СРПСКИ ЈЕЗИK

Циљеви наставе српског језика су да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика, оспособе се за
самостално читање и разумијевање књижевних и некњижевних текстова у складу с узрастом, упознају, доживе и тумаче књижевна и друга
умјетничка дјела из српске и свјетске баштине, развију способност споразумијевања српским књижевним језиком у усменој и писаној форми у
различитим ситауцијама, изграђује свијест о важности језика и књижевности, развија осјећај за љепоту, родољубље, праведност и хуманост

Задаци наставе српског језика су да:

- ученици упознају основне законитости и норму савременог српског књижевног језика у мјери предвиђеној наставним програмом;
- ученици развију и учврсте осјећање за правилно служење српским књижевним језиком;
- ученици стекну основне ортоепске и правописне навике у свакодневном служењу српским језиком;
- оспособи ученике за правилно доживљавање и разумијевање књижевног текста;
- омогући ученицима да упознају и разумију основне одлике главних врста књижевног текста;
- ученици овладају различитим облицима и видовима приповиједања, описивања, расправљања и извјештавања у усменој и писаној форми.

6. РАЗРЕД
( 5 часова седмично, 180 часова годишње)

Посебни циљеви и задаци наставе су:

 препознавање и објашњавање појма промјенљивих и непромјенљивих ријечи;

 усвајање основних знања о именицама и функцијама падежа, замјеница, придјева, бројева, те основним појмовима из лексикологије;
 оспособљавање за самостално, планско причање, описивање и за обједињавање разних облика казивања;
 упознавање структуре и анализе епског дјела с посебним освртом на лик;
 оспособљавање за уочавање и тумачење главних ликова и пјесничких слика;
 подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво.
 6 разред
ИСХОДИ УЧЕЊА

Наставно подручје

Наставна тема

Број часова
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ
Ученик може да: Систематизација знања из претходних разреда.

5
Појам промјенљивости и непромјенљивости ријечи.
-разликује промјенљивост и

Врсте ријечи
непромјенљивост ријечи; Граматичке категорије рода, броја и падежа.
Промјенљиве ријечи: именице, замјенице, придјеви,
-разликује врсте промјенљивих ријечи; бројеви, глаголи.
Непромјенљиве ријечи: прилози, приједлози, везници,

10
- препознаје непромјенљиве ријечи, посебно узвици, рјечице.
прилоге и приједлоге; Врсте именица, понављање.
Граматичке категорије: рода, броја и падежа. Промјена
-разликује нормативне од ненормативних
именица, граматичка основа и наставак за облик.
облика ријечи, посебно падежне облике, Основна значења и функције падежа. (Уз обраду падежа
(укључујући и гласовне промјене у вези са уочавање и препознавање предлога и њихове функције.)
облицима ријечи); Номинатив – субјекат; вокатив – дозивање , скретање

ЈЕЗИК 60
пажње, обраћање.
Генитив – припадање и дио нечега (атрибут, прави објекат и
-издваја дијелове ријечи у вези са облицима прилошке одредбе).
ријечи (граматичку основу и наставак за Датив – намјена и управљеност.
облик) у једноставнијим случајевима; Акузатив – објекат (прави и неправи).
Именице
Инструментал –средство и друштво, употреба у
-разликује категорије рода, броја, падежа; инструменталу.

15
Локатив – мјесто.
-разликује основне функције и значења Именичке замјенице, појам и врсте, личне замјенице и
падежа (субјекат, објекат и прилошка повратна замјеница себе, се.
одредба); Неличне именичке заменице (ко, што, итд..)
Замјенице

Придјевске замјенице: присвојне,

-разликује основне реченичне чланове у показне, релативне, опште.
типичним случајевима.
10

Обнављање и систематизација, значење и врсте придјева.

Придје

Слагање придјева са именицом у роду, броју и падежу.

ви

Компарација придјева.
7
 Функција придјева у реченици.
Систематизација, појам и врсте бројева: главни (основни,

Броје
збирни) и редни.

ви
Деклинација бројева, римски бројеви.

3
- разликује формалну од неформалне Појам вишезначности и једнозначности.

Лексикологија
лексике; Синонимија, хомонимија, антонимија.
- разликује основне лексичко-
Фразеологизми.
семантичке
категорије(једнозначност,
Хипокористици, пејоративи, аугментативи, деминутиви.
вишезначност, синонимију,

10
хомонимију и антонимију).

Наставно подручје

ИСХОДИ УЧЕЊА Наставна тема НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Број часова
6. разред

Ученик може да: Читање и увјежбавање технике читања 5

КУЛТУРА 50
ЈЕЗИЧКА

-досљедно примјењује правописну Писање присвојних придјева с наставцима: -ски, -чки,

ПРАВОПИС

норму у употреби великог и малог слова -шки, -ов/-ев, -ин (понављање).

(именице, придјеви);
Писање вишечланих географских имена.
-зна правилно да пише везу приједлога и Писање назива улица, установа и властитих имена.
20

падежних облика замјеница;


-зна оба писма, али користи ћирилицу;
-зна да је (стари) глас јат дао различите
рефлексе, екавски, јекавски и икавски;
-саставља говорени или писани текст о
доживљају књижевног дјела и о темама
из свакодневног живота;
-резимира краћи информативни текст;
-проналази експлицитно и имлицитно
30
садржане информације у једноставнијем
књижевном и некњижевном тексту;
-издваја дијелове текста (наслов, пасусе)
и организује га у смисаоне цјелине
Писање рјечце не уз глаголе, именице и придјеве; нај
у суперлативу.
Писање придјева изведених од именица са
сугласником ј у основи ( историјски); писање
сугласника х.
Писање генитива, инструментала и локатива
именичких одричних замјеница уз приједлоге (ни за
кога).
Рефлекси гласа јат; ијекавска замјена гласа јат,
одступања.
Писање замјеница у обраћању: Ви, Ваш.
Писање основних, редних и римских бројева.
Писање интерпункције, тачка и запета, запета, запета
уз вокатив, неколико тачака.
Управни говор.
Говорне вјежбе по самостално састављеном плану.
Четири домаћа писмена задатка и њихова анализа на
часу.
Четири школска писмена задатка (1 час припрема, 1
час израда, 1 час исправак).
Причање догађаја и доживљаја на основу познатог
књижевног текста.
Примјена поступка хронолошког причања.
Резимирање књижевно-умјетничких и других текстова.
(уводни, главни и завршни дио текста); Лексичке вјежбе.

Наставно подручје

Наставна тема
ИСХОДИ УЧЕЊА
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ КЊИЖЕВНИ КОРПУС

Број часова
6. разред

Ученик може да: Природа и функција књижевности. Иво Андрић: Мостови.

КЊИЖЕВНОСТ Књижевни родови и врсте: епика,
-на једноставан начин усвоји основна лирика и драма. Војислав Илић: Зимско јутро.
знања о природи и функцији Усмена књижевност. Одлике и Кад полази младожења; Наджњева се
књижевности: да је њена природа врсте. момак и дјевојка; Српска дјевојка; Јелен и
неодвојива од језика на коме настаје и Лирска пјесма. Врсте: љубавне, вила; Дјевојка се са сунцем инати српска
обичајне, обредне, успаванка;
КЊИЖЕВНОСТ

да је она првенствено незамјењив начин народна лирска пјесма;

УСМЕНА

емоција, лирски доживљај

успостављања људски важног смисла;
Епска пјесма Догађај, фабула, тема,
мотиви, вријеме, ликови. Избор из народне епске поезије: Свети
24

Стил и облици понављања.

Саво; Зидање Скадра и избор из пјесама
- се упозна са битним разликама у
преткосовског циклуса.
обликовању усменог и писаног
70
књижевног текста, тј. да освијести важну Народна приповијетка. Српске народне приповијетке: Еро с онога
чињеницу постојања два вида Поријекло, врсте и особине. свијета; Дванаест мрва; Дјевојка бржа од
књижевности; Језик народне књижевности. коња.
Избор кратких народних умотворина:
питалице, загонетке, пословице, и др.
-путем одговарајућих убједљивих Писана књижевност, одлике и Р.П.Ного: Причала ми тетка коза. М. Антић:
примјера разликује дословно и врсте. Лирска пјесма. Шашава пјесма. Драгутин Тадијановић:
пренесено значење књижевнојезичког Пјеснички језик. Строфа, стих, Носим све торбе, а нисам магарац.
исказа; рима, пјесничке слике, стилске Бранко Радичевић:Ђачки растанак (одломак).
фигуре. Алекса Шантић: Моја отаџбина. Љубивоје
Ршумовић: Домовина.

-зна основне одлике књижевних родова, Мирослав Антић: Шта је највеће.

лирике, епике и драме, тј. схвата разлику
између исказивања емоције, објективног Приповијетка. Одлике, Д. Трифуновић: Два јарца.
структура, тематика, мотиви, Милован Глишић: Прва бразда.
казивања и непосредног предочавања;
књижевни ликови, језик. Бранко Ћопић: Поход на Мјесец.
Народна и умјетничка бајка, Исак Самоковлија: Дјечак Арон.
паралеле. Едмондо де Амичис: Школа. Алија Хасагић
-препознаје основне поступке Дубочанин: Шарко.
карактеристичне за поједине књижевне Светозар Ћоровић: У ноћи.
родове; Пушкин: Бајка о рибару и рибици.
Роман. Опште особине. Врсте Џек Лондон: Бијели Очњак и романи
ПИСАНА КЊИЖЕВНОСТ

романа (авантуристички предвиђени лектиром.

љубавни, историјски, роман
лика). Структура, фабула, тема,
- преприча садржај дјела, одреди тему и мотиви, главни и споредни
мотиве, те уочи поступке књижевни ликови.
карактеризације ликова; Драма. Врсте и опште особине. Бранислав Нушић: Госпођа министарка.
Дидаскалије, дијалог, монолог,
чин, сцена.
Анализа публицистичких Ненад Дивљан: Из детињства Николе
30

текстова и њихово поређење са Тесле.

умјетничким текстовима. Одломак из биографије Јована Цвијића.
 Читање, анализа и вођење
вођење забиљешки. Данијел Дефо: Робинзон Крусо.

Бранко Ћопић, Орлови рано лете.

Бранко Ћопић: Магареће године.
Марк Твен: Том Сојер.
Мате Ловрак: Дружина Пере Квржице.
Мате Ловрак: Влак у снијегу.
Градимир Стојковић: Хајдук у Београду.
Жил Верн: 20 000 миља под морем.
-препознаје тематске слојеве књижевног
дјела и говори о свом доживљају

ЛЕКТИРА
умјетничког дјела.

16
 7. РАЗРЕД
( 4 часа седмично, 144 часа годишње)

Посебни циљеви и задаци наставе су:

 упознавање са творбом ријечи;

 препознавање и уочавање гласовних промјена у творби и промјени ријечи;
 упознавање творбе и функције глаголских облика;
 постепено упознавање структуре основних облика усменог и писменог изражавања;
 оспособљавање ученика за стваралачку употребу језика, тј. за сликовито и оригинално казивање;
 развијање способности за уочавање и тумачење емоција, мотива и пјесничких слика у лирском тексту;
 уочавање и тумачење узрочно-посљедичне везе и исказивање властититих судова и закључака при анализи текста у разним
говорним ситуацијама;
 упознавање с књижевним дјелима трајне умјетничке вриједности;
 континуирано повезивање знања о језику са непосредном говорном праксом.

Наставно подручје

Наставна тема
ИСХОДИ УЧЕЊА
Број часова НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ
7. разред

Творбена структура ријечи, творбена основа и

Ученик може да: наставак. Просте и изведене ријечи.
ЈЕЗИК 52
Творба тијечи

Суфикси – разликовање суфикса од

-разликује просте ријечи од твореница, граматичких наставака; творбена основа;
творбену основу од наставка, и према коријен ријечи. Суфиксалне изведенице.
10

задатом моделу гради нове ријечи; Префикси и префиксалне изведенице.

Слагање и сложенице.
-разликује различите творбене моделе Самогласници и сугласници; слоготворно р.
(на типичним примјерима) те кроз њих Подјела ријечи на слогове.
спознаје начине богаћења језика; Подјела сугласника по мјесту и начину изговора
и по звучности.
-разликује правилан од неправилног Гласовне промјене и алтернације:

Фонетика
изговора гласа; разликује гласове од Једначење сугласника по звучности.
слогова;

12
Једначење сугласника по мјесту творбе.
-разликује самогласнике и сугласнике; Губљење сугласника (одступања у писању).
Непостојано а.
- разликује сугласнике по мјесту и начину Промјена л у о.
изговора;
Палатализација, сибиларизација.
-разликује врсте гласовних алтернација у Јотовање.
типичним случајевима у вези са Глаголи као врсте ријечи, граматичке категорије
књижевнојезичком нормом и уочава глагола: лица, броја, вида (свршени и
одступања; несвршени), рода (прелазни и непрелазни).
Инфинитивна основа, инфинитив.
-разликује основна значења и грађење
Презентска основа, презент.
свих личних и неличних глаголских
облика, а неличне глаголске облике на Аорист.
нивоу препознавања. Имперфекат.
Помоћни глаголи.
ГЛАГОЛСКИ СИСТЕМ

Глаголски придјев радни.

Глаголски придјев трпни.
Перфекат.
Футур I.
Футур II.
Плусквамперфекат.
Глаголски начини: императив.
30

Потенцијал.
 Глаголски прилози: прошли и садашњи.

Наставно подручје

Наставна тема
ИСХОДИ УЧЕЊА
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Број часова
7. разред

Ученик може да: Умјетнички доживљај лирске Дјевојка је под ђулом заспала – српска
пјесме. Локализација. народна пјесма.
-разликује врсте и начине градње стиха, Љубавни растанак; Највећа је жалост за
строфе и сталних облика пјесме; братом – српска народна лирска пјесма;
КЊИЖЕВНОСТ 66

Мирослав Антић: Плава звезда.

-уочава нивое обликовања књижевног Основни облици стиха и строфе Ђура Јакшић: Вече.
ЛИРСКА ПЈЕСМА

текста, тј. разликује његов звучни, (дистих, терцет и катрен). Врсте Војислав Илић: Вече.
сликовни и идејни слој; риме. Јован Дучић: Вече.
Мотиви и пјесничке слике у Десанка Максимовић: Пролетна песма.
25

-разликује основне начине компоновања лирском тексту
и структурирања лирског, епског и Основна језичко-стилска
драмског књижевног дјела; изражајна средства (епитет,
поређење, контраст
-разумије појмове мотивисаности радње, Градација, персонификација,
ситуација и поступака ликова у ономатопеја) и њихова функција
књижевном дјелу; у књижевноумјетничком тексту.
Алекса Шантић: О, класје моје.
М. Данојлић: Старинска песма. Добрица
Ерић: Свети Сава.
Р.П. Ного: Сунцокрет.
Александар С. Јесењин: Писмо мајци.
Добрица Цесарић: Воћка послије кише.
Фернандо Песоа: Да би велик био.
 Локализација.Тематски слој Петар Кочић: Јаблан.
-препознаје разлику између књижевног дјела.
приповиједања, описивања, дијалога, Бранко Ћопић: Чудесна справа.
Облици казивања:
монолога; Исидора Секулић: Буре.
приповиједање, описивање,
Алекса Микић: Липов цват или Мој друг
дијалог, монолог. Стојан.
-разумије граматичке и временске Хронолошко и ретроспективно
перспективе приповиједања, схватајући приповиједање.
како изабрана тачка гледишта одређује Карактеризација ликова, истицање
избор књижевног израза. моралних вриједности књижевних Данило Киш: Прича о печуркама или нека
јунака. друга из Раних јада.
-разликује стилске фигуре обухваћене Вођење дневника читања, писање Чехов: Вањка.
биљежака о прочитаној лектири.

ПРИПОВИЈЕТКА
наставним програмом и њихову улогу у Петар Кочић: Гроб Слатке Душе.
Израда рјечника књижевних СветозарЋоровић: Богојављенска ноћ.
књижевном тексту. термина и непознатих ријечи. Хасан Кикић: Јесен.
Загонетке, питалице, пословице (избор).

25
Алекса Микић: Сунчана обала. Јанко
Веселиновић: Хајдук Станко.
Роберт Грејс: Грчки митови (избор).
ЛЕКТИРА 16

Скендер Куленовић: Громово ђуле.

Петар Кочић: Вуков гај.
Бранислав Нушић: Хајдуци.
Ранко Рисојевић: Дјечаци са Уне.
Џек Лондон: Зов дивљине
 Наставно подручје

Наставна тема
ИСХОДИ УЧЕЊА
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Број часова
7. разред

Ученик може да: Провјеравање, понављање и увјежбавање правописних

правила обрађених у претходним разредима са посебним
- раставља ријечи на крају реда у типичним акцентом на писању рјечце ли уз глаголе, не уз глаголе,

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА 26
примјерима; именице и придјеве.
Писање глаголских облика које ученици често погрешно
-разликује писање нормативних од пишу (радни глаголски придјев, аорист, потенцијал,
ненормативних облика ријечи у вези са перфекат, футур I).

ПРАВОПИС
гласовним промјенама; Четири домаће писмене задаће и њихова анализа на часу.
Четири школске писмене задаће (12 часова).
-примјењује правописна правила у вези са
писањем глаголских облика; Говорне вјежбе на задате теме.

-образлаже свој став о тексту: допадљивост,

занимљивост, информативност, корисност у
учењу итд.
- јасно искаже своје мишљење поштујући
књижевну норму.
 8. РАЗРЕД
(4 часа седмично, 144 часа годишње)

Посебни циљеви и задаци наставе су:

 проширивање знања о сложеним реченицама (независне и зависне);

 систематско савладавање разних облика усменог и писменог изражавања;
 осамостаљивање за анализу лирских, епских и драмских дјела;
 упознавање основних етапа у развоју књижевног језика код Срба и значај Вукове реформе и њене основне карактеристике;
 оспособљавање за успјешну комуникацију, правилно, течно, економично и увјерљиво усмено и писмено изражавање;
 систематска и осмишљена вежбања у говору и писању и коришћење уметничких доживљаја као подстицаја за учење матерњег
језика.

Наставно подручје

Наставна тема
ИСХОДИ УЧЕЊА
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Број часова
8. разред

Ученик може да: Систематизација знања из претходних

разреда, врсте ријечи, глаголски систем.
-разликује врсте ријечи и зна њихове Субјекат: граматички и логички.
граматичке категорије (изузев
ЈЕЗИК 46

Предикат: глаголски и именски.

придјевског вида).;
Објекат (прави и неправи). Прилошке
-зна основне разлике у грађењу личних и одредбе за мјесто, вријеме, начин, узрок,
СИНТАКСА

неличних глаголских облика. Зна допуштање. Атрибут, апозиција.

основне разлике у грађењу простих и Појам синтагме. Именичка синтагма.
сложених глаголских облика; Напоредни односи међу реченичним
члановима–саставни, раставни, супротни,
32

градациони.
-анализира једноставније реченице
грађене по основним моделима и
проширене прилошким одредбама;
-разликује именичке, придјевске
прилошке синтагме;
-познаје основне врсте зависних
независних реченица.
Независне реченице – појам
комуникативне функције; подјела на
обавјештајне, упитне, заповједне, жељне,
узвичне.
и Непотпуне, безличне, пасивне реченице.
Комуникативне реченице састављене од
двију (или више) независних
и предикатских реченица у напоредном
односу - саставне (укључујући и
закључне).
Раставне реченице.
Супротне (укључујући и искључне)
реченице.
Градационе реченице.
Зависне реченице: обиљежја и врсте.
1. Изричне реченице: субјекатске,
објекатске и атрибутске реченице.
2. Прилошко-одредбене реченице: мјесне.
Временске реченице.
Узрочне реченице.
Условне реченице.
Допусне реченице.
Намјерне реченице.
Посљедичне реченице.
Поредбене реченице.
Конгруенција. Слагање придјева и глагола
са именицом у реченици.
-разумије хришћанску основу првог Почеци писмености код Словена. Стварање
словенског писма и мисионарску улогу првог књижевног језика и двије азбуке. Свети
Светих Ћирила и Методија у ширењу Ћирило и Методије. Маријино јеванђеље.
писмености међу словенским народима;
Срспскословенски језик. Књижевни рад
-познаје основне етапе у развоју Светог Саве и најзначајнији књижевни

ИСТОРИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

споменици на српскословенском језику.
књижевног језика код Срба и најзначајне
Мирослављево јеванђеље, Житије Светог
културноисторијске споменике а
Симеона и Повеља Кулина бана, Душанов
посебно улогу Светог Саве у стварању законик - различити језички стилови.
првих књижевних дјела на Књижевни језици код Срба до Вука:
српскословенском језику; српскословенски,рускословенски,

14
славеносрпски.
-разумије значај Вукове реформе и зна Вукова реформа језика и правописа. Сава
њене основне карактеристике. Мркаљ.
Штокавски дијалекат као основица
српског књижевног језика екавског и
ијекавског изговора.
Наставно подручје

Наставна тема
ИСХОДИ УЧЕЊА
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ
8. разред Број часова

Ученик може да: Интерпункција у вези са зависним реченицама.

ЈЕЗИЧК

КУЛТУ
ПРАВОП
РА 30

-умије правилно да употребљава Писање извјештаја.

А

интерпункцијске знакове;
ИС
 Описивање екстеријера, ентеријера, портрета.
-учествује у расправи о актуелним
проблемима у школи и друштву на основу Писање молбе, жалбе, имејла и других састава у складу са
текстова из дневне штампе; правописном нормом.

-има развијен рјечник, у складу са Усмене говорне вјежбе на задате теме из друштвеног и социјалног
основношколским нивоом образовања; живота.
Четири школске писмене задаће (1 час припрема,1 час израда, 1 час
-попуњава различите обрасце и формуларе са исправка).
којима се сусреће у свакодневном животу;

- правописно и граматички тачно да напише

писмени задатак са правилно структурираним
дијеловима: увод, разрада, закључак.

Наставно подручје

Наставна тема
ИСХОДИ УЧЕЊА
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ
Број часова
8. разред

Ученик може да: Периодизација књижевности. Одломак из античке митологије..

ЕВНОС
КЊИЖ

књ.књиже

Основне епохе и правци у Одломак из Библије.

писана и
Т 68
Стара

књижевности: античка,
усмена
српска

-препознаје књижевни текст као Одломак из Јеванђеља.

вност

самосталну и јединствену естетску средњовјековна, ренесанса и .

12

ново доба.
цјелину; Српска средњовјековна Свети Сава: Одломак из житија о Светом
књижевност: основне одлике, Симеону.
-умије да локализује књижевна дјела из различитост књижевних облика Теодосије: Одломак из житија СветогСаве.
обавезног школског програма у односу на савремену Слово о кнезу Лазару.
(српска/свјетска, стара/ нова, књижевност. Језик, стил.
Књижевни ликови.
усмена/ауторска, лирска/епска/драмска
Усмена књижевност, одлике, Смрт мајке Југовића; Цар Лазар и царица
књижевност); умјетничка вриједност, Милица; Кнежева вечера;
пјеснички језик. Поређење са Предраг и Ненад - српска народна епско-
-разликује основне књижевне епохе: темама и стилом старе српске лирска пјесма.
античка, средњовјековна, ренесанса и књижевности. Пословице и изреке (избор).
ново вјековна књижевност;
Бранко Радичевић: Кад млидијах умрети;.
-разумије карактеристике стилских Основне карактеристике Јован Ј. Змај: Кажи ми, кажи (Ђулићи).
периода у историјској перспективи, стилских праваца. Романтизам. Лаза Костић: Међу јавом и међ сном.
класицизма, романтизма, реализма и Поглед на свијет. Историјске и Двије, три пјесме из књижевности свјетског

Романтизам
модернизма; друштвене околности. романтизма.
Поезија: сликовни, емотивни и
језички план пјесме.

10
-разликује књижевноумјетнички од
осталих типова текстова и разумије
посебност организације језика у
књижевној употреби; Стефан М. Љубиша: Кањош Мацедоновић.
Основне карактеристике Радоје Домановић: Мртво море.
реализма. Јован С. Поповић: Покондирена тиква
-разликује основне типове књижевне Поглед на свијет. Историјске и
фигурације, као и најчешће стилске (одломак).
друствене околности. Приповијетке из свјетског реализма.
фигуре, и схвата њихову Књижевне врсте.
Реализам

књижевноумјетничку функцију; Приповијетка. Роман.

Локализација. Елементи
-познаје основне књижевне термине и композиције. Карактеризација
14

адекватно их примјењује у тумачењу ликова.

књижевних дјела предвиђених Основне карактеристике Јован Дучић: Подне, Село. А.Шантић: Ми
Моде

обавезним школским програмом; модерне. Поглед на свијет, знамо судбу.

рна

осјећања. Милан Ракић: На Газиместану.


-разумије поступке карактеризације
ликова према њиховим физичким,
говорним, психолошким, друштвеним и
етичким особинама.
20
Локализација. Поезија, врсте
лирске пјесме, пјеснички језик,
стилске фигуре и њихова
књижевноумјетничка функција.
Прозна дјела. Одлике. Теме.
Језик. Стил.
Десанка Максимовић: Крвава бајка;
Стрепња.
Васко Попа: Манасија.
Мак Диздар: Запис - о земљи, о штиту.
Добрица Цесарић: Балада из предграђа.
Тин Ујевић: Дажд.
П.Кочић: Кроз маглу.
Иво Андрић: Прича о кмету Симану.
Ђ. Дамјановић: Јефташ, кад дође зима.
Зијо Диздаревић: Мајка.

Перл Бак: Велики талас.

Светозар Ћоровић: Стојан Мутикаша.
Стеван Сремац: Поп Ћира и поп Спира или
Зона Замфирова.
Чехов: Приповетке (избор).
Свети Сава у српској књижевности (избор
ЛЕКТИРА из народног предања и умјетничке поезије
о Св. Сави).
12 Д. Максимовић: Прадјевојчица. Косовски
циклус и хајдучки циклус (избор).
 9. РАЗРЕД
(4 часа седмично, 136 часова годишње)

Посебни циљеви и задаци наставе су:

 обнављање и проширивање знања о језику, дијалектима и акцентском систему;

 стицање знања о стварању и развоју српског књижевног језика;
 утврђивање знања о гласовним промјенама, творби и промјени ријечи;
 проширивање знања о падежима;
 утврђивање знања о глаголским облицима и замјеницама;
 проширивање и утврђивање знања о акценатском систему српског језика;
 оспособљавање за разумијевање, анализу и тумачење књижевних дјела;
 богаћење рјечника и језичко и стилско изражавање;
 оспособљавање за логичко и критичко схватање прочитаног текста;
 побуђивање учениковог језичког израза животним ситуацијама;
 подстицање ученика на самостално стваралаштво.
 Наставно подручје

Наставна тема
ИСХОДИ УЧЕЊА
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Број часова
9. разред

Ученик може да: Мјесто српског језика у породици словенских

језика.

дијалекти
-зна основне језичке групе у Европи и Значај Вукове реформе језика и правописа.
мјесто српског језика у породици Штокавски дијалекти српског књижевног
словенских језика; језика екавског и ијекавског и икавског
изговора: источно-херцеговачки, шумадијско-
-познаје подјелу штокавских дијалекта

Српски језик и његови

војвођански, косовско-ресавски, призренско-
екавског и ијекавског изговора, те ЈЕЗИК 50 тимочки.
стварање и развој српског књижевног
језика;

-разумије значај Вукове реформе језика

и правописа и различита имена српског
12
језика од Вука до данас;

-зна основна правила акценатске норме и Акценатски систем српског књижевног језика
разликује дуге и кратке слогове у и његово обиљежавање.
Фонетика

вишесложним ријечима; Акценат и клитике (проклитике и енклитике).

10

Гласовне промјене и алтернације, правила

-именује (фонетски условљене) гласовне (систематизација).
промјене у типичним школским Гласовне промјене и алтернације у оквиру
примјерима; деклинације, конјугације и компарације.

Tворбенa структурa изведених ријечи. Проста

-познаје основне принципе творбе и изведена творбена основа. Лексичко и
ријечи; граматичко значење морфема.

Творба тијечи
-разумије појмове лексичког и Суфиксација.
граматичког значења; Префиксација.
-разликује основне творбене моделe:
Префиксално-суфиксална творба.
префиксација, суфиксација,
Слaгање.
префиксално-суфиксална творба,

8
слагање;

-разумије синонимију падежа Синонимија падежа. Квалитативна значења

(квалитативна и мјесна значења
падежа) и синонимне глаголске облике
за изражавање прошлости и будућности;
10
падежа.
Мјесна значења падежа.
Синонимија глаголских облика за изражавање
прошлости: претеритарна времена и релативна
употреба осталих времена (презента, футура) и
начина.
Синонимија глаголских облика за изражавање

будућности: два футура и релативна употреба

осталих гл. облика; модална употреба других гл.
Синтакса

облика за обиљежавање будућности.

-умије да анализира различите моделе Независно-сложена раченица. Типови.
реченица које спадају у типичне школске
примјере;
10

.познаје врсте напоредних односа међу Зависно-сложена реченица. Типови.

реченицама и реченичним члановима.
 Наставно подручје

Наставна тема
ИСХОДИ УЧЕЊА
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Број часова
9 разред

Систематизовање садржаја из правописа: употреба великог

Ученик може да: слова, интерпункција, спојено и растављено писање речи;
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА 26
писање скраћеница; растављање ријечи на крају реда; писање
-досљедно примјењује правописну норму (из полусложеница.
сваке правописне области предвиђене
школским програмом);

ПРАВОПИС
Правопис

6
-разумије основне комуникацијске функције Комуникативне функције језика.
језика; именује одређене функционалне Функционални стилови: књижевноумјетнички, научни,
стилове (књижевноумјетнички, научни, административни, публицистички, разговорни.
административни, публицистички и Фразеологизми, метафора као лексички механизам.
разговорни);

Фуккционални
-зна значења ријечи и фразеологизама који се
јављају у литерарним и медијским

8
текстовима намијењеним младима;

стилови
-познаје метафору као лексички механизам;

-писмени састав умије организовати у Четири школске писмене задаће (1 час припрема,1 час израда,
смисаоне цјелине (уводни, средишњи и 1 час исправак).
завршни дио текста) поштујући правописну
норму.

12
 Наставна тема
ИСХОДИ УЧЕЊА

Број часова
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Наставно
9. разред

подручје
Композиција приповијетке. Лаза Лазаревић: Све ће то народ
Ученик може да: позлатити и На бунару.
Симо Матавуљ: Пилипенда.
-познаје основна начела тумачења Петар Кочић: Кроз мећаву.
књижевног текста преко области теорије Приповједачки поступци, Иво Андрић: Коса.
књижевности, историје књижевности и Хронолошко и Борисав Станковић: Увела ружа.
књижевне критике; Иван Цанкар: Десетица.

ПРИПОВИЈЕТКА
ретроспективно
приповиједање.
-познаје књижевне термине и
функционалне појмове према захтјевима
КЊИЖЕВНОСТ 60 Језик и стил приповијетке.
Тематски слој књижевног

16
програма и умије их примијенити на дјела.
конкретно књижевно дјело; Анализа књижевних
ликова.
уочава сродности књижевности са Аутобиографија, одлике. Бранислав Нушић: Аналфабета.
Прелазне врсте

осталим умјетностима, првенствено

ликовном умјетношћу, позориштем и
филмом; 6

-уочава проблеме и идеје у књижевном

дјелу, самостално их образлаже и
поткрепљује својим ставовима и Путописна и мемоарска проза: Љубомир Ненадовић: Писма из Италије
ставовима из других књижевних дјела; одлике, језик, стил (одломак о Његошу). Прота М. Ненадовић:
Мемоари (одломак).
 Драмски спјев. Синтеза
лирског, епског и драмског.
Лирска пјесма, појам,врсте.
Лирске слике, мотиви и
композиција лирске пјесме.
Стих, строфа, слободни
стих.
Језик и стил, стилске
-умије да анализирајући књижевно дјело фигуре.  А.С.Јесењин: Песма о керуши.
Лирска пјесма
прави паралеле између тема из Лирски доживљај и поента.
књижевних дјела и тема из свакодневног Поема, одлике.
16
живота.
Епска пјесма, епска радња,
епска опширност, епска
објективност
Композиција епске пјесме,
описи, ликови, теме, идеје,
Народна књижевност
језик и стил
Епско-лирска пјесма, однос
8 субјективног и објективног у
опису ликова
Књижевни јунаци епске и
епско-лирске поезије – Здравице, загонетке, питалице, пословице
највиши домети моралних
вриједности.
П.П. Његош: Горски вијенац.
Ђура Јакшић, Отаџбина.
Јован Јовановић Змај: Светли гробови.
Војислав Илић: У позну јесен.
Рајко Петров Ного Жутокљунац.
Бранко Миљковић Кап мастила.
Антун Б. Шимић Опомена.
Мак Диздар: Модра ријека.
Милутин Бојић: Плава гробница.
С. Куленовић Стојанка мајка
Кнежопољка (одломак).
Б. Ћопић, На петровачкој цести. Д.
Максимовић, Крвава бајка.
Вук С. Караџић: О народним пјевачима.
Женидба Милића барјактара - српска
народна пјесма.
Почетак буне против дахија - српска
народна епска пјесма.
Зидање Скадра – српска народна епска
пјесма.
Хасанагиница - српска народна епско-
лирска пјесма.
Смрт Омера и Мериме.
(избор).
Јован Дучић: Пјесме.
 Иво Андрић: избор приповиједака.
Иван Г. Ковачић: Јама (цијела поема).
А.С.Егзипери: Мали принц.

ЛЕКТИРА
Избор из савремене српске поезије и прозе.

14
Радоје Домановић:Марко Краљевић поново
међу Србима.
Б. Нушић, Аутобиографија.

Развијање језичке културе један је од најважнијих задатака наставе језика.

Овај наставни процес, иако је програмски конституисан као посебно подручје,с посебним садржајима и облицима рада, мора се
преносити и на друга наставна подручја.У књижевности обрада књижевног текста је најбољи образац изражавања, као и граматика са
правописом која нормира правила и дефинише језичке законе. Исто тако, у повратном смеру, обрада књижевног текста и рад на
граматици и правопису књижевног језика, мора укључивати и садржаје за његовање културе усменог и писменог изражавања.
Рад на богаћењу језичке културе треба да се интегрише са свим видовима усмених и писмених облика изражавања.