Osnovni slikarski elementi

Likovna kompozicija
 Kompozicija
•
Kompozicija (lat. con = sa, ponere = staviti,
sastaviti, tj. staviti jedno pored drugoga)

•
Predstavlja raspored i odnos delova neke
celine.
•
Kompozicija je pojam koji u likovnoj umetnosti
označava strukturu koju čine likovni elementi u
svom međusobnom odnosu.

•
Francuski slikar Matis zapisao je da je
kompozicija umetnost raspoređivanja "raznih
elemenata kojima slikar raspolaže da izrazi
svoje osećaje".
Likovni elementi su:
•
tačka
•
linija
•
boja
•
ravan
•
tekstura
•
prostor
•
volumen
•
svetlost i senke
 TAČKA
•
Tačka je najmanji likovni element kojim se
može graditi likovno delo; osnovna likovna i
optička vrednost kojom možemo graditi,
međusobno kombinovati, nizati ili ih slobodno
(pravilno ili nepravilno) raspoređivati na
površini.

•
Skupljenim (gušćim) ili raspršenim (ređim)
rasporedom tačaka na površini dobijamo
tamnije ili svjetlije tonske vrednosti, pa i privid
Primeri pointilizma
 LINIJA
(crta) je likovni oblik koji nastaje kretanjem
• tačaka u nizu
Psihološkim na plohi linija
proučavanjem ili u prostoru.
utvrđeno je
da svaka linija izražava neki osećaj i ima svoje
simboličko značenje. Tako:

•
Vodoravna linija deluje mirno, opušteno.
Posebno ako je ravnog oblika. Simbolizuje mir,
opuštenost, a u krajnjem slučaju i smrt.
•
Vertikalna, suprotno vodoravnoj, raste, uzdiže
se, stoji uspravno, pa je simbol rasta i samim
•
BOJA i VALER kao likovni elementi su obrađeni
u prethodnoj nastavnoj jedinici
SPEKTRALNI KRUG BOJA
VALER

-
ahromatski
tonovi

- hromatski tonovi
 RAVAN
•
Ravan ili ploha je mesto gde se susreću
prostor i neki volumen.

•
Ona ima samo dve dimenzije: visinu i širinu.
Svaki oblik sačinjen je od ploha.

•
Apstraktni slikar Pit Mondrian slikao je svoje
"kompozicije " na plohi platna u površima
osnovnih boja.
Pit Mondrijan
 TEKSTURA
•
Tekstura je osobina ( spoljašnji izgled) neke
plohe.
•
Ona može biti glatka,hrapava,sjajna,mat.
•
Tekstura kao likovni element se javlja u
vajarstvu, arhitekturi i slikarstvu. U vajarstvu i
arhitekturi tekstura je stvarna (površina,
fasada građevine ili površina skulpture), dok je
u slikarstvu nestvarna (imitirana, iluzija
teksture).
•
Slikarska obrada površine zove se faktura, a
zavisi od toga koliko je i na koji način naneseno
boje na sliku.

•
Faktura može biti ujednačena ili
neujednačena, glatka ili reljefna.

•
Boja se može nanositi u tankom sloju,
prozirno, pa je takav namaz lazuran (redak), a
faktura glatka. Ako se boja nanese u debelim i
Polok i Tapies
 PERSPEKTIVA
•
U likovnoj umetnosti perspektiva označava
način prikazivanja volumena i prostora na
plohi slike, stvaranje iluzije o dubini prostora.
Postoji više načina prikazivanja perspektive
kroz istoriju:

•
Vertikalna (ikonografska) perspektiva je način
prikazivanja prostora po kome se 3D prostor
prikazuje na 2D ravni tako da se ono što je u
stvarnosti drugo (iza prvog), slaže po visini,
drugo iznad prvog, vertikalno, odnosno
•
Obrnuta perspektiva (inverzna) je način
prikazivanja prostora u kome se predmeti i
likovi na slici ne smanjuju razmerno
udaljenošću, nego obratno, a veličina
predmeta, umesto da se smanjuje, povećava
se prema dubini prostora. Ova perspektiva je
svojstvena i gotičkom slikarstvu 13. i 14. vek.
•
Linearna (geometrijska )perspektiva se
temelji na prirodnom zakonu da se
udaljavanjem od promatrača likovi smanjuju
srazmerno udaljenosti pravocrtno, linearno – i
svi nestaju u jednoj te istoj tački – nedogledu
(vanishing point, punto di fuga).

•
To su otkrili renesansni umetnici oko 1420.
god. Ona je postala je obeležje renesansne
umetnosti 15. i 16. veka. Ova perspektiva se
naziva i matematička i iluzionistička jer stvara
autentičan utisak 3D prostora
Masaccio "Sveto trojstvo",
Piero della Francesca "Bičevanje Hrista"
 Iluziju treće dimenzije, tj. dubinu prostora
možemo linijama ostvariti na više načina:
•
preklapanjem oblika, crtanjem jednog oblika
preko drugog, gde blizi oblik delimično
zaklanja dalji.
•
skraćenjem oblika. Nacrtan čovek je u takvom
položaju da se jedan deo njegovog tela vidi u
normalnoj veličini, a ostali delovi tela su
umanjeni.
•
Prikazivanjem oblika po planovima, i to u tri
plana.
 Atmosferska (zračna) perspektiva je, poput
geometrijske, prirodna pojava koja predstavlja
promenu tonova i boja usled udaljavanja oblika
od oka posmatrača .
•
Dakle što su predmeti dalji oni su bleđi, mekši i
gube se s daljinom u plavetnilo; a što su bliži
to su oštriji, jačih lokalnih boja.
•
Atmosferska perspektiva jedna je od temeljnih
karakteristika baroknog slikarstva 17. i 18.
veka, ali otkrili su je već slikari visoke
renesanse –Leonardo da Vinci i Rafael.
 Koloristička perspektiva
temelji se na činjenici da nam se neke boje, u
međudelovanju s drugim bojama, čine prostorno
"bližima", a druge "udaljenijima".

•
To se temelji na iskustvu s atmosferskom
perspektivom gdje je plava boja u daljini jer
plava ima vrlo nisku frekvenciju i plavi zraci
putuju najdalje, a tople boje gube svoj
intenzitet kako se udaljavaju.

•
 Poliperspektiva
•
U modernoj i savremenoj umetnosti
svojevrsna je primena raznolikih perspektiva –
tj. poliperspektiva (Pablo Picasso, Henri
Matisse itd.).
Pablo Pikaso
Anri Matis
VOLUMEN
•
Likovna kompozicija uključuje više načina
kombinovanja likovnih elemenata:

•
Ritam
•
Kontrast
•
Harmonija
•
Ravnoteža
•
Proporcija
•
Dominacija
•
Jedinstvo
•
RITAM je jedan od osnovnih elemenata kompozicije,
predstavlja pravilnu smenu ili ponavljanje određenih
istaknutih i podređenih motiva.
•
U slikarstvu je to ponavljanje određenih oblika a osim
toga može biti i smanjivanje svetla i senke i smanjivanje
boja.
•
Za ornament je tipično „beskonačno“ ponavljanje motiva
u istom ritmu.
•
U slulpturi je to ponavljanje i smenjivanje volumena i
šupljina, odnosno punog i praznog.
•
U arhitekturi ritam je ponavljanje određenih
elemanata u jednakim razmacima.
•
Ritam je najlakše pojasniti na arhitekturi, jer je
strogo ravnomeran ritmički odnos među
delovima temeljno svojstvo arhitektonskog
dela. Ritam čine dva člana: puno-prazno. Npr.
na pročelju grčkog hrama ravnomerno se nižu
volumeni kamenih stubova jednake debljine s
jednakim razmacima praznog prostora.
•
KONTRAST je sinonim za suprotnost,
različitost. To znači da odnos najmanje dva ili
više elemenata mora predstavljati naglašenu
razliku.

•
Kontraste možemo tražiti u upoređivanju svih
maksimalnih razlika: veliko-malo, visoko-nisko,
dugo-kratko,puno-prazno,oštro-tupo...
Kontrast u osvetljenju
•
KOLORISTIČKI KONTRASTI čine zasebnu grupu.
Prema spektralnom krugu boja, kontrastne su
boje na suprotnim stranama kruga.

•
Sistematizaciju kontrastnih svojstava dao je
Johanes Itten prema kojem razlikujemo:
a) kontrast boje prema boji
b) kontrast svetlo - tamno
c) kontrast toplo - hladno
d) komplementarni kontrast
e) simultani kontrast
f) kontrast kvaliteta
•
HARMONIJA je slaganje, sklad. Svi elementi u
jednoj vizuelnoj predstavi moraju biti slični po
nekom svojstvu.
•
 Harmonija stoji na pola puta između kontrasta
i monotonije; elementi u svojoj sličnosti nisu
ni suprotni (kontrast) ni jednaki (monotonija).
•
 Harmonija djeluje staloženo, mirno, opušteno.
U spektralnom krugu boja, susedne boje su
uvek harmonične.
•
RAVNOTEŽA predstavlja izjednačen,
izbalansiran odnos elemenata.
•
PROPORCIJA je međusobni odnos veličina dva
elementa
•
Proporcija je odnos između dve
veličine, merilo po čemu je nešto veliko, malo
ili skladno.
•
Proporcije su skriveni, ali uvek postojeći
element u kompoziciji svakog likovnog dela i
jedan od odlučujućih činitelja njegovog sklada
(harmonije) ili nesklada.
•
Jedno od najstarijih pravila sklada je proporcija
zvana "zlatni presek" manji deo prema većem,
DOMINACIJA
•
U likovnoj kompoziciji predstavlja
preovladavanje, nadmoćnost jednog elementa
na slici u odnosu na ostale.
JEDINSTVO
•
U likovnim umetnostima označava
usklađenost

•
likovnih elemenata međusobno
•
likovnih elemenata sa načelima kompozicije
•
dve ili više likovnih tehnika.
Jedinstvo po boji Jedinstvo po veličini
 VRSTE LIKOVNIH KOMPOZICIJA

•
Vrste likovnih kompozicija zavise od
rasporeda oblika koje prikazujemo na papiru ili
u prostoru, te tako postoje:

•
Vertikalna
•
Horizontalna
•
Centralna
•
Kosa
 Vertikalna
•
U ovoj kompoziciji glavni elementi slike se
nalaze u dominantnom vertikalnom,
uspravnom položaju u odnosu na format same
slike.
Magrit Rene
Anri Matis
Pablo Pikaso
Gustav Klimt
Gustav Klimt
 Horizontalna
•
U ovoj kompoziciji dominira horizontalni
raspored likovnih elemenata, odnosno motiva
na samoj slici.
Klod Mone
Pol Sezan
Pol Sezan
 Centralna
•
U ovoj vrsti kompozicije glavni ili većina
likovnih elemenata se nalaze ili gravitiraju ka
sredini.
Rembrant van Rajn
Jan Stin
 Dijagonalna
•
U ovoj vrsti kompozicije glavni elementi su
raspoređeni u dijagonalnom pravcu.
Piter Pol Rubens
Jakob Beker
Ticijan Veceli
 Piramidalna
•
U ovoj kompoziciji glavni elementi slike se
nalaze uklopljeni u imaginarni piramidalni
geometrijski oblik.
Rafaelo Santi
Leonardo da Vinči
 Kružna
•
U ovoj kompoziciji, elementi su raspoređeni
tako da obrazuju kružnicu.
Vasili Kandinski
Anri Matis
 Slobodna, kombinovana
•
Kompozicija koja sadrži u sebi više različitih
kompozicijskih slaganja elemenata ili je
potpuno prozvoljna i slobodna.
Vasili Kandinski
 Vežbe
•
Praktični zadatak
•
Nastavna jedinica Osnovni likovni elementi,
tema Upotreba jednog od likovnih elemenata
u crtežu(to može biti bilo koji element, valer,
tačka, boja...ili bilo koji element kompozicije,
ravnoteža, harmonija ... )
•
Motiv mrtva priroda, tehnika po ozboru.
•
Korisni linkovi
•
http://likovna-kultura.ufzg.unizg.hr/index.htm
•
https://
www.youtube.com/watch?v=f0MOQ10QXlI
•
https://
www.youtube.com/watch?v=XRrKohWdpeQ
•
https://
www.youtube.com/watch?v=num4qcqTqGU
•
https://www.youtube.com/watch?v=_
2LLXnUdUIc