембра ослободиле Доњи Милановац и
Кладово. Коначно 14. новембра Дунавска дивизија је заузела Бају.227
На основу горе изнетог можемо рећи да ни један противнички
брод (осим донекле монитора) после 31. октобра није могао проћи у
свом покрету уз Дунав, Смедерево, после 1. новембра Београд, после
7. новембра Вуковар и коначно после 14. новембра Бају.
Да би се спречио непријатељски саобраћај Дунавом, Савом и
Дрином, командант I армије Петар Бојовић у свом наређењу О. бр.
226 Лазић М. Ђ., 1936, 547.
227 Ибид, 548.
19127 од 2. новембра, између осталог, наређује потчињеним јединица-

ма да по сваку цену спрече сваки саобраћај овим рекама. Ипак, проћи
ће још десетак дана док се тај циљ оствари.228
По плану аустроугарског генералштаба било је предвиђено да се
цео пловни парк што пре пребаци на део Дунава од Будимпеште до
Регенсбурга, па је задњих дана октобра већина бродова упућена уз-
водно да у Мохачу сачека даља наређења. До 1. новембра највећи део
пловног парка је успео да се извуче узводно Дунавом од Новог Сада.229
Сва пловна средства која су савезници запленили на просторији Сме-
дерево - Голубац, прикупљена су код Великог Градишта.230 Њихов број
није познат, али с обзиром на то да је за пребацивање једног пеша-
диског пука преко Дунава било неопходно слати додатне бродове, тај
је број био незнатан. На Дунаву, низводно од Голупца било је такође
веома мало напуштених бродова. Уопште, Ђердап је све до краја но-
вембра био практично ничија земља. Припадници Српске бродарске
команде (СБК) који су се враћали у земљу преко Бугарске, успели су да
при проласку кроз Ђердап, код Текије, заплене 22. новембра два брода
Апатин (ex Београд) и Алер, док је трећи делимично оклопљени брод
био онеспособљен. Били су то једини бродови на које су наишли на
свом путу Дунавом од Видина до Голубца. Број шлепова, на овој део-
ници, је такође био занемарљив, само пар комада231. У Београду готово
да није било пловних објеката. При ослобођењу Земуна заплењено је
5 бродова, док на Сави бродова и шлепова готово није било.232 Једино
је у Брчком заплењено нешто више пловних објеката (један пароброд,
два шлепа и један моторни чамац).233
Сасвим друга ситуација је била на Дунаву узводно од Београда.
При уласку у Нови Сад 9. новембра српске трупе су у пристаништу за-
228 ВРС књ.30, 684.

229 Највећи део пловног парка се налазио између Вуковара и Новог Сада. ВРС књ.
31, Београд 1939, 92.
230 Било је предвиђено, да се са другом групом дивизија изврши прелаз Дунава
на сектору Рам-Велико Градиште. Због тога се планирало и слање бродова са
других делова Дунава, Саве и Драве на овај сектор. Убрзо се одустало од овог
плана. ВРС књ. 31, 73. и 121-122.
231 Радоjевић J. М., 1937, 139 – 141.
232 У Земуну је заплењено 5 бродова, 5 локомотива и 80 вагона. Лазић М. Ђ., 1936,
548; ВРС књ. 31, 43.
233 У Брчком је заплењено: 18 теретних аутомобила, 400 коња, један пароброд, 2
шлепа, један моторни чамац, 16 хаубица и један путнички аутомобил. ВРС књ.
31, 114.
плениле преко 100 шлепова и већи број бродова и реморкера. Многи

шлепови су били пуни са храном, а један је био крцат са санитетским
материјалом.234
Када су се морнари, југословенског порекла, искрцали са бро-
дова Дунавске флотиле 2. новембра 1918. године. у Вуковару, градско
пристаниште је било претрпано бродовима и шлеповима. Искрцани
морнари су се ставили на располагање Народном вијећу у Вуковару,
па је организован наоружани одред са задатком чувања великог броја
заплењених пловних објеката којима је забрањено испловљење из
луке. Одредом је командовао поручник фрегате Метод Пирц уз по-
моћ 5 до 6 резервних кадета. Током следећих пар дана, одред је ојачан
са мањим бројем пристиглих ослобођених српских заробљеника и са
нешто добровољаца из бивше аустроугарске војске. Истовремено На-
родно вијеће из Загреба оформило је посебну комисију од 3 офици-
ра, са задатком чувања заплењеног материјала. У пристаништу су по-
стављене страже са задатком спречавања пљачке или бекства бродова.
Ипак, на свим заплењеним бродовима и шлеповима је било пљачке и
то и од посаде и од мештана, а убрзо је дошло и до организованог раз-
бојништва. Са друге стране, посаде су масовно напуштале бродове и
шлепове, носећи са собом све што су могле.235
Претила је опасност да се монитори врате из Будимпеште и си-
лом преотму бродове. Један такав захтев упутио је 3. новембра немач-
ки командант Вуковара поручник Литке (Lutcke) мађарском министру
претседнику грофу Михајлу Карољију али је овај то одбио. Интере-
сантно је да је Литке остао у Вуковару све до доласка српских регулар-
них трупа 7. новембра.
Да би се боље заштитили пловни објекти Народно вијеће из Ву-
ковара је, посебним возом, послало трочлану делегацију са пратњом,
да успостави додир са Српском војском и затражи помоћ од ње. Деле-
гација је 6. новембра у 18.00 часова стигла до команданта Мачванског
одреда који је, на њихову молбу, пристао да упути једну чету из 6. пе-
шадиског пука (састављену од војника ранијег добровољачког одре-
да). Чета је одмах кренула из Церовца за Шабац, где је прешла Саву код
Кленка. Ту се укрцала на воз, са делегацијом, и продужила за Вуковар,
где је стигла 7. новембра око 17 часова и одмах преузела обезбеђење
234 ВРС књ. 31, 116. Одмах је наређено да се шлеп са санитетским материјалом
упути за Београд. Исто.
235 ВРС књ. 31, 62. и 89; Лазић М. Ђ., 1937, 32.
пловних објеката.236 Међутим, ни ово појачање није било довољно, па

је Народно веће упутило нову делегацију, која је стигла 11. новембра у
13 часова, код команданта десне колоне Дринске дивизије. Делегација
је изјавила да народ и даље пљачка шлепове и бродове а што је још
горе постоји опасност да се врате монитори. Зато је неопходно да се
пошаље још трупа, али и артљерије за заштиту од монитора. Коман-
дант десне колоне Дринске дивизије је уважио ове захтеве и крајем
истог дана упутио је у Вуковар још једну чету пешадије и 4. брдску
батерију. Све српске трупе у Вуковару су стављене под команду ко-
манданта 3. батаљона 6. пешадиског пука. Овим потезом је постигну-
та блокада Дунава од стране српских трупа и обезбеђен Вуковар.237
Мађари су 7. новембра упутили из Будимпеште патролни чамац
Штор под командом Хартман Гаштона да отплови до Новог Сада, из-
види ситуацију и покупи што је могуће више бродова. Штор је 10. но-
вембра стигао у Нови Сад али је ту већ затекао српске трупе. Патрол-
ни чамац је, са шлеповима које је успут покупио, вратио у Вуковар
истог дана, да би после преговора са месним одбором, продужио пут
узводно Дунавом, без екцеса. У Будимпешту се вратио 18. новембра.238
Интересантно је да су у Вуковару очекивали да 11. или 12. новембра
у град стигне мађарски гроф Карољи на преговоре са изасланицима
народног вијећа из Загреба који су већ налазили у Вуковару. Тема раз-
говора су требали да буду бродови у Вуковару и плен на њима.239
Ипак, тек наредбом команданта Дунавске дивизије командан-
ту 8. пешадиског пука, од 18. новембра, којом је овом наређено да
саопшти команданту батаљона у Баји да је бродовима и шлеповима
забрањено да иду уз Дунав даље од Баје, наступила је потпуна блокада
пловидбе Дунавом са територије коју је контролисала Српска војска
ка Мађарској и даље Аустрији.240
Чим је стигао у Вуковар командант 3. батаљона је извршио по-
пис матријала на пловним објектима, о чему је известио команданта
Дринске дивизије. У истом извештају је скренуо пажњу да је потребно
хитно извршити истовар пре свега жита које је већ почело да клија.
236 ВРС књ. 31, 62 и 89.
237 ВРС књ. 31, 145.
238 Csonkaréti K., Benczúr L., 1992, 123 – 124; ВРС књ. 31, 145. У Великом рату
Србије се говори о монитору, што је погрешно.
239 ВРС књ. 31, 145.
240 ВРС књ. 31, 222.
Такође је било неопходно пребацити бродове у зимовнике јер је пре-

тила опасност од леда. Командант Дринске дивизије је тражио и да се
у Вуковар одмах пошаље стручно лице за бродове како би сва стручна
питања раправио са представницима Народног вијећа на лицу места.
Овај извештај је 17. новембра 1918. године преко I армије прослеђен
Српској врховној команди, али се ништа конкретно неће урадити по
овом питању још десетак дана.241 И командант Дунавске дивизије ће
22. новембра 1918. године код команданта I армије покренути питање
пловдбе на Дунаву од Новог Сада до Баје јер се у том моменту тим
проблем бавио само један бродарски капетан такорећи без људства.242
Почетком новембра ситуација у ослобођеном Београду је била
веома тешка. Хране за становништво је било само за неколико дана.
Слична ситуација је била и са дрветом за огрев и угљем. Везе и са Ср-
бијом и са Сремом су биле отежане. Време је било влажно и хладно.
Евентуална појава леда на Дунаву, могла је да доведе до уништења до-
брог дела пловног парка, који је лежао незаштићен у лукама.
Да би се сачувао пловни парк, начелник штаба Врховне Коман-
де војвода Мишић је наредио, 25. новембра, начелнику Инжињерског
оделења Врховне команде пуковнику Ђурђу Лазићу да одмах од ко-
манданта Пловидбе на Дунаву затражи један брод, са којим би отпло-
вио за Вуковар. Тамо је тебало да обезбеди пловни материјал и залихе
на њему и да организује, да се што пре пребаци што већа количина
хране и огрева за Београд. Истог дана Лазић је од команданта Пло-
241 ”Код пристаништа у Вуковару има и то: способних пароброда за путовање

39, празних шлепова 34, шлепова натоварених 183 у којима је натоварен
разни материјал и то: 265 вагона дрвеног материјала, 251 вагон разноврсног
материјала, 56 1/2 вагона зоби, 145 вагона соли, 925 вагона жита, 5 вагона
карбида, 34 вагона муниције, 7 1/2 вагона ракије, 178 1/2 вагона петролеума,
170 вагона бензина, 467 вагона угља, 62 вагона кокса, 15 вагона вуне и памука,
15 вагона кабла, 18 вагона мотора, 60 вагона црепова, 4 1/2 вагона шљунка,
110 вагона сламе, 42 вагона пионирског материјала, 22 вагона буради, 480
вагона разне руде, 230 вагона разне робе, 200 вагона цемента, 50 вагона
брашна, 7 вагона кукуруза, 7 вагона бакра, 4 вагона бежичне телеграфије, 17
вагона железничког материјала, 120 вагона шлетера, у два шлепа Београдска
електрична централа и Београдски водовод, 17 вагона топовских цеви, 10
вагона гвожђа; железничког материјала у једном шлепу, 23 вагона пољских
железница, 100 вагона профијанта, разних архива аустриских у два шлепа...”
ВРС књ. 31, 210-211.
242 Извештај команданта Дунавске дивизије О. бр. 8071 команданту I армије од
9/22. новембра 1918. године. ВРС књ. 31, 264.
видбе на Дунаву, адмирала Трубриџа, добио путнички брод Радецки

(касније назван Војвода Мишић).243
Радецки је испловио из београдског пристаништа 26. новембра,
вијући велике српске заставе. Са Лазићем су кренули и командант бе-
оградског пристаништа бродарски капетан Војислав Тодоровић и ма-
шиниста СБД Милорад Ђорић.244
Поред краћих задржавања у Земуну и Новом Саду, Лазић је ус-
пут застајао и код заосталих укотвљених шлепова, да би издао одгова-
рајућа наређења. Радецки је упловио у вуковарску луку у око 17 часо-
ва. Још исто вече Лазић је отишао у Веће града Вуковара, где се састао
са комисијом Народног вијећа из Загреба, командансантом српских
трупа и градоначелником. Том приликом је обавештен да је највећи
проблем у томе што посаду бродова и шлепова чине Мађари, Немци и
Аустријанци који саботирају сва наређења, поготово што већ одавно
нису примили плату. То је практично онемогућавало склањање бродо-
ва у зимовнике у Београду и другим местима а где би се хитно искрцао
товар са ових бродова.245 Исте вечери, око 20 часова, је Лазић окупио
сво особље са бродова и шлепова и саопштио им:
“да имају безусловно извршавати издата им наређења од стране
команданта пристаништа; да не губе из вида да је још ратно стање и да
они сада потпадају по српске војне законе, који за непослушност или
побуну предвиђају смртне казне; да су они по нашим законима зашти
ћени и ако су страни поданици, докле врше своју службу као што ваља
и буду исправни гарђани; да ће им се непримљена плата издати и у бу-
дуће издавати било од стране њихових ранијих пловидбених друшта-
ва или од наше државе.” 246
Исто вече, по овлашћењу војводе Живојина Мишића, пуковник
Лазић је поставио Ђорића за команданта пристаништа у Вуковару. У
писмену наређењу које је издао Ђорићу, Лазић је нагласио да треба,
помоћу бродова који се налазе у Вуковару, одвући празне шлепове из
Вуковара у зимовник у Новом Саду, а пуне шлепове, нарочито оне са
храном и горивом, отеглити у савски зимовник у Београду. То исто је
243 Лазић М. Ђ., 1937, 33; Радецки је био један од најновијих и најбољих бродова
на Дунаву.
244 Тодоровић је био командант драчког пристаништа приликом српског повлачења
1915. а за команданта београдског пристаништа га је поставио командант
Дунавске дивизије, одмах по уласку српских трупа у Београд. Лазић М. Ђ.,
1937, 34.
245 245 Ибидем.
246 246 Ибид, 35.
требало урадити и са осталим шлеповима, који су затечени на Дунаву,

од Новог Сада до Баје. Командант пристаништа је морао да са коман-
дантом српске посаде и комисијом народног већа да по сваку цену
спречи било какву крађу на пловним објектима у пристаништу.247
Лазић је отпловио из Вуковара 27. новембра у 8 часова да би у
13 часова стигао у Нови Сад где га је Сачекао командант новосадског
пристаништа бродарски капетан Војислав Николић и коме је издао
иста наређења као и Ђорићу. Пловни материјал на новосадском прис-
таништу је већ био добро обезбеђен са стражом коју су давали српски
војници. По доласку у Београд, Лазић је већ сутрадан, 28. новембра,
реферисао освему начелнику штаба Српске врховне команде, војводи
Мишићу, који се у потпуности сложио са предузетим мерама.248
Већ 27. новембра из Вуковара су испловила 6 брода са око 30
шлепова, највећим делом ка Београду. Евакуација пловног материјала
из Вуковара а и са Дунава од Баје до Новог Сада је извршена за свега
неколико дана. Од 28. новембра, свакодневно су у Београд пристизали
бродови са шлеповима, тако да су се убрзо испунили зимовници код
железничког моста (на левој обали Саве) и на Чукарици. Ускоро је и
цело пристаниште било крцато са пловним објектима. Искоришћени
су метални делови савског железничког моста као пилотна за зашти-
ту од леда па се низводно од њега и у зимовнику на левој обали Саве
сместило око 400 шлепова. О пристизању шлепова је обавештаван и
регент Александар.249
Долазак Српске бродарске команде у Србију
У општим условима примирја закљученог 3. новембра између

савезника и Аустроугарске било је предвиђено да Аустроугарска тре-
ба да преда савезницима 6 монитора на Дунаву и то у пристаништу
које одреди командант савезничких снага на Солунском фронту.250 У
циљу извршења ове одредбе командант савезничких снага је извес-
тио Српску врховну команду да је одредио Београдско пристаниште
за предају монитора. Истим наређењем је било предвиђено да се мо-
247 Ибидем.
248 О предузетим мерама су биле обавештене и месне војне власти. Ибид, 36.
249 Ибид, 36. и 37.
250 ВРС књ. 31, Београд, 1939, 33.
нитори одмах употребе и то под српском заставом у циљу потпома-

гања француске Источне војске у реону Ђердапа и за спречавања сао-
браћаја оршавском железницом.251
Ради извршења горњег наређења Српска врховна команда је 6.
новембра наредила команданту Српске бродарске команде да се са
људством одмах пребаци из Солуна, преко Скопља за Београд.252
Међутим, командант савезничких војски у Солуну, генерал
Франш д’Епере је наредио да команда за Београд путује преко Бугар-
ске. Српски бродари су кренули возом из Солуна 7. новембра увече, да
би 8. новембра ујутру стигли у Мировче,253 а тек 9. новембра предвече
у Куманово. Одавде камионима наставили пут, преко Криве Паланке
за Ђушево у Бугарској, где су стигли 11. новембра изјутра. Ту су се за-
држали два дана, док нису добили дозволу за даљи пут као и потреб-
не вагоне. Уз много проблема, бродари су пристигли железницом у
Александрово 15. новембра пред поноћ. Сутрадан, нешто камионима
а нешто пешице стигли су у Видин.254
Српски бродари су у пристаништу нашли само једну заплење-
ну немачку ведету, која је била неспособна за пловидбу јер није има-
ла магнет за мотор. Командант Бродарске команде потпуковник
Радојковић се обратио француском команданту места за помоћ, по-
нудивши да оправи ведету са којом би се српски бродари пребацили
до првог слободног брода или до српске територије. Командант места
је прихватио предлог али под условом да се са тим сложи и поручник
Мадлен који је требало да стигне сутрадан. Бродари су 17. новембра
започели оправку ведете, али са друге стране Мадлен није прихватио
предлог. Радојковић је због тога затражио од бугарског командан-
та места, пуковника Маркова, да му се дају кола ради одласка сувим
преко Брегова за Неготин. Марков му је обећао помоћ, али само ако
Срби могу да плате кола. У Видин 18. новембра стиже поручник Бајар
коме се одмах обраћа Радојковић са молбом да са делом људства кре-
не ведетом са њим и поручником Мадленом. Бајар одбија да прими
било кога на брод са образложењем да је у специјалној мисији. Мадлен
251 ВРС књ. 31, Београд, 1939, 36. и 43.
252 Радоjевић J. М., 1937, 133.
253 За Србију је кренуло 105 људи, наоружаних са 80 карабина и 2 митраљеза. Са
собом су носили и 3 тоне пртљага. Брод Србија је остао да обавља саобраћај
у Солуну. Одељењима на Преспанском и Охридском језеру је наређено да
сачекају главнину у Градском. Радоjевић J. М., 1937, 133 и 134.
254 Ибид, 135. и 136.
тражи од Радојковића наређење које је добио од Српске врхвовне ко-

манде да би га копирао. Изјавио је да му није јасно како је Радојковић
уопште могао да добије такво наређење. Радојковић је посумњао да је
намера Француза да га спрече да стигне у Србију пре њих, због чега
је затражио помоћ од српског изасланика у Софији, пуковника Туца-
ковића. Срспски бродари су у међевремену ипак завршили оправку
ведете али пошто су сумњали у намере Француза скинули су магнет са
бродског мотора. У току ноћи Радојковић је послао малим рибарским
чамцем крмароша Косту Мирчетића са двојицом људи, у Калафат на
супротној обали Дунава. Ту је Мирчетић предао румунском коман-
данту места, капетану Јонеску писмо у коме је тражио било какав брод
за превоз. Јонеско је одговорио да у Калафату нема никвог брода и
да се Срби морају обратити свом војном изасланику код румунског
краља у Јашу. Једино се одатле могао добити какав брод. У међувре-
мену је у Видину дошло до расправе између Радојковића и Мадлена.
Француз се љутио што су Срби скинули магнет са ведете а када му је
Радојковић рекао да нема говора да добије магнет, Мадлен је почео да
се правда да је у питању неспоразум. Он је тврдио да је Бајар Румун а
не Франацуз и да је он буквално схватио наређење генерала Анрија и
Ајхорна да све бродове које пронађе на Дунаву стави у службу фран-
цуског саобраћаја. Коначно су се договорили да Срби дају посаду за
ведету а да Французи поведу само најнужнији број људи. До вечери
ведета је оправљена и спремљена за пловидбу. Те вечери су на ведети
биле и српске и француске страже. Коначно у 10 часова, 20. новем-
бра укрцавају се 22 српска бродара. Радојковић је водио довољно људи
да може да поседне 2 брода. Ведетом је крмарио српски крмарош. Ра-
дојковић је за команданта преосталим бродарима поставио поручни-
ка Кезића коме је наредио да га чека до вечери 24. новембра. Ако се
до тада не врати Радојковић, Кезић је имао наређење да идућег дана
крене са људством преко Брегова и Неготина за Прахово. Ведета је
пловила без проблема све док је код Прахова није ухватио мрак. На
ушћу Суводолске речице ведета се насукала на спруд близу српске
обале. Српски бродари су брзо искочили на обалу и отишли пешице у
Брзу Паланку. Док се већина Срба и Француза одмарала Радојковић је
упутио једно одељење, са официром, ка Кладову и Текији да нађе било
какав брод. Ведета је у међувремену одсукана и у 11 сати, стигла у Брзу
Паланку, вијући велику српску заставу на крми. Мештани су приреди-
ли свечани дочек броду и задржали све пристигле Србе и Французе на
ручку. По подне ведета је наставила пут и у 17 часова искрцава Србе
у Кладову док Французи продужују за Турн Северин. Кладовчани су

бродарима приредили свечани дочек као првим српским војницима
који су ушли у град. Истовремено стижу и Французи које предводи је-
дан мајор чији је задатак био да обезбеди бродове за француске транс-
порте. Стигла је и група која је пошла пешке из Брзе Паланке. Бродари
су наставили пут колима за Текију.255
У зору 22. новембра стигли су у Текију где су нашли само два
рибарска чамца. Једна група се са пуним карабинима отискује преко
Дунава. Ту налазе бродови Апатин (бивши српски Београд) и Алер.
Трећи брод, који је био и делом оклопљен и служио у Дунавској фло-
тили био је онеспособљен.256 Апатин и Алер су били потпуно исправ-
ни па су зато снабдевени горивом и стављени под пару. По повратку
у Текију обавештен је командант места поручник Селаковић и преко
њега командант Коњичке дивизије у Темишвару, као и Српска врховна
команда да се потпуковник Радојковић враћа у Видин са бродом Апа-
тин да би покупио преостало људство. Апатин и Алер полазе у 10 сати
за Оршаву, где Алер остаје у приправности. Апатин стиже у Видин у
20 сати али тамо Радојковић сазнаје да је преостало људство напусти-
ло град тог јутра. Уз помоћ Бугара Радојковић шаље потеру на колима
да обавести ове бродаре да чекају Апатин у Прахову.
Радојковић креће из Видина 23. новембра у 10 часова. На брод
су се укрцала и три француска официра која су путовала за Београд.
Командант Калафата их је молио да се искрцају у граду као прва са-
везничка јединица. Варош је била окићена заставама а бродари су по-
чашћени у једном луксузном ресторану. После много муке уз музику
и коло Апатин коначно напушта Калафат и продужује за Прахово где
стиже увече. Целе ноћи се на брод укрцавају брикети угља и у 8 сати
24. новембра Апатин наставља за Београд. У току ноћи је пристигло
и одељење које је пешице кренуло из Видина. Пошто су брикети угља
били неквалитетни Апатин стиже тек у 16 часова у Кладово. Апатин
креће у 5.30 часова из Кладова али већ на самом поласку удара у неки
потопљени предмет због чега се поломила крма. Пошто се поправ-
ка могла извршити само у Турн Северину брод је тамо и пребачен.
Пошто је наредио да Апатин продужи пловидбу чим се оправи крма,
Радојковић са делом посаде прелази у Кладово, па одатле преко Те-
255 Ибид, 136-139.

256 Највероватније је то био помоћни брод DGT 332. Csonkaréti K., Benczúr L.,
1992, 122.
кије за Оршаву да припреми Алер на који би се укрцало сво људство

ако оправка Апатина потраје. Пошто до 8 часова, 25. новембра није
стигао Апатин, Алер са једним шлепом креће ка Турн Северину али
пред Сипским каналом среће Апатин. Оба брода продужују у Оршаву,
где стижу у 14 часова. Ту бродови врше замену лошег брикетног угља
бољим. Командант места им је саопштио захтев да повуку из Березаске
два шлепа дрва за I српску армију. Пре него што су бродови наставили
пут стигли су из Турн Северин поручници Мадлен и Бајар и замолили
да буду примљени јер имају мисију у Штабу француске Источне војске
и код адмирала Трубриџа који је кренуо из Солуна за Београд сувим.
Добили су кабине на Апатину. Бродови су кренули у 7.30 часова а мрак
их је ухватио пред Молдавом, где су заноћили. Наставили су пут у 7
часова 28. новембра али су због густе магле морали више пута да се
заустављају. Код Ритопека их је затекла магла па и мрак због чега су
ту морали да преноће. Наставили су пут у 7.30 часова, 29. новембра,
опет по магли али су ипак некако допловили до Београда у 9.30 часова.
Ту их је у пристаништу дочекао тумач адмирала Трубриџа кога је Ра-
дојковић посетио у подне истог дана.257 Коначно је Бродарска команда
могла да се стави на располагање адмиралу Трубриџу.
Команда пловидбе на Дунаву

(Commandement de la navigation du Danube)
Као што је већ речено, општим условима примирја закљученог
између савезника на Италијанском фронту и Аустрије, било је пред-
виђено да Аустроугарска преда савезницима 6 монитора у приста-
ништу које одреди командант савезничких снага на Солунском фрон-
ту. Он је 5. новембра 1918. године одредио да то буде Београд о чему је
послао следећи извештај Српској врховној команди:258
“Од команданта Француске Источне војске
Командант Савезничких војсака јавља ми следеће:
1. У извршење једне одредбе примирја, наметнутог Аустроуграс-
кој, шест аустриских монитора треба да буду предати Савезницима.
2. Београдско прнстаниште одређено је за ову предају.
257 Ибид, 139-141.
258 Акт команданта француске Источне војске О.бр.31778 од 5. новембра 1918.г.
српској Врховној команди. ВРС књ. 31, Београд, 1939, 36.
3. Предати монитори биће одмах искоришћени под српском за-

ставом за потпомагање акције Француске Источне војске у реону Ђер-
дапа и за спречавање саобраћаја Оршавском железницом, која немач-
ким трупама у Влашкој служи као линија за повлачење.
У циљу регулисања ове заједничке комбиноване акције Францу-
ске Источне војске и Српске Дунавске флотиле, част ми је замолити
Вас, да ми изволите што пре јавитн о датуму кад ова флотила буде у
стању готовости за акцију.
Наредио сам команданту 2. групе пешадиских дивизија следеће:
1. Да се убрза припрема за напад фронта Милановац - Брза Па-
ланка, за који се јавља да је поседнут од једног немачког пука и једног
немачког батаљона.
2. Да се стави у везу са Српском командом Дунавских приста-
ништа, која се налазе источно од ушћа Мораве, а у циљу да се пропусте
аустриски монитори, који ће доћи од Београда, и да се регулишу до-
цније са командантом Српске флотиле на Дунаву детаљи намераване
операције.”
У том акту се будућа флотила, као што видимо, назива Српска
Дунавска флотила и Српска флотила на Дунаву.
Предње наређење је командант Дунавске дивизије са о.бр. 7862
у потпуности доставио команданту места Земун, с тим да командант
места у Земуну када дођу монитори, нареди да се упуте у Београд и
да их прими референт инжињерије Дунавске дивизије, поступајући
у свему по предњем наређењу. При упућивању монитора из Земуна
за Београд на сваки је требало укрцати по једно српско оделење као
посаду.259
Српска Врховна команда је 5. новембра 1918. године наредила
команданту I српске армије да претходно наређење команданта Фран-
цуске Источне војске саопшти непријатељским парламентарима. Ис-
товремено је наређено команданту I армије да на мониторима истакне
српску заставу и да их одмах употреби у правцу Оршаве са задатком
пресецања железничке пруге Оршава - Турн Северин и помагања ак-
ција француске Источне војске. Поред тога требало је инсистирати да
посада буде југословенска.260 Командант армије је то наређење просле-
дио команданту Дунавске дивизије261 а овај је то доставио у целости
259 ВРС књ. 31, 43.
260 ВРС књ. 31, Београд, 1939, 33.
261 Наређење О. бр.19168 од 5. новембра, примљено у 17.30 часова. ВРС књ. 31,
Београд, 1939, 43.
команданту места Земун с тим да овај мониторе кад стигну у Земун

упути у београдско пристаниште где ће их примити референт ин-
жињерије Дунавске дивизије. При упућивању монитора из Земуна на
сваки је требало укрцати по једно српско одељење као посаду.262 Ипак,
проћи ће још месец и по дана док монитори стигну у Београд. Одлука
о предаји монитора је потврђена и Београдском војном конвенцијом
од 13. новембра 1918. године. између Мађарске и савезника.
У међувремену је српска Врховна команда 7. новембра, од мајора
Маринковића шефа за везу при штабу команде савезничких војсака,
добила следећи извештај:263
“1. Решењем команданта Савезничких војсака, о.бр.5802/3. од
данас објављеним општом заповешћу Но100, адмирал Трубриџ по-
стављен је за команданта пловидбе на Дунаву, стојећи непосредно под
командантом Савезничких војсака.
2. Њена улога:
а) Да регулише рад ратне флотиле било самостални, било у ко-
операцији, са сувоземном војском.
б) Да центрише и осигура рад трупа, намирница и материјала
сваке врсте Дунавом.
в) Да осигура заштиту свију инсталација на тој реци и поли-
цију.
3. адмирал Трубриџ располагаће:
а) Енглеским персоналом, који се очекује, персоналом флоти-
ле и војске, који је већ на Доњем Дунаву, који ће ускоро
бити појачан целим персоналом Бродарске команде.
б) Материјалом Савезничких и пријатељских народа као и
заплењеним, реквирираним и предатим по уговору о при-
мирју.
4. један виши марински француски официр биће помоћник ад-
мирала Трубриџа.
5. адмирал Трубриџ ће се сместити са својим штабом у Београду,
где ће отићи што је могуће пре.”
Трубриџ ће при доласку у Београду бити једно време командант
без војске. Било је сигурно да ће монитори и други бродови ускоро
стићи али је био проблем како обезбедити посаду за њих. Број при-
262 Наређење О. бр. 7862 од 5. новембра 1918. г, Ибидем.

263 Депеша О. бр. 499 од 7. новембра 1918. г. Ибид, 70-71
падника српске Бродарске команде је био недовољан. Због тога је на-

челник Штаба српске Врховне команде 23. новембра упутио наређење
команданту Бродарске команде по коме је овај имао примити на храну
сав бродарски персонал запослен на војној дужности у Српској војс-
ци. Затим је морао да прикупи и запосли сав незапослени персонал
српског Бродарског друштва. У дисциплинском погледу целокупно
бродарско особље у српској служби је стављено под команду Бродар-
ске команде. У истом наређењу је стајало да командант Бродарске ко-
манде у споразуму са командантом Београдског пристаништа настоји
да што пре истовари из шлепова храну за људе и стоку, огрев, мате-
ријал за осветљење, бензин и уље за аутомобиле а да остали материјал
обезбеди.264
Од 28. новембра почели су да пристижу у београдско приста-
ниште бродови са шлеповима натовареним храном, дрвима, грађом,
угљем итд. Са њима су убрзо попуњени сви зимовници узводно од же-
лезничког моста на Сави а и низводно од овог моста, на левој обали
Саве било је око 400 шлепова. Сав овај материјал, осим угља, бензина,
нафте и мазива,265 адмирал Трубриџ је препустио Србима као ратни
плен.
Од краја новембра настале су огромне тешкоће за команданта
Бродарске команде, команданта Београдског пристаништа и Ини-
жињеријско одељење Српске Врховне Команде да се очува заплењени
пловни материјал од леда а нарочито да се спрече крађе и онемогући
развлачење и упропашћавање материјала на бродовима и шлепови-
ма,266 тим пре што су инвентари и остала документа били углавном
уништени. Све ово богаство је било раширено на дужини од 6 км дуж
обала Саве. Због тога је чување било веома отежано, тим пре што
је било недовољно војника за стражу, тако да их није било могуће
смењивати а зима је била веома оштра. Са друге стране је владала ве-
лика оскудица у храни и огреву код Београђана које је било неопходно
снабдевати са шлепова јер железничке комуникације ка југу још нису
биле успостављене.267
264 Лазић М. Ђ., 1936, 542.
265 Ово је задржано за потребе пловидбе у служби савезничке војске а за ово је
задржао и један брод и 10 шлепова које је користио за превоз угља од Галца.
Ибидем.
266 Многи шлепови су били пуни брашна, кромпира, дрва за огрев, разне грађе,
финог намештаја, ормана пуних одела и веша, кухињског посуђа, буради са
ракијом и вином. Ибид, 543.
267 Ибидем.
Да би се олакшала служба у београдском пристаништу и боље

очувао сав пловни материјал и товари по шлеповима у Београд су
упућени и монитори који су се укотвили на десној обали Саве. такође,
наређено је да током ноћи по пристаништу стално крстаре патрол-
ни чамци. Ради повременог осветљавања пристаништа, леве и десне
обале Саве, на бедемима београдске тврђаве постављено је и једно
одељење рефлектора српске војске.268
Српска Бродарска команда је стигла у Београд 29. новембра и
одмах се укључила у прихват бродова и организацију истовара у прис-
таништу. Бродарска команда је на Солуну била потчињена Саобраћај-
ном одељењу Српске Врховне Команде269 које је располагало и са бро-
дом Србија. По доласку у Београд Бродарска команда је стављена под
команду Инжињеријског одељења Српске Врховне Команде, чији је
начелник тада био пуковник Ђурђе М.Лазић.270
Трубриџ је по доласку у Београд послао по мониторе у Будим-
пешту свог потчињеног капетана Асборна (C. V. Usborn) команданта
новоформиране енглеске флотиле на Дунаву са одељењем дунавских
капетана, лађара и енглеских морнара.271 Предата су 5 монитора у пло-
видбеном стању, док су преостала 4 монитора распремљена у зимов-
нику у Обуду.272 Монитори су из Будимпеште кренули 20. децембра а у
Београд су стигли 24. децембра 1918. године.273
268 Ибидем.
269 Начелници Саобраћајног одељења Врховне Команде, на Солунском фронту, су
били ђенералштабни пуковник Милан Г. Недић и инжињеријски пуковник Пе-
тар А. Прокић.
270 Колико је био велики рад у Инжињеријском одељењу по питању Бродарске
команде види се из тога што је од новембра 1918. године па до установљења
Дирекције Речне Пловидбе и Дирекције Ратног Плена, 1. јула 1919. године у
деловодном протоколу Инжињеријског одељења утрошено 7500 бројева или
око 35 дневно. Ибид, 541.
271 Hubert M., 1995a, 10. Интересантно је да у нашој литератури пише да је бородове
преузео капетан бојног брода Хагарт. Али извор за овај податак је Александар
Андрић, а сви су остали за њим преписивали. Хуберт је користио мађарске и
енглеске изворе па је његов податак вероватно тачнији. Он иначе тврди да су
бродове преузеле искључиво енглеске посаде што је сасвим могуће, али ми
мислимо да се под енглеким морнарима “крију” делимично и српски бродари,
наравно под енглеском командом. Ово произилази из каснијег развоја догађаја.
272 Ибидем.
273 Довучено је 5 монитора: Сава, Босна, Енс, Темеш и Кереш, као и 2 патролна
чамца Барш и Велс (који су предати уместо једног монитора). Вредност ових
Чим је Одељење за Морнарицу Народног Већа у Загребу дознало

да се монитори налазе у Београду одмах је послало једног официра
као делегата за споразум са адмиралом Трубриџом. По закљученом
споразуму наређено је једном одељењу официра, подофицира и мор-
нара ратне морнарице, да се из Загреба упути у Земун и Београд. За ко-
манданта овог одреда је био постављен поручник бојног брода I класе
Божидар Мажуранић. Пошто је крајем децембра изгледало вероватно
да може доћи до интервенције у Мађарској Трубриџ је одлучио да ос-
пособи мониторе за употребу. Како није имао довољно своје посаде
одлучио је да на бродове укрца поред српских официра и морнара и
оне које су дошли из Загреба. Бродови су предати Српској бродарској
команди 31. децембра 1918. године. а укрцавање југословенских поса-
да извршено је 1. јануара 1919. године.274 Бродови су касније добили
нова имена: Кереш је постао Морава, Темеш – Дрина, Енс – Драва,
Сава – Соча и Босна – Вардар.275 Патролни чамац Велс је преименован
у Брегалницу а Барш у Неретву.276 За команданта флотиле је постављен
поручник Мажуранић. Међутим ни са придошлицама из Загреба по-
саде нису могле да се попуне па је настављено са прикупљањем добро-
вољаца.
Што се тиче статуса ових добровољаца и у циљу одржавања реда
и дисциплине на пловним објектима адмирал Трубриџ је 26. децембра
1918. године издао наредбу којом се предвиђало да се сво људство на
ратним бродовима има повиновати српским законима и војним про-
писима. Команданти монитора су добили право и власт команданта
батаљона и лично су одговарали за ред и поредак на броду. За веће
кривице је био надлежан командант српске Бродарске команде. У дис-
циплинском погледу под командантом Бродарске команде је било и
све људство које се налазило у београдском пристаништу и зимовни-
ку. Људство на путничким бродовима и реморкерима је подпадало
под војне прописе а исто је важило и за људство на шлеповима без
обзира на националну припадност. Све старешине на бродовима и
уопште у бродарској служби на Дунаву, Сави, Тиси и Драви, су добили
наређење да морају обратити посебну пажњу на кретање потчињеног
људства и осталог бродарског особља и у случају потребе да одмах
бродова је процењена на 12,974.641 тадашњих круна. Andrić N. A., 1927, 197;
ВРС књ. 31, 415; Csonkaréti K., Benczúr L., 1992, 131-132.
274 Andrić N. A., 1927, 197; Hubert M., 1995a, 10.
275 Hubert M., 1995a, 13; Бодрог је још увек био насукан.
276 Hubert M., 1996, 26.
предузму мере по законима и војним прописима. О изреченим каз-

нама требали су да извештавају и Команданта половидне на Дунаву.
Наређено је и да се уведу књиге жалби на свим путничким бродовима
доступне свим путницима. Команданти бродова су ове књиге требали
да покажу командантима пристаништа а у Београду команданту срп-
ске Бродарске команде најкасније два сата након доласка.277
Поставља се питање какав су статус имали у Српској војсци офи-
цири и морнари које је упутило Народно веће. Они су сви били добро-
вољци али је за сада немогуће рећи по којој су основи они примљени
у Српску војску, као једину тада признату оружану силу још не при-
знате Краљевине СХС. Мислимо да на то питање може да да одговар
један акт Врховне команде упућен Министру војном 25. октобра 1918.
године. Наиме командант 2. Југословенског пука је 22. октобра извес-
тио Врховну команду да је примио као добровољце једног официра и
107 аустроугарских војника заробљене од стране тог пука и четника из
одреда Косте Пећанца. Врховна команда је молила Министра војног да
тај поступак начелно одобри као и да ти заробљеници буду примље-
ни “ као и остали добровољци из реда заробљеника” а са принадлеж-
ностима које имају и добровољци 2. југословенског пука. Врховна ко-
манда даље препоручује да се настави са пријемом добровољаца из
редова заробљеника и бегунаца из аустрограске војске. Одговор Ми-
нистра војног нисмо нашли, али на основу наређења Врховне коман-
де Скадарском одреду о начину прикупљања добровољаца можемо,
индиректно, закључити да је овај предлог Врховне команде усвојен.278
Премда се ситуација током следећих пар месеци изменила сма-
трамо ипак да је правни положај ових војника остао исти као горе
споменутих добровољаца, поготово што нам сви извори изричито
кажу да су сви припадници Бродарске команде који нису били српски
држављани били добровољци.279
О статусу Бродарске команде довољно су говориле и униформе
које су носили њени припадници. Официри су носили аустроугарс-
ку униформу само што су на капама имали српску официрску знач-
ку, док су ремени опасач обмотавали народном тробојком, зависно од
националне припадности самог официра. Слично је било и са вишим
подофицирима који су на капама носили српске подофицирске ко-
277 Лазић М. Ђ., 1936, 544.

278 ВРС књ.30, 291 и 421.
279 О овоме нарочито погледати у Pleiweiss M., 1978, 32 – 34.
карде. Нижи подофицири и морнари су такође већином носили старе

аустроугарске униформе али се неки од њих имали енглеске кратке
доламице и шињеле. Добровољци покупљени у Београду су добили
енглеске морнарске униформе добијене од команданата трговачких
бродова. Сви нижи подофицири и морнари су носили капе аустроу-
гарског порекла на којима су имали траке са натписом “Југославенска
морнарица”.280
Наређењем начелника штаба Српске врховне команде од 7. ја-
нуара 1919. године наложено је команданту српсле Бродарске коман-
де да одмах скине са хране особље за које не постоји његово решење
и да убудуће никога не ставља на новчану храну без надлежног одо-
брења. У споразуму са претседником комисије за истовар, сходно већ
издатим наређењима, да се комисиски констатује садржина шлепова,
чим који пристане у пристаниште анкон чега би се предложило где
ће се који шлеп упутити . Ако се установи да је на шлепу роба која се
може кратси и развлачити магацин на шлепу је требало закључати а
по потреби и запечатити с тим да кључеве држи командант Бродарске
команде. Наређењем је било предвиђено и да се код шлепова у бео-
градском пристаништу и зимовнику, за које је било предвиђено да ће
се дуже задржати неистоварени, такође изврши попис, закључавање и
печаћење њихових магацина. Кључеве од магацина да чува командант
Бродарске команде који је требало и да провера исправност печата.
Коначно, шлепове је требало поделити у групе и обезбедити их до мо-
мента употребе.281
По претстваци начелника Инжињеријског одељења Српске вр-
ховне команде, начелник штаба Српске врховне команде и Командант
пловидбе на Дунаву споразумно су одредили комисију која је имала
да детаљно проучи стање бродарске службе и како би исту требало
уредити да би могла да успешно функционише. Комисија је након
свестраног проучавања свих проблема282 14. јануара 1919. године по-
днеле извештај на личност начелника штаба Српске врховне команде
и Команданту пловидбе на Дунаву у коме је изнела своје мишљење и
предлог:283
280 Ибид, 34.

281 Лазић М. Ђ., 1936, 544.
282 Нарочито је скренута пажња на деструктивну акцију дела особља, подстрекава-
ну са стране а о чему је извештавао и управник града Београда.
283 Ибид, 544 - 5.
–– како треба организовати бродарску службу у погледу управ-

номе а с обзиром на квалификације и снабдевање бродарског
особља платом, храном итд;
–– како би требало завести бољи ред и контролу над бродарском
службом, особљем и материјалом и спречити крађу и развла-
чење из шлепова;
–– како треба спречити да извесно бродарско особље прима по
више плата месечно како и које особље страних пловидбених
друштава треба одмах из земље удаљити;
–– на којим линијама и како треба успоставити путнички и те-
ретни саобраћај.
Начелник инжињеријског одељења је у више наврата и усменим
и писменим путем ургирао код Команданта пловидбе на Дунаву да
одговори на споменута питања да би му тек 27. јануара заступник Ко-
мандата енглески потпуковник Стек усмено одговорио да се предлог
комисије не може усвојити јер пловни материјал на Дунаву још увек
није својима српске војске па се због тога са тим амтеријалом не може
управљати по српским законима и прописима већ ће њиме и даље уп-
рављати командант савезничке војске.284
Све ово, напред изнето, доводило је у пракси до врло сложених од-
носа у ланцу командовања. Српска Бродарска команда је, по наређењу
команданта свезничких војски била у погледу употребе потчињена
Команданту пловидбе на Дунаву који је опет својим наређењем сво
особље ратне флотиле и сав персонал на бродовима и шлеповима285
дисциплински потчинио Бродарској команди. Наређењен начелника
штаба Српске врховне команде Бродарска команда је била задужена
за снабдевање свог подручног особља храном и делимично оделом и
потчињена инжињеријском одељењу Српске врховне команде које је,
опет, требало да одржаву везу са Командантом пловидбе на Дунаву.286
284 Ибид, 545.

285 Разних народности и запослених у разним пловидбеним друштвима.
286 Ибид, 545 - 6.
Интервенција у Будимпешти
Током јануара снаге Команданта пловидбе на Дунаву су знатно
појачане. Британски поручник Бауер је 2. јануара 1919. године. стигао,
са Мудроса, са 4 патролна чамца ML287 у Оршаву. Одатле је продужио
3. јануара за Београд где је стигао ноћу 4/5. јануара.288
Током јануара посаде монитора и патролних чамаца су настојале
да своје пловне објекте доведу у пловидбено стање. Међутим, због не-
достатка посаде то је ишло врло тешко. Средином фебруара на сваком
монитору је било само по двадесетак чланова посаде са по два млађа
официра. Посада се састојала, углавном од нижих подофицира са по
неким вишим подофициром и морнаром. Већину посаде су чинили
Словенци, којих је нарочито много било међу машинистима и елек-
тричарима. Међу српским бродарима преовлађивали су некадашњи
рибари са Саве и Дунава. Премда је флотила наређења примала ди-
ректно од Трубриџа, по питању персонала и хране је зависила од Бро-
дарске команде. Стање на бродовима ни средином фебрура није било
много боље толико су они били демолирани у Будимпешти. Просто-
рије су биле незагрејане, у кабинама није било ни јастука ни покри-
вача ни било чега другог. На срећу, на шлеповима у савском приста-
ништу је било доста материјала који се могао употребити за опремање
бродова па је добијена дозвола да се са њих узме све што је потребно.
Тако су се услови живљења морнара знатно побољшали, поготово што
је исхрана и онако била доста добра. Једино није било довољно или га
уопште није било специфичног поморског алата, неопходног за погон
и маневрисањем бродом и његовим постројењима. Све време се на-
ставило са пријемом добровољаца тако да су, негде почетком марта,
бродови постали способни за вожњу као и за употребу у рату и ако је
број људи био још увек далеко испод формације предвиђеним. Један
од добровољаца на Темешу је био каснији народни херој Марко Ореш-
ковић. Проблема је било и са погонским горивом. Кереш и Темеш су
287 Патролни чамци класе M. L. (Motor Launches) су имали депласман од 37 т, ду-

жину од око 25 м, ширину 3,7 м и газ 1,2 м. Наоружње се састојало од 1 ПА топа
76,2 мм и неколико митраљеза. Брзина 19 чворова, посада 9 људи. Од 1915. па
до 1918. г. саграђено је 500 оваквих чамаца и још 80 сличних. Jane’s fighting ships
of World War I, London 1990, p. 80
288 ВРС књ. 31, Београд, 1939, 513
користили за погон камени угаљ а остали бродови нафту. Горива је

било на шлеповима у пристаништу али је он био резервисан за потре-
бе железнице и бродова који су обављали саобраћај између Земуна и
Београда. Крајем фебруара је пошло за руком начелнику Одељења за
морнарицу у Министарству војске контраадмиралу Методу Коху да
добије одобрење да се узме потребно гориво са шлепова.289
Две недеље после првих пробних пловидби, пошто је постала
врло вероватна интервенција у Мађарској обављена је парада свих
расположивих бродова пред адмиралом Трубриџом, који је посади
честитао на постигнутом успеху. Пошто је том приликом Трубриџ по-
тврдио да ће флотила вероватно ускоро морати да отплови на заштиту
граница, командант флотиле Мажуранић је упутио поручника фрега-
те Плајвајса у Боку да донесе преостали неопходни материјал. Плај-
вајс је у арсеналу у Тивту нашао потребан материјал и после неколико
дана се вратио у Београд.290
Током марта месеца дошло је до смене команданта Бродарске ко-
манде. На место пешадијског потпуковника Милана Радојевића је до-
шао инжињеријски потпуковник Тома Николић. Радојевић је упућен
у Загреб на службу у Одељење за морнарицу на челу са контраадмира-
лом Кохом.291
Због опасности од озбиљних немира у Будимпешти упућен је је-
дан део савезничке Дунавске флотиле у Бају, где је стигао 12. марта.
Овај део се састојао из монитора Босна и Енс, патролног чамца Барш и
енглеског патролног чамца M.L.210. На бродовима се налазило 13 офи-
цира (већином Југословена а мањим делом Енглеза) и 150 морнара.292
На захтев савезничке војне мисије у Будимпешти, наредио је Трубриџ
да се монитори са једним енглеским патролним чамцем (M.L.210), под
командом капетана бојног брода Хагарда упуте за заштиту војне ми-
сије у Будимпешту. На Хагардов захтев, Трубриџ је у Бају упутио и
преостала три монитора. Монитору Кереш наређено је, кад је стигао
у Мохач, да крене натраг и продужи за Сегедин где је букнула бољше-
вичка револуција.293
289 Pleiweiss M., 1978, 34 – 37.
290 Ибид, 38 – 41.
291 Vasiljević J., 1970, 164.
292 ВРС књ. 31, 749 – 750; Andrić N. A., 1927, 198; Csonkaréti K., Benczúr L., 1992,
133.
293 Код Андрића подаци о овим догађајима нису баш најпрецизнији. Andrić N. A.,
1927, 198; Прецизнији су Чонкарети и Бенчур који су користили званична са-
везничка и мађарска документа, Csonkaréti K., Benczúr L., 1992, 133.
Хагард је преузео команду флотилом која је отпловила за Будим-

пешту. Тамо се већ налазио патролни чамац М.Л.228. Док је флотила
пловила ка Будимпешти, 21. марта је дошло до преврата у мађарској
престоници. Када су бродови 22. марта упловили у Будимпешту бољ-
шевички совјет је већ био господар ситуације. Бољшевичке трупе су
гађале мониторе при њиховом уласку у град, причему је рањен, у обе
ноге, командант бродова поручник бојног брода I класе Мажуранић.
Монитори су убрзо ућуткали ватру са обале, после чега су се усидрили
између мостова у пристаништу. Капетан Хагард је пошао са својим
патролним чамцем на копно, али су га Мађари одмах интернирали и
затворили заједно са осталим члановима мисије. Делегација мађар-
ских трупа је дошла на бродове и предлагала да се бродови предају.
Истовремено су Мађари притерали топове, утврдили се, довукли ре-
флекторе и положили мине у Дунав, јужно од града. Мажуранић је
одлучио да се по сваку цену повуче, за шта је добио пуну подршку
осталих официра. Ноћу, у 22.45 сати бродови су бацили ланце заједно
са сидрима у воду и кренули низ Дунав. Кад су се приближили мос-
ту, отворена је митраљеска ватра на њих а бачено је и много ручних
бомби али су монитори срећно прошли све запреке.294 После пар дана
монитори су се вратили у Бају.295
Одмах сутрадан у Бају су стигли монитори Сава и Темеш те па-
тролни чамац Велс. Темеш је после пар дана послат за Сегедин где се
придружио Керешу.296 Током априла југословенским мониторима у
Баји се придружио британски монитор Лејдибирд (Ladybird).297 По-
четком маја сви монитори су концентрисани у Баји. Ту су бродове
294 ВРС књ. 31, 766; Andrić N. A., 1927, 198-199; Csonkaréti K., Benczúr L., 1992,
134.
295 Мажуранић је, за исказану храброст и присебност, десет дана касније одлико-
ван Орденом Карађорђеве Звезде са мачевима IV реда. Војни архив, п.3, к.170/2,
бр.5/12. Мажуранић је за ту акцију добио и француски Ратни крст (Croiџ de
guerre) и британско Одликовање за ревосну службу (Distinguished Service Order).
296 Детаљно о улози ових монитора у Сегедину види Pleiwiss M., 1978, 46-47.
297 Монитор Лејдибирд је припадао мониторима класе Инсект. Поринут је 1915.
године, имао је депласман од 645 т, дужину 72,4 м (преко свега), ширину 11 м и
газ 1,2 м. Наоружање се састојало од 2 топа 152 мм, 2 топа од 12 пдр (76,2 мм)
и 6 митраљеза. Брзина 14 чворова. Монитори класе Инсект су били специјално
конструисани, 1915. г, за борбу са аустроугарским мониторима на Дунаву.
Требали су да током зиме 1915./1916. године буду испоручени Србији. Jane’s
fighting ships of World War I, London, 1990, p. 64; Андрић тврди да се у Баји тада
налазио и монитор Ефис (Aphis) исте класе, али за то нема потврде, премда се
Ефис тада заиста налазио на Дунаву у нашим водама. Andrić N. A., 1927, 198.
флотиле стално надлетали мађарски авиони на које се дејствовало из

ПА топова. Једном приликом је погођен један авион који је морао да се
принудно спусти код Чанада (5 км северно од Баје). После тога надле-
тања флотиле више није било.298
Коначно, 27. јуна предали су се мађарски бродови савезничкој
флотили у Баји. Посада је одмах искрцана а бродови су послани у Бео-
град. Командант места у Баји је заробљене мађарске морнаре послао у
заробљенички логор у Смедерево. Кратко време иза тога пао је режим
Беле Куна и монитори, сви осим Кереша су отпловили за Земун.299 Ке-
реш је остао у Баји све док Краљевина СХС није у потпуности евакуи-
сала територију.
У међувремену, припадници ратне морнарице су 17. маја 1919.
године положили свечану заклетву Краљу и отаџбини. Том приликом
је адмирал Кох (који је такође тада положио заклетву) одржао говор у
коме је упозорио на верност заклетви и светост заставе под којом ће
служити у будућности.300
Српска врховна команда је настојала да се што пре реши питање
заплењеног пловног парка на Дунаву као и оног који је добијен за по-
требе савезника а за попуну бивишег српског пловног парка. Коначно
је 1. јула почела дејствовати Дирекција Речне Пловидбе под чију је на-
длежност прешло вођење рачуна, одржавање и употреба заплењеног
пловног парка на Дунаву и његовим притокама, као и пловног парка
добивеног од непријатља на име попуне бившег српског пловног парк.
Том приликом је Командант пловидбе на Дунаву пренео на Дирекцију
целокупни пловни парк. Под Дирекцију је до демобилизације ставље-
на и Бродарска команда. За директора Речне Пловидбе постављен је
адмирал Драгутин Прица. Јула месеца је почела да дејствује и Дирек-
ција Ратног Плена која је требала да води рачуна о плену у заплењеним
шлеповима и бродовима на Дунаву и његовим притокама. За дирек-
тора Дирекције Ратног Плена је постављен народни посланик Ђорђе
Златковић.301
Тиме је завршена прича о српској речној ратној флотили а по-
чиње прича о речној флотили Краљевине СХС.
298 Pleiwiss M., 1978, 47.

299 Andrić N. A., 1927, 200 – 201.
300 Из наше морнарице, Јединство, Нови Сад, бр.28 од 25. маја 1919.г.
301 Лазић М. Ђ., 1936, 547.
БИБЛИОГРАФИЈА
ВА, КОБ : Војни архив, Команда одбране Београда,
ВА, П 3: Војни архив, Архив Српске војске, пописник 3
Kriegsarchiv Operationen Kanzleramt (OK/MS) - Wien
РГА ВМФ Ф.418
PRO, Adm 137
Велики рат Србије књ. 3, Београд 1925
Велики рат Србије, књига 30, Београд,1939
Велики рат Србије, књига 31, Београд,1939.
Osterreich-Ungarns letzter Krieg Vol. 1,
Spasić K., 1985: Spasić K., Iz dnevnika izveštaja pukovnika Furnijea,
francuskog vojnog atašea za Srbiju i Crnu Goru, Vojnoistorijski glasnik
1/1985. godine.
Andrić N. A., 1927: Andrić N. A., Borbe na Dunavu i dunavska rečna flotila
pod našom ratnom zastavom, Almanah Jadranska straža za 1927. godi-
nu, Beograd 1927.
Anonim, Из наше морнарице, Јединство, Нови Сад, бр. 28 од 25. маја
1919. г.
Antić B., 1977: B. Antić, Minska dejstva na rekama, Mornarički glasnik
3/1977.
Antić B., 1986: Antić B., Rat na rekama kroz vekove, Beograd 1986.
Blagojević M., 1987: Blagojević M., Jubileji Jugoslovenskog rečnog brodarst-
va, Mornarički glasnik 6/1987.
Богдановић Б., 2015: Богдановић Б., Браћа по оружју, Београд 2015.
Bubnov A., 1931: Bubnov A., Istorija pomorske ratne veštine, knj. 3, Du-
brovnik 1931.
Vasiljević J., 1970: Vasiljević J., Stvaranje ratne mornarice Kraljevine Jugo-
slavije, Istorija XX veka, zbornik XI, Beograd, 1970.
Вркатић Л., 2009: Вркатић Л., Појам и биће српске нације II део, Нови
Сад 2009.
Галкина Ю., Ночна минная война на Дунае и саве в кампанию 1914

года, Арсенал Коллекция 07/2014, Москва 2014.
Гулић М., 2014: Гулић М., Краљевина Југославија и Дунав, Београд 2014.
Debevc A., 1934: Debevc A., Austro-ugarska dunavska flotila u Svetskom
ratu, Mornarički glasnik 6/1934.
Ђ. Св. И, 1926: Ђ. Св. И, Како смо бранили Београд 1915, Воjни Весник
6/1926.
Đokić N., 1991: Đokić N., Francuska eskadrila u Srbiji 1915. god., Oružje
IV/1991.
Đokić N., 2001: Đokić N., Nestanak Austrougarske Dunavske ratne flotile
i stvaranje srpske rečne ratne flotile 1918-1919. godine, Vojnoistorijski
glasnik бr. 1-2/2001, 83-100
Ђокић Н., 2001а: Ђокић Н., Историја наоружања - Бриг “Србија”,
Војска бр. 470од 01.02. 2001, 47
Ђокић Н., 2003/4: Ђокић Н., Српска Ваздухопловна команда 1915.
године, Браничевски гласник 2, Пожаревац 2003/4.
Ђокић Н., 2004: Ђокић Н., Команда пловидбе на Дунаву, Војни
информатор бр. 3 мај-јун/2004, ВИНЦ, Београд 2004, 133 – 139
Ђокић Н., Радовановић Р., 2009: Ђокић Н., Радовановић Р., Борбе на
Сави и Дунаву 1914-1915. године, Весник – Војни музеј бр. 36,
Београд 2009, 154 – 167.
Đorđević Z., 1985: Đorđević Z., Istorijski razvoj rečnog brodarstva Jugoslavi-
je, Mornarički glasnik 4/1985.
Živaković – Kerže Z., 2003: Živaković – Kerže Z., Donjodravski plovidbeni
put u XIX i početkom XX stoljeća, Scrinia Slavonica 3 (2003)
Живановић Ж. М., 1970: Живановић Ж. М., Француска и Србиjа,
Историjски часопис књ. XVI-XVII, Београд 1970.
Jakaša B., 1979: Jakaša B., Udžbenik plovidbenog prava, Zagreb 1979
Кузмин А., 1939: Кузмин А., Записи по истории торпедних катеров,
Москва 1939.
Лазић М. Ђ., 1936: Лазић М. Ђ., Српска Бродарска команда и заплењени
Пловни парк у рату, Ратнички гласник за 1936.
Лазић М. Ђ., 1937: Лазић М. Ђ., Српска Бродарска команда и заплењени
Пловни парк у рату, Ратнички гласник за 1937.
Миодраговић J., 1921: Миодраговић J., Београд за време Балканског и
Великог jевропског рата (1912-1918), Годишњица Николе Чупића
књига XXXIV, Београд 1921.
Митровић А., 1981: Митровић А., Продор на Балкан и Србиjа 1908-

1918, Београд 1981.
Митровић А., 1986: Митровић А., “Централне силе и стратегиjске
саобраћаjнице на Балкану 1915. године”, у: Србиjа 1915. године,
Београд 1986, 183 – 207.
Paunović M., 1970: Paunović M., Đerdap i Timočka krajina, Zagreb 1970.
Pleiweiss M., 1978: Pleiweiss M., Slomljeno Sidro, Beograd 1978.
Радоjевић J. М., 1930: Радоjевић J. М., Борба на Ади Циганлиjи октобра
1915. године, Jадранска стража 12 (децембар) 1930.
Радоjевић J. М., 1937: Радоjевић J. М., Српска бродарска команда кроз
Бугарску 1918. г, Ратнички гласник за 1937, св. II и III.
Reman D. M., 1934: Reman D. M., Dunav u Svetskom ratu, Mornarički glas-
nik 6/1934.
Simović A., 1954: Simović A., Srpska Rečna ratna flotila u I SR, Mornarički
glasnik 5/1954.
Csonkaréti K., Benczúr L., 1992: Csonkaréti K., Benczúr L., Haditengerészek
és Folyamorök a Dunán 1870-1945, Budapest 1992 (?).
Fitch H., 1937: Fitch H., My Mis – Spent Youth: A Naval Journal, London
1937.
Freyer C., 1988: Freyer C., Te Royal Navy on the Danube, Boulder, Colo.
1988.
Gilbert M., 1971: Gilbert S. M., Winston S. Churchill Vo. 3: The Challenge of
War 1914 – 1916, Boston 1971.
Greger R., 1976: Greger R., Austro-Hungarian Warships of World War I,
London 1976
Halpern G. P., 2012: Halpern G. P., A naval History of World War I, Naval
Institut Press, Annapolis 2012.
Hankey L., 1961: Hankey L., The Supreme Command, 1914 – 1918 2 vols,
London 1961.
Hubert M., 1995: Hubert M., Monitory na Dunaji 1860-1945, HPM 10/1995.
Hubert M., 1995a: Hubert M., Monitory na Dunaji 1860-1945, HPM 11/1995
Hubert M., 1996: Hubert M., Hlídkové čluny a lode na Dunaji, HPM 8/1996
i 9/1996.
Jane’s fighting ships of World War I, London 1990.
Károly C., László B., 2000: Károly C., László B., Haditengerészek és foly-
amőrök a Dunán, Zrínyi Kiadó (без године издања, вероватно око
2000.)
Krámli M., 2008: Krámli M., Az osztrák-magyar dunai kereskedelmi ha-

józás katonai igénybe vétele az első világháborúban. A Központi
Szállításvezetőség Hajózási Csoportjának megszervezése, 1914-1916,
Hadtörténelmi közlemények 121. évf. 3-4. sz. / 2008, 573 – 624.
Mortureux A., 1964: Mortureux A., Des Français vivent l’épopée Serbe 1914-
1915, Paris 1964.
Novák J., 1994: Novák J., Rakouské monitory na Dunaji, HPM 4/1994.
Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989: Pawlik G., Christ H., Winkler H.,
Die k.u.k. Donauflotille 1870 – 1918, Graz 1989.
Siba J., 1931: Siba J., Folyami hajók a világháborúban, Budapest 1931.

Borbe Na Savi I Dunavu 1914 - 1918

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Borbe Na Savi I Dunavu 1914 - 1918

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

НЕБОЈША ЂОКИЋ БРАНКО НАДОВЕЗА

БОРБЕ НА САВИ И ДУНАВУ

CIP - Каталогизација у публикацији

БОРБЕ НА САВИ И ДУНАВУ 1914 - 1918. ГОДИНЕ ............................ 5

Наши бродови, додуше, извесно време нису имали право да раз-

царства мога, да не буду ни у чему и најмање буди од кога чиновника

За слободу пловидбе на Дунаву бориле су се велике силе и поду-

гати обалних држава (Баден, Виртемберг, Баварска, Аустрија и Турска,

на цео сектор доњег Дунава и изричито је призната њена независност

и спори транспорт, те су могли конкурисати железничким тарифама.

Кад jе Аустро-Угарска обjавила Србиjи рат, престао jе сваки

Саобраћаj на Дунаву од 15/28 jула 1914.

у вучи реморкера служили су за превожење трупа на краћа отстоjања

Воjна организациjа дунавског саобраћаjа

5. Организовало jе и одржавало превозе и траjекте у Шапцу,

14 Reman D. M., 1934, 608.

Српско бродарско друштво

jе Народна скупштина Србиjе донела “Закон о повластицама Српс-

Страдање бродова Српског бродарског друштва

делимичну мобилизациjу против Србиjе и Црне Горе (ратни случаj B,

низводно Дунавом са наредбама да се пробију кроз Ђердап и Сипски

I позива, сазнаје се да се у водама Дунава у реону овог одреда нала-

Групу пароброда коју су чинили путнички бродови Србија и

У данима непосредно пред почетак рата, ван Ђердапа су се нала-

ла и потопила одмах по објави рата Краљевини Србији. Експлозије и

одељење од 40-50 војника.“ Али пошто је српска артиљерија сазнала за

42 ВА, П3, кутија 71, фасцикла 2, 13/19, 13/23.

дујевца. Брод је провизорно поправљен најон чега га је други српски

Прва борбена дејства на Сави у Дунаву

Распоред аустроугарске Дунавске флотиле (Donauflottille),

Монитор Кереш са уређајем за тражење мина

је формирана 12/25. јула 1914. године са задатком пружања подршке

ширем рејону Раче. Том приликом је, у близини Николића пустаре,59

Првих дана рата врло активни су били и патролни чамци са

Борбе на Сави и Дунаву

троугарских трупа преко Саве у близини ушћа Дрине.67 Монитори су

Руски Змај балон

67 Pawlik G., Christ H., Winkler H., 1989, 10.

Монитори ће остати у близини Шапца све до 10/23. октобра и

Гађање је било безуспешно пошто су метци циљ увек пребаци-

сванућа су затражена радио-депешом од команданта армиjе даља на-

чамца jе било избачено писмо за команданта Београда у коме jе аус-

По руским подацима 13/26. септембра са Дунавског кеја је ис-

српска пешадија. Дејство пешадијском ватром по мониторима ће се

83 Извештаj Команданта одбране Београда броj 252 од 16/29 септембра 1914.

„У духу наређења Врховне команде, а према већ утврђеном пла-

тељске је почет да се прави на сплавовима одмах чим су пребачене

снагу према његовом левом крилу, да не би наступила катастрофа, ја

код Грабовачке аде,90 у рукавцу Саве, са десним делом прамца у мину.

Лејта, у пратњи Андора узели учешћа у борбама за Обреновац. Бор-

Скица импровизованог за тражење мина

Монитор Лејта са уређајем за тражење мина 1915. г.

98 Вульф О. Р., 2004, 17.

9/22. децембра повучен из састава флотиле и 21. децембра 1914/3. ја-

цуске и енглеске) додељених српскоj воjсци. Њихов утицаj испољавао

Формирање српске Бродарске команде

Српско командовање је рано уочило неопходност постојања ор-

мисије задужене за борбу са аустроугарском речном ратном флоти-

Савезничка помоћ за борбу против

статус Дунава и тиме практично омогућила Русима коришћење ове

Руски минери у Србији 1914. године

Мине код Дубоке

111 Податке о положеним минама дајемо на основу извештаја Волковицког о дејству