Obrada deformisanjem

8.3. Razdvajanje lima prosecanjem i probijanjem

8.3.1. Osnovne karakteristike procesa
Prosecanje i probijanje lima su metode obrade razdvajanjem po zatvorenoj konturi
uz pomoć specijalnog alata. Proces se obavlja najčešće na mehaničkim presama,
mada se mogu primeniti i hidraulične. Polufabrikati su limene ploče ili trake a obraci
su takođe ravnog pločastog oblika različitih kontura.
Pri prosecanju radni predmet se proseca iz trake a ostatak trake predstavlja otpad
materijala dok je pri probijanju probijeni deo otpad (slika 8.8).

Slika 8.8 - Razdvajanje prosecanjem i probijanjem

Ovo je jedna od najviše primenjivanih tehnologija obrade lima. Njome se dobijaju
najrazličitiji oblici radnih komada od lima, a uz kombinaciju s drugim metodama
(npr. savijanjem, dubokim izvlačenjem) spektar mogućih delova još se više
proširuje. Pored čeličnog lima, prosecati i probijati mogu se i limovi od obojenih
metala, drvo, papir, plastika. Za razliku od zapreminskog deformisanja, u ovoj obradi
nije potrebno da materijal poseduje potencijal deformabilnosti.
Ova tehnologija koristi se kako za dobijanje gotovih delova tako i za izradu
polufabrikata za naknadne obrade (duboko izvlačenje, savijanje i dr.).
Šema procesa prikazana je na slici 8.9.

136
 Obrada deformisanjem

Slika 8.9 - Prosecanje

Lim se postavlja na matricu (ploču zarazdvajanje) a žig (nož) deluje na lim vršeći
razdvajanje. Radni komad (ako je reč o prosecanju) tj. otpad (ako je reč o probijanju)
propada kroz otvor matrice a ostatak trake se odstranjuje iz radnog prostora alata.
8.3.2. Deformacije u zoni razdvajanja
Mehanizam procesa razdvajanja prikazan je na slici 8.10 u nekoliko faza.

Slika 8.10 - Deformacije u zoni razdvajanja

137
 Obrada deformisanjem

a - polazni polozaj. Prečnik žiga (dž) manji je od prečnika matrice (dm) za vrednost
2u (u- zazor).
b, c - dejstvom sile F dolazi elastičnog a potom do plastičnog deformisanja sa strane
žiga i sa strane matrice, gde se formiraju prstenaste kontaktne površine preko kojih
se prenose spoljne sile na materijal. Konstelacija tih sila je takva da se stvara spreg
sila u vertikalnoj ravni koji je utoliko veći ukoliko je veći zazor u. Ovaj spreg izaziva
prvo elastične a zatim i plastične deformacije savijanja u zoni deformisanja. Zatezni
naponi se pojavljuju u materijalu sa strane matrice a pritisni sa strane žiga.
d - daljim dejstvom sile zatežući naponi sa strane matrice prelaze granicu jačine
materijala pa se sa strane matrice pojavljuje prva pukotina. Već u zavisnosti od vrste
materijala i od zazora, ova pukotina veoma brzo propagira u pravcu oštrice žiga (kod
krtih materijala) rezultujući u skoro udarnom razdvajanju materijala. Napredovanje
pukotine kod mekih i žilavih materijala ide relativno sporo.
e - kod mekih i žilavih materijala pukotina se pojavljuje i sa strane žiga. Tok te
pukotine zavisi od veličine zazora. Pri većem zazoru (levi deo slici 8.10d) pukotine
sa strane žiga i matrice se susreću, tako da razdvajanje nastaje i pre nego što žig dođe
u nivo ravni rezne ivice matrice.
f - kod manjeg zazora pukotine se mimoilaze a materijal koji se nađe između njih u
daljem toku procesa biva ponovo rezan - proces razdvajanja završen je tek kada žig
dođe u ravan rezne ivice matrice. Treba napomenuti da se opisani mehanizmi
odvijaju u veoma kratkom vremenu, deliću sekunde.
Iz opisanog mehanizma jasno je da je samo jedan deo površine razdvajan (bolji
kvalitet) a ostatak lomljen (lošiji kvalitet). Takođe se uočava da veličina zazora ima
veliki uticaj na kvalitet presečne površine. Pri tome postoje dve suprotne tendencije:
manji zazor rezultira poboljšanim kvalitetom presečne površine, dok veći zazor daje
lošiji kvalitet ali se smanjuju potrebna sila razdvajanja i habanje. Na slici 8.11 dat je
izgled presečne površine za nominalni, veliki i mali zazor. Uočava se da kod
nominalnog zazora postoje dve zone na presečnoj površini: na približno 1/3 debljine
lima kvalitet površine razdvajanja je visok, dok je na 2/3 nizak, jer je taj deo nastao
kao rezultat loma. Kod velikih i malih zazora odnos tih zona je drugačiji (slika 8.11b
i c).

138
 Obrada deformisanjem

Slika 8.11 - Šematski izgled probijenih otvora pri postojanju različitih zazora
a-nominalni zazor, b - veliki zazor, c - mali zazor
Sa slike 8.11 je takođe uočljivo da se u procesu razdvajanja pojavljuje i srh (grat)
koji je nakon razdvajanja potrebno odstraniti.
Empirijske vrednosti zazora između žiga i matrice u funkciji debljine materijala su:
- za konvencionalni kvalitet rezne površine
za 𝑠 ≤ 3 𝑚𝑚, 𝑢 = (0,03 ÷ 0,06) ∙ 𝑠
u - zazor
s - debljina materijala
- za povišeni kvalitet rezne površine
za 𝑠 ≤ 3 𝑚𝑚, 𝑢 = (0,02 ÷ 0,04) ∙ 𝑠
za 10 ≤ 𝑠 ≤ 25 𝑚𝑚, 𝑢 = (0,06 ÷ 0,08) ∙ 𝑠

8.3.3. Deformaciona sila

Deformaciona sila pri prosecanju (probijanju) izračunava se kao
𝐹 = 𝑙𝑟 ∙ 𝑠 ∙ 𝑡 ∙ 𝑅𝑚
Rm - zatezna čvrstoća
lr - dužina rezne linije
s - debljina materijala
t - faktor koji zavisi od vrste materijala, tj. od odnosa Re/Rm (slika 8.12a)

139
 Obrada deformisanjem

Deformacioni rad se izračunava pomoću sledećeg izraza:

𝑊 = 𝑡𝑟 ∙ 𝑙𝑟 ∙ 𝑠 2 ∙ 𝑅𝑚
tr - faktor zavisan od Re/Rm i od relativnog zazora u/s (slika 8.12b).

Slika 8.12 - Faktori t i tr

8.3.4. Tehnologičnost obratka

Kao i kod ostalih metoda TPD tako i u razdvajanju prosecanjem i probijanjem treba
voditi računa o tehnologičnosti konstrukcije dela, tj. takvoj konstrukciji koja će
obezbediti njegovu optimalnu izradu, kako s tehničkog tako i s ekonomskog
stanovišta.
U tom smislu postoji niz propisa i preporuka od kojih su na slici 8.13 dati samo neki,
najvažniji:
1 - treba izbegavati konstrukcije s tankim izduženim segmentima jer takav oblik
obratka smanjuje vek alata a i iskorišćenje materijala je malo (slika 8.13a)
2 - izbegavati pravougaone oblike (upuste) i umesto njih predvideti nagnute ivice uz
odgovarajuća zaobljenja (slika 8.13b)
3 - odstojanje otvora u obratku od spoljne konture i njihovo međusobno rastojanje
(slika 8.13c) ne smeju biti manji od 𝑏 = (2 ÷ 3)𝑠
4 - pri izradi delova s radijusom treba se pridržavati veličine radijusa datih u tabeli
(slika 8.13d)
5 - minimalni prečnik koji se može uspešno probiti ne može biti manji od debljine
materijala
6 - pri izradi pravougaonih otvora rastojanje od ivice trake a ne sme biti manje od
vrednosti datih u tabeli (slika 8.13e). Pri tome treba predvideti radijuse u
uglovima pravougaonika.

140
 Obrada deformisanjem

Slika 8.13 - Tehnologično oblikovanje obradaka

Detaljnije preporuke u vezi s tehnologičnim konstruisanjem delova koji se dobijaju
razdvajanjem mogu se naći u odgovarajućim priručnicima.

8.3.5. Položaj obratka u traci i stepen iskorišćenja trake

Obradak u traci može biti pozicioniran na različite načine, od čega u velikoj meri
zavisi iskorišćenje materijala (trake). Stoga je pre same konstrukcije alata neophodno
na optimalan način rešiti formiranje konture obratka, položaj obratka u traci,
formiranje pomoćnih reznih površina kao i odrediti broj redova u traci. Na osnovu
svega toga određuje se ukupna širina trake.
Stepen iskorišćenja trake može se definisati kao odnos površine obratka i površine
upotrebljene za jedan obradak:
𝑛 ∙ 𝐴0
=
𝐴𝑡𝑖
n - broj obradaka koji se dobija u jednom pomaku trake
A0 - površina obratka,
𝐴𝑡𝑖 - površina upotrebljena za jedan obradak

141
 Obrada deformisanjem

Kao ilustracija daje se primer razdvajanja kružnog oblika iz kvadratnog pripremka

(slika 8.14). U tom slučaju stepen iskorišćenja je
𝑛 ∙ 𝐴0 𝑑2 𝜋
= = = 78,5 %
𝐴𝑡𝑖 4 ∙ 𝑎2

Slika 8.14 - Iskorišćenje materijala pri razdvajanju kružnog radnog komada

Broj redova u traci u velikoj meri utiče na stepen iskorišćenja trake. Na slici 8.15
data su četiri načina prosecanja kružnih obradaka s odgovarajućim stepenima
iskorišćenja trake: jednoredni, dvoredni, troredni i šestoredni. Uočava se da
porastom broja redova u traci raste i stepen iskorišćenja trake.

Slika 8.15 - Uticaj broja redova u traci na stepen iskorišćenja materijala

Treba napomenuti da stepen iskorišćenja trake nije jedini kriterijum za definisanje
broja redova i, uopšte, formiranje obratka. Višeredni položaj u traci zahteva veći (i
skuplji) alat pa je, pre definitivne odluke, potrebno napraviti preciznu tehno-
ekonomsku analizu. Ipak, u principu, za veće serije uštede u materijalu su veće nego
što je povećanje cene alata pa se u takvim uslovima primenjuje višeredna varijanta
razdvajanja, dok se u uslovima manjih serija primenjuje jednoredni raspored obratka
u traci.
Jedan isti obradak može na različite načine da bude postavljen u traci. Kao ilustracija
neka posluži primer na slici 8.16 gde su date tri varijante prosecanja iz trake jednog
radnog komada. U slučaju a) i b) reč je o potpuno istoj geometriji komada s tim što
je u slučaju b) komad postavljen pod određenim uglom u odnosu na horizontalnu
osu, čime se postiže ušteda u širini trake. U trećem slučaju c) na radnom komadu

142
 Obrada deformisanjem

izvršena je neznatna konstruktivna izmena (radijus r promenjen je sa 4 mm na 8,5

mm) što je omogućilo dodatne uštede u širini trake.

Slika 8.16 - Primer rasporeda obradaka u traci

Na tržištu postoje specijalni komercijalni softveri koji automatski optimizuju položaj
obratka u traci prema kriterijumu najmanjeg otpada materijala.
Ravni delovi mogu se iz trake dobiti bez otpadaka i s otpatkom (slika 8.17).
U prvom slučaju je, u stvari, reč o odsecanju dok se u drugom slučaju prosecanjem
iz trake dobija obradak. Pri tome između konture trake i radnog predmeta postoji tzv.
rub a između pojedinih radnih komada u traci tzv. most. Tako rubovi i mostovi
predstavljaju otpad materijala, ova varijanta se mnogo češće koristi nego odsecanje
bez otpadaka. Razlog za to je činjenica što rubovi i mostovi kompenzuju greške
graničenja koje u prvom slučaju po pravilu izazivaju netačnosti oblika i dimenzija
radnog komada. Zbog toga su radni komadi dobijeni prema slici 8.17b tačniji od onih
dobijenih prema slici 8.17a.

Slika 8.17 - Dobijanje ravnog oblika a) bez otpatka, b) s otpatkom

Veličina rubova i mostova između ivice trake i obratka kao i između pojedinih
obradaka u traci zavisi od debljine materijala a data je u tabeli 8.2.
Bočni nož služi za obezbeđivanje tačnosti pomaka i prilikom određivanja potrebne
širine trake potrebno je uzeti u obzir i širinu bočnog noža i (slika 8.18).

143
 Obrada deformisanjem

U određenim slučajevima ušteda u materijalu može se postići i dvostrukim prolazom

trake kroz alat. U prvom prolazu razdvaja se svaki drugi komad (A), traka se zatim
okreće i u drugom prolazu razdvaja se materijal koji je ostao u traci nakon prvog
prolaza (B) (slika 8.19).
Tabela 2 - Veličine rubova i mostova

144
 Obrada deformisanjem

Slika 8.18 - Dimenzije mosta (b), ruba (a) i bočnog noža (i)

Slika 8.19 - Dvostruki prolaz trake: A-radni deo dobijen u prvom prolazu, B-radni
deo dobijen u drugom prolazu nakon okretanja trake

8.3.6. Alati za prosecanje i probijanje

Problematika alata za razdvajanje prosecanjem i probijanjem predstavlja veoma
široku oblast koja se detaljno izučava u posebnom predmetu, dok se ovde daju samo
neke osnovne karakteristike iz ovog domena.
Postoji veoma veliki broj različitih konceptualno-konstrukcionih rešenja alata za
razdvajanje prosecanjem i probijanjem.
Prema načinu vođenja žiga u odnosu na matricu moguće je sve alate za razdvajanje
podeliti u tri grupe (slika 8.20):
- alati bez vođenja
- alati s vodećom pločom
- alati s vodicama

145
 Obrada deformisanjem

Slika 8.20 - Tipovi alata

a) bez vodenja, b) s vodećom pločom, c) s vodicama
Prvi tip alata (a) koristi se za tanje limove i manje odgovorne delove kad se ne traži
visoka tačnost. Jednostavan je po konstrukciji.
Alat s vodećom pločom (b) ima vodeću ploču koja ima zadatak da vodi (centrira) žig
u odnosu na matricu. Ovim alatima moguće je postići veću tačnost delova nego
alatima prethodnog tipa.
Treći tip (c) alata je najtačniji. Gornji deo alata sa žigom u odnosu na donji deo alata
s matricom vodi se pomoću stubnih vodica kojih može biti dve, tri i više. Kućišta
alata su standardizovana.
Prema tome da li se kompletan radni komad dobija u jednom hodu ili je za to
potrebno više hodova, alati za razdvajanje dele se na alate kompletnog reza i
višepozicione alate.
Alatima kompletnog reza (slika 8.21) u jednom hodu izrađuje se kompletna kontura
obratka. To su vrlo tačni alati jer je eliminisana greška usled pomaka trake.

146
 Obrada deformisanjem

Višepozicioni alat (na slici 8.22 prikazan je dvopozicioni alat) tip je alata gde se
radni komad dobija u više hodova. Posle svakog hoda traka se pomera za veličinu
pomaka. Ovaj tip alata omogućuje izradu veoma komplikovanih izradaka, ali tačnost
radnog komada zavisi od tačnosti pomaka trake.
Osnovni elementi alata za razdvajanje su matrica i žig.

Slika 8.21 - Alat kompletnog reza Slika 8.22 - Višepozicioni alat

Matrica predstavlja donji nož (zato se naziva i rezna ploča) a njena kontura
odgovara konturi radnog komada. Unutrašnja kontura matrice može se izvesti na
nekoliko načina. Tri katakteristična slučaja prikazana su na slici 8.23.
Izvedba prema slici 8.23a je najjednostavnija, omogućava veći broj oštrenja matrice,
ali negativna strana je da se može zaglaviti deo u matrici koji kroz nju treba da
propadne u donji deo alata i mašine.

Slika 8.23 - Oblici matrice za razdvajanje

Tip matrice slici 8.23b je najčešći. Na određenoj visini h ivica matrice je vertikalna
a ostali deo pod uglom . Za manje tačne radne komade koristi se matrica sa slici

147
 Obrada deformisanjem

8.23c gde je kompletna kontura nagnuta pod uglom . To omogućava neometano

propadanje dela kroz matricu ali i onemogućava oštrenje matrice na istu dimenziju.
Matrice se rade najčešće od Č 6441, Č 6440, Č 4150 i termičkom obradom dovode
se na tvrdoću 60-64 HRC. Matrice se mogu izraditi i od tvrdog metala (slika 8.24),
što je skuplja varijanta ali obezbeđuje znatno veću postojanost.

Slika 8.24 - Matrice od tvrdog metala

Žig je pokretni nož alata. Postoje razne konstruktivne izvedbe žiga a neke od
najčešće primenjivanih dati su na slici 8.25.
Žig se proračunava s obzirom na pritisno opterećenje i na izvijanje. Dozvoljeni
pritisak na čelo žiga je ograničen na 1600 MPa:
𝐹
𝑝𝑑𝑜𝑧 = ≤ 1600 𝑀𝑃𝑎
𝐴
F - sila razdvajanja
A - poprečna površina žiga

Slika 8.25 - Žigovi za razdvajanje

Kad je reč o izvijanju, tu su moguća dva slučaja (slika 8.26):
Za jednostrano uklešten zig bez vodeće ploče maksimalno dozvoljena dužina žiga je

𝜋 2 ∙ 𝐸 ∙ 𝐼𝑚𝑖𝑛
𝑙𝑚𝑎𝑥 = √
4𝐹
E - modul elastičnosti
Imin - minimalni moment inercije preseka žiga
F - sila razdvajanja

148
 Obrada deformisanjem

Slika 8.26 - Izvijanje žiga: a) bez vodeće ploče, b) s vodećom pločom

Za slučaj vođenja žiga vodećom pločom, maksimalna dozvoljena dužina žiga je

𝜋 2 ∙ 𝐸 ∙ 𝐼𝑚𝑖𝑛
𝑙𝑚𝑎𝑥 = √
𝐹
Žig za razdvajanje treba da je što kraći. U praksi se najčešće koriste žigovi dužine
od 60-100 mm.
Žigovi se izrađuju iz visokokvalitetnog legiranog alatnog čelika: Č 6840. Č 4750, Č
7680. Kao i kod matrica, moguće je i kod izvedbe žiga koristiti tvrdi metal. Pri tome
se od tvrdog metala izrađuje radni, čeoni deo dok je telo žiga od čelika (slika 8.27).

Slika 8.27 - Žig od tvrdog metala

Radi smanjenja sile razdvajanja moguće je koristiti različite konstruktivne mere na
alatu. Na slici 8.28 prikazane su dve takve mogućnosti: na slici 8.28a žigovi imaju
različite dužine, čime se postiže da se proces razdvajanja ne vrši istovremeno na
dvema pozicijama a na slici 8.28b žig ili matrica se izvode sa zakošenjima, što takođe
utiče na to da rast sile nije skokovit.
149
 Obrada deformisanjem

Slika 8.28 - Mogućnosti za smanjenje sile razdvajanja

8.3.7. Mašine za prosecanje i probijanje

Za procese razdvajanja koriste se mehaničke i hidraulične prese kao i makaze.
Mehaničke prese odlikuje veća brzina od hidrauličnih i s tog stanovišta pogodnije su
za primenu u oblasti razdvajanja. S druge strane, hidraulične prese su fleksibilnije
(jednostavno podešavanje hoda i brzine) i veoma pogodne za automatizaciju procesa
koji se na njima realizuju.
Generalno se može reći da se mehaničke prese koriste za
- jednostavne delove
- veće serije
- delove za koje nije potrebno permanentno prilagođavanje parametara mašine
procesu razdvajanja
- tanje limove
Hidraulične prese se uglavnom koriste za
- komplikovanije delove koji zahtevaju prilagođavanje (regulisanje) brzine u toku
procesa
- delove s većim dubinama (prostorne delove, npr. kada za kupanje)
- manje serije sa čestim zamenama i podešavanjima alata
- deblje limove
Detaljnije o mašinama dato je u poglavlju 13.

8.4. Razdvajanje lomljenjem

Razdvajanje lomljenjem se najčešće primenjuje u tehnologiji kovanja kao pripremna
operacija izrade pripremka iz punih blokova šipki i profila. Pri ovoj obradi tačnost i
kvalitet presečne površine su niske ali tu i nije potreban visok kvalitet površine s
obzirom da se pripremak dobijen lomljenjem najčešće zagreva, posle čega se

150
 Obrada deformisanjem

podvrgava kovanju i dobija krajnji oblik i dimenzije s odgovarajućim kvalitetom

spoljnih površina.
Šema procesa lomljenja data je na slici 8.29.

Slika 8.29 - Šema procesa lomljenja

Oblici alata (noževa) za lomljenje kružnih preseka dati su na slici 8.30. Oni mogu
biti u otvorenoj ili zatvorenoj izvedbi. Zatvoreni alati za lomljenje su skuplji ali
obezbeđuju bolji kvalitet presečne površine.

Slika 8.30 - Oblici alata za lomljenje kružnih poprečnih preseka

a-otvoreni, b - zatvoreni
U procesu lomljenja često se koriste i držači. Oni imaju zadatak da spreče aksijalno
pomeranje polufabrikata za vreme procesa i time poboljšaju kvalitet presečne
površine.
Šematski prikaz primene držača dat je na slici 8.31.

Slika 8.31 - Lomljenje bez držača i s držačima

a - bez držača, b - s gornjim držačem, c - s gornjim i donjim držačem
151
 Obrada deformisanjem

Potrebna sila za proces lomljenja zavisi od geometrije preseka polufabrikata i vrste

materijala i izračunava se kao
𝐹 = 𝐴 ∙ 𝐾𝑠
A - površina preseka polufabrikata
K - smičući otpor materijala
Proces se izvodi na mašinama što se nazivaju lomilice, koje su sastavni deo odeljenja
za pripremu polufabrikata u kovačnicama.

8.5. Razdvajanje seckanjem

Razdvajanje seckanjem je operacija razdvajanja lima i izvodi se inkrementalno
uzduž presečne linije koja može biti prava ili kriva linija, i to pomoću velikog broja
uzastopnih vertikalnih hodova elemenata alata. Pri tome kretanje lima se realizuje
tako što se lim postavlja na horizontalni sto koji je pokretan u x-y ravni.
Na slici 8.32 prikazana je mašina za seckanje. Glavni delovi mašine su kućište, nosač
alata, alat i sto mašine na koji se postavlja lim koji svojim kretanjem u x-y ravni
determiniše oblik presečne linije.
Potrebno je napomenuti da je ovaj tip mašine veoma pogodan za NC i CNC
programiranje.

Slika 8.32 - Seckalica

8.6. Fino razdvajanje presovanjem (FRP)

Fino razdvajanje presovanjem je obrada lima razdvajanjem kojom se dobija visok
kvalitet i tačnost presečne površine delova. Proces se izvodi na specijalnom alatu s

152
 Obrada deformisanjem

konturnim zubom koji se utiskuje u lim neposredno pre delovanja žiga. Time se pre
procesa razdvajanja menja naponsko stanje u zoni razdvajanja (u tu zonu se uvode
pritisne naponske komponente), čime se povećava deformabilnost materijala. Kao
posledica toga dobijaju se visoka tačnost i kvalitet presečne površine lima.
Proces zahteva specijalnu mašinu s tri nezavisna dejstva. Faze procesa FRP-a
prikazane su na slici 8.33.

Slika 8.33 - Šema procesa FRP

a) početni položaj, b) utiskivanje konturnog zuba u lim silom FN
c) delovanje žiga (Fst) i protivžiga (Fa) na lim (proces finog razdvajanja),
d) kraj procesa razdvajanja,
e) radni komad izbačen iz matrice - alat spreman za sledeći radni komad
Na slici 8.34 prikazan je alat za FRP.

Slika 8.34 - Alat za FRP

Mnogo detaljniji prikaz ove tehnologije razdvajanja dat je u literaturi [10].

153
 Obrada deformisanjem

Slika 8.35 - Delovi dobijeni primenom FRP

154