TRANSPORT TOPLOTE

Student: Matija Kordić Profesor: Dušan Polomčić

1
UVOD....................................................................................................................................................... 3

TEORIJA................................................................................................................................................. 4

MODELIRANJE.................................................................................................................................... 6

MODELIRANJE TRANSPORTA TOPLOTE.............................................................................14

PROGRAMI I PRIMERI:................................................................................................................. 16

COMSOL........................................................................................................................................................ 16
COMSOL Multiphysics...........................................................................................................................................17
Heat Transfer Module (COMSOL)..........................................................................................................................19
Subsurface Flow Module (COMSOL).....................................................................................................................19

Visual MODFLOW i SEAWAT....................................................................................................................... 20

MT3DMS......................................................................................................................................................... 21

ZAKLJUČAK...................................................................................................................................... 26

REFERENCE......................................................................................................................................... 27

2
Uvod

Svet se mnogo promenio u poslednjih 100 a naročito u zadnjih 40 godina. Prateći rast populacije,

proporcionalno se razvijala i industrija i tehnika. Skorija tehnološka otkrića omogućavaju 3D

kopiranje, koje će sigurno naći svoju primenu u naukama sveta uskoro. Što se tiče

hidrogeologije, razvoj informacione tehnologije doprineo je istoimenoj nauci u mnogo čemu.

Sve je počelo sa razvojem manjih softvera, takozvanih 2D softvera preko kojih je bila moguća

izrada karata, tabela, dijagrama i stvaranje centara za čuvanje hidrogeološki značajnih podataka.

Onda su se pojavili softveri koji su potpomogli inženjerima da sistematski sagledaju i reše

raznorazne probleme is oblasti geološkog inženjerstva. Takozvani 3D modeli su u sadašnjosti

gotovo neizbežni u rešavanju složenih hidrogeoloških problema. Preko njih možemo pratiti

oscilacije nivoa izdani preko raznih parametara i faktora, njihove uzročno-posledične odnose;

kretanje čestice kroz geološku sredinu (možemo pratiti čestice zagađivača – odrediti količinu

zagađenosti, i potrebne mere sanacije); zone sanitarne zaštite itd. Primena ovih softvera je veoma

korisna i kod praćenja transporta toplote i kretanja rastvorenih materija. Značajno je napomenuti

da model koliko god koristan da je, se ne može primeniti sto posto, tj., on služi kao koristan alat

ili pretpostavka za dalja detaljna istraživanja.

3
Teorija

Po drugom zakonu termodinamike toplota ne može da pređe sa hladnijeg na toplije telo. Ovaj

zakon našao je primenu i u korišćenju geotermalne energije za proizvodnju elektriciteta. Vode se

izvlače iz dubljih horizonata, vrši se prenos toplotne energije na fluide i korišćene vode se

vraćaju u zemljište. Ovde je jako bitno ne vratiti ih u matičnu izdan, već u povlatni sloj, da se ne

bi poremetili prirodni uslovi u kojima se formirala izdan, da ne bi došlo do opadanja gradijenta

temperature i menjanja hidrogeoloških uslova sredine.

Bitno je napomenuti i prvi zakon termodinamike koji je usko povezan sa drugim. Po prvom

zakonu termodinamike toplotna energija koja ulazi u neki sistem se raspoređuje po principu

difuzije (o kojoj će biti reči u tekstu) na povećanje unutrašnje energije sistema i na utrošen rad

potreban za ovaj toplotni prenos. Formula glasi:

∆ U =Q−W (1)

Gde je:

∆U – promena unutrašnje energije sistema

Q – toplotna energija (uneta u sistem)

W – energija potrošena na rad

Prvi zakon termodinamike predstavlja sistem kao funkciju koja teži neuredjenosti, tj.

maksimalnoj entropiji. Entropija predstavlja funkciju stanja sistema da uvek teži ka

neuredjenom, tj. da mu je ravnotežno stanje dostignuto kada je u stanju maksimalne

neuredjenosti, tj. kada je sav rad potrošen. Svemir teži neuređenim sistemima i haotičnom

4
kretanju. Vođen je zakonima fizike i ’varijabilnosti’ matematike. Skraćeno, svaki proces se vodi

određenim zakonima i teži haotičnosti, ima beskonačno varijabli, koje ljudi ispitivaju i rešavaju

preko sistema jednačina, ili ti mogućnosti. U realizaciji numeričkih modela svoju primenu su

našli parcijalni diferencijalni sistemi jednačina. Da bi opisali transport energije i njenu stalnu

konstantnost navešćemo jednostavan primer. Recimo da držimo loptu u ruci. S našeg tela, koje je

termički ’superiornije’ se prenosi toplota na lopticu analogno drugom zakonu termodinamike. U

trenutku bacanja loptice, jačina i pravac njenog odbijanja o površinu zavisiće od mnogih faktora.

Od veličine loptice, potrošene energije, sastava i temperature tla, gravitacionog polja, hemijskog

sastava loptice, itd. Ali po zakonu očuvanja energije nema gubitka energije jer je ona konstantna

u ’širem pogledu’, energija utrošena tokom ovog procesa će se rasporediti delom na tlo, delom

na atome vazduha, itd.

Difuzija predstavlja spontano kretanje čestica u tečnosti, gasu, ili čvrstom telu. Kretanje se vrši

sa mesta veće koncentracije prema mestu niže koncentracije. Na primer, ako u kafu sipamo

mleko dolazi do difuzije dok se ne izvrši preraspodela toplote i materije. U suštini, difuzija

predstavlja mehanizam transporta jedne kroz drugu vrstu materije. Transport se vrši dok se ne

postigne ravnoteža, tj. dok god postoji razlika u koncentraciji koja se prikazuje preko gradijenta

koncentracije, tj. u slučaju difuzije toplote gradijenta temperature.

5
Modeliranje

Postoje fizički, analogni, hibridni i matematički (apstraktni) modeli. Fizički modeli se odnose na

rekonstrukciju prirodnog hidrogeološkog sistema u manjoj meri. Njihova primena je neznatna,

koriste se uglavnom u edukativne svrhe da se studentima pojasne neki procesi koji možda deluju

apstraktno osobi koja nema iskustva u materiji. U institutu Jaroslav Černi je postojao odličan

fizički model velikih dimenzija, nisam siguran da li se i dalje koristi. Analogni modeli se

zasnivaju na sličnosti dva sistema koji pripadaju drugačijim fizičkim karakteristikama. Prvi se

naziva osnovnim sistemom, a drugi analognim. U hidrogeologiji osnovni sistem predstavlja

dobro izučen I matematički opisan fizički model, dok analogni model predstavlja izučavani

hidrogeološki sistem. Hibridni modeli, kao I sam njihova reč, predstabljaju kombinaciju

analognih modela o primene kompjutera. Dosta su skupi pa se retko kada koriste.

Kod matematičkog modeliranja izučavani fizički sistem I procesi u njemu se približno opisuju

matematičkim izrazima. Procese predstavljamo jednačinama, fizička svojstva kao konstante ili

koeficijente, a mere stanja ili potencijala u sistemu kao promenljive. Matematičko modeliranje se

deli na stohastičke I determinističke modele. Stohastički modeli omogućavaju simulaciju I

prognozu određenih procesa tokom vremena, ali ne analiziraju uslove pod kojima se ti procesi

događaju. Kod stohastičkih (statističkih) modela svaka veličina ima determinističku I slučajnu

komponentu. Slučajna komponenta predstavlja odstupanje neke veličine ili pojave od realnih

vrednosti I izrazuje se u njenoj verovatnoći. Recimo verovatnoća padavina. Ako se druge

6
komponente terena poznaju, tipa klima, količine padavina u toku višegodišnjeg ciklusa

osmatranja, itd. mogu se pretpostaviti količine padavina I izraziti u njenoj verovatnoći.

Deterministički modeli se zasnivaju na očuvanju mase, brzine I energije. Bazirani su na odnosu

uzročno-posledičnih odnosa u okviru poznatog fizičkog sistema I procesa koji se unutar njega

odvijaju. U hidrogeologiji determinističkim modelima se simulira strujanje podzemnih voda u

skladu sa fizikom samog procesa strujanja. Kod determinističkih modela su poznati ulazni

podaci (geometrija, granični I početni uslovi), deo parametara se pretpostavlja, a jedno od rešenja

modela predstavljaju njihove vrednosti I prostorna distribucija. Deterministički modeli su znatno

zastupljeniji u hidrogeologiji, I delimo ih na analitičke I numeričke. Analitički se baziraju na

tačnom rešenju jednačina za jedno ili dvodimenzionalni izdanski tok ili za transport materije.

Znatno su jednostavnije od numeričkih metoda koje opisuju trodimenzionalni izdanski tok ili

transport materije.

U daljem tekstu kada se pomene modeliranje misli se na numeričku metodu, sem ako nije

suprotno naglašeno. U hidrogeologiji se najčešće koriste numeričke metode pri modeliranju.

Numeričke metode su zasnovane na rešavanju parcijalnih diferencijalnih jednačina koje opisuju

strujanje podzemnih voda, transport materije I prenos toplote (podzemnim vodama) preko

numeričkih aproksimiacija koristeći algebra I diskretizaciju analiziranog područja. Tačnost

modela zavisi od kvaliteta ulaznih podataka, veličine prostorne I vremenske diskretizacije I

numeričke metode kojom se rešavaju parcijalne diferencijalne jednačine. Prema numeričkom

konceptu rešenja problema delimo na:

7
  Modele konačnih elemenata

 Modele graničnih elemenata

 Modele konačnih razlika

 Modele karkateristika

 Mešovite modele

Najzastupljeniji su modeli konačnih razlika I konačnih elemenata.

Numerički modeli se dele I na simulacione, optimizacione I prognozne. Simulacioni

predstavljaju modele preko kojih se simuliraju određena fizička stanja I procesi u hidrogeološkoj

sredini. Optimizacioni modeli se koriste pri nalaženju najoptimalnijeg tehničkog rešenja.

Prognozni modelise korsite za prognozu razvoja nekog procesa za odgovarajući vremenski

period. Hidrodinamički model je I simulacioni, optimizacioni I prognozni model.

Prema nameni, modele delimo na:

 Modele za analizu režima izdani

 Modele transporta materije u poroznoj sredini

 Modele za analizu prenosa toplote

 Modele za analizu sleganja ili deformacije tla

8
Modeli za analizu prenosa toplote se koriste pri prognoziranju kretanja termalnih voda I

rasporedu toplote u hidrogeotermalnim sistemima, kao I pri prognozi efekata eksploatacije

voda iz ovih sistema. Ovi modeli su prostiji od modela transporta materije u poroznoj sredini,

ali I složeniji od modela režima izdani.

U suštini, u procesu modeliranja postoji nekoliko koraka. Prvo treba dobro razmotriti sredinu

koja se opisuje, tj. opisati sve relevantne fizičke procese. Tokom ovog koraka posebnu pažnju

treba obratiti na relevantnost određenih procesa. Dotlić (2015) navodi da se najčešće

pretpostavlja da je voda nestišljiva, što poprilično pojednostavljuje model. Ova pretpostavka je

opravdana činjenicom da je stišljivost vode jako mala, u okeanu na dubini od 4 km pri velikim

pritiscima voda je kompresovana manje od 2 %. Nakon opisivanja fizičkih procesa, pristupa se

matematičkom opisivanju modela. Ovde razmatrane fizičke procese opisujemo matematičkim

formulama. Tokom ovog koraka vrši se provera tačnosti, tj., menjaju se određeni parametri I

posmatraju se promene na modelu. Traži se pod kojim uslovima postoji jedinstveno I stabilno

rešenje (Dotlić, 2015).

Preko određenih metoda diskretizacije dolazi se do sistema algebarskih jednačina. Ako je

dobijeni sistem algebarskih jednačina nelinearan potrebno je izvršiti linearizaciju nakon čega

rešavamo sistem linearnih jednačina. Treba proveriti da li numeričko rešenje ima negativnog

uticaja na neki od fizičkih principa od značaja za problem koji se rešava, I da li dobijeno rešenje

konvergira ka tačnom rešenju. Zatim se pristupa kalibraciji modela. Kalibracija predstavlja

usaglašavanje dobijenig rezultata sa stvarno merenim vrednostima. Kalibracija se izvodi

9
rešavanjem inverznog problema podešavanjem parametara modela. Na kraju se pristupa

verifikaciji rezultata (Dotlić, 2015).

Po Dotlić (2015) neke od primena modeliranja u hidrogeologiji su:

 Eksploatacija voda – Preko rezultata modeliranja moguće je predvideti izdašnost bunara.

 Remedijacija tla – Remedijacija je sanacija terena nakon zagađenja. Izradom

hidrogeološkog modela mogu se sagledati sve činjenice I procesi koji prikazuju kretanje

podzemnih voda kroz hidrogeološku sredinu. Na osnovu ovih podataka može se proceniti

količina I zone zagađenosti kao I potrebne mere sanacije koje se trebaju preduzeti da se

sistem vrati u pogodno stanje za dalju eksploataciju.

 Intruzija slane vode – Ovaj problem se redovno javlja u priobalnim područjima. Pri

crpenju voda iz priobalnih izdani dolazi do pada pritiska I intruzije slane vode. Za rešenje

ovog problema moraju se adekvatno sagledati svi činioci koji mogu dovesti do intruzije, I

treba pažljivo osmisliti najbolji način eksploatacije priobalnih izdani. Za ovo se koristi I

modeliranje koje daje preko potreban 3D prikaz I mogućnost sagledavanja svih faktora.

 U rudarstvu – Tokom eksploatacije ležišta mineralnih sirovina u kopove često dospevaju

velike količine podzemnih voda koje mogu izazvati raznorazne havarije u rudniku I

pritom I preneti zagađenje na širu okolinu. Primenom modeliranja mogu se odrediti

optimalne pozicije za postavljanje pumpi kako bi se nivo podzemnih voda održao ispod

željene kote.

10
  U zaštiti od poplava – Kada dođe do velikih priliva atmosferskih voda moguća je poplava

terena. Poplave je moguće izbeći snižavanjem nivoa izdani. Modeliranjem se mogu dobiti

podaci o potrebnim kotama snižavanja nivoa da bi se izbegle poplave.

 U geotehnici – Pri dugotrajnoj nadeksploataciji može doći do sleganja tla I pojava

klizišta. Neki delovi Meksiko Sitija su potonuli I do 8.5 m usred preterane eksploatacije

podzemnih voda. Modeliranjem se može predvideti povezanost eksploatacije I sleganja

tla I izvršiti potrebne korektivne mere.

 U navodnjavanju – Najveći deo vode koja se koristi se upotrebljava za navodnjavanje

poljoprivrednih površina. Modeliranjem je moguće efikasnije upotrebiti ove vode.

 Korišćenje geotermalne energije – Primena geotermalne energije je u razvoju. Valjalo bi

napomenuti da razvojem toplotnih pumpi se mogu koristiti I subgeotermalne vode

temperature do 30C. Kod nas, nažalost, ovaj resurs nije dovoljno istražen niti iskorišćen.

Modeliranjem se može izvršiti procena gubitka energije pri transportu, kao I procena

obnavljanja geotermalnih izvora.

Postoje tri osnovne jednačine koje se koriste pri modeliranju strujanja podzemnih voda:

 Jednačina stanja

 Tri dinamičke jednačine (jednačine kreatnja za svaku komponentu brzine)

 Jednačina kontinuiteta

11
Jednačina stanja odražava karakter promene fizičkih svojstava izučavane tečnosti I porozne

sredine tokom procesa filtracije. Pri elastičnom režimu strujanja glasi:

d ∀n d pV
= (2)
∀s Es

Gde je:

∀s – početna zapremina podzemne vode

d ∀ n - promena zapremine pora

d p V – promena pritiska

E s - moduo elastičnosti stenske mase

Jednačina kontinuiteta - matematički se izražava zakon očuvanja mase analiziranog izdanskog

toka. Za elastičnu sredinu u Dekartovom koordinatnom sistemu:

∂(ρ V x ) ∂( ρ V y ) ∂(ρ V z ) −∂(ρn)

+ + = (3)
∂x ∂y ∂z ∂t

Za slučaj neelastičnog režima filtracije izdanskih voda, kada se gustina vode I poroznost sredine

ne menjaju tokom vremena:

∂V x ∂ V y ∂V z
+ + =0 (4)
∂x ∂y ∂z

12
Darsijev zakon kretanja podzemnih voda izražen preko komponenata filtracionih brzina duž osa

pravougaonog koordinatnog sistema:

V ∂П – u pravcu x-ose (5)

x=−K
∂x

V ∂П – u pravcu y-ose (6)

y=−K
∂y

V ∂П – u pravcu z-ose (7)

z=− K
∂z

Najpoznatiji softveri u hidrogeološkom modeliranju su Groundwater Vistas I Visual Modflow.

Za modeliranje transporta toplote najčešće se koriste sledeći softveri:

 ANSYS
 Visual Modflow and Seawat
 MT3DMS
 COMSOL
 HST3D (The Heat and Solute Transport Program) -
Program za praćenje transporta toplote i kretanja
rastvorenih materija simulira kretanje podzemnih voda,
prisutni transport toplote i kretanje rastvorenih čestica u
3D.

13
Modeliranje transporta toplote

Prilikom modeliranja transporta toplote, kao I pri bilo kojoj vrsti modeliranja, prvo treba

razmotriti sistem koji se izučava I formirati konceptualni model.

Martinez (2016) navodi da model predstavlja prikaz stvarnih karakteristika terena sa zadržanim

najbitnijim karakteristikama. Pri svakom hidrogeološkom modeliranju treba šematizovati:

 Geometriju izdani

 Filtracione karakteristike porozne sredine

 Hidrodinamičke karakteristike izdanskog toka

 Osnovne elemente bilansa izdani

 Granične uslove istražnog područja

 Početne uslove

Martinez (2016) navodi da pri modeliranju transporta toplote treba šematizovati I odgovarajuće

jednačine transporta toplote (zanemarivanje manje bitnog, linearizacija, pretpostavljanje šeme

kontinuuma, diskretizacija…). Autor dalje navodi da modeliranje transporta toplote ima razne

nesigurnosti jer gustina, termalna konduktivnost, termalni kapacitet, I razne druge osobine zavise

ne samo od tipa stene, već i čistoće materijala, temperature okoline I raznih drugih činioca.

Uglavnom se sistem šematizuje kao homogen I konstantan u vremenu za svaku diskretizovanu

14
ćeliju, ali tačnost modela zahteva pravi odabir načina šematizacije I ovde je ključno znanje I

iskustvo kreatora modela.

U gornjem delu Zemljine kore transfer toplote se vrši preko kondukcije I advekcije (Burns et al,

2015. Pored toga postoji I radijacija. Kondukcija je zapravo termalna difuzija. Dolazi do

transporta toplote kroz materiju ili fluid, ali nema kretanja. Jedina stvar koja se kreće je energija.

Kondukcija je dosta spor proces. Pokretanjem fluida se proces ubrzava jer dolazi do konvekcije.

Radijacija predstavlja transport toplote preko elektromagnetnih talasa. Radijacija je zračenje,

dolazi do širenja elektromagnetnih talasa kroz vazduh I zagrevanja istog. Recimo, kada radi

rerna cela prostorija se ugreje, zbog konvekcije I kondukcije. A prilikom rada mikrotalasne

dolazi do transporta toplote preko elektromagnetnih talasa, tj. zbog radijacije.

Modeliranje transporta toplote je najšire primenjeno kod istraživanja geotermalnih I

subgeotermalnih izdani, i kod uslovno bezvodnih delova terena sa velikim geotermalnim

potencijalem. Model se izrađuje da bi se približno sagledala problematike posmatrane sredine i

da bi se pronašao najoptimalniji način korišćenja ovih resursa.

15
Programi I primeri:

COMSOL

COMSOL softver ima preko 20 različitih modula. Navešćemo tri:

 COMSOL Multiphysics

 Heat Transfer Module

 Subsurface Flow Module

Oberdorfer (2014) navodi COMSOL kao odličan softver pri modeliranju geotermalnih procesa.

Obnovljivi resursi energije predstavljaju industriju u razvoju, a geotermalna energija se sve više

koristi u prozvodnji elektriciteta. U zadnjih nekoliko decenija nekolicina metoda se istaklo pri

korišćenju geotermalne energije. BHE (zatvoreni tip Borehole Heat Exchanger) je standardan

prilikom iskorišćavanja resursa plitkih do srednje dubokih bušotina. Kod BHE, fluid cirkuliše

kroz cevi unutar bušotine, što rezultuje direktnom razmenom toplote između fluida I okolnih

stena. Ova metoda se značajno pospešuje eksploatacijom podzemnih voda iz izdani, I dobijanjem

termalne energije preko re-injektiranja vrelog fluida u neposrednoj blizini bušotine preko

hidrotermalnih dubleta. EGS (Enhanced geothermal systems) su razvijeni za eksploataciju

geotermalnih resursa iz nepropusnih stena. Ovo se postiže hirauličkim razbijanjem, ili frakingom

(Slika 1.). Voda se pod jakim pritiskom pumpa u željeni sloj da bi nastale nove pukotine I

16
proširenja starih. Injektirana voda potom teče kroz pukotine, zagreva se, I eksploatiše na drugoj

bušotini.

Slika 1. Metode ekstrakcije geotermalne energije (Oberdorfer, 2014)

COMSOL Multiphysics

Oberdorfer (2014) navodi model kao primer rešavanja transporta toplote između plitkih

geotermalnih instalacija I okolnog geološkog kompleksa. Geološki kompleks je podeljen na više

slojeva od kojih svaki ima svoje osobine. U obzir je uzeta I klima, tj. Sezonske promene

temperature (Slika 2.).

17
 Slika 2. Model tri bušotine (Oberdorfer, 2014)

Na Slici 2 vidimo da je u pitanju tri-po-tri BHE dubine 135 m. Svaka BHE ekstraktuje 20 W/mK

godišnje. Na dubini između 60 I 70 m nalazi se izdan. Izdanski tok prouzrokuje konvekciju. Sa

desne strane modela su prikazane temperature zida tri bušotine. Temperatura zelene bušotine

(srednje) je manja od druge dve zbog termalne interakcije između ovih bušotina. Na dubini

izdani opažamo opadanje temperature crvene bušotine. Ovaj temperaturni pad je objašnjen

prihranjivanjem izdani na račun površinskih voda, a crvena bušotina se nalazi nizvodnije od

druge dve (Oberhofer, 2014).

18
Simulacija je neophodna da bi se predvideo dugoročni uticaj na BHE da bi se identifikovalo da li

će se cevi zamrznuti. Najbrži način da se modeluje BHE je da se zanemari transport toplote

unutar bušotine I da se uspostave pravi granični uslovi termalnog fluksa na zidovima bušotine.

Kada se ovo ustanovi, bušotina postaje lokalna toplotna rupa (‘sink’) I toplota se transportuje ka

njoj. U slučaju više bušotina postoji mogućnost među-bušotinske interakcije posle određenog

perioda. Ovo je pogotovo izraženo postojanjem izdanskog toka, te se onda bušotine termalno

povezuju. Ova interakcija može prouzrokovati ozbiljne gubitke energije. Sa druge strane,

izdanski tok može I da poveća termalno obnavljanje okolnih stena. Zato je najbitnije dobro

poznavanje geoloških I hidrogeoloških podataka zarad postavljanja dobrih početnih I graničnih

uslova.

Heat Transfer Module (COMSOL)

Ovaj softver omogućava modeliranje transporta toplote u čvrstoj I tečnoj fazi. Pomaže pri

analiziranju efekata zagrevanja I hlađenja. Modul pruža mogućnost simulacije I analiziranja

konvekcije, kondukcije I radijacije pritom sagledavajući I strukturnu mehaniku, dinamiku fluida,

elektromagnetiku i hemijske reakcije (Heat Transfer Module, n.d.).

Subsurface Flow Module (COMSOL)

19
Ovaj softver omogućuje modeliranje geofizičkih fenomena izdanskog toka. Postoje skladišta

nuklearnog otpada. Na Slici 3. prikazan je hipotetički model gde dolazi do curenja iz kanistera pa

sve kroz pukotine do geološke sredine (Reactive Solute, n.d.).

Slika 3. Model širenja zagađenja (Reactive Solute, n.d.)

Visual MODFLOW i SEAWAT

Visual MODFLOW je uključio najnoviju verziju USGS SEAWAT koda (v.4) koja uključuje

temperaturu kao zagađivača (u MT3DMS) I nov paket Vizkoziteta, koji omogućava simulaciju

20
transporta toplote I efekata raznoraznih viskoznosti fluida na kretanje podzemnih voda

(Waterloo, n.d.). Procesi koji se mogu simulirati su:

 Kondukcija – transport toplote od velikih ka nižim temperaturama; ovaj slučaj se simulira

korišćenjem odgovarajućeg difuzionog molekularnog koeficijenta.

 Razmena toplote – transport toplote između faze podzemnih voda I okolnih stena;

simulira se korišćenjem odgovarajućeg koeficijenta distribucije

 Konvekcija – transport toplote u izdanskom toku; analogno je podzemnom transport I

koristi se prosečna linearna brzina izdanskog toka kao pomerač temperature kroz izdanski

tok

 Disperzija – ista za transport toplote I rastvorenih materija.

Visual MODFLOW I SEAWAT v.4 koriste se za:

 Simulaciju transporta toplote I saliniteta u priobalnim područjima I termalnu konvekciju

u dubokim akviferima

 ASR i sakupljanje slatkovodnih voda u slanim akviferima: preko simulacije gustine

fluida I efekata temperature podzemnih voda na viskoznost fluida

 Geotermalna istraživanja: uticaj toplotnih pumpi na temperature podzemnih voda

 Simulaciju cirkulacije izdanskih voda u dubokim rudnicima, geološkim platformama I

basenima.

 Na praćenje kretanja otpadnih voda koje se injektiraju u duboke bunare I njihov uticaj na

izdani.

21
MT3DMS
Softver MT3DMS se najčešće koristi pri transportu rastvorenih čestica, ali 2010 godine Hecht-

Mendez et al su napisali rad u kojem analiziraju mogućnost primene programa pri simulaciji

transporta toplote u zatvorenim geotermalnim strukturama. Navode I neke od softvera koji se

koriste u modeliranju transporta toplote (Tabela 1.).

Tabela 1. Numerički kodovi pogodni za simulaciju transporta toplote u plitkim geotermalnim strukturama
uzimajući u obzir I strujanje izdanskih voda (Hecht-Méndez et al., 2010)

Odnosi između
Ime koda Numerička metoda Procesi Reference
procesa**
Schmidt and
AST/TWOW* Konačnih razlika H, T H→T
Helstrom (2005)

BASIN* Konačnih razlika H, T, C H ↔ T, M, CH Bethke et al. (2007)

Holzbecher and
COMSOL* Konačnih Elemenata H, T, C H↔T
Kohfahl (2008)

FEFLOW* Konačnih Elemenata H, T, C H ↔ T, M, C Diersch (2002)

FRACHEM Konačnih Elemenata H, T, C H ↔ T, M, C Bachler (2003)

Kohl and Hopkirk

FRACture* Konačnih Elemenata H, T H ↔ T, M
(1995)
ROCKFLOW/GeoS
Konačnih Elemenata H, T, C H ↔ T, C Kolditz et al. (2001)
ys
Molson and Frind
HEATFLOW* Konačnih Elemenata H, T H↔T
(2002)

HST2D/3D Konačnih Elemenata H, T, C H ↔ T, M, CH Kipp (1986)

HydroTherm Konačnih razlika H, T H↔T Kipp et al. (2008)

Simunek et al.
HYDRYS-2D Konačnih Elemenata H, T, C H→T
(1999)
Langevin et al.
SEAWAT Konačnih razlika H, T, C H ↔ T, C
(2008)

22
 SHEMAT* Konačnih razlika H, T, C H ↔ T, C Clauser (2003)

Konačnih Elemenata Voss and Provost

SUTRA H, T, C H ↔ T, C
/ Konačnih razlika (2002)

THETA* Konačnih razlika H, T, C H ↔ T, CH Kangas (1996)

TOUGH* Konačnih razlika H, T, C H ↔ T, C, CH Pruess et al. (1996)

Napomena: H – hidraulični T – temperaturni C – ????

* Već korišćeni pri modeliranju geotermalne energije (GSHP – Ground Source Heat Pump)

** H → T tok fluida je nezavistan od T, H ↔ T tok fluida zavisi od T, M (mehaničke deformacije), CH (hemijske

reakcije)

Hecht-Méndez et al. (2010) dalje navodi gde se koriste ovi softveri:

 AST/TWOW – 3D – izračunavanje transport toplote oko bušotine

 BASIN – 2D – simulira razvoj sedimentnih basena, presek slojeva

 COMSOL – 3D – multi-fizička (vise procesa se može povezati)

 FEFLOW – 2D, 3D

 FRACHEM – 3D – upotreba kod termalnih uslovno bezvodnih terena (značajni izvori

geotermalne energije)

 FRACture – 3D - isto kao prethodni

 ROCKFLOW/GeoSys – 3D – mogu se uključiti pukotinski sistemi I moguća je

simulacija višefaznih tokova

 HEATFLOW – 1D, 2D, 3D

 HST2D/3D – 2D, 3D

 HydroTherm – 2D, 3D – dvofazni modeli mogu da simuliraju od 0 do 1200C

 HYDRYS-2D – 2D – nesaturisana zona, razmatra se I uzimanje vode od strane biljaka

23
  SEAWAT – 3D

 SHEMAT – 3D

 SUTRA – 2D, 3D

 THETA – 3D

 TOUGH – 1D, 2D, 3D – jedan od najčešćih kod modeliranja transporta toplote. Simulira

multi-fazni tok.

Hecht-Méndez et al. (2010) dalje navode da je softver MD3DMS veoma pogodan za modeliranje

transporta toplote. Naime, ovaj softver integriše pet metoda za rešavanje pitanja transporta

materije I toplote, što omogućava širok rang rešavanja hidrogeoloških kao I problema transporta

toplote. MD3DMS takođe pruža korisniku da manuelno menja krucijalne parameter transporta

poput difuzivnosti I disperzije u vidu strelica. Može se prilagoditi raznoraznim specifičnim

razmatranim sistemima. Ima preko 40 varijabli od kojih ćemo navesti nekolicinu:

 Koeficijent filtracije

 Ekstrakcija energije po jedinici dužine bušotine Fl W/m

 Termalna konduktivnost vode λw W/m/K

 Termalna konduktivnost stena λs W/m/K

 n – poroznost

 Gustina vode ρw kg/m3

 Gustina čvrste materije ρs kg/m3

 Specifični toplotni kapacitet vode cw J/kg/Kna1

 Darsijeva brzina q=Vf

24
  Brzina procurivanja Va m/s

 Molekularna I termalna difuzivnost Dm Dh m2/s

 Volumetrijski termalni kapacitet vode J/m3/K1

 Longitudinalni koeficijent toplotne disperzije Dl m2/s

 Transverzalni horizontalni I vertikalni koeficijent toplotne disperzije Dth I Dtv m2/s

 X, y, z – Kartezijanske coordinate

 R – radijalne coordinate

 Temperaturna razlika T (K)

 Temperaturna razlika na izvoru To (K)

 Vreme

Hecht-Méndez et al. (2010) dolaze do zaključka da je MT3DMS koristan pri modeliranju

transporta toplote u izdanima pod pritiskom GSHP sistema. Dalje navode da bi svakako trebalo

ispitati softver I njegovu primenu u plitkim geotermalnim terenima.

25
Zaključak

Modeliranje je jako koristan alat pri analiziranju raznoraznih hidrogeoloških problema, I svoju
primenu je svakako našlo I u analiziranju, simulaciji I prognozi transporta toplote. Sa razvojem
čovečanstva rastu I potrebe za električnom strujom, a pogotovo za obnovljivim resursima
energije I održivom razvoju. Geotermalna energija sigurno predstavlja jedan od ključnih resursa
održivog razvoja, ekološki održiva I ne preterano skupa. Kao takva, svoju primenu u Zapadnoj
Evropi I Severnoj Americi je već uveliko pronašla, dok mi i ostatak sveta I dalje iščekujemo pun
dolazak I obraćanje pažnje na ovaj dragoceni resurs. Geotermalni potencijal Srbije je dosta
izražen, nadajmo se da će se u skorije vreme obratiti veća pažnja na dragocenost ovog I drugih
resursa koje posedujemo I da će se pružiti odgovarajući softveri I obuke za što bolje I efikasnije
iskorišćavanje ovih resursa.

26
Reference

Bachler,¨ D. (2003). Coupled thermal-hydraulic-chemical mod-elling at the Soultz-sous-Foretsˆ

HDR Reservoir (France). Ph.D. diss., Swiss Federal Institute of Technology, Zurich.

Bethke, C., M.-K. Lee, and J. Park. (2007). Basin Modeling with Basin2, Release 5.0.1. Urbana

Champaign, Illinois: Hydrogeology Program, University of Illinois.

Burns, E. R., Williams, C. F., Ingebritsen, S. E., Voss, C. I., Spane, F. A., & Deangelo, J. (2014).

Understanding heat and groundwater flow through continental flood basalt provinces: Insights

gained from alternative models of permeability/depth relationships for the Columbia Plateau,

USA. Geofluids, 15(1-2), 120-138. doi:10.1111/gfl.12095 Retrieved from:

Clauser, C. (2003). Numerical Simulation of Reactive Flow in Hot Aquifers, SHEMAT and

Processing SHEMAT. Berlin: Springer Verlag.

Diersch, H.J.G. (2002). FEFLOW 5- User’s Manual. Berlin: WASY GmbH.

Dotlić, M. D. (2015). Proračun podzemnog toka metodom konačnih zapremina (Doktorska

disertacija, Univerzitet u Beogradu, 2015) (pp. 1-40). Beograd, Srbija: Matematički Fakultet.

Heat Transfer Module. (n.d.) Retrieved September 05, 2016, from https://www.comsol.com/heat-

transfer-module

Hecht-Méndez, J., Molina-Giraldo, N., Blum, P., & Bayer, P. (2010). Evaluating MT3DMS for

Heat Transport Simulation of Closed Geothermal Systems. Ground Water, 48(5), 741-756.

doi:10.1111/j.1745-6584.2010.00678.x

27
Holzbecher, E., and C. Kohfahl. (2008). Geothermics Modelling using COMSOL Multiphysics.

Seminar manual. Berlin.

Kangas, M.T. (1996). Modeling of transport processes in porous media for energy applications.

Ph.D. diss., Helsinki University of Technology.

Kipp, K.L. (1986). HST3D—A computer code for simulation of heat and solute transport in 3D

ground water flow systems. USGS Water Resources Investigations Report 86-4095.

Kipp, K.L. Jr., P.A. Hsieh, and S.R. Charlton. (2008). Guide to the revised ground-water flow

and heat transport simulator: HYDROTHERM—Version 3: U.S. Geological Survey Techniques

and Methods 6-A25, 160 p.

Kohl, T., and R.J. Hopkirk. (1995). “FRACTure”—A simulation code for forced fluid flow and

transport in fractured, porous rock. Geothermics 24, no. 3: 333–343.

Kolditz, O., A. Habbar, R. Kaiser, T. Rother, C. Thorenz, M. Kohlmeier, and S. Moenickes.

(2001). ROCKFLOW user’s manual release 3.5. Institute of fluid mechanics and computer

applications in civil engineering. University of Hannover.

Langevin, C.D., D.T. Thorne Jr., A.M. Dausman, M.C. Sukop, and W. Guo. (2008). SEAWAT

Version 4: A Computer Program for Simulation of Multi-Species Solute and Heat Transport.

U.S. Geological Survey Techniques and Methods. Book 6 , Chap. A22. Reston, Virginia: USGS.

Martinez, I. (2016). Heat Transfer and Thermal Radiation Modelling Retrieved from:

http://webserver.dmt.upm.es/~isidoro/tc3/Heat%20transfer%20and%20thermal%20radiation

%20modelling.pdf

28
Molson, J.W., and E.O. Frind. (2002). HEATFLOW, version 2.0 user guide. Department of

Earth Sciences, University of Waterloo.

Oberdorfer, P. (2014, March 28). Modeling Geothermal Processes with COMSOL Software.

Retrieved September 05, 2016, from https://www.comsol.com/blogs/modeling-geothermal-

processes-comsol-software/

Schmidt, T., and G. Hellstr¨om. (2005). Ground source cooling—working paper on usable tools

and methods. EU Commission SAVE Programme and Nordic Energy Research.

Reactive Solute Transport: Coupling Subsurface Flow and Geochemical Processes. (n.d.).

Retrieved September 05, 2016, from https://www.comsol.com/subsurface-flow-module

Simunek,` J., M. Sejna, and Th. van Genuchten. (1999). The HYDRUS-2D software package for

simulating the two-dimensional movement of water, heat, and multiples solutes in variable-

saturated media, version 2. U.S. Department of Agriculture, Riverside.

Voss, C.I., and A.M. Provost. (2002). SUTRA, a variable-density ground-water flow with solute

or energy transport. USGS Water Resources Investigations Report 02-4231.

Waterloo Hydrogeologic - Using Visual MODFLOW to Simulate Heat Transport in

Groundwater. (n.d.). Retrieved September 05, 2016, from

http://www.waterloohydrogeologic.com/resources/visual-modflow-flex-resources/groundwater-

modeling-geothermal-applications

29