Dzepni Prirucnik

C M Y CM MY CY CMY K
© URSA Insulation, S.A. Madrid (Spain) 2009
Zadržavamo sva intelektualna i materijalna prava. Bez prethodne pismene dozvole nikakvo elektronsko ili fizičko
kopiranje, preštampavanje, menjanje ili distribucija ove publikacije nisu dozvoljeni niti u delovima niti u celini.
04 • Džepni pr ir učnik o izolacijama

Zbog čega je izolacija uopšte potrebna?
1.1 Namena ovog priručnika 8

1.2 Osnovni principi 9
1.3 Globalna energetska slika 18
1.4 Evropa: energetska efikasnost zgrada 30
1.5 Uloga izolacije 37
1.6 Izolacija i održivi razvoj 47
1.7 Česta pogrešna ubeđenja o izolaciji 51
Šta je izolacija?
2.1 Namena poglavlja 62

2.2 Osnovni principi izolovanja objekata 63
2.3 Izolacija: kontekts i tipovi izolacije 97
2.4 Upotreba u građevinarstvu 116
2.5 Označavanje sa CE oznakama 128
Zbog čega mineralna staklena vuna?

3.2 Zbog čega URSA preporučuje upotrebu mineralne
staklene vune 137
3.3 Glavni razlozi 138
3.4 Česta pogrešna ubeđenja o mineralnoj staklenoj vuni 155
Zbog čega XPS?

4.2 Zbog čega URSA preporučuje upotrebu XPS-a 175
4.3 Glavni razlozi 180
4.4. Način upotrebe 195
4.5 Česta pogrešna ubeđenja o XPS-u 200
Zbog čega je izolacija uopšte

potrebna?

Sadržaj
1.1 Namena ovog priručnika

1.2 Osnovni principi
1.3 Globalna energetska slika
1.4 Evropa: energetska efikasnost zgrada
1.5 Uloga izolacije
1.6 Izolacija i održivi razvoj
1.7 Česta pogrešna ubeđenja o izolaciji
08 • Dž epni priru č nik o iz ola c ija m a
Namena ovog priručnika

Što bi trebali u ovome poglavlju saznati?
• Trend potrošnje energije i njegov uticaj na okolinu
• Udeo zgrada u ukupnoj potrošnji energije.
• Potencijal izolacije u poboljšanju energetske efikasnosti objekata.
• Kako opovrgnuti opšta pogrešna predubeđenja o izolaciji i ...
• ... končano, kako proceniti potrebe objekata za izolacijom:
Izolacija je najjeftiniji način za

poboljšanje energetske
efikasnosti objekata!

Osnov na načela • 0 9
Osnovna načela
Upoznajemo osnovna načela izolovanja
Energetski izvori, energetska efikasnost, energetske

uštede, primarna energija, obnovljiva energija,
emisija CO 2 ......
Što zapravo znače ovi pojmovi?

10 • Dž epni priru č nik o iz ola c ijama
Vrste energetskih izvora
Obnovljivi izvori energije poseduju sposobnost regenerisanja i nemoguće

ih je iscrpeti (sunce, vetar, biomasa i geotermalna energija).
Sunčeva energija Energija vetra
Geotermalna energija Biomasa
Neobnovljivi energetski izvori crpe se iz zemlje u čvrstom, tečnom

ili gasnom stanju. Ovi energetski izvori nemaju sposobnost
regenerisanja te su stoga potrošni, odnosno prirodi je potrebno mnogo
vremena da ih nadoknadi. Ove energetske izvore delimo na dve vrste:
• Fosilna goriva (nafta, ugalj i gas)
• Nuklearna energija

Os nov na nač ela • 1 1
Neobnovljivi energetski izvori
Fosilna goriva su ugljo-vodonici, pre svega ugalj i nafta (lož ulje

ili prirodni gasovi), nastali iz fosilnih ostataka izumrlih biljaka i
životinja, više stotina miliona godina izloženi vrućini i pritisku zemljine
kore. U prirodi se ne mogu naći elementi koji u sebi sadrže
toliku količinu energije a da su pogodni za sagorevanje.
Nafta Ugalj Prirodni gas
Nuklearne energetske izvore

dobivamo cepanjem jezgra
obogaćenog urana koji se u
čistom stanju nalazi u
prirodi.
Energetska potrošnja i emisije CO 2
Tržište energije
Ponuda Potražnja
Neobnovljivi izvori (92 %)
Fosilna goriva (94%)
Nuklearna energ. (6%)
Obnovljivi izvori (8 %)
Izvore emisija CO 2 usled sagorevanja fosilnih goriva delimo na

sledeće kategorije:
Ugalj • Čvrsta goriva (npr. ugalj): 29 %
Lož ulje • Tečna goriva (npr. nafta): 39 %
Prirodni gas • Goriva u gasnom stanju (npr. prirodni gas): 26 %
Izvor: Uprava za energetsko informisanje


O s no v na na č ela • 1 3
Ciklus ugljenika uključuje potrošnju ugljen-dioksida zbog fotosinteze

biljaka te konzumacije organizama životinja. U prirodu se oslobađa
izdisanjem i raspadom organskih materija. Čovek svojim delovanjem,
kao npr. loženje fosilnih goriva, znatno doprinosi povećanju emisije
ugljen-dioksida u atmosferu.
Sunčeva
svetlost
Emisije industrije
CO2 ciklus i saobraćaja
Fotosinteza
Disanje biljaka
Disanje
Ugljenik životinja
organskog
izvora
Disanje
korena
Mrtvi organizmi
Raspadanje organizama i otpadne materije
Fosili i fosilna goriva

14 • Dž epn i prir u č ni k o iz ola c ija m a
Ugljen-dioksid: često ga nazivamo po njegovoj hemijskoj formuli CO 2 .

Ugljen-dioksid je prirodno prisutan u našoj atmosferi u malim
količinama, međutim loženje fosilnih goriva te seča šumskih površina
znatno su povećali njegov sadržaj u atmosferi.
Ugljen-dioksid je zbog sposobnosti zadržavanja određenih talasnih

dužina infracrvenog zračenja sunčeve svetlosti značajan gas efekta
staklene bašte. Ujedno je i ključan faktor u procesu fotosinteze biljaka.
Povećanje količine CO2 u mnogome doprinosi globalnom zagrevanju i
povećanju temperatura naše planete.
Povećanje količine CO 2 u atmosferi prouzrokovalo je značajne klimatske

promene. Mnogi naučnici pripisuju prosečno povećanje temperature
naše planete u prošlom veku za 0,6°C upravo povećanju koncentracije
CO 2 u našoj atmosferi.

O s no v na na č ela • 1 5
CO2 i efekat staklene bašte
Efekat staklene bašte je prirodna pojava, koja zadržava toplotu

sunca i održava potrebnu temperaturu zemljine površine na nivou
koji je potreban za postojanje života na našoj planeti.
EFEKAT STAKLENE BAŠTE
Jedan deo sunčevog

zračenja odbija se od
Sunce planete i njene Jedan deo infracrvenog
atmosfere zračenja prolazi kroz
atmosferu a jedan deo
apsorbuju molekuli gasova
staklene bašte i emituju u
svim smerovima. Posledica
Zračenje sunca toga je zagrevanje zemljine
prolazi kroz površine i nižih slojeva
atmosferu atmosfere
E RA
OSF Infacrveni zraci odbijaju
ATM se od površine zemlje
međutim sloj CO 2 ih
zadržava u atmosferi.
Veči deo zračenja apsorbuje

površina zemlje koja se
stoga zagreva
16 • Dž epni priru č ni k o iz ola c ijam a
Svetlosna energija Sunca se emituje zračenjem sa površine zemlje

u obliku toplote. Veći deo se odbija u svemir, jedan deo zadrže gasovi
staklene bašte u našoj atmosferi. Ovi gasovi održavaju toplotnu
ravnotežu naše planete. Zbog tih gasova naša planeta je približno za
33 stepena toplija nego što bi bila bez njih.
• Međutim zadnjih decenija efekat staklene bašte se u poređenju sa

stanjem u doba predindustiralizacije značajno povećao. Dokazano
je da je to povećanje uzrokovao čovek sa svojim dejstvovanjem a
naročito loženjem fosilnih goriva i krčenjem šumskih površina.
• Glavna posledica toga je pojava koju nazivamo globalno zagrevanje

i zbog koje prosečna temperatura zemljine površine lagano ali
sigurno raste.

Osnov na nač ela • 1 7
Energetska efikasnost i energetska ušteda
Energetska efikasnost predstavlja smanjenje potrošnje energije

i kao posledicu toga uštedu novca) a da se istovremeno ne
smanjuje komfor i kvalitet života te istovremeno zaštitu naše
okoline i očuvanje dugovečnosti naših energetskih izvora.
4w
Energetska ušteda predstavlja razliku u potrošnji energije koja se

troši nakon uvođenja efikasnih energetskih mera u poređenju sa
potrošnjom energije pre uvođenja istih, pri čemu komfor i kvalitet
života ostaju isti.
Globalna energetska slika
Kakvo je trenutno stanje

potrošnje energije u svetu?

G lobalna energe tsk a slik a • 1 9
Poraspodela bogatstava i potrošnja energije
$45,000
$40,000
Japan
SAD
$35,000
$30,000
B DP/ stanovnika
VB
Kanada
$25,000
Nemačka
Francuska Australija
$20,000 Italija
Španija
$15,000
Koreja
$10,000 Saudijska Arabija

Argentina
Ukupno u proseku
$5,000 Brazi
Južna Afrika Rusija
Kina
$-
0 2 4 6 8 10 12
kWh godišnje / stanovnika
Potrošnja energije po stanovniku u zavisnosti od BDP po

stanovniku. Graf prikazuje više od 90% svetske populacije. Slika
govori da potrošnja energije veoma zavisi od bogatstva društva.
Izvor: Ključni svetski statistički podaci za 2008, Međunarodna agencija za energiju

Svaki region će ubuduće trošiti još više energije
Države u razvoju će ubuduće još više povećavati potrošnju energije.

Globalni rast energetske potražnje (u milijardama barela nafte
godišnje).
+36%
11.9
+13%
8.7
+23% 15.9
14.0
25.7
20.9 FSU +131%
+61% 26.8
6.3
Evropa
3.9
11.6 +4%
Severna Amerika 3.9 4.0
Srednji Istok
Kina
+66% +105% Japan
4.1 5.7
2.5 2.8
+75%
+64% 12.7
Afrika Indija
6.6
7.3
4.0
Latinska Amerika Ostalo Azijsko-Pacifičko

područje
2005 2030 % = PROMENA
Svet ukupno: 2005 79.7 2030 119.8
Porast 50%
Izvor: Međunarodna energetska slika 2008, Uprava za energetsko informisanje

.

Ekonomski rast po regionima sledećih decenija
Svetski rast BDP po regionima (2005. u poređenju sa 2030. u

milijardama dolara).
+191%
+75% 10.4
20.1 +368%
3.6
+89% 36.0
24.8 11.4
FSU
+169%
13.1 1.6 4.2
Evropa +30%
Srednji Istok 3.4 4.5
7.7
Sverna Amerika +307%

16.5 Japan
+200% Kina
6.9 4.1
2.3
Indija
+162% Afrika +188%
9.3 17.7
3.5
6.1
Latinska Amerika
Ostalo Azijsko-Pacifičko
područje
2005 2030 % = PROMENA
Svet ukupno: 2005 56.8 2030 150.2
Porast 164%
Izvor: Međunarodna energetska slika 2008., Uprava za energetsko informisanje

.
Potražnja energije na svetskom nivou će veoma porasti
Potrošnja energije će se i nadalje povećavati na svetskom nivou a

naročito potrošnja fosilnih, neobnovljivih izvora.
18,000
Drugo
Obnovljivi izvori
16,000 Nuklearna
energija
14,000 Biomasa
12,000
Gas
M lrd. tona
10,000
8,000
Ugalj
6,000
4,000
2,000
Lož ulje
1970 1980 1990 2000 2010 2020 2030
U sledećih dvadesetipet godina energetska potražnja će, pre

svega za fosilnim gorivima, porasti za više od polovine.
Izvor: Globalna energetska slika. IEA, 2008.


Približavamo se vrhuncu energetske potrošnje ...
Nastavi li se povećanje potrošnje shodno sadašnjem trendu

sve zalihe nafte biće dovoljne za nešto više od 40 godina...
30
25
20
Srednji istok
15
Drugi
10
5 Rusija
Evropa
SAD (bez Aljaske)
0
1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000 2010 2020 2030 2040 2050
Teška goriva Polarna područja
Rezerve u dubinama okeana Tekući gas
Izvor: AEREN (Udruženje za istraživanja energetskih izvora), 2006

Svetske zalihe nafte nalaze se na nestabilnim

područjima
Potrošnja nafte je najveća na područjima sa niskim zalihama tog

resursa.
16%
10% 5%
19% 61% FSU

1% 6%
29%
17% Evropa 31%
6%
7%
Severna Amerika
9% 13% istok
30%
3%
3% 10%
Afrika
9% 8% Azijsko-Pacifička
6%
područja
Južna i Srednja
Amerika
Svetske zalihe nafte: 1.238 miljardi barela
Proizvodnja na svetskom nivou: 81,53 mil barela / dan
Potrošnja na svetskom nivou: 85,22 mil barela / dan
Dnevna potrošnja nafte je već prerasla njenu proizvodnju što

dovodi do neuravnoteženosti i visokog porasta cena tog energenta.
Izvor: BP Globalni energetski statistički pregled, jun 2008.


G lobalna energe t sk a s li k a • 2 5
Rezerve nafte, emisija CO2 i klimatske promene
Povećana potrošnja energije smanjuje rezerve nafte i dovodi do

skokovitog porasta emisije CO2 .
Emisija CO 2 u odnosu na rezerve nafte
120 380
370
100
360
Rezerve nafte u %
CO2 emisije u ppm

80
350
60 340
330
40
320
20
310
0 300
1900 1925 1950 1975 2000
Rezerve nafte (%) CO 2 emisije
... a visoke koncentracije ugljen dioksida u atmosferi uzrokuju

porast prosečne temperature naše planete
Temperature u svetu i ugljen dioksid

0.6 380
Temp. u stupnjevima Celzija
CO2 (na milijun čestica)
0.3 355
0.0 330
-0.3 305
-0.6 280
1880 1900 1920 1940 1960 1980 2000
Temperature u svetu Ugljen dioksid
Izvor: AEREN (Udruženje za istraživanje energetskih izvora), 2006

Posledice klimatskih promena
Poplave
Otapanje leda na polovima
Požari

Globalna energets ka sl ika • 2 7
Suša
Izumiranje životinjskih vrsta

Porast temperatura i promena količine padavina
Glavne posledice klimatskih promena u Evropi do 2020. godine:
Temperature Padavine
Promena prosečne godišnje temperature (°C) Promena u godišnjim količinama (%)
Izvor: Evropska komisija - Primer: Razvoj politike u vezi klimatskih promena u EU do 2020. godine.

G lobalna energe t sk a s li k a • 2 9
Efekti rasta temperature
0ºC 1ºC 2ºC 3ºC 4ºC 5ºC

Temperaturske promene u odnosu na predindustrijsko doba
Smanjenje dostupnosti vode i isušavanje

1- voda Stotinama miliona ljudi nedostaje voda
Ugrožen opstanak do 30% Povećano izumiranje vrsta

životinjskih vrsta naše planete
2- ekosistem
Večina korala postaju beli Opšte izumiranje korala
Negativni lokalni uticaji na poljoprivredu i ribolov

3- hrana Smanjenje proizvodnje nekih žitarica Smanjenje proizvodnje svih vrsta
na nižim nadmorskim visinama žitarica na nižim nadmorskim visinama
U porastu šteta zbog poplava i vremenskih katastrofa

4- obale Plavljenje obala utiče na milione ljudi
Povećanje pothranjenosti, dijareje, kardio-respiratornih i infekcijskih bolesti.

5- zdravlje Povećanje smrtnosti zbog poplava, toplotnih udara i isušivanja.
0.76 ºC Efekti koji su u porastu zbog povećanja temperature.

2001 - 2005
prosek Efekti koji se odnose na specifičnu temperaturu
Povećanje temperature za 2°C u odnosu na predindustrijsko doba

predstavlja prag tolerancije naših prirodnih i ekonomskih sistema
Izvor: Rezimirano prema IPCC FAR, Sintetičan izveštaj, str. 11

Evropa : energetska efikasnost zgrada

Upotreba energije: ubeđenja i realnost
Šta ljudi misle o njihovoj potrošnji energije? (Nemačka)
Ubeđenje Realnost
Auto 14 % 31 %
Sanitarna voda 18 % 8%
Grejanje 25% 53 %
Električna oprema 39 % 8%
Ne znam 3% n. p.

Evropa: Energetska efikasnost zgrada • 3 1
Potrošnja energije : uloga objekata
Energetska efikasnost zgrada - status
32%
energije u EU
se troši za transport
28%
energije u EU
se troši za industriju
40%
energije u EU
se troši u zgradama
2/3 potrošene energije u zgradama otpada na grejanje i hlađenje
2/3 potrošene energije u zgradama otpada na manje objekte < 1000 m 2
Izvor: EURIMA
Potencijal energetskih ušteda u EU
Sektorska analiza govori da zgrade (komercijalni i stambeni objekti)

predstavljaju veći potencijal energetske uštede nego transport ili
industrija.
Predviđena potrošnja energije Potencijal energetskih ušteda

2005 – 2020 (Mtoe)* do 2020. - najbolji scenarijo (Mtoe)*
523.5
15%
523.5
17% 427
455 15%
427
365 367.4 367.4
320
21%
16%
5%
108.5
62.6
16.5
Zgrade Transport Industrija Zgrade Transport Industrija
2005 polazište za 2020 polazište za 2020 Uštede
Zgrade = najveći potrošači energije —>

Zgrade = najveći potencijal uštede
* Potrošnja energije je predstavljena u Mtoe (million tonnes oil equivalent-milioni tona lož ulja).
Izvor: Evropska komisija " Primer: Razvoj politike klimatskih promena u EU do 2020. godine".

Ev ropa: energe tska ef ik as nost zgrada • 3 3
Evropa je prihvatila zakonodavstvo o energetskoj

efikasnosti objekata ...
Direktiva o energetskoj efikasnosti objekata (EPBD) je ključna

zakonodavna komponenta aktivnosti za energetsku efikasnost u
Evropskoj uniji. Prva verzija te Direktive stupila je na snagu 2002.
godine; sve države članice morale su do 04.01.2004. godine ugraditi
njene odredbe u lokalno zakonodavstvo. Prva verzija Direktive
definiše četiri osnovna zahteva koja moraju da primene sve države
članice:
Uvođenje metodologije izračuna ukupne energetske

Izračun efikasnosti zgrada, a ne samo njihovih pojedinih delova.
EP Uvođenje minimalnih standarda za nove i postojeće

zahtevi zgrade.
Sertifikati Energetski sertifikat zgrade.
Pregled i ocena primerenosti instalacija za grejanje i

Pregled
hlađenje objekata.
34 • Džepni priručnik o izolacijama
Uprkos svemu tadašanje zakonodavstvo pokrivalo je samo

29% mogućeg potencijala energetske efikasnosti zgrada.
Prvobitna Direktiva EPBD pokrivala je samo 29% potencijala za poboljšanje

energetske efikasnosti zgrada i to zbog toga što su iz zahteva Direktive
u vezi adaptacija bili izuzeti stambeni objekti, manji od 1000 m2.
40%
32% 29%
28%
Nepokriveno odredbama
prvobitne Direktive
Industrija Transport Zgrade
Pošto se Direktiva o energetskoj učinkovitosti zgrada odnosila na

samo 29% ukupne površine zgrada odnosno na 26% emisije CO2
koja nastaje grejanjem prostorija, bilo je nužno da se Direktiva
promeni.
Izvor: EURIMA

E v ropa : energe tsk a ef ik as no st z grada • 3 5
Efikasnost pune primene prepravljene Direktive

EPBD
Dopuna Direktive EPDB uključuje zahteve za energetsku efikasnost

renoviranih objekata, manjih od 1000 m 2 .
Odgovarajuće uvođenje Direktive EPBD značilo bi za Evropu:
• uštedu od 25 milijardi evra godišnje do 2020.,
• smanjenje emisije CO 2 za barem 160 miliona tona godišnje,
• ekonomsku konkurentnost,
• stvaranje novih radnih mesta (280.000 do 450.000) i
• smanjenje energetske zavisnosti.
Direktivom EPBD predviđen je bitno veći potencijal smanjenja

emisije nego što iznosi evropska obaveza po Kyoto sporazumu.
Kyoto sporazumom je predviđeno smanjenje emisije gasova
staklene bašte na približno 340 miliona tona CO 2 (od 2008.
do 2012.).
Izvor: www.eurima.org
Rezultati uvođenja strožjih propisa o energetskoj

efikasnosti
Razvoj propisa o energetskoj efikasnosti novih zgrada najlakše

ćemo videti na primeru Nemačke
Opšti trend je postupno smanjenje energetske potrošnje u zgradama.

Veliki pad potražnje energije zabeležen je u godinama nakon
uvođenja novog zakonodavstva. Najveći pad potražnje zabeležen je
kod energije za grejanje prostorija što je regulisano sa najmanje
75% propisa.
Upravo zbog toga izolacija ima tako veliki značaj!
Energetsko potraživanje Nemačka

[kWh/(m2/god)]
350
300
Propisi o toplotnoj izolaciji 1977

250
200
150
Propisi o energetskoj efikasnosti
2002/2004/2007
100
2009
2012
50
0
1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010 2015
© Horst P. Schetter, dipl. ing, Köhler

Uloga iz ola c ije • 3 7
Uloga izolacije
Izolacija zgrada, prikriveni potencijal energetske
uštede
Najveći deo sveukupne energije u EU potroši se u zgradama...
.... sa druge strane zgrade međutim predstavljaju najveći
potencijal energetske uštede.
... grejanje i hlađenje predstavljaju
64% energetske potrošnje u zgradama.
524
Pomoću raznih energetski efekasnih
455 469
40.0% 39.7% mera moguće je uštedeti barem polovinu
415 39.0% 39.0% te energije.
9%
23%
64%
5%
M / tona % ukupnoga pros.
2005 2005
2020 osnovna pretpost. 2020 osnovna pretpost.
2020 energ. šted. scen. 2020 energ. šted. scen. Grejanje / hlađenje San. voda
2020 najbolji scenarijo 2020 najbolji scenarijo
Rasveta Ostalo
Izolacija ima najveći potencijal za uštedu energije u Evropi!!
Izvor: DG TREN, 2005; Eurima, 2006

38 • Dž epni prir u č ni k o iz ola c ija m a
Izolacija objekata je najjeftiniji način smanjenja potrošnje

energije i emisije štetnih materija.
Od svih mogućih alternativa za povećanje energetske efikasnosti

objekata upravo izolacija predstavlja najjeftiniji i najefikasniji način,
odnosno najmanji trošak za najveću moguću uštedu energije!
Izolacija Zamena
Izolacija (umereno područje)
Spoljni Šuplji sen- Unutarnji Krovovi Podovi Prozori Kotlovi
zidovi dvič zidovi* zidovi
Troškovi smanjenja
(nezavisno) [ € /tCO2] 9 -187 - -185 -79 300 15
Troškovi smanjenja
(udruženo) [€ /tCO2] -131 -187 -159 - - -46 -217
Trošak ušteđene energ.

(nezavisno) [cent/kWh] 0.2 -4.3 - -4.2 -1.8 6.9 0.3
Amortizacija
(nezavisno) [a] 18 4 - 4 12 38 14
* –šuplji sendvič zidovi (Cavity walls)- su spoljni zidovi koji su karakteristični za kuće u Evropi( naročito u
Britaniji) i Kanadi koje su se gradile u 19. i prvoj polovini 20.veka, u vreme kada nisu postojale stroge
regulative o toplotnoj zaštiti objekata i energetskoj efikasnosti. To su klasični sendvič zidovi ,čija je osnova
betonski zid a obzid od pune opeke (pričvršćen sidrima za glavni zid), pri čemu se između nalazi sloj
vazduha. Ovakav način gradnje je obezbeđivao zaštitu betonskog zida od prodora atmosferske vlage,
koje je naročito velika za vreme jakih vetrova. Vlaga je mogla da prođe kroz obzid ali bi se slivala niz njega
i kroz specijalne odvode u vazdušnom prostoru odvodila napolje. U današnje vreme, naknadna izolacija
ovakvih spoljnih zidova predstavlja ogroman potencijal za uštedu energije.
Pored ostalog trošak ušteđene tone CO2 je najniži upravo kod

upotrebe izolacije.
Primer: Ako nezavisno zamenite prozore na vašem objektu za svaku ušteđenu tonu CO2 , koja neće biti
emitovana u okolinu, platićete sledećih 30 godina po 300 evra godišnje. Ako u obnovu objekta uključite i
prozore (dodatna, udružena mera), ugradnjom novih prozora uštedećete dodatnih 46 evra na tonu CO 2 .
Za svaki kW ušteđene energije platićete 6,9 centa tako da će amortizacija troškova nezavisne zamene
trajati 38 godina. Ako izvedete izolaciju krova finansijski efekat uštede iznosiće 4,2 centa a vek amortizacije
samo 4 godine!
Nezavisna mera: uključuje sve troškove ove mere energetske uštede.

Dodatna ili udružena mera: Objekat se ionako obnavlja tako da se uzima u obzir samo direktan trošak
dodatne mere energetske uštede.
Izvor: Ecofys, 2005-2006


Uloga iz olac ije • 3 9
1 € uložen u izolaciju povrati nam se sedmostruko!
Izolacija je najefikasniji način povećanja energetske efikasnosti

zgrade!
Navodimo konkretan primer ispitivanja, izvedenog od strane

Ecofys-a, savetodavne kuće za okolinu iz 2006. godine:
• Trošak izolacije krova stambene zgrade sa jednim stanom u

umerenom klimatskom području iznosi 30€/m 2 .
• Godišnja ušteda zbog izolacije krova iznosiće 7,5 € po m 2

godišnje što znaći da će se trošak povratiti u četiri godine.
• Za vreme trajanja životnog doba našeg krova uštedećemo tako

226 €/m 2, što znaći da će nam se svaki evro potrošen za
izolaciju krova povratiti sedmostruko!
Za 1 € uložen u izolaciju krova povrati nam se 7 €!
Izvor: Ecofys VI, 2006

Godišnji trošak u poređenju sa uštedom energije

(EU 25)
(milijardi godišnje)
50
45.49
40
30
24.28
20
18.00
9.71
10
7.10
2.89
0
2006 2010 2015
Godišnji trošak Finansijski efekat godišnje uštede energije
Izvor: Ecofys VI, 2006


Izolacija je najjeftiniji i
najefikasniji način
povećanja energetske
efikasnosti zgrada!
Zgradama je potrebna enormna količina

energije .....
... izolacija predstavlja rešenje tog problema..

.
... pa ipak, koja vrsta izolacije zgrada je

najefikasnija?
Princip "Energetskog trougla" govori nam kako se moramo

generalno uhvatiti u koštac sa prekomernom
energetskom potrošnjom.
Tri koraka za postizanje principa Energetskog trougla: su:
• Najpre moramo smanjiti

potražnju energije uvođenjem Energetska
energetsko efikasnih mera. efikasnost
• Kao drugo, umesto fosilnih Obnovljivi

goriva koristimo energiju iz izvori
obnovljivih izvora.
• I pod tri, fosilna goriva eksploatišemo Fosilna

i koristimo u što manjoj meri i što goriva
efikasnije.
Energetski trougao je način upravljanja energijom u cilju postizanja

energetske uštede, smanjenja energetske zavisnosti te korišćenja
po okolinu ne štetnih tehnologija, a da pri tome ne smanjujemo
komfor i kvalitet života.
Primena ovog principa kod zgrada drugim rečima znači da je dobra

izolacija preduslov za održiv razvoj zgrada!
Izvor: Globalni energetski pregled. IEA 2008


Uloga iz ola c ije • 4 3
Primerom pasivne kuće koncept Energetskog trougla

postao je stvarnost
Pasivnu kuću možemo generalno definisati kao kuću bez
tradicionalnog sistema grejanja i bez sistema aktivnog hlađenja.
To ujedno znači da ima dobru izolaciju te mehanički sistem
ventilacije sa efikasnom rekuperacijom energije. Ovakve kuće
nazivamo i kuće sa nultom potrošnjom energije ili kuće bez
potrebe za grejanjem (Evropska komisija).
• Pasivne kuće imaju veoma niske

toplotne gubitke. Takav koncept
minimizuje režijske troškove i
povećava komfor života uz jednake
troškove izgradnje.
• To u stvari znači da se ušteda
zbog nekupovine skupog sistema
grejanja ili hlađenja kompenzuje
troškovima ugrađenih visoko
Super izolovana pasivna kuća
kvalitetnih materijala.
• I više od toga! Zbog bitno niže potrošnje energije za vreme svog
životnog doba pasivna kuća ne samo da doprinosi očuvanju
čovekove okoline nego i znatno nižim troškovima korištenja.
Koncept pasivne kuće usmeren je pre svega ka potpuno izolovanom

i nepropusnom omotaču kuće te na efikasnu rekuperaciju.
Izvor: Evropske pasivne kuće (www.passivhaus.de)

Potpuno izolovan omotač zgrade veoma niske

energetske potrošnje - PASIVNA KUĆA
Obična kuća (bez izolacije) Pasivna kuća
Šupljine oko vrata 15% Krov 25 %
Ključna mesta na kojima se

moraju uzeti u obzir pravila za
sprečavanje nastanka
toplotnih mostova.
Zidovi 35% Prozori 10%

Izolacioni omotač, koji je
omotač nepropustan na
vazduh
Podovi 15%
Energetski zahtevi: obično > 250 kWh / m 2 a Energetski zahtevi < 15 kWh/m 2 a
Kod pasivnih kuća, potrošnja energije je u poređenju sa

standardnim kućama manja za približno 85%!
Izvor: www.solihull.gov.uk

Energetske potrebe pasivnih kuća u poređenju

s ostalim zgradama
Kvalitet zgrada s obzirom na njihove energetske zahteve
250
Energetski zahtevi KWh (m 2 /godišnje)
200 50
150
50
100 160
40
80
50 35
50
5
35
10
15 15 15 15 15
0
pre 1978 nakon 1984 nakon 1995 nakon 2002 Pasivna kuća
Sanitarna
Grejanje ventilacija
voda
Izvor: www.passivhaus.de
Izolacija predstavlja izuzetan potencijal u borbi protiv

klimatskih promena, energetske zavisnosti te kod
stvaranja konkurentnosti.
Problem Rešenje Potencijal izolacije
Potpuno uvođenje EPBD može

dati bolje rezultate od onih za ko-
Smanjenje emisije CO 2 je smo se obavezali u sporazu-
Uticaj na okolinu
evropska obaveza prema mu iz Kyota. Smanjenje emisi-
Kyoto sporazumu je CO2 za barem 160 m. tona.
Pomoću izolacije može se

Rast troškova Manja potrošnja energije dnevno uštediti 3,3 miliona
barela nafte odnosno do 2020.
godine 25 milijardi godišnje.
Manja potrošnja = manja

energetska zavisnost
Energetska zavisnost Povećana energetska efika-
snost smanjuje zavisnost od 40% sveukupne energije
uvoza energenata. potroši se u zgradama.
Investicia u izolaciju
( 1 investirani EUR = 7 EUR)
Otvaranje od 280.000 do
Novac ušteđen za energiju 450,000 novih radnih mesta
Ekonomska konkurentnost
može se nameniti drugim
Amortizacioni vek investicije u
područjima ekonomije
izolaciju zgrade s mineralnom
vunom je 4-8 godina
(istraživanje Ecofys-a).
Izvor: Međunarodna agencija za energiju; Istraživanje Ecofys; Eurima


I zolacija i održivi razvoj • 4 7
Izolacija i održivi razvoj

Šta znači održivi razvoj?
Održivi razvoj znači razvoj u okvirima današnjih potreba a da pri
tome ne budu ugrožene mogućnosti budućih generacija za
ispunjavanje njihovih potreba.*
Tri stuba održivog razvoja
Okolina Ljudi Ekonomija
Održivi razvoj predstavlja dejstvovanje u sve tri dimenzije i traženje

dugoročnih razvojnih rešenja koja istovremeno omogućavaju ekonomski
rast i zaštitu okoline, te nam istovremeno nude uslove za ispunjavanje
naših socijalnih potreba.
* Izvor: "Naša zajednička budućnost". Izveštaj Svetske komisije za okolinu i razvoj. Ujedinjene nacije, 1987.
Kako izgleda naša budućnost?
Naša planeta poseduje ograničen potencijal da na primer u toku jedne

godine regeneriše potrošene resurse te istovremeno apsorbuje naš
otpad.
Trenutno je prirodi za to potrebna jedna godina i četiri meseca. U

praksi dakle previše koristimo naše prirodne resurse te ih na taj način
oduzimamo odnosno bukvalno krademo budućim generacijama.
Umereni scenariji Ujedinjenih nacija ukazuju da bi na osnovu trenutnih

trendova do sredine 2030. godine mogli da potrošimo toliko resursa da
će planeti za njihovu regeneraciju biti potrebno dve godine. To znači da
će nam za to vreme biti potrebno čak dve planete ako želimo zadržati
naš stil života.
Izvor: Global Footprint Network


I z ola c ija i odr ž ivi ra zv oj • 4 9
Koji je dakle naš cilj?
Donji graf prikazuje relaciju između indeksa ljudskog razvoja (HDI)

i ekološkog pečata pojedinca u različitim državama. Ekološki pečat
pojedinca predstavlja površinu zemlje koja je potrebna za
zadovoljavanje potreba populacije.
Na primer većina afričkih država nalazi se na levoj strani praga

ljudskog visokog razvoja (HDI 0,8) dok je većina evropskih država
na desnoj strani. Bez obzira na to vidimo da viši indeksi HDI iza
sebe ostavljaju mnogo veće ekološke pečate pojedinca. Više od 3,5
milijardi ljudi ili približno 50% populacije živi ispod praga visokog
ljudskog razvoja.
.
Naš cilj je osiguravanje visokog indeksa ljudskog razvoja za
svakoga a istovremeno i prihvatljivog ekološkog pečata pojedinca
od 1,8 ha po pojedincu.
14 Afrika
Azijsko-Pacifičko područje
12
Evropa ostali
Latinska Amerika
(v ha zemlje po pojedincu)
Ekološki pečat pojedinca
10
Srednji istok / Centralna Azija
Evropa EU
8
Severna Amerika
6
0
CILJ
0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1
UN - Indeks ljudskog razvoja (HDI)
Prag visokog ljudskog razvoja prema UNDP

Svetski prosečno dostupan kapacitet po pojedincu (bez uzimanja u obzir divljih životinjskih vrsta)
Sve države sveta moraju da se razvijaju i dalje međutim pri tome

moraju da uzmu u obzir i prirodna ograničenja naše planete.
Izvor: Global Footprint Network

Održivi razvoj predstavlja srž delovanja preduzeća

URSA
Održivi razvoj
• Samom izola- • Potencijal za- • Energetska
cijom spoljnih pošljavanja u efikasnost znači
zidova zgrade građevinarskoj uštedu energije.
uštedi se toliko struci. • Optimalni
proizvodi u emisiji CO 2 • Poboljšanje troškovi izvođenja.
da je efekat toga kvaliteta života. • Poboljšanje
URSA
isti kao kada bi ekonomske
posadili 212 konkurentnosti
stabala.* zbog manje
energetske
zavisnosti.
Okolina Ljudi Ekonomija
• Stroga politika • Održiv razvoj i • Investiranje u

zaštite životne osposobljavanje lokalnu
sredine. osoblja. ekonomiju.
URSA kao • Društveno
poduzeće
• Visok procenat socijalna
upotrebe odgovornost
recikliranih preduzeća
materjala. (CSR).
Izvor: Osnova za ovu kalkulaciju su podaci sa http://www.ecologyfund.com/ecology/info-pol-bg.html.

Kuća se nalazi u Francuskoj. Fasada se sastoji od 4 zida dužine 15 metara i visine 3 metra. Kao izolacioni
materijal korišten je panel od mineralne staklene vune lambda vrednosti 0,032 W/mk.

Česta pogrešna ubeđenja o iz olac iji • 5 1
Česta pogrešna ubeđenja o izolaciji
Najčešća pogrešna ubeđenja ili

nepotrebna zabrinutost u vezi
izolacije i kako ih opovrgnuti
Troškovi i vreme povraćaja investicije u izolaciju
1. Izolacija je preskupa. Ako zamenim svoj kotao za

grejanje uštedeću bitno više energije jer mogu odmah
da vidim da je potrošnja bitno niža već od prvog dana.
netačno
• Istraživanja pokazuju da pravilno izvedena izolacija objekta uštedi
više para i emisije ugljendioksida nego bilo koja druga mera štednje.
• Proizvodi URSA Glasswool na primer uštede 243 puta više primarne

energije nego što je bilo upotrebljeno za njihovu proizvodnju, transport
i razgradnju.*
• Svaki evro uložen u izolaciju može se povratiti sedmostruko. **
• Primer iz Nemačke: objekat (120m2) 2 > uštedi 379.767 kWh u 50

godina; ako je cena lož ulja 0,6 centi/l = (379.767/10)* 0,6 =
€ 22.787 u 50 godina > odnosno € 455/godinu*.
* Istraživanja Forschungszentruma Karlsruhe: Analiza proizvoda od mineralne staklene vune za krovnu

izolaciju, uzimajući u obzir životni ciklus proizvoda, rukovanje i montažu.
** Izvor: Eurima

Če s t a pogrešn a ubeđen j a o iz ola c iji • 5 3
Izolacija i kondenz
1. Zbog dodatne izolacije objekta može da dođe do

stvaranja kondenza, što dovodi do znatnog
pogoršanja kvaliteta vazduha u prostorijama.
netačno
• Velika je razlika između izolacije i provetravanja.. Provetravanjem
se reguliše protok vazduha dok izolacija reguliše protok toplotne
energije.
• Pravilno izvedena izolacija znači istovremeno i primeran nivo
provetravanja koji omogućava kruženje vazduha u objektu.
• Toplotna izolacija i provetravanje nisu suprotni pojmovi nego se

međusobno dopunjuju. Omotač zgrade mora da ima izolaciju
koja sprečava isticanje vazduha iz objekta, međutim
odgovarajuće provetravanje mora da bude omogućeno jer ono
osigurava razmenu vazduha.
• Dodavanjem dodatne izolacije povećava se temperatura na

unutrašnjoj površini spoljašnjeg zida ,čime se smanjuje rizik
od pojave kondenza na istoj, a samim tim i buđi i gljivica.
Toplotna i zvučna izolacija
1. Jedna vrsta materijala ne osigurava istovremeno

toplotnu i zvučnu izolaciju.
netačno
• Postoje materijali koji u sebi udružuju obe karakteristike. Takav
materijal je na primer mineralna staklena vuna. Ovaj izolacioni
material štiti nas od hladnoće ili vrućine a istovremeno i od
neželjene buke.

Če s t a pogrešna ubeđenja o iz ola c iji • 5 5
Izolacija ili obnovljivi izvori energije
1. Sama izolacija i nije tako bitna kao činjenica da

li koristimo čiste i/ili obnovljive izvore energije.
netačno
• Izolacija i obnovljivi izvori energije nisu suprotni pojmovi. Uprkos
svemu najpre je potrebno izolovati objekat (vidi princip Energe-
tskog trougla).
• Tek izolacija omogućava efikasno korišćenje obnovljivih energetskih
izvora. Izolacija sprečava nepotreban odliv energije zato je
za isti efekat potrebna bitno manja količina energetskog izvora.
Stepen izolovanosti objekta
1. Dovoljna je mala količina izolacionog materijala na

mom krovu, sve ostalo kompenzuje se preko ostalih,
različitih energetsko efikasnih rešenja u mojoj kući.
netačno
• Istraživanja pokazuju da željeni ekonomski efekat dobijemo tek
viskim stepenom izolovanosti objekta. To svakako zavisi od
specifičnih klimatskih uslova.
• U umerenim klimatskim uslovima toplotna izolacija se uvek isplati.

Ekonomski optimum dostiže se već kod U- vrednosti između 0,32 i
0,14 W/m2 K (...). Uporedivo rešenje je takođe izolacija objekta u
toploj klimatskoj zoni. Tu je moguće dostići ekonomski optimum
U-vrednostima između 0,50 i 0,20 W/m 2 K. (...). U severnoj Evropi
izolacija krova je ekonomski isplativa kod optimalne debljine
izolacije između 10 i 20 cm kojom se osigurava U-vrednost
između 0,12 do 0,22 W/m 2 K. *
* Ecofys, 2005

Če s t a pogrešna ubeđenja o iz ola c iji • 5 7
Izolacija i topli klimatski uslovi
1. Kod nas izolacija kuća nije potrebna jer kod nas

nikad nije hladno.
netačno
• Uprkos tome ...., izolacija se itekako isplati...
• U mnogim zemljama potrošnja energije je leti veća nego zimi

(hlađenje je naime energetski zahtevnije i skuplje od grejanja).
Toplotna izolacija štiti objekat kako od hladnoće tako i od
vrućine.
• Primer: Naknadnom izolacijom krova i fasade na kući s

jednim stanom u Sevilji, koja pre toga nije bila izolovana,
uštedeli smo 75% energije koja je bila potrebna za hlađenje
odnosno održavanje objekta na temperaturi od 25°C.
• Izolacija dakle štiti i od pregrevanja za vreme leta.
* Izvor: Ecofys VII

I

Izolujte svoju kuću, štedite novac i pomozite

okolini!
• Sa izolacijom krova vaše kuće pomoću mineralne staklene vune

možete godišnje uštedeti do 550 litara lož ulja.
• Ova energetska ušteda pored toga za okolinu znači smanjenje

emisije CO2 za jednu tonu za vreme životnog veka krova!

Jeste li vlasnik kuće
Šta je izolacija?
Dali ste znali da ...?

vam izolacija pomaže:
• da štedite novac i istovremeno
• štitite našu okolinu i planetu

Sadržaj
2.1 Namena poglavlja

2.2 Osnovna načela izolovanja objekata
2.3 Izolacija: kontekst i tipovi izolacije
Šta je izolacija?
2.4 Upotreba u građevinarstvu
2.5 Označavanje sa CE oznakom
Namena poglavlja
Osnovne namene izolacije
U ovom poglavlju saznaćete ključne pojmove
... toplotne izolacije
• prenos toplote
• toplotna izolacija
• toplotna provodljivost
• toplotna otpornost
• prolaz toplote
… zvučne izolacije
• apsorpcija zvuka
• zvučna izolacija
• curenje zvuka
… požarnih karakteristika izolacionih materijala
• gorivost
• protivpožarnost
Osnovni princ ipi iz olovanja objekat a • 6 3
Osnovni principi izolovanja objekata

Prenos toplote
Prenos toplote predstavlja prenos toplote sa toplijeg na hladnije
telo.
Prenos toplote u praksi izvodi se na sledeće načine:
• Kondukcijom - prenos toplote kroz

čvrste / tečne materijale preko
Šta je izolacija?
Vruće Protok toplote Hladno
direktnog kontakta njihovih čestica.
L
Tim procesom dolazi do izjednačavanja Presek područja = A
njihove temperature. Prenos toplote

kroz čvrsta tela koja ne propuštaju
zračenje odvija se samo putem
provođenja toplote.
Spirala za
• Konvekcija – prenos toplote kroz fluide hlađenje
koje se kreću (tečnosti i gasovi) .
Dolazi do razmene(kretanja) čestica
između područja različitih temperatura.
Primeri: grejanje posude s vodom na plamenu,

topao vazduh se u prostoriji diže, ohladi se i nakon
toga pada.
• Zračenjem - prenos toplote pomoću

elektromagnetnih talasa ili
L
pomicanjem osnovnih delića atoma.
Zemlja Sunce
Primeri: Sunce prenosi svoju toplotu putem
elektromagnetnih talasa; isti princip prenosa
toplote koristi se i u mikrotalasnim rernama.
Prenos toplote i toplotna izolacija {1/2}
Toplotna izolacija = smanjenje prenosa toplote.
Izolacioni mater jali deluju na principu zarobljavanja vazduha u male

ćelije ,što smanjuje konventivnu i konduktivnu funkciju prenosa
toplote.*
To smanjenje zavisi od:
• Stepena do kojeg smo uspeli ograničiti kretanje vazduha (u

suviše velikim ćelijama uhvaćeni vazduh ima sopstveno kretanje,
zbog čega se povećava prenos toplote konvekcijom, zbog toga
su primernije manje vazdušne ćelije).
• Postojanje što manje tvrdog materijala oko zarobljenog vazduha
(velike količine vazduha u malim ćelijama su bolje jer to smanjuje
puteve prenosa tolote kondukcijom u materijalu). Zbog toga svi
efikasni izolacioni materijali imaju manju gustinu.
* Prenose radijacijom (zračenjem) izbegavamo refleksijom na nivou ćelije.

Osnovni princ ipi iz olovanja objekat a • 6 5
Prenos toplote i toplotna izolacija {2/2}
Stepen do kojeg su karakteristike nekoga materijala primerne

za korištenje istog kao izolatora:
• Stabilnost na radnim temperaturama.
• Mehanička svojstva (npr. otpornost na pritisak, sposobnost

komprimovanja).
Šta je izolacija?
• Životni vek (zbog termičkih šokova, vodootpornosti ili otpornosti
na mikrobiološku razgradnju).
Najčešće korišćeni izolacioni materijali imaju vlaknastu (npr. mineralna

staklena vuna), ćelijsku (npr. plastične pene) ili zrnastu strukturu (npr.
perlit).
Vlaknasta struktura
mineralne staklene Ćelijska struktura Zrnasta struktura
vune XPS perlita
Kako se meri prenos toplote?

Toplotna provodljivost / Lambda vrednost
Proračun prenosa toplote veoma je komplikovan zbog toga za njegov

izraču koristimo toplotnu provodljivost materijala.
• Toplotna provodljivost je sposobnost materijala, da provodi topotu.
• Toplotna provodljivost predstavlja količinu toplote koja u jedinici

vremena prođe kroz 1 metar debeo sloj materijala površine 1 m2,
pri čemu je razlika temperatura s obe strane materijala jedan stepen
Kelvina. Ovu karakteristiku materijala označavamo grčkim slovom λ
(lambda) a označavamo je pomoću sledećih jedinica:
W/mK Što znači:

W = količina toplote u jedinici vremena
m = debljina materijala
K = razlika u temperaturi
izmerena u stepenima Kelvina
Jedinica Kelvin: merna jedinica za temperaturu izvedena na osnovu Celzijus stepena, koja počinje sa apsolutnom
nulom (-273,15 ºC), što je najniža moguća temperatura; K - C + 273,15
Što je λ niža, bolji je kvalitet izolacionog materijala.

O s no v ni pojm o v i k od iz olo v anj a obj e k at a • 6 7
Kako može da se interpretira vrednost lambda
Da bi razumeli značaj raspona lambda vrednosti kod različitih

materijala, pogledajmo sledeću tabelu:
Materijal Lambda
Čelik (ugljenik) 36-54

Armirani beton
Šta je izolacija?
(beton/kamen 1.70-1.80
2400 kg/m3)
Opštii Zid od klinkera 1.05-1.15
građevinski
Silikatni zid 1.00-1.10
materijal
Staklo 0.8-1.10
Beton (ekspandirana glina
1400 kg/m3) 0.72-.0.80
Voda 0.6
Penjeno staklo 0.05-0.07
Staklena vuna 0.030-0.045
Kamena vuna 0.032-0.045
Izolacioni
EPS 0.032-0.045
materijal
XPS 0.029-0.040
PUR/PIR 0.022-0.035
Aerogelovi 0.003-0.010
Vazduh Vazduh 0.026
Vrednost lambda kod tipičnih izolacionih materijala iznosi oko

λ = 0.03 - 0.06 W/m K .
Ograničenje prenosa toplote u materijalima: toplotna

otpornost
Toplotna otpornost je sposobnost materijala da se odupre protoku

toplote kroz
. njega
• Toplotnu otpornost obično označavamo kao R vrednost.
• R vrednost zavisi od lambda vrednosti materijala i njegove debljine.
• R vrednost izračunava se pomoću sledeće formule:
R = d / λ [m2 K/W] gde je:

d= debljina materijala (u metrima)
Pošto je R=d/λ, veća debljina i/ili

manja lambda vrednost davaće
veću R vrednost.
Izolacija je bolja što je veća R vrednost!

O s novni pojm o v i k od izol o v anj a objek a t a • 6 9
Ograničenje prenosa toplote u delovima zgrade:

Prolaz toplote
Prolaz toplote: U(K)-vrednost
• Koeficijent prolaza toplote predstavlja količinu toplote, u jedinici

vremena, koja prođe kroz 1 m2 površine građevinskog elementa
zgrade (npr. spolnji zid), zbog temperaturske razlike na obe
strane te konstrukcije od 1K .
Šta je izolacija?
• Vrednost se može izračunati po formuli:
U = 1/RT [W/m2 K] gde:

R T predstavlja R vrednost koja se dobije sabiranjem
pojedinih R vrednosti svih elemenata komponente.
Izolacija je bolja što je U vrednost niža!

Prolaz toplote / U (K) vrednost
Zahtevi odnosno preporuke za U(K) vrednosti mogu se razlikovati jer

to zavisi od tipa zgrade, starosti zgrade, itd. Upravo zbog toga se kod
pojedinih komponenata (zid, krov i pod) navode se samo vrednosti
"visoka" i "niska". To su granične vrednosti datih U vrednosti.
Postojeći zahtevi u vezi U vrednosti {W/m 2 K]

Zid Krov Pod
Grad Država niska visoka niska visoka niska visoka
Brisel BE 0.6 0.6 0.4 0.4 0.9 1.2
Prag CZ 0.3 0.38 0.24 0.3 0.3 0.45
Berlin DE 0.3 0.3 0.2 0.2 0.4 0.4
Kopenhagen DK 0.2 0.4 0.15 0.25 0.12 0.3
Madrid ES 0.66 0.66 0.38 0.38 0.66 0.66
Pariz FR 0.36 0.36 0.2 0.2 0.27 0.27
Atina GR 0.7 0.7 0.5 0.5 1.9 1.9
Budimpešta HU 0.45 0.45 0.25 0.25 0.5 0.5
Dablin IR 0.27 0.37 0.16 0.25 0.25 0.37
Rim IT 0.5 0.5 0.46 0.46 0.46 0.46
Amsterdam NL 0.37 0.37 0.37 0.37 0.37 0.37
Varšava PL 0.3 0.5 0.3 0.3 0.6 0.6
Lisabon PT 0.5 0.7 0.4 0.5 - -
Štokholm SE 0.18 0.18 0.13 0.13 0.15 0.15
London UK 0.25 0.35 0.13 0.2 0.2 0.25
Izvor: EURIMA, informacija iz Aprila 2007

O s novni prin c ipi iz olovanja objeka t a • 7 1
Toplotni mostovi
Toplotni most nastaje kad se dotiču

materijali koji su slabi izolatori (npr.
spoljašnji vazduh, zid od cigle i beton)
te tako kreiranim putem omogućavaju
protok toplote.
Šta je izolacija?
Tipični efekti toplotnih mostova su: Toplotni
gubici
• Smanjenje temperature unutrašnje
površine konstrukcije; u najgorem
slučaju dolazi do kondenzacije i
pojave buđi na unutrašnjoj strani
konstrukcije
• Znatno povećani toplotni gubici.
Kako se mogu izbeći toplotni

mostovi?
• Ugradnjom dodatne izolacione Ključna mesta na kojima je

potrebno voditi računa o
komponente koja stvara pravilima za izbegavanje
toplotnih mostova.
toplotnu barijeru.
Izolacioni Sloj vazdušne

sloj izolacije
Rezime: osnovni toplotni parametri
Naziv Simbol Zaključak
Niža λ vrednost
zanči, da su
Toplotna Vrednost
izolaciona
provodljivost lambda λ
svojstva
materijala bolja
Viša R vrednost
Toplotna
otpornost
R-vrednost znači bolju
izolaciju
Niža U (K)
Prolaz U(K)-vrednost vrednost znači
toplote
bolju izolaciju
O s no v ni principi iz olovanja objeka t a • 73
Rezime: toplotna izolacija
Toplotna izolacija
• Prenos toplote znači prenos toplote sa toplijeg tela na hladnije.

Postoje tri načina prenosa toplote: provođenje, konvekcija i
zračenje.
• Toplotna izolacija se bazira na izbegavanju prenosa toplote po

principu zarobljenog vazduha u male zapremine u cilju smanjenja
mogućnosti konvekcije, provođenja i zračenja toplote.
Šta je izolacija?
• Toplotna provodljivost (λ) je sposobnost materijala da provodi
toplotu.
Izolaciona sposobnost materijala je bolja što je niža λ vrednost.

• Toplotna otpornost (R vrednost) je sposobnost materijala da se
odupre protoku toplote kroz njega. Zavisi od debljine i λ
vrednosti.
Izolacije je time bolja što je R vrednost viša.
• Prolaz toplote (U vrednost) je količina toplote koja prolazi

kroz komponentu zgrade (npr. spoljni zid) zbog temperaturnih
razlika na obe strane. U korelaciji je sa R vrednošću.
Što je niža U(K) - vrednost, to je bolja izolacija.
• Toplotni most je put kojim odlazi više toplote nego u ostalom

delu konstriukcije i nastaje kada dođu u dodir materijali koji su
slabi izolatori (npr. spoljni vazduh, zid od cigle i beton) te je tako
omogućen protok toplote. Toplotni mostovi se mogu izbeći
samo dodatnim izolacionim merama.
Namena poglavlja
• Prenos toplote
• Toplotna izolacija
• Toplotna provodljivost
• Toplotna otpornost
• Prolaz toplote
…zvučne izolacije
• Apsorpcija zvuka
• Zvučna izolacija
• Curenje zvuka
• Gorivost
• Protivpožarnost
Osnovni principi izolov anja objekata • 75
Osnove zvučne izolacije: zaštita od buke
Zagađivanje bukom u zgradama zavisi od postojanja izvora

uznemiravajuće buke. Izvori buke su npr.:
• Spolnji izvori (recimo saobraćaj),
• Unutrašnji izvori (npr. aktivnosti u drugoj prostoriji, servisne

usluge, itd.).
Šta je izolacija?
Posmatrano sa stanovišta zvučne zaštite u zgradama postoje
dva tipa prostorija:
• Prostorije koje emituju buku ili bučna okolina (npr. kuhinja,

dnevna soba, soba za muziku, itd.),
• Prostorije u koje buka prodire ili područja za odmor (npr. spavaća

soba, itd.).
VIBRACIJE I BUKA
BUKA AVIONA IZ STAKLENE BAŠTE
BUKA OD BUKA IZ VENTILACIONIH CEVI

ATMOSFERSKIH
PADAVINA I
VREMENA BUČNI
HODNICI
ULAZ I IZLAZ ZVUKA
KROZ CEVI VIBRACIJE I BUKA
SAOBRAĆAJA
BUKA KROZ ZID
I VRATA
BUKA SA DJEČJEG ULAZ BUKE KROZ BUKA VENTILACIJE

IGRALIŠTA OTVORENE PROZORE
BUKA IZ VODO-
VODA
Nivo buke i komfor
Tabela nivoa buke L s pritiscima i intenzitetom zvuka
Primer Nivo zvučnog Zvučni pritisak p Intenzitet zvuka I

pritiska Lp dBSPL N/m 2 = Pa W/m 2
Avion na reaktivni pogon, na 50 m 140 200 100
Prag bola 130 63.2 10
Prag nelagodnosti 120 20 1
Motorna testera na 1 m udaljenosti 110 6.3 0.1
Disko, 1m od zvučnika 100 2 0.01
Dizel kamion, na 10 m 90 0.63 0.001
Pločnik prometne ulice, na 5 m 80 0.2 0.0001
Usisivač na udaljenosti 1 m 70 0.063 0.00001
Razgovor na udaljenosti 1 m 60 0.02 0.000001
Prosečna kućna buka 50 0.0063 0.0000001
Tiha biblioteka 40 0.002 0.00000001
Tišina spavaće sobe noću 30 0.00063 0.000000001
Pozadina u TV studiju 20 0.0002 0.0000000001
Šum lišća 10 0.000063 0.00000000001
Prag čujnosti 0 0.00002 0.000000000001

O s no v ni pri n c ipi iz olo v anj a obj e k at a • 77
• Nivo zvučnog pritiska (SPL) ili nivo zvuka Lp jeste logaritamska

mera efektivne vrednosti zvučnog pritiska u odnosu na referentne
vrednosti. Meri se u decibelima (dB).
• Decibel (dB): merenje nivoa zvučnog pritiska je u decibelima gde

je 0 dBSPL referentna vrednost za prag čujnosti.
Šta je izolacija?
• Zvučni pritisak je odstupanje pritiska od pritiska lokalne okoline
kojeg prouzrokuje zvučni talas. Jedinica za zvučni pritisak je
paskal (simbol Pa). Kalibracija se često izvodi tako što je 1
paskal jednak 94 dBSPL.
• Intenzitet zvuka Intenzitet zvuka je akustička ili zvučna snaga
u (W) po jedinici površine. SI jedinica za intenzitet zvuka je
W/m 2 .
• Snaga zvuka je količina energije - energija zvuka u jedinici
vremena (jedinice J/s, W po Sl sistemu ) koja dolazi od izvora
zvuka.
• dB su izraženi u logaritamskoj tablici; čovekovo uvo prepoznaje
smanjenje zvuka za 10 dB kao smanjenje buke za polovinu -
dakle buku od 40 dB subjektivno doživljavamo kao upola manju
nego buku od 50 dB.
Beleška: RMS ili prosek kvadrata (root mean square, kratica RMS ili rms) je statističko merenje magnitude
promenljivih količina. To je naročito korisno kada imamo pozitivna i negativna odstupanja, npr. kod zvučnih
talasa.
Širenje zvuka
U zgradama se javlja dva tipa zvuka:
Zvuk koji se prenosi kroz vazduh: radi se o širenju zvuka nastalog

vibracijom strukture pod uticajem vazduha: ljudski govor, muzika, itd.,
uk jučujući i prenos u druge prostorije i reverberaciju (odbijanje
zvuka) u istom prostoru.
zvuk koji se
prenosi po
vazduhu
Zvuk udara: nastaje kad je izvor zvuka neka dinamička sila koja
deluje direktno na konstrukciju: predmet koji padne, pomicanje
stolica, hod ljudi po spratovima, sanitarna oprema pričvršćena na
zidove i pod, zvučnici pričvršćeni na zidove, i sl.
zvuk udara
Osnovni principi izol ovanj a obj ekata • 79
Osnove zvučne izolacije: apsorpcija zvuka
Apsorpcija: kad zvučni talas udari o površinu konstrukcije, deo tog

zvuka će se odbiti, a ostatak će apsorbovati sama površina.
Zvučna apsorpcija je sposobnost materijala da smanji (apsorbuje)

akustičku energiju (zvuk) i njen prenos na druge površine.(na
primer plafon).
• Akustički parametri nekog prostora (kao što su: nivo zvuka,

vreme reverberacije) mogu se poboljšati korišćenjem materijala
Šta je izolacija?
koji dobro apsorbuju zvuk.
• To je veoma bitno kod spuštenih plafona, plivajućih podova,

zidova u bioskopskim salama, auditorijima, studijima za
snimanje, itd.
Akustičko podešavanje prostora
Poboljšanje kvaliteta čujnosti.
Smanjenje nivoa buke u bučnim prostorijama.
Odbijeni zvuk Apsorbovani zvuk
Koeficijent akustičke apsorbcije = α Sabine
α = 0 bez apsorpcije
α=
apsorbovana energija
ako je
postojeća energija α = 1 potpuna apsorpcija
Osnovni princ ipi iz olovanja objekat a • 81
Sposobnost apsorbovanja zvuka kod materijala od

mineralne staklene vune zavisi od različitih
parametara:
• frekvencije
• gustine
• eventualnog spoljnog sloja (obloga kojom je kaširan)
• punoće
Šta je izolacija?
• kompaktnosti (ili gustine)
Primer akustičko-apsorpcione krivulje

1.2
0.8
Koeficijent
0.6
0.4
0.2
0
100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1000 1250 1600 2000 2500 3150 4000 5000
Frekvencija u Hz
Akustička apsorpcija se koristi za podešavanje vremena reverberacije zvuka u prostoru (a ne za zvučnu

izolaciju između prostorija).
Dinamička krutost i otpornost strujanju vazduha
Da li je materijal primeran za zvučnu izolaciju zavisi od dve karakteristike:

dinamičke krutosti i otpornosti strujanju vazduha.
• Dinamička krutost: sposobnost materijala da provodi zvučne talase

{ s´=EqyN/d i MN/m 3 }. Zavisi od elastičnosti materijala zato su gušći
(ili krući) materijali bolji provodnici zvuka (npr. kucanje na drvena vrata
čuje se glasnije nego kucanje na panel od mineralne staklene vune).
• Otpornost strujanju vazduha: Otpornost strujanju vazduha

{ u KPa˙s/m2 } daje nam informaciju o apsorpcijskoj sposobnosti
materijala na osnovu merenja količine vazduha koja prođe kroz
neki materijal za dati protoka vazduha. Zavisi od poroznosti ili
otvorenosti ćelija i gustine.
• Lagana mineralna staklena vuna u rolnama ima idealne karakteristike* Rs >5 KPa·s/m 2
• Obično deblja izolacija znači i bolje zvučno-izolacione karakteristike
Beleška: Ta vrednost bi kod idealne izolacije morala da iznosi između 5 i 10 KPa˙s/m2 . Povećanjem
kompaktnosti iznad potrebne granice, s namerom dostizanja Rs vrednosti više od 5 KPa˙s/m2, neće se
poboljšati izolacione karakteristike dvoslojne konstrukcije. Kod vrednosti iznad 10 KPa˙s/m2 prenos zvuka
odvija se kao da se radi o čvrstom telu (pregustom), a u slučaju vrednosti ispod 5 KPa˙s/m2 materijal
poseduje preniske apsorbcijske karakteristike.
Zvučna izolacija: princip masa-opruga-masa
Zvučna izolacija u zgradi predstavlja razliku između pritiska zvuka

jednog prostora (odašiljača) i susednog prostora (prijemnika).
• U modernoj arhitekturi to se najlakše

postiže primenom principa masa-
opruga-masa, gde se elastičan material
Šta je izolacija?
postavi između dva čvrsta materijala te
se na taj način oslabe zvučne vibracije a
time i prenos zvuka između dva prostora.
• Na smanjenje zvučnog prenosa (ili na indeks

redukcije zvuka) utiču brojni faktori zgrade
a najbitniji su:
Tip nosača, korišćenih Količina i tip mineralne Pažljiv rad i

kod izgradnje vune u samoj konstrukciji briga o detaljima
Osnove zvučne izolacije: zvučni mostovi
Zvučni most: to je akustička provodnost kroz

šupljinu, rupu ili čvrsti spoj. U šupljini bez
mase zvuk se proizvodi (npr. gitara).
Ako u zgradi želimo da dostignemo dobru

zvučnu izolaciju moramo sprečiti sve
neželjene prenose zvuka. Do prenosa zvuka
dolazi na dva načina:
Curenje: prenos zvuka kroz kanale za

ventilaciju, zajedničke instalacione cevi
za TV, električnu i drugu instalaciju.
Izbegavamo ga dobrim planiranjem
i izvođenem.
Bočni prenos: radi se o prenosu zvuka

između dva prostora kroz bočni elemenat
smešten između njih, npr. kroz spoljni zid
ili plafon. Izbegnemo ga pravilnom
instalacijom te uzimanjem u obzir
uputstava proizvođača.
O s novni prin c ipi iz olovanja objeka t a • 8 5
Rezime: Zvučna izolacija [1]
Karakteristike koja određuju sposobnost materijala za zvučnu

izolaciju
• Dinamička krutost: ova karakteristika se odnosi na sposobnost

materijala da provodi zvučne talase. To je povezano s
elastičnošću materijala.
• Otpornost strujanju vazduha: otpornost strujanju vazduha daje
Šta je izolacija?
nam informaciju o apsorpcijskoj sposobnosti materijala na osnovu
merenja količine vazduha koja prođe kroz neki materijal kod
zadatog protoka vazduha. Zavisi od poroznosti ili otvorenosti
ćelija i gustine.
Što je izolacija deblja to su bolje njene karakteristike kao zvučne
izolacije.
Rezime: Zvučna izolacija [2]
Zvučna izolacija neke konstrukcije predstavlja razliku pritiska zvuka

između jednog prostora (odašiljača) i susednog prostora (prijemnika).
Masa-opruga-masa je princip na osnovu kojeg između dva čvrsta

materijala postavimo elastičan materijal te tako smanjujemo zvučne
vibracije a time i prenos zvuka između dva prostora.
Zvučni mostovi su mesta prolaska zvuka kroz šupljine, rupe ili druge
čvrste spojeve. Šupljina bez mase proizvodi zvuk. Postoje dva
tipa neželjenog prenosa zvuka:
• Curenje: prenos zvuka kroz kanale za ventilaciju, instalacione

cevi, itd..
• Bočni prenos prenos zvuka između dva prostora kroz bočni

građevinski element koji je smešten između njih, kao npr. kroz
spoljni zid ili plafon.
O s no v ni princip i iz olo vanj a objek a t a • 87
Namena poglavlja
• Prenos toplote
• Toplotna izolacija
Šta je izolacija?
• Toplotna provodljivost
• Toplotna otpornost
• Prolaz toplote
…zvučne izolacije
• Apsorpcija zvuka
• Zvučna izolacija
• Curenje zvuka
• Odaziv na vatru
• Otpornost na vatru - protivpožarnost

Vatra: definicija
Vatra je hemijska reakcija koja uključuje brzo oksidiranje ili sagorevanje

goriva. Vatra nastaje kad su pod pravim uslovima i u pravilnoj razmeri
prisutna tri elementa. Sagorevanje započinje kada gorljiv i/ili zapaljiv
materijal izložimo dovoljno visokoj temperaturi uz dovoljnu količinu
kiseonika ili nekog drugog oksidanta. Ova svojstva generalno nazivamo
požarni trougao.
• Gorivo:: bilo koji zapaljivi materijal, bilo u čvrstom, tečnom ili gasovitom
stanju.
• Toplota: energija, potrebna za povećanje temperature goriva do tačke

paljenja.
• Kiseonik : vazuh koje udišemo sadrži približno 21% kiseonika. Vatri

je za gorenje potrebno približno samo 16% kiseonika iz vazduha.
A
GO
OT
RI
PL
VO
TO
KISEONIK
Skica: Požarni trougao
Razlika između gorenja i topljenja
Gorenje je oksidacioni proces sagorevanja , što znači da gorivo

(materija koja gori) i kiseonik (obično iz vazduha) reaguju i
transformišuse u produkt oksidacije, toplotu, svetlost.
Topljenje je proces kojim neka materija promeni agregatno stanje

iz čvrstog u tečno. Unutrašnja energija čvrste materije se poveća
(obično uz pomoć toplote) do specifične temperature (koju nazivamo
Šta je izolacija?
tačkom topljenja) na kojoj se uz pritisak od 1 atmosfere promeni u
tečno stanje.
Tačka topljenja kristalne čvrste materije je temperaturno područje
u kojem materija pređe iz čvrstog u tečno stanje.
Primeri: 1,535ºC - tačka topljenja gvožđa, 1,510ºC - tačka

topljenja običnog građevinskog čelika.
Gorenje je hemijska reakcija kojom se menja sastav materijala dok

kod promena agregatnog stanja, kao npr. topljenja, nikada ne dolazi
do promene sastava materijala.
Tačka topljenja je u većini slučajeva kod upotrebe izolacije u

građevinarstvu nebitna karakteristika, tamo gde je bitna pre
svega otpornost neke građevinarske komponente na vatru -
protivpožarnost a ne i njen odaziv na vatru.
Požarne karakteristike izolacionih materijala:

Odaziv na vatru - definicija
Odaziv na vatru je karakteristika materijala kojom se opisuje kako

materijal reaguje ako ga izložimo vatri.
To svojstvo meri se standardizovanim testovima kojima se ocenjuje

odaziv materijala na vatru prema sledećim elementima:
• stepen oslobađanja toplote,
• stepen širenja plamena,
• stepen nastajanja dima, toksičnih gasova i
• stepen nastajanja gorućih kapi / čestica.
Ovi parametri mogu se proveriti testom negorivosti, testom sagore-

vanja nekog materijala ili testom zapaljivosti. Koji od ovih testova će
se uraditi zavisi od klasifikacije materijala shodno jedinstvenom
sistemu testiranja (Evropske požarne klase).
O s no v ni principi iz olovanja objeka t a • 9 1

Odaziv na vatru - Evropske požarne klase - {1/3}
Građevinski materijali dele se na klase zavisno od toga, kako

utiču na stvaranje plamena, širenje vatre i nastanak dima.
Klasa Opis Požarni Toplotni Primer materijala

scenarijo udar
Proizvodi od stakla i staklene vune,

Ne doprinosi Jak požar u Barem 60 kw/m 2 prirodnog kamena i kamene vune,
A1 betona, cigle, keramike, čelika i
Šta je izolacija?
stvaranju vatre prostoru
mnogih drugih metala.
Ne doprinosi Jak požar u Barem 60 kw/m 2 Materijali slični onima u klasi A1 a

A2 koji sadrže male količine organskih
stvaranju vatre prostoru materija.
Veoma malo Slab požar 40 KW/m 2 na Gipsane ploče sa različitim

B doprinosi u prostoru području (tankim) površinskim slojevima.
stvaranju vatre
Veoma malo Fenol pene i gipsane ploče sa

doprinosi Slab požar 40 kW/m 2 na različitim površinskim slojevima
C u prostoru području
stvaranju vatre (debljim nego u klasi B).
Proizvodi od drveta debljine manje od

Znatno doprinosi Samo vatra 40 kW/m 2 na 10 mm i gustinom manjom od
D stvaranju vatre gori u prostoru području 400 kg/m 3 (zavisi od namene).
Znatno Slab udar Visina plamena Lesoniti niske gustine, plastični

E doprinosi plamena 20 mm. izolacioni materijal.
Bez zahteva u Netestirani materijali (ne postoje

F vezi pož. karakt. zahtev za protivpožarnim karakter.)

Odaziv na vatru - Evropske požarne klase [2/3]
Dim i padajuće kapljice:
Sistem Evropske požarne klasifikacije deli izolacione proizvode u sedam

klasa, zavisno od odaziva na vatru. Podatak o dimu i oslobađanju padaju-
ćih kapljica dodat je u prilogu (npr. A2 s1 d0).
Evropska klasa A1 A2 B C D E F
Dim
Padajuće kapljice
s1 s2 s3
Oslobađanje dima Malo ili slab dim Dosta dima Velika količina dima
d0 d1 d2
Stepen oslobađanja
padajućih čestica/kapljica Bez Poneka Značajno
O s no v ni princip i iz olo vanj a objek a t a • 93

Odaziv na vatru - Evropske požarne klase [3/3]
Energetski doprinos vatri A-B-C-D-E-F Oslobađanje dima s1, s2, s3 Padajuće kapljice d0-d1-d2
A1 Nezapaljivo Test nije potreban Test nije potreban
A2 Nezapaljivo s1 Malo ili slab d0 U 10 minuta

dim bez kapljica
Duža izloženost manjem
B plamenu; objekat se ne
upali ako je trajanje
izloženosti plamenu
Šta je izolacija?
ograničeno. s2 Dosta d1 Nešto gorućih
Kratkta izloženost manjem kapljica u
C plamenu; objekat se ne manje od 10
pali ako je trajanje sekundi
izloženosti plamenu
ograničeno.
Podnosi kratku izloženost s3 Prilično dima d2 Značajno
D manjim plamenovima ako
je trajanje izloženosti pla-
menu i gorenju ograničeno.
Kratka izloženost vatri uz
E ograničenje izloženosti E Test nije E Bez podataka
plamenu. potreban ili d2
F Nema podataka o karakteristikama
Evropske požarne klase A2, B, C i D dopunjuju se i oznakama o

oslobađanju dima i padajućih, gorućih čestica - kapljica.
Evropska klasa E može da ima i dodatno pripisanu pojavu d2.


Odaziv na vatru - materijali URSA
Mineralna staklena vuna XPS
Evropska požarna klasa A1 & A2s1d0 Evropska požarna klasa E
Mineralna staklena vuna može da dostigne najvišu moguću

evropsku požarnu klasu: A (A1 & A2s1d0); XPS je klasifikovan
u klasu E.
O s no v ni principi iz olovanja objeka t a • 95

Odaziv na vatru - kamena vuna i EPS
Šta je izolacija?
Kamena vuna EPS
Evropska požarna klasa A1 Evropska požarna klasa E
Kamena vuna može da dostigne klasu A, EPS je klasifikovan

u evropske klase E i F.
Požarne karakteristike građevinskih konstrukcija:

Otpornost na požar
Otpornost na požar je karakteristika građevinskih materijala.
Tipična oznaka za otpornost na požar je - REI - klasa.
• R - Izloženost opterećenju. To je minimalno vreme (npr. 30 min)

u kojem konstrukcija izdrži određeno požarno opterećenje.
• E - Integritet - to je minimalno vreme (npr. 30 min.) u kojem konstru-

kcija sprečava širenje požara.
• I - Izolacija - to je minimalno vreme koje je potrebno da hladna

strana konstrukcije dostigne određenu temperaturu, npr. 140°C.
REI faktor se meri i navodi u minutama: 15, 30, 45, 60, 90, 120, 180,
240.
Požarna klasa građevnog materijala (npr. konstrukcije suve gradnje)

ne zavisi od tipa ugrađene mineralne vune nego od broja gipsanih
ploča i preciznosti izrade. Između mineralne staklene i kamene vune
nema razlika po pitanju otpornosti na požar. Kod jednakih sistema -
normalnih građevinskih elemenata - oba izolaciona materijala imaju
jednak REI faktor.
Građevinske komponente koje koriste mineralnu vunu imaju visoke

REI faktore - npr. REI 120. Kod tih komponenata i mineralna
kamena vuna i mineralna staklena vuna dostižu jednak REI.
I z ola c ija : k on t ek st i t ipo v i iz ola c ije • 97
Izolacija: kontekst i tipovi izolacije

Izolacija: kontekst i tipovi izolacije: namena poglavlja
U ovom delu upoznaćete ....
• konkurentne prednosti izolacije u kontekstu energetske efikasnosti
Direktive u građevinarstvu.....
… kao i različite kategorije izolacionih materijala ....
Šta je izolacija?
• Mineralna vuna
• Plastične pene
• Ostalo
... i materijale u okviru svake kategorije:
• staklena i kamena vuna
• XPS, EPS, PUR/PIR
• perlit, vermikulit, penjeno staklo, itd.

Konkurentne prednosti izolacije:

energetska efikasnost zgrada
40 % sveukupne evropske Šta gubimo bez izolacije

potražnje za energijom potoši
se u zgradama. Krov 25 %
Šupljine kod vrata 15%
U okvirima aktuelnog evropskog

zakonodavstva postoje različite
mogućnosti poboljšanja opšte
energetske efikasnosti zgrada
(Direktiva o energetskoj
efikasnosti zgrada).
Nezavisna istraživanja pokazuju Zidovi 35% Prozori 10%

da je izolacija najjeftiniji način
poboljšanja energetske
Podovi 15%
efikasnosti zgrada.
Izvor: Ecofys, 2005

Iz ola c ija : k on t ekst i t ipo v i iz ola c ije • 99
Tržište energije
Ponuda Potražnaja
Neobnovljivi izvori (92%

) Saobračćaj (32%)
Šta je izolacija?
Obnovljivi izvori (8%) Industrija (28%)
Zgrade (40%)
Energetska efikasnost zgrada
Prozori Osvetljenje
Grejanje i hlađenje Sistem za pravljenje senke-zatamnjivanje
Izolacija
Mineralna vuna Plastične pene Ostalo
Izvor: Međunarodna agencija za energiju. Uprava za energetsko informisanje

Konkurentno okruženje: nove tehnologije prozora
Prozori koji se danas ugrađuju u moderne zgrade moraju zbog novih

zahteva imati niže U(K) vrednosti po celoj svojoj površini, uključujući
i okvire. Ti prozori obično imaju troslojno izolaciono zastakljenje (sa
dobrim koeficijentom iskorišćenja solarne energije), između staklenih
površina je gas aragon ili kripton, opremljena su vazdušnim zaptivači-
ma te posebno konstruisanim okvirima koji sprečavaju nastajanje
toplotnih mostova.
Energetsku efikasnost postojećih prozora možemo poboljšati sa:
• dodavanjem trećeg stakla (smanjuje prolaz vazduha i prenos

toplote)
• zaptivanjem (smanjuje prolaz vazduha oko prozora)
• upotrebom premaza za prozore ili pokrivke (smanjuje gubitke

i/ili dobitke).
I z ola c ija : k on t ek st i t ipo v i iz ola c ije • 1 0 1
Konkurentno okruženje: HVAC (grejanje, ventilacija

i klimatizacija)
Grejanje vodom je godinama predstavljajo standardni način grejanja

objekata, međutim danas su sve popularniji sistemi grejanja
prinudnom cirkulacijom vazduha. U današnje vreme najefikasniji
način grejanja predstavlj takozvano geotermalno grejanje.
• U sistemima grejanja na vodu termostati regulišu ventile po
zonama.
Šta je izolacija?
• U vazdušnim sistemima grejanja termostati regulišu zonske
dampere u ventilacionom sistemu i selektivno blokiraju
protok vazduha.
POVRATNI
VOD VAZDUHA
GLAVNI VOD
POSUDA POD PRITISKOM
GORIONIK
VAZDUŠNI FILTER
VENTILATOR
Energetska efikasnost sistema centralnog grejanja ili hlađenja

može se dodatno poboljšati ugradnjom sistema zonskog grejanja
i hlađenja koga reguliše više termostata.
10 2 • Dž epni priru č ni k o iz ola c ijam a
Konkurentno okruženje: Rasveta i električni uređaji
Korišćenje uređaja za rasvetu i drugih

električnih uređaja (kao npr. kancelarijske
opreme, kućnih aparata, itd) predstavlja
jednako kao i kod grejanja i hlađenja
značajnu i rastuću potrošnju energije
u zgradama.
Sijalice koje štede energiju: potroše čak

do 80% manje struje nego standardne
sijalice, međutim proizvedu istu količinu
toplote.
Kompaktne fluorescentne lampe (CFL),

svetleće diode (LED): potroše manje 4w
energije nego što je potrebna standardnim
električnim sijalicama za istu količinu
svetlosti i njihov vek trajanja je duži od 6
do 10 puta.
Kod najnovije generacije frižidera uvodi se

energijski razred A+ što je oznaka za aparate
koji potroše osetno manje energije.
Izolac ija : kont ekst i tipov i iz olac ije • 103
Konkurentno okruženje: ostale alternative
Sistemi za stvaranje senke koriste se za smanjenje i povećanje

direktnih toplotnih efekata sunčevog zračenja te tako smanjuju
potrebu za grejanjem i hlađenjem.
Domotics je način korišćenja kompjuterske i robotske tehnologije

za kontrolisanje kućnih aparata.
Šta je izolacija?
Izolacija
Izolacija štiti omotač zgrade i njene unutrašnje elemente od

toplotnih i zvučnih gubitaka / dobitaka.
Izolacija poseduje najveći potencijal za smanjenje energetske

zavisnosti i emisije CO 2 .
Energija koju uštedimo upotrebom izolacije daleko nadmašuje

količinu energije koja je potrebna za proizvodnju i ugradnju izolacije.
I z ola c ija : k on t ek st i t ipo v i iz ola c ije • 105
Mineralna vuna
Mineralna vuna je anorganska materija koja se koristi pretežno

za izolaciju.
• Pod pojmom mineralna vuna podrazumeva se materijal čija su

vlakna mineralnog porekla.
• U mineralne vune spadaju:staklena vuna, vuna od šljake kao
i kamena vuna
Šta je izolacija?
Izuzetno dobre karakteristike proizvoda od mineralne vune
omogućavaju jedinstevenu kombinaciju toplotne i zvučne
izolacije, koja je nadgrađena izuzetnim protivpožarnim
karakteristikama.
Staklena vuna - opis materijala
Staklena vuna je mineralna vuna:
• izrađena je od miliona staklenih vlakana koji su međusobno

povezana vezivom. Vazdušni džepići, uhvaćeni između vlakana,
u velikoj meri sprečavaju prenos toplote.
Detalj strukture vlakana

staklene vune
Staklena vuna se proizvodi u procesu fibrizacije:
• Proces proizvodnje staklene vune počinje topljenjem u peći,

kvarcnog peska, recikliranog stakla i potrebnih aditiva u staklenu
otopinu.
• Nakon toga fibrizacijskim procesom velike brzine se rastopljeno

staklo razdeli u milione vlakana koja se prskaju rastopinom
veziva te se oblikuju na tekućoj traci.
• Ovaj poluproizvod se potom trakom transportuje kroz peći za

sušenje i nakon toga se reže u željene dimenzije.
• U nekim slučajevima se na površinu staklene vune kaširaju

dodatni materijali - obloge (Alu-folija, stakleni voal, natron papir..).
Proces proizvodnje staklene vune
Silos Rekuperator
Mikser Peć za topljenje
Komora za topljenje
Prihvat sirovina Fibrizacija
Komora za učvršćivanje i sušenje
Vaga Rolanje
Pakovanje na palete
C
M
Y
CM
MY
CY CMY
K
Izola c ija: kont ekst i tipov i iz olac ije • 107
Šta je izolacija?
Plastične pene (EPS, XPS, PUR..)
Imamo četiri glavna tipa tvrdih plastičnih pena koje se koriste u

građevinarstvu i industriji: ekstrudirani polistiren (XPS),
ekspandirani polistiren (EPS), poliuretan (PUR) i pena od
poliizocianurata (PIR).
XPS: ekstrudirani polistiren, je cenjen zbog XPS

dugovečnosti i izuzetne otpornosti na
elementarne prirodne uticaje - vreme,
vodu, hladnoću, toplotu i pritisak.
EPS: osnovna karakteristika izolacije od EPS

ekspandiranog polisterena (stiropora) je
sprečavanje prenosa toplote. Predstavlja
jeftiniju i manje kvalitetnu izolaciju.
PUR: PUR i PIR koriste se za toplotnu PUR

izolaciju u građevinarstvu kao tvrde
panel ploče ili se nanose sprejevima
direktno na mesto aplikacije.
I z ola c ija : k on t ek st i t ipo v i iz ola c ije • 1 0 9
Ekstrudirani polisteren [XPS] - opis materijala
XPS je penjena plastika

Detalj ćelijske strukture XPS
• Sadrži milione zatvorenih ćelija
sa vazduhom što smanjuje
prenos toplote.
Šta je izolacija?
XPS se proizvodi postupkom ekstrudiranja:
• Proces ekstrudiranja znači topljenje plastike na temperaturi i

pod pritiskom.
• U rastopinu se pod pritiskom uprskava tečni gas.
• Kada gas koji se pod pritiskom dodaje u plastičnu mešavinu uđe

u deo proizvodne linije gde vlada običan atmosferski pritisak,
on promeni agregatno stanje iz tečnog u gas (paru) i zapeni
plastičnu masu.
Proces proizvodnje ekstrudiranog polistirena - XPS
Sirovine - kristalizovani polisteren

Sirovine
Dodatak za
sprečavanje Sirovine - reciklirani materijali
nastanka
vatre
i boje
Tekuća traka
Ekstrudiranje:
topljenje plastike
110 • Dž epni priruč nik o iz olac ijama
na temperaturi i
pod pritiskom
C
Stvaranje pene:
pomoću promene
M
pritiska i hlađenjem
Y
Prethodni
razrez
CM
Tekuća traka
MY
Pakovanje i slaganje na palete

CY CMY
K
Izola c ija: kont ekst i t ipov i iz olac ije • 1 1 1
Ostali izolacioni materijali
Izolacioni materijali od organskih materija:
• Ovčija vuna
• Celuloza
• Laneni omotači i rolne
Šta je izolacija?
• Omotači od konoplje
• Ploče od drvenih vlakana
• Izolacija od perja
• Pluta
• Slama (koristi se takođe za unutrašnje pregradne zidove)
Izolacioni materijali od anorganskih materija:
• Penjeno staklo
• Perlit
• Eksfolovani vermikulit
• Agregati od ekspandirane gline

Ostali izolacioni materijali: "zelena izolacija"
Sa ekonomskog aspekta i aspekta zaštite okoline svi izolacioni

materijali su dobri i odgovarajući. Za vreme svog životnog doba,
uštede mnogo više energije nego što je potrebno za njihovu
proizvodnju, transport i montažu.
Neki proizvođači organskih izolacionih materijala izjavljuju da su

ti materijali bolji za okolinu nego materijali od anorganskih
materija.
Međutim analiza životnog ciklusa tih proizvoda kazuje, da ne

postoje bitne razlike u uticaju organskih ili anorganskih materija
na okolinu.
Takozvani ''bio'' izolacioni materijali podvrgnuti su prirodnim

ograničenjima koji su posledica njihovog organskog izvora.
Često su meta parazita, zapaljivi su i veoma osetljivi na vlagu.
U cilju prevazilaženja ovih prepreka proizvođači često dodaju

hemijske materije kao npr. bicide (pesticide, fungicide i baktericide).
U nekim slučajevima ove dodatne hemikalije klasifikovane su kao
štetne supstance.
Izola c ija: kont ekst i tipov i iz olac ije • 113
Ostali izolacioni materijali: super-izolacioni materijali
Ključ za dobru izolaciju je toplotna provodljivost - što je niža, to

je bolja izolacija - a super izolacione materijale cenimo upravo
zbog njihove izuzetno niske toplotne provodljivosti.
• Vakumski sistemi* veoma smanjuju toplotnu provodljivost jer

prenos toplote nije moguć ako nema materije.
Šta je izolacija?
HV SV NV
Materijali (visoki vakum) (meki vakum) (bez vakuma)
Mikro-fiberglas •
Fini perlit •
LCI (Slojevita kompozitna izolacija) • •
Vakumske panelne ploče • •
Aerogelovi • • •
* Vakum je prostor bez ikakve materije, zbog čega je gasni pritisak u njemu niži od standardnog atmosferskog
pritiska.
11 4 • Dž epn i prir u č ni k o iz ola c ijam a
Ostali izolacioni materijali: višeslojne reflektirajuće

folije (MRF)
MRF folije su konstruisane za izolaciju

od toplotnog zračenja, koji predstavlja
jedan od tri načina prenosa toplote.
To je naročito upotrebljivo u svemiru
gde nema konvekcije i provođenja
toplote zbog izuzetnih vakumskih
uslova.
Kod izolacije zgrada te se folije mogu

koristiti samo nameštanjem uz vazdušne
slojeve konstrukcije, i uz uslov da nisu
uprljane česticama prašine. Međutim i u
tim slučajevima je rezultat sistema, R vrednost (MRF + vazdušna
šupljina) prilično manji nego što to deklarišu proizvođači.
Na nekim tržištima je korišćenje MRF folija postalo pravi hit, naročito

od strane potrošača bez stručnog znanja ....
Pa ipak:
1. Izjave proizvođača o efikasnosti MRF folija bile su proveravane na

mnogim tržištima. Priznati postupci testiranja, bilo na terenu ili u
laboratorijima ** kazuju da je toplotna izolaciona sposobnost MRF
folije + vazdušna šupljina samo cca. 1,75 m 2 K/W, što ne odgovara
propisima o toplotnim izolacijama. Ovi propisi bi se mogli zadovoljiti
tek sa 200 mm mineralne staklene vune, čija R vrednost iznosi
5 m2K/W.
2. Ako ovu vrstu izolacije uporedimo sa proverenim klasičnim

materijalima (npr. mineralnom vunom) dolazimo do zaključka da je
ukupan trošak za vreme životnog doba izolac je dosta viši kod MRF
folija.
* Referenca: Fraunhofer Instiut Bauphysik IBP, izveštaj br. ES/01/2008; Fraunhofer Instiut Bauphysik IBP,
izveštaj br. ES/02/2008; CSTB Merenja upoređivanjem potrošnje energije dve ćelije u spoljnjoj okolini,
13. juna 2007.
** Referenca: idem.
Izolac ija : kont ekst i tipov i iz olac ije • 115
Izolacioni materijali, pregled karakteristika
Postoje brojne važne karakteristike izolacionih materijala.
U donjoj tablici je pregled nekih najvažnijih,kao i relativno dejstvo

različitih izolacionih materijala:
Staklena Kamena
Materijali vuna vuna XPS EPS PUR MRF
Šta je izolacija?
Toplotna otpornost •
Zvučna izolacija • •
Odaziv na vatru • •
Otpornost na sabijanje
•
Otpornost na vodu •
Komprimovanje • n.p.
Jednostavnost
korišćenja i ugradnje • •
Najbolji u klasi
Dobre performanse
Osrednje performanse
Slabe performanse
Upotreba u građevinarstvu
Upotreba u građevinarstvu: namena poglavlja
U ovom delu upoznaćemo vas sa ...
• Upotrebom na području građevinarstva.

Upot reba u građev inarstvu • 1 1 7
Upotreba u stambenim objektima
1 3 7
Šta je izolacija?
6
5
4
8
11
9 10
12 13
URSA GLASSWOOL URSA XPS

1 Izolacija između rogova 6 Ravni obrnuti krovovi
2 Izolacija ispod rogova 7 Izolacija balkona i terasa
3 Spušteni plafoni 8 Izolacija toplotnih mostova
4 Unutrašnji i spoljni zidovi 9 Izolacija podruma i temelja
5 Podovi 10 Spoljašnji zidovi u dodiru sa
zemljom
11 Podovi
12 Podovi podruma u dodiru sa
zemljom
13 Temeljna ploča
Upotreba u nestambenim poslovnim zgradama
11
8
12
9 10
URSA GLASSWOOL URSA XPS URSA TECH
1 Ventilisane fasade 6 Krovovi-parkirališta 12 Cevni vodovi

2 Unutrašnji suvo- 7 Spoljni zidovi u
montažni pregradni kontaktu sa zemljom
zidovi 8 Industrijski podovi
3 Zvučna izolacija 9 Podovi u podrumima
plafona u kontaktu sa
4 Podovi zemljom
5 A/C sistemi 10 Temeljne ploče
11 Zeleni krovovi
Upot reba u građev inarstvu • 1 1 9
Upotreba u industrijskim zgradama
3 4
1
Šta je izolacija?
5 1
URSA GLASSWOOL URSA XPS URSA SECO
1 Industrijske fasade 4 Obrnuti neprohodni 6 Ravni krovovi sa

2 Sendvič zidovi ravni krovovi posuti peskom kao slojem
3 Kosi krovovi od granulatom za razdvajanje
trapeznog lima 5 Industrijski podovi
Upotreba u građevinarstvu I (izolacija kosih krovova)
Zidani ili betonski krov:
1. Neopterećena izolacija između

rogova sa potkonstrukcijom.
2. Izolacija koja razdvaja

potkonstrukciju i spoljni krovni
pokrivač.
Limeni krovovi:
3. Izolacija između dva sloja lima.
4. Izolacija koja razdvaja rogove

od krovnog pokrivača.
5. Izolacija spuštenih industrijskih plafona.
Drveni krov:
6. Neopterećena izolacija između rogova

sa potkonstrukcijom.
7. Izolacija koja rogove razdvaja od spoljnog krovnog pokrivača

(npr. postavljanje izolacionih folija na rogove pre letvi i
krovnog pokrivača).
8. Izolacija ispod rogova.

Upot reba u građev inars tv u • 1 2 1
Upotreba u građevinarstvu II [ravni krovovi]
Zidani ili betonski krovovi
9. Obrnuti krovovi, izolacija

iznad krovne mebrane
(hidroizolacije) za krovne
vrtove i parkirališta
Šta je izolacija?
10. Klasični krovovi, izolacija
ispod krovne mebrane
(hidroizolacije).
Limeni krovovi:
11. Izolacija na limenoj površini

ispod krovne membrane
(hidroizolacije).
Drveni krovovi:
12. Izolacija između elemenata

noseće konstrukcije ili
greda.
Upotreba u građevinarstvu III [Spoljni zidovi]
Zidani ili betonski zidovi:

13. Zidan ili betonski zid sa spoljnom izolacijom prekrivenom malterom.
14. Zidan ili betonski zid sa unutrašnjom izolacijom i konstrukcijom koja
nosi lake unutrašnje obloge (npr. unutrašnju keramiku), koja može
biti montirana s metalnim ili drvenim nosećim elementima.
15. Zidani ili betonski zid sa unutrašnjom izolacijom sa zaštitnom
oblogom, koje delimično pridržavaju noseći elementi.
16. Ventilisane fasade - izolacija između sloja vazduha za ventilaciju
i osnovnog zida.
17. Sendvič fasade bez ventilacije - izolacija između nosećeg zida i
obzida. Obzid može biti malterisan ili nemalterisan.
18. Zidani ili betonski zid - izolacija postavljena na osnovni zid, a iza
nje sloj vazduha za ventilaciju i viseći fasadni omotač.
19. Izolacija između dve zgrade.
20. Podrumi i podzemni prolazi te dvorane u direktnom kontaktu sa
zemljom, unutrašnja izolacija sa ili bez oblaganja.
Metalni zidovi:
21. Konstrukcija od metalnih profila obložena panelima, unutrašnja
izolacija između profila.
22. Konstrukcija od metalnih profila obložena panelima, izolacija
se nalazi u panelima.
Drveni zidovi:
23. Konstrukcija od drvenih nosača sa spoljnom izolacijom i
malterom.
24. Konstrukcija od drvenih nosača, izolacija sa unutrašnje strane
i malterom.
25. Konstrukcija od drvenih nosača obloženih pločama, izolacija
se nalazi u panelima.
Upo t reba u građe v inar st v u • 1 23
Upotreba u građevinarstvu IV [unutrašnji zidovi]
Zidani ili betonski zidovi:
26. Zidana ili betonska konstrukci-

ja, na izolaciju su direktno
nanešene lake završne obloge
ili malter, a moguće je izvođenje
i sa nosećom podkonstrukcijom
Šta je izolacija?
koja nosi završnu oblogu, a
između njih je postavljena
izolacija.
27. Izolacija između dve jedinice

iste zgrade.
Suvomontažni zidovi:
28. Metalna i drvena zidna

konstrukcija sa lakim
oblogama.
Upotreba u građevinarstvu V [podovi / plafoni]
Zidana ili betonska konstrukcija:
29. Izolacija ispod noseće

konstrukcije podova.
Drvena konstrukcija:
30. Izolacija iznad potkonstrukcije

ili između nosećih elemenata.
Upotreba u građevinarstv u • 1 25
Upotreba u građevinarstvu VI [plafoni]
Zidana ili betonska konstrukcija:
31. Izolacija ispod konstrukcije.
32. Spušteni plafoni, direktno ili

indirektno poduprti nosećom
potkonstrukcijom koja je
Šta je izolacija?
pričvrćena na osnovnu
konstrukciju (ploča, krov,
tramovi i zidovi) s podesivim
nosećim elementima.
Upotreba u građevinarstvu VII [temelji - perimetar]
Vertikalno:
33. Zidovi pod zemljom, spoljna

izolacija iza hidroizolacije
sa mehaničkom zaštitom.
34. Zidovi pod zemljom, spoljna

izolacija u direktnom kontaktu
sa zemljom.
Horizontalno:
35. Beton, izolacija ispod ploče u

direktnom kontaktu sa zemljom.
36. Beton, izolacija postavljena na

ploču, iznad hidroizolacije,
ispod noseće konstrukcije
poda.
37. Beton, izolacija ispod ploče i

iznad hidroizolacije.
38. Izolacija za zaštitu od

smrzavanja u ili na zemlji.
Upot reba u građev inarstvu • 1 27
Upotreba u građevinarstvu VIII [klima]
Kanali od mineralne staklene vune:
39. Konstrukcija kanala.
Metalni kanali:
Šta je izolacija?
40. Spoljna izolacija kanala.
41. Unutrašnja izolacija kanala.

Označavanje sa CE oznakama
Namena poglavlja
U ovom delu saznaćete neke činjenice i pozadinu označavanja
sa CE oznakom
• Osnovni zahtevi za građevinske proizvode, navedeni u Direktivi

o građevinskim proizvodima.
• Harmonizovani evropski standardi i uloga CE oznake.
• Razlika između CE oznake i nacionalnih sertifikata na dobrovoljnoj

bazi.
Oz na č av anje s a CE oz na k om • 1 29
Direktiva za građevinske proizvode
CPD* ili Direktiva o građevinskim proizvodima definiše "građevinski

proizvod" kao bilo koji proizvod koji je bio proizveden s namerom
trajne ugradnje u zgrade, uzimajući u obzir gradnju objekata kao i
ostale radove u građevinarstvu.
Države članice su dužne obezbediti da na tržište dođu samo takvi

građevinski proizvodi koji odgovaraju nameni, a to je da imaju
Šta je izolacija?
takve karakteristike da će objekti u koje budu ugrađeni, instalirani
ili uključeni, u slučaju pravilne ugradnje i izvođenja radova,
odgovarati osnovnim zahtevima Direktive u vezi takvih objekata.
Osnovni zahtevi Direktive propisuju u šest poglavlja osnovne

bezbednosne uslove:
• Mehanička otpornost i stabilnost

• Bezbednost u slučaju požara
• Higijenski, zdravstveni i ekološki uslovi
• Bezbednost pri upotrebi
• Zaštita od buke
• Energetska efikasnost i toplotna izolacija.
* Evropska komisija predlaže zamenu trenutno važeće Direktive o građevinskim proizvodima (89/106/EEC)
sa novim propisima o građevinarskim proizvodima. Cilj novih propisa je da učine jasnijim zahteve sadašnje
Direktive, da pojednostave procese i poboljšaju kredibilnost označavanja sa CE oznakom uvođenjem strožih
normi za organe koji su uključeni u proces atestiranja i sertifikovanja.
Predlog obuhvata: 1. nove osnovne zahteve za održivo korišćenje prirodnih resursa; 2. Korekciju sadašnjeg
propisa o "higijenskim, zdravstvenim i zahtevima za očuvanje okoline" vezano za gradnju objekata i ostale
građevinske radove. Propis će direktno uticati na lokalna zakonodavstva država članica, za razliku od Direktive
koja od pojedinih država članica zahteva prenos njenih zahteva u pojedina nacionalna zakonodavstva. Novi
propis će postati zakonski obavezujući sredinom 2011. godine.
CE oznaka
Zbog čega je označavanje CE oznakom potrebno?
• Zbog pojednostavljenja protoka dobara u Evropskoj uniji Evropska

komisija je uvela harmonizovane standarde za mnoge proizvode
koje može stavko da ponudi na EU tržištu bez nacionalnih
ograničenja.
• Standardi za toplotno izolacione proizvode propisuju odgovarajuće

karakteristike tih proizvoda. Uvedene su referentne metode testiranja
kao i oznake te nivoi zahtevanih karakteristika i to kao granične
vrednosti ili još češće kao klase materijala.
Označavanje CE oznakom obezbeđuje da karakteristike

proizvoda budu testirane i deklarisane na isti način na
području cele EU
Standardi za termo izolacione materijale
Mineralna staklena vuna
• Za proizvode od mineralne vune koja se koristi za toplotnu izolaciju

zgrada važi Evropski standard EN 13162.
XPS
• Za proizvode od ekstrudiranog polisterena koji se koristi za toplotnu

izolaciju zgrada važi Evropski standard EN 13164
Pregled sistema standardizovanja i sertifikovanja u EU
Direktiva o građevinskim proizvodima Evropska Komisija mandat
Organi za Norme Sert if ikati Izdavač Indust rija

standardizaciju sertifikata
CEN (TC )
Evropski Harmonizirani Oznaka CE Prijavljeni Ev ropska
komite za sta- st andardi organi i/ili ... udruženja
(obavezno)
ndardizovanje (Eurima, EXiba, itd. )
C
Evropski nivo
EOTA ETAG ETA
M
Evropska (CUAP) Evropski

organizacija za Evropske tehničk e Evropska tehnička EOTA proizvođači
Y
(Dobrovoljno)
tehnička odobrenja smernice za odobrenja
odobrenja
CM
Dobrovoljni sertifikati
MY
za proizvode
Lokalne vlasti Nacionalne tehničke ACERM I, KOM O... Prijavljeni Nacionalna
specifikacije organi i/ili ... udruženja
Upotreba : DIT (ES)
CY CMY
(Dobrovoljno)
Lokalni nivo
AVIS Technique (FR)
K
Zulassung (DE)
Označ av anje s CE znak om • 1 31
Šta je izolacija?

Uvođenjem mineralne staklene vune u vaš

program zaradićete više para po m2 skladišta.
• Zbog visoke sposobnosti komprimovanja mineralna staklena vuna:

- zahteva manje prostora u skladištu,
- omogućava niže troškove transporta materijala, koji su
potrebni za izolaciju jednake površine izolovanja.
jeste li distributer...
Zašto upotrebiti mineralnu
Šta je izolacija?
staklenu vunu?
... dali ste znali, da ...

pomoću mineralne staklene vune:
• štedite na prostoru u vašem skladištu i
• dostižete veču zaradu po kvadratnom metru vašeg lagera?

Sadržaj

3.2 Zašto URSA preporučuje mineralnu staklenu vunu?
3.3 Glavni razlozi
3.4 Česta pogrešna ubeđenja o mineralnoj staklenoj
vuni

Namena poglavlja
Šta bi morali znati nakon ovog dela priručnika?
• Zašto URSA preporučuje mineralnu staklenu vunu?
• Četiri glavna razloga za preporuku.
• Kako opovrgnuti najčešća "pogrešna ubeđenja" o mineralnoj

staklenoj vuni?
Zbog čega da izaberemo

baš mineralnu staklenu
vunu kao izolacioni materijal
za objekat?
Zbog čega URSA preporu č uje upot rebu mineralne st ak lene vune • 1 3 7
Zbog čega URSA preporučuje

upotrebu mineralne staklene vune
Mineralna staklena vuna ima dosta poželjnih karakteristika kao
izolacioni materijal, i kada ih poznajemo ona sigurno postaje
najbolji izbor za izolaciju objekta.
Na sledećim stranicama ćemo objasniti zašto URSA preporučuje

upotrebu mineralne staklene vune.
Mineralna staklena vuna je najefikasniji i za korisnika najpraktičniji

materijal za toplotnu i zvučnu izolaciju objekta, za ciljna područja
upotrebe*, kako sa stanovišta troškova tako i sa stanovišta zaštite
okoline.
Ciljna područja upotrebe: kosi krovovi, unutrašnji zidovi, spoljni zidovi.

Glavni razlozi
Razlozi za upotrebu mineralne staklene vune kao izolacionog materijala
Mineralna staklena Mineralna staklena Mineralna staklena Mineralna staklena

vuna nudi najbolji vuna je idealan vuna obezbeđuje vuna obezbeđuje
odnos cene i materijal za izuzetnu ekološku najniže troškove
efikasnosti zvučnu ravnotežu u logistike i
(2)* izolaciju pogledu emisije instalacije
CO2 (1)(2)* (1)(2)*
* Istraživanja instituta Forschungszentrum Karlsruhe: " Analiza proizvoda od mineralne staklene vune kod
izolacije kosih krovova uz uzimanje u obzir životnog ciklusa, manipulacije i postavljanja".
(1) Na osnovu istraživanja

(2) Za odgovarajuće načine upotrebe
G la v ni ra z lo z i • 1 3 9
Mineralna staklena vuna daje najbolji odnos cene i efikasnosti

izolacionog materijala.
Postoje različiti pogledi na cenu i trošak
Tačka gledišta proizvođača
trošak / cena po kg

Tačka gledišta distributera
trošak / cena po m 3
Tačka gledišta krajnjeg potrošača
trošak / cena po m 2
Uloga debljine i lambda faktora u odnosu na

troškove krajnjeg potrošača
Debljina izolacije obično zavisi od propisa i građevinskih pravila,

koji zahteve za toplotnom izolacijom izražavaju u R i U(K)
vrednostima.
Osnovni parametri za postizanje zahtevane R vrednosti su lambda i

debljina. Što je lambda vrednost bolja (niža) to je potrebna manja
debljina izolacije.
Primer izolacije od mineralne staklene vune: Primer izolacije s materijalom PUR:

lambda 0,04 i zahtevana lambda 0,025 i zahtevana
R-vrednost 5 R-vrednost 5
1 m3 sa 5 1 m3 sa 8
200 mm ploča 125 mm ploča
1000 mm = 200* 5
1 1
2
2 3
4
3 5
4 6
7
5 8
Debljina = * R => 0.040*5 = Debljina = * R => 0.025*5 =

0.200 (m) => 5 ploča 0.125 (m) => 8 ploča
G la v ni ra z lo z i • 1 41
Mineralna staklena vuna daje najbolji odnos cene i

efikasnosti izolacionog materijala
Kod konačne cene prema potrošaču uvek se uzima u obzir vrednost

lambda. Mineralna staklena vuna je najbolji izbor za predviđenu
aplikaciju.
Proizvod od Proizvod od
XPS CO 2 XPS HR EPS PUR
staklene v. kamene v.
Prosečna prodajna cena u € / m 2 3.9 4.9 15 14 6.75 13
Lambda 0.040 0.040 0.034 0.029 0.035 0.025
R=5 debljina u mm 200 200 170 145 175 125
Izračunata cena u € / m 3 19.5 24.5 88.2 96.6 38.6 104.0

Skuplje od mineralne staklene vune (u %) n.a 26% 352% 395% 98% 433%
iIustrativno
Primer:
Debljina = λ × R → 0,040 × 5 = 0,2 m
Preračun iz debljine u €/m 3 : 3,9 × (1000/200)
Prikaz izrađen na osnovu prosečnih cena. Model izračuna. U nekim primerima izračunate debljine ne mogu
se nabaviti na tržištu.
Mineralna staklena vuna je idealan materijal za zvučnu izolaciju
Mnogi detalji određuju efikasnost nekog sistema u pogledu zvučne

izolacije:
• Izolacioni materijal mora da se odabere prema svojoj strukturi
koja je od ključnog značaja za karakteristike materijala u pogledu
zvučne izolacije. Idealne karakteristike poseduju materijali sa
elastičnom strukturom.
• Sposobnost izolacionong materijala da u potpunosti popuni prazan
prostor pozitivno utiče na izolacione karakteristike sistema.
• Pravilno postavljanje izolacije na mestima gde po pravilu nastaju

zvučni mostovi.
Zvučna izolacija i gustina
• Elastičnost i struktura mineralne staklene vune obezbeđuju

apsorbciju i efekat opruge ili rasipanja. Što je materijal krući to je
njegova zvučna izolovativnost niža. Zbog toga plastične pene
nisu dobri zvučni izolatori.
• Veća gustina ne povećava zvučnu izolaciju. Kamena vuna velike

gustine nije sasvim elastična i zato u poređenju sa staklenom
vunom ne nudi dodatne prednosti u pogledu zvučne izolacije.
Donji graf pokazuje potencijal dva materijala ugrađena u isti

sistem, u pogledu redukcije zvuka. Ukupna prosečna redukcija

zvuka kod mineralne staklene vune iznosi 59 dB. To znači da
ima za 12% bolji rezultat od kamene vune, koja dostiže 52 dB.
Zvučno-reduktivni potencijal
60 59
51 51 52
50
40 40 40
30
20
Kamena vuna
10
Staklena vuna
0
gipsana ploča gipsana ploča + keramika zid od cigle
Brojevi testova Brojevi testova Brojevi testova

LGAI 97779 AC3-D12-02-XIV Labein 90.4432.0-III-CT-08/33
LGAI 97821 AC3-D12-02-XIX Labein PO 0906-III-CM PDOBLE
Detalj izolacije pregradnog zida
Kod ugradnje zvučne izolacije obično nailazimo na prepreke u zidu.
• Ako koristimo mineralnu vunu velike gustine, moramo je na takvim

mestima obrezati zbog izvesne krutosti, jer u suprotnom u sistemu
nastaju zvučni mostovi.
• Mineralna staklena vuna međutim upravo je zbog svoje

elastičnosti pogodna je za postavljanje oko prepreke. Tako se
smanjuje mogućnost nastanka zvučnih mostova kroz koje zvuk
prodire.
Mineralna staklena vuna je jednostavna za rad. U poređenju sa

drugim materijalima lakše se pravilno ugrađuje te se na taj način
postižu bolji efekti zvučne izolacije sistema.
• Mineralna staklena vuna popunjava prazan prostor bolje od bilo

kojeg drugog izolacionog materijala. Pošto je elastična, širi se i
sama se prilagođava dimenzijama praznog prostora.
Mineralna staklena vuna se širi i Ako prazan prostor nije u

popunjava prazan prostor, što je potpunosti ispunjen izolacionim
uslov za dobru zvučnu materijalom, određeni prostor
izolovanost. ostaje nepopunjen i doprinosi
prenosu zvuka.
Vatrootpornost u pregradnim zidovima
Pored izuzetnih karakteristika u pogledu zvučne izolacije mineralna

staklena vuna, korišćena u pregradnim zidovima, ima i dodatne
prednosti jer odgovara najstrožim protivpožarnim propisima.
Testiranja pokazuju da mineralna staklena vuna u pregradnim

zidovima ima iste protivpožarne karakteristike kao i kamena
vuna.*
Korišćenjem kamene ili staklene mineralne vune u sistemima

pregradnih zidova postižu se jednako visoke klase po REI
klasifikaciji.
REI 120 Zbog čega mineralna staklena vuna?
Izvor: Referenca testiranja APPLUS, br. 5042796

Mineralna staklena vuna ima najbolji bilans po pitanju okoline (uzimajući

u obzir emisiju CO 2 ).
Ocena proizvoda za vremene njegovog celokupnog veka trajanja

(LCA) je proces ocene dejstvovanja proizvoda na okolinu u celom
životnom veku. Koristi se za procenu uticaja proizvoda na okolinu
ili funkcije za koju je napravljen. LCA se obično naziva i analiza
proizvoda "od kolevke do groba".
Ključni elementi LCA analize:
(1) Identifikacija i određivanje nastalih uticaja na okolinu, npr.

potrošena energija i sirovine, dostignuta emisija štetnih
materija te nastali otpaci;
(2) procena potencijalnog uticaja na okolinu zbog tih uticaja;
(3) procena mogućnosti za smanjenje uočenih uticaja
Analiza "od kolevke do groba" odnosno LCA analiza proizvoda uzima

u obzir sve faktore - od eksploatisanja materijala i energije do njihovog
vraćanja nazad u prirodu kad proizvod konačno postane otpad.
Proizvodnja Logistika Postavljanje Upotreba zgrade Odbacivanje
Izvor: Evropska agencija za okolinu EEA

URSA je naručila nezavisno ispitivanje zbog procene

uštede koja je nastala upotrebom mineralne
staklene vune
U cilju procene uštede koja je rezulat korišćenja mineralne staklene

vune URSA je institutu Forschungszentrum Karlsruhe iz Nemačke
dala narudžbu za izradu nezavisnog ispitivanja. Cilj ispitivanja je bila
procena funkcionalne jedinice mineralne staklene vune, postavljene
u referentnoj okolini za vreme trajanja životnog veka.
• Funkcionalna jedinica je definisana kao kvadratni metar izolacije,

R vrednost 5, koja je bila korišćena kao izolacija kosog krova.
• Analiza upoređuje potrošnju energije i emisiju CO 2 , koji

nastaju proizvodnjom jedne funkcionalne jedinice, sa uštedom
koja se postiže ugradnjom te jedinice
Dobijanje Proizvodnja Logistika Ugradnja

sirovina
LCA
Mineralna staklena vuna ima najbolji bilans po pitanju

okoline (uzimajući u obzir emisiju CO 2 ).
Glavni razlozi ovog izuzetnog rezultata su:
Mineralna staklena vuna
Mineralnoj staklenoj vuni je potrebna veoma

mala masa za jednu funkcionalnu jedinicu
Sposobnost komprimovanja mineralne

staklene vune omogućava značajne
uštede energije u logističkom lancu.
URSA za proizvodnju mineralne staklene

vune koristi 50% recikliranog stakla.
G lav ni raz loz i • 1 4 9
Mineralna staklena vuna poseduje izvanredan bilans po pitanju

očuvanja okoline jer se za vreme njenog životnog ciklusa u okolinu
emituje veoma malo CO 2.
Npr. u Francuskoj mineralna staklena vuna uštedi 243 puta više
energije nego što je bilo potrebno za njenu izradu, transport i
ugradnju.
URSA eco-balans: energija
-1 = +243
Dobijanje Proizvodnja Logistika Ugradnja

sirovina
LCA
* Ispitivanje instituta Forschungszentrum Karlsruhe: Analiza proizvoda od mineralne staklene vune za izolaciju
kosog krova, uzimajući u obzir ceo životni vek, manipulaciju i ugradnju.
Glavni rezultati nezavisnog ispitivanja
Rezultati istraživanja proizvoda od mineralne staklene vune:
1 potrošena jedinica energije = 243 jedinica ušteđene energije
1 jedinica emisije CO 2 u okolinu = 121 ušteđenih jedinica emisija CO 2
Vreme povrata uložene energije = 1,47 meseci
Vreme povrata uloženih emisija CO 2= 4,96 meseci
* Ispitivanje instituta Forschungszentrum Karlsruhe: Analiza proizvoda od mineralne staklene vune za izolaciju
kosog krova, uzimajući u obzir ceo životni vek, manipulaciju i ugradnju.
* Udeo proizvodnog procesa u ukupnoj potrošnji energije iznosi .98%.

Mineralna staklena vuna ima najniže troškove logostike

i ugradnje
Ako pogledamo celokupni lanac isporuke videćemo još mnogo više

dodatnih prednosti mineralne staklene
. vune
Proizvod GW Drugi proizvod* Drugi vs. GW
Skladište izolacionog materijala (jedan sprat) 378 m 2

180 m 2
52.4% **
manje m2
Vreme potrebno za transport na radno mesto 19.38 min 77.54 min 300.1%
Vreme potrebno za ugradnju 125.02 min 183.49 min 46.8%
Ukupni troškovi ugradnje 80.04 m 135.7 m 69.5%
Troškovi specifičnog rada 0.73 m/m2 1.23 m/m2 68.5%

• Referentni uslovi skladištenja: kosi krov 2×6×10 m2 ; =120m2
izolacija između elementata nosača krova, širina: noseći
elementi 60 mm, izolacija 600 mm.
• Referntni uslovi instalacije: regali za skladištenje: 7,5 m2, rolne

mineralne staklene vune 21; druge rolne 84; vreme po rolni 1,08 min.;
cena radnog sata kod ugradnje = 35€
* "drugi proizvod" je mineralna vuna koja se ne. može komprimovati.

** S obziroma na dimenziju m2 = 1,32 m2 po rolni za drugi proizvod; mineralna staklena vuna = 5,4 m2
po rolni.
Studija o vremenskom poređenju
URSA je naručila nezavisno ispitivanje o potrošnji vremena kod

izolovanja iste površine s različitim materijalima.
Izabrani su bili sledeći materijali:
• Visoko komprimovane rolne mineralne staklene vune
• Nekomprimovane rolne mineralne vune
• Nekomprimovane ploče mineralne vune
Kako bi zaista dobili uporedive rezultate bila su izabrana dva identična

objekta u Austriji. Obe kuće su imale istu površinu krova (79,6 m 2) koji
je bio predmet izolovanja.
Studija je ukazala na značajne prednosti u vremenu instalacije

komprimovanih rolni mineralne staklene vune URSA u poređenju
s drugim nekomprimovanim proizvodima od mineralne vune.
Rezultati ispitivanja
Kod primera testiranja bilo je potrebno

278 minuta da ekipa u kosi krov
instalira panele minerlane vune
koji nisu komprimovani.
Na jednaku površinu kosog krova
instalacija mineralne staklene vune
trajala je 145 minute. To ukazuje na
nesumnjivu prednost rolni mineralne
staklene vune u poređenju sa
nekomprimovanim panelima
mineralne vune.

Iz primera se vidi da smo upotrebom
rolni mineralne staklene vune u
poređenju s nekomprimovanim panelima
mineralne vune uštedeli 48% vremena.
Poređenje sa rolnama nekomprimovane mineralne vune daje kao

rezultat uštedu vremena 32 %. To znači da je za istu površinu
izolovanja sa mineralnom staklenom vunom potrebno 67 minuta
manje.
Rolne mineralne staklene vune Druge rolne Drugi paneli
Vreme (min) 145 212 278
% ušteđenog vremenu
sa mineralnom staklenom vunom n/p 32 % 48 %
Zaključak
Glavni razlozi ovih značajnih prednosti

mineralne staklene vune su:
• Rolne mineralne staklene vune mogu

se mnogo više komprimovati nego
rolne ili paneli drugih mineralnih vuna
koje nisu toliko elastične.
Posledica toga je da je za izolaciju

iste površine potrebno manje
rolni mineralne staklene vune.
To ujedno znači manje pakovanja koje

je potrebno preneti u potkrovlje. Pored
toga mineralna staklena vuna je
mnogo lakša.
• Ako želimo da pravilno ugradimo

mineralnu vunu koja se ne može
komprimovati moramo je pre rezanja
precizno izmeriti, što zahteva dosta
vremena.
• Samoprilagodljiva mineralna staklena

vuna sa visokim stepenom
komprimovanja ne zahteva precizna
merenja, što kod montaže znači veliku
uštedu u vremenu.
Če s t a pogreš na ubeđenja o mineralnoj st ak lenoj v uni • 1 55
Česta pogrešna ubeđenja o mineralnoj

staklenoj vuni
Požarne karakteristike
1. Kamena vuna je bolja jer ne gori.
netačno
• Gledano sa stanovišta odaziva na vatru, nema nikakve razlike
između mineralne staklene i kamene vune: oba materijala su
nezapaljiva (A1).
• Dodavanje obloga sa jedne strane pogoršava tu karakteristiku
kod oba materijala u istoj meri.
2. Kamena vuna ima bolju vatrootpornost Zbog čega mineralna staklena vuna?
netačno
• Vatrootpornost nije karakteristika pojedinog materijala nego
građevinske komponente ili sistema instalacija.
• Ove građevinarske komponente su klasifikovane u klase RE130,

RE160 i RE190 bez obzira da li se koristi kamena ili mineralna
staklena vuna, zbog toga ne postoje razlike vezane uz upotrebu
jednog ili drugog materijala.
Tačka topljenja
1. Temperatura tačke topljenja je kod kamene vune viša.

tačno , međutim to je nebitno za sva područja korišćenja
mineralne staklene vune!
Zgrada se sruši pre nego što se toplotna izolacija istopi!
• Moramo da uzmemo u obzir jasnu razliku između protivpožarnih i

vatrootpornih karakteristika materijala.
• Protivpožarni materijali koriste se za zaštitu strukturnih elemenata

zgrade (metalni stubovi, itd.) te za tehničke namene (kotlovi, visoko
temperaturni cevovodi, itd.).
• Kod glavnih područja upotrebe mineralne staklene vune vatrootpornost

je ključni koncept, pored ostalog to je karakteristika građevinske
komponente a ne izolacionog materijala!
• Na ovim područjima upotrebe izolacioni materijal ne štiti strukturu

zgrade od vatre odnosno požara ...
Če s t a pogreš na ubeđenja o mineralnoj st ak lenoj v uni • 1 5 7
Odaziv na vatru, vatrootpornost i tačka topljenja
Tačka topljenja čvrste materije je temperatura na kojoj se

menja agregatno stanje iz čvrstog u tečno.
Odaziv na vatru je karakteristika materijala, kojom se opisuje

kako se materijal ponaša ako je direktno izložen plamenu.
Vatrootpornost je karakteristika građevinskih komponenata:

požarna klasa građevinarske komponente (npr. suvomontažne
zidne konstrukcije) ne zavisi od tipa upotrebljene mineralne
vune nego pre svega od broja gipsanih ploča i preciznosti izrade.

Građevinarske komponente koje sadrže mineralnu vunu dokazano
dostižu visoke požarne klase REI, npr. REI 120!. Tu vrednost
dostižu i mineralna staklena i kamena vuna.
Kod glavnih područja upotrebe mineralne staklene vune vatrootpornost

ima ključni značaj. Tu ne postoje bitne razlike između mineralne
staklene i kamene vune.
Protivpožarne karakteristike nikako nemaju bitan značaj kad se radi o

izolacijama i uštedama energije.
Gustina i težina
1. Kamena vuna je bolja jer ima veću gustinu

netačno
• Gustina nije bitna za izolacione karakteristike materijala. Kod
poređenja izolacionih vrednosti materijala potrebno je pre svega
obratiti pažnju na vrednost lambda te na toplotnu otpornost
materijala.
• Velika težina nije sinonim za efikasnost. U stvari danas su svi

visoko tehnološki materijali i aparati sve lakši (pogledajmo samo
bolide)!. Kamena vuna mora da bude barem dva puta teža da bi
dostigla jednake karakteristike izolativnosti kao mineralna
staklena vuna.
Če s t a pogreš na ubeđenja o mineralnoj s t ak lenoj v uni • 1 5 9
Kamena vuna mora da ima bitno veću gustinu za

iste izolacione karakteristike
Veća težina ne znači da je izolacija bolja.
Upotreba staklene vune Upotreba kamene vune

u građevinarsvtu u tehničke namene
0,05
0,045
Lambda
0,04
Kamena vuna

0,035
Staklena vuna kg/m 3

0,03
0 50 100 150 200
kg
Da bi dostigla jednaku lambda vrednost kamena vuna mora da ima

skoro duplu gustinu!
Ispitivanje Švedskog nacionalnog instituta za terstiranje i istraživanje materijala: materijali za toplotnu

izolaciju (B.Jonsson), 1995
Gustina / težina i dugovečnost
1. Zbog velike gustine kamena vuna ima duži vek

trajanja.
netačno
• Ako su materijali pravilno ugrađeni gustina i vek trajanja nisu
međusobno povezane karakteristike.
• Ako su uslovi normalni oba će materijala, kamena i mineralna staklena

vuna, da traju približno 50 godina.
Gustina / težina i požarne karakteristike
1. Pošto kamena vuna ima veću gustinu u poređenju

sa staklenom vunom, ima i, bolju nezapaljivost.
netačno
• Nezapaljivost mineralne staklene i kamene vune je posledica
njihovog anorganskog porekla.
• Gustina materijala nije bitna za karakteristiku nezapaljivosti.

Če s t a pogrešna ubeđenja o mineralnoj st ak lenoj v uni • 1 6 1
1. Karakteristike toplotne i zvučne izolacije nemoguće

je udružiti u jednom materijalu.
netačno
• Moguće je da jedan materijal sam poseduje obe karakteristike.
Tako je npr. mineralna staklena vuna izolacioni materijal koji
nas štiti od hladnoće ili toplote kao i od neželjene buke.

2. Kamena vuna poseduje bolje zvučno izolovativne

karakteristike.
netačno
• Za isti Rs /otpor linearnom strujanju vazduha kamena vuna treba veću
gustinu. Upravo zbog toga je njen apsorpcioni elasticitet niži. To znači
da morate za isti efekat platiti više.
Modul dinamičke elastičnosti / Otpor protoku vazduha

krutost
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
100 100
Rs kPa.s/m2
M N/m2
EgyN/d
10
0,1 1 10 100
Gustina kg/m 3
GW SW EPS GW SW
Kamena vuna je manje elastična od staklene vune pa zbog toga

omogućava manje elastične apsorpcije. Za dostizanje istog Rs
potrebna nam je bitno veća gustina kod kamene vune.
Če s t a pogrešna ubeđenja o mineralnoj st ak lenoj v uni • 1 63
Voda / para
1. Staklena vuna apsorbuje više vode od kamene vune

netačno
• Niti jedan od ovih materijala nije hidrofilan što znači da ne
apsorbuju vodu.
• Pored toga mineralna staklena vuna proizvedena u URSI

sadrži neke dodatke koji je čine vodoodbojnom (hidrofobnom).
Ta karakteristika je dobrodošla u nekim područjima upotrebe
(npr. ventilisane fasade, sendvič zidovi, itd.).

2. Za mineralnu staklenu vunu potrebna je parna brana
netačno
• Oba materijala od mineralne vune imaju isti nivo difuzije vodene
pare, označen simbolom μ.
• Kod oba materijala mora se postaviti parna brana u slučajevima

gde se to zahteva (omotač zgrade).
Stabilnost materijala
1. Kamena vuna je bolja jer je stabiljnija.

netačno
• Ako zbog nepravilne instalacije ili upotrebe vlaga dospe u izolaciju
postoji opasnost da izolacija splasne.
• Ako su rukovanje i instalacija pravilni neće se urušiti nijedan od

ova dva materijala (kamena ili staklena vuna).
Rukovanje
1. Instalacija kamene vune je jednostavnija.

netačno
• Mineralna staklena vuna se lako reže jer nam nisu potrebne
precizne mere.
• Mineralna staklena vuna je elastična i prilagođava se svakoj
neravnini.
• Vlakna mineralne staklene vune se ne lome prilikom rada na
gradilištu.
• Mineralna staklena vuna zahteva manje truda za prenos do
mesta postavljanja.

• Mineralna staklena vuna ima mnogo manje otpada prilikom
instalacije nego paneli kamene vune.
Staklena vuna Kamena vuna

Otpornost na pritisak
1. Mineralna staklena vuna nije otporna na pritisak.

tačno, međutim nebitno ...
• Otpornost na pritisak nema nikakav značaj za glavna područja
upotrebe mineralne staklene vune (kosi krovovi, spoljni i
unutrašnji zidovi).
• Ako uprkos tome želite ugraditi materijal koji ima visoku otpornost
na pritisak, onda je idealan izbor URSA XPS.
Energija / okolina
1. Za proizvodnju mineralne staklene vune potroši se

previše energije i dolazi do prevelike emisije CO2.
netačno
• Analizom jedne funcionalne jedinice (definisane kao kvadratni
metar sa određenim toplotnim otporom) pomoću testa procene
proizvoda u njegovom životnom veku, dobijeni rezultat jasno
pokazuje da mineralna staklena vuna pozitivno utiče na okolinu.
• Gledano generalno mineralna staklena vuna uštedi mnogo više

energije nego što je potrebno za njenu proizvodnju (243x)*.

• Poređenjem efikasnosti i bilansa uticaja na okolinu mora se
uzeti u obzir funkcionalna jedinica. Poređenja na osnovu
kg nisu pravilna i suprotna su važećem zakondavstvu.
Ekološki bilans emisije CO 2
Eko bilans URSA: CO 2
-1 = +121
* Ispitivanja instituta Forschungszentrum Karlsuhe: Analiza izolacionog proizvoda od mineralne staklene vune
za izolaciju kosog krova uzimajući u obzir životnu dob proizvoda te troškove manipulacije i ugradnje.
Energija / okolina
2. Kamena vuna je više "ekološka" jer je izrađena od

bazalta.
netačno
• I staklena vuna je mineralna vuna i njena glavna sirovina je kvarcni
pesak koji je prirodan materijal, koji se na našoj planeti nalazi u
najobilnijim količinama.
Kvalitet vazduha u prostorima
1. Kamena vuna je bolja od staklene vune zbog toga

što sadrži manje formaldehida.
netačno
• Neke grupe proizvoda kod obe vrste mineralne vune sadrže male
količine formaldehida koje dokazano ne utiču negativno na kvalitet
vazduha u prostorijama.
Izvor: Tehnički listovi URSA

.
Zdravlje
1. Kamena vuna je "zdravija" jer ne izaziva nastanak

raka.
netačno
• Obe mineralne vune podležu istoj Direktivi i deklarisane su kao ne
štetne po zdravlje (nekancerogene) jer su obe biotopne.
Evropska direktiva 97/69/CE klasifikuje mineralne vune među

nekancerogene materije.
IARC ne klasifikuje biotopne mineralne vune među kancerogene

materije.
Biotopnost materije potvređana je zaštitnim znakom EUCEB.
Pored toga izolacija od mineralne vune odgovara Primedbi Q

Direktive o opasnim supstancama → nije kancerogena.
EVROPSKI ODBOR ZA SERTIFIKOVANJE

PROIZVODA OD MINERALNE VUNE
Obe mineralne vune podležu istoj Evropskoj direktivi.

Biotopne mineralne vune nisu kancerogene.

Mineralna staklena vuna omogućava značajno

brži i efikasniji rad
• Zbog izuzetne sposobnosti komprimovanja mineralna staklena

vuna olakšava prenos, merenje, rezanje i ugradnju.
• U poređenju sa drugim konkurentnim materijalima vreme

instalacije mineralne staklene vune je kraće za približno 40%.
Ako ste izvođač radova ...
Zbog čega XPS?

Dali ste znali, da ...?
mineralna staklena vuna bitno doprinosi većoj
rentabilnosti vašeg posla?
Sadržaj

4.2 Zbog čega URSA preporučuje upotrebu XPS-a
4.3 Glavni razlozi
4.4 Načini upotrebe
4.5 Česta pogrešna ubeđenja o XPS-u
Zbog čega XPS?

Namena poglavlja
Šta ćete saznati u ovom delu priručnika?
• Zbog čega URSA preporučuje upotrebu XPS-a.
• Tri glavna razloga za preporuku.
• Izuzetna prikladnost XPS-a za izolaciju obrnutih ravnih

krovova i temelja (perimetara zgrade).
• Česta “pogrešna ubeđenja

“ o XPS-u
.
Zbog čega preporučujemo XPS • 1 75
Zbog čega preporučujemo XPS
Zbog čega da odaberete upravo

XPS kao izolacioni materijal?
Zbog čega XPS?
Zbog čega URSA preporučuje upotrebu XPS-a
XPS je proizvod izuzetnih kvaliteta. Ni jedan drugi izolacioni materijal ne

može se uporediti sa XPS-om po pitanju mehaničkih karakteristika.
Na sledećim stranicama ustanovićete da ...
je XPS izolacioni materijal koji jedini kombinuje visoku toplotnu

sposobnost izolacije sa izuzetno dobrom čvrstoćom na pritisak,
neverovatnu vodootpornost kao i otpornosti na cikluse smrzavanja /
odmrzavanja te je naročito jednostavan za ugradnju
... stoga je URSA XPS proizvod za tehnički zahtevne primere upotrebe

kao što su temelji (perimetar) i obrnuti ravni krovovi.
Zbog čega preporučujemo XPS • 1 7 7
Šta je XPS?
Struktura XPS
100 % zatvorena
ćelijska struktura
XPS
Karakteristike XPS
• Izuzetno dobra toplotna izolacija
• Izuzetna vodootpornost
• Veoma nizak nivo propusnosti vodene pare
• Izuzena otpornost na ponavljajuće cikluse smrzavanja / odmrzavanja
• Veoma visoka otpornost na pritisak
• Jednostva upotreba i ugradnja
• Provereno dug vek trajanja
• Otpornost na koroziju
Zbog čega XPS?
...EPS i PUR?
EPS
Pretežno
zatvorena
ćelijska struktura
sa vazdušnim
džepovima
• Dobra toplotna izolacija
• Dobra otpornost
• Jednostvna upotreba i ugradnja
PUR
Više od 90%
zatvorena
ćelijska struktura
PUR
• Veoma dobra toplotna izolacija
• Otpornost na koroziju
• Jednostvna upotreba i ugradnja

Zbog čega preporu č ujemo X PS • 1 7 9
Glavne prednosti XPS-a
TOPLOTNA VODOOTPO-
IZOLACIJA RNOST
MEHANIČKE KARAKTERISTIKE
Glavne prednosti XPS-a u poređenju sa drugim čestim izolacionim materijalima
XPS je
XPS ima najefikasniji XPS poseduje
neuporedivu po pitanju izuzetne toplotno
otpornost na apsorbcije vode i izolacione
pritisak ciklusa karakteristike
smrzavanje /
odmrzavanje*
Zbog čega XPS?
* Napomena: od svih ostalih često upotrebljavanih izolacijskih materijala.

Glavni razlozi
Mehaničke karakteristike
Otpornost na pritisak i zatezna
čvrstoća su važne karakteristike
građevinskih materijala.
Predstavljaju podatak o
ograničenjima materijala kod
dugotrajnih i kratkotrajnih
opterećenja.
G lav ni raz loz i • 1 81
Otpornost na pritisak
Otpornost na pritisak pokazuje sposobnost XPS-a da izdrži

kratkotrajan pritisak uz 10% deformacije.
• Deformacija znači smanjenje debljine proizvoda
• Taj kapacitet materijala izražen je u kpa.
• 1 kpa = 0.01 kg/cm 2 = 100 kg/m 2

CS (10/Y)
URSA XPS NW 250
URSA XPS HR 300
URSA XPS N III 300
URSA XPS NV 500
URSA XPS NVII 700
URSA XPS poseduje takvu otpornost na pritisak koja mu

omogućava da bez problema izdrži više tona pritiska po m 2 .
XPS poseduje fleksibilnost, potrebnu za neravne i nehomogene

površine. To znači da nema bojazni da će doći do loma.
Lokalna opterećenja dakle apsorbuje lokalnim deformacijama.
Zbog čega XPS?

.
Poređenje otpornosti na pritisak kod različitih

materijala
Otpornost na pritisak (maks.) u kpa

URSA XPS 700
EPSh (hidrofoban) 350
PUR 175
EPS 190
MW 120
Penjeno staklo 1200
XPS ima od svih uobičajenih izolacionih materijala najveću

otpornost na pritisak.
Izvor: Tehnički listovi proizvođača

.
Puzanje pod pritisnim opterećenjem
Puzanje pod pritisnim opterećenjem

, “CC(i1/i2/y)s” predstavlja
kapacitet XPS-a da se odupre stalnim ili dugotrajnim
opterećenjima:
• i1 = početna deformacija u %
• i2 = deformacija nakon y godina u %
• y = godine
• s = konstantno opterećenja u kPa
CC (2/1.5/50)
URSA XPS NIII 125
URSA XPS HR 125
URSA XPS NV 175
URSA XPS NVII 250
Primer: CC(2/1,5/50)125= za vreme upotrebe od 50 godina i

pod konstantnim opterećenjem od 125 kPa ova pena neće se
deformisati više od 2%, a deformacija rastezanja (puzanja)
biće manja od 1,5%.
Zbog čega XPS?

.
Voda i smrzavanje / odmrzavanje. Vlaga u zgradama

i efikasnost izolacije
Vlaga u zgradama: deo zgrade može biti izložen vlazi zbog

kondenzovanja, apsorpcije vlage iz zemlje ili zbog propuštanja.
Svi materijali dolaze u kontakt sa vodenom parom iz vazduha
i na taj način apsorbuju određene količine vlage. Za vreme
gradnje konstrukcija je izložena velikim količinama vode
koju nazivamo i građevinarska vlaga.
Vlaga je neprijatelj broj jedan svakog izolacionog materijala. Sa

koeficijentom lambda 10 - 20 puta većim nego kod većine izolacinih
materijala voda može da digne vrednost lambda u izolacionom materijalu
i snizi njegovu dugoročnu izolacionu efikasnost. Zbog toga je izbor
vodootpornog izolacionog materijala od ključnog značaja kod nekih
specifičnih namena upotrebe.
Što je apsorbcija vlage manja to će biti manji gubitak toplotno

izolacionih karakteristika materijala.
Vodootpornost i XPS
Vodootpornost: ključna karakteristika koja utiče na dugoročnu

sposobnost izolacionog materijala da se odupre prodoru vode.
Zatvorena ćelijska struktura i nedostatak praznina u XPS-u

omogućavaju ovom materijalu da se odupre prodoru vlage
mnogo više nego bilo koji drugi tip izolacionog materijala.
Zbog čega XPS?
Apsorpcija vode I/II
Apsorpcija vode WL(T) kod potapanja: je sposobnost XPS-a da dok

je dugoročno izložen konkatku sa vodom ne menja svoje izolativne
karakteristike. Indikator u donjoj tabeli pokazuje procenat
apsorbovane vode nakon 28 dana.
URSA XPS NW WL(T)0,7

URSA XPS NIII WL(T)0,7
URSA XPS NV WL(T)0,7
URSA XPS NVII WL(T)0,7
URSA XPS HR WL(T)0,7
Testiranje potapanjem: XPS se testira u vodenoj kupki temperature

23°C.
Trajanje testiranja je 28 dana. XPS ne apsorbuje više od 0,7 vol. -%
vode.
Oznaka CE za apsorbovanje vode kod potapanja shodno standardu
EN 1316 4 je WL(T)0,7.

.
Poređenje XPS sa EPS: uticaj apsorpcije vode na

toplotnu provodljivost
0.044
0.043
apsorpcija vode
0.042
EPS
0.041
0.040
Toplotna provodljivost W/m/k
0.039
0.038
0.037
maksimalna apsorpcija
0.036 vode EPSh
0.035
0.034
maksimalna apsorpcija
0.033 vode XPS
0.032
0.031
0.030
0.0% 1.0% 2.0% 3.0% 4.0%
Apsorpcija vode (%)
EPS EPSh XPS
Zbog čega XPS?
ISO 10456 Građevinarski materijali i proizvodi - Hidrotermičke karakteristike - Tabelarni prikaz

početnih vrednosti i postupci za procenu deklarisanih početnih termičkih vrednosti.
Apsorpcija vode kod različitih materijala
Apsorpcija vode kod materijala (maks. vrednosti) u%

URSA XPS 0,7
EPSh 2
PUR 2-3
EPS 3-5
Penjeno staklo 0
XPS ima apsorpciju vode manju od 0,7% što predstavlja

daleko najbolju vrednost od ostalih najčešće upotrebljavanih
izolacionih materijala.

.
Apsorpcija vode II/II
Apsorpcija vode WD(V) sa difuzijom: Sposobnost XPS-a da se

dugoročno odupre apsorbovanju vode difuzijom.
• Ova karakteristika izražava količinu vode koju proizvod

apsorbuje kada je izložen visokoj relativnoj vlažnosti (oko
100% sa jedne strane ploče) i dugoročnom pritisku vodene
pare. Testiranje se izvodi za svaku stranu ploče posebno.
• Vrednost je izražena u %.
URSA XPS NW -
URSA XPS N III WD(V)3
URSA XPS NV WD(V)3
URSA XPS NVII WD(V)3
URSA XPS HR WD(V)3
Zatvorena ćelijska struktura XPS-a praktično u potpunosti

onemogućava kapilarnu apsorbciju vode.
Zbog čega XPS?

.
Apsorpcija vode difuzijom kod različitih materijala
Apsorpcija vode difuzijom kod različitih materijala (maks.) vn %

URSA XPS <3
EPSh <5
PUR <8
EPS 5-20
Penjeno staklo 0
U pogledu apsorpcije vode difuzijom , XPS poseduje značajno

bolje karakteristike nego EPSh, EPS i PUR.

.
Prenos vodene pare
Prenos vodene pare/paro-propusnost: bezdimenzioni koeficijent μ

predstavlja otpornost materijala na prolaz vodene pare kroz
njega.
• Ova karakteristika predstavlja odnos paropropusnosti datog
materijala i vazduha istih debljina; Vazduh je najparopropusniji
materijal i ima μ = 1.
• Što je vrednost μ niža to je materijal otvoreniji (propusniji) za

vodenu paru.
Prenos vodene pare kroz materijal (maks. vrednosti) u μ

URSA XPS 80-250
PUR 30-100
EPS 20-100
Penjeno staklo -
XPS je visoko otporan na prenos vodene pare. Za namene

upotrebe u građevinarstvu kod XPS-a nije potrebna dodatna
parna brana.
Zbog čega XPS?

.
XPS i ciklusi smrzavanje /odmrzavanje
Smrzavanje / odmrzivanje (FT): opisuje postojanost XPS-a u

ekstremnim vremeskim prilikama.
• Smrzavanje / odmrzavanje znači smrzavanje materijala nakon

čega sledi odmrzavanje (voda se pretvori u led i nazad iz leda
u vodu).
• XPS dostiže nivo 2, što znači da dolazi do smanjenja otpornosti

na pritisak za <10% te povećanja apsorpcije vode za <1% nakon
300 ciklusa smrzavanja / odmrzavanja.
URSA XPS NIII FT2

URSA XPS NV FT2
URSA XPS NVII FT2
URSA XPS HR FT2
XPS je termootporan i zadržava oblik. Koristi se u temperaturnom

rasponu od -50 °C do +75 °C.

.
Uticaj smrzavanja / odmrzavanja na apsorpciju

vode i na otpornost na pritisak
Smrzavanje / odmrzavanje (FT): Materijali mogu biti izloženi

različitim ciklusima smrzavanja / odmrzavanja. To može imati
uticaj na neke bitne karakteristike materijala.
Absorpcija vodene pare obzirom na cikluse Promene otpornosti na pritisak prema

odmrzavanja/smrzavanja po materijalima u % cikl. odmrzavanje / smrzavanje u %
URSA XPS <1 <10

EPSh <10 <20
PUR <15 <20
EPS 10-20 <20
Penjeno staklo 0 0
XPS ima bolje karakteristike nego EPSh,EPS i PUR po pitanju

reakcije na izloženost ciklusima smrzavanja/odmrzavanja
Zbog čega XPS?
* FPX: informacija o izolaciji perimetra.

.
Toplotne karakteristike - XPS poseduje izvanredne

toplotno izolacione karakteristike
Toplotna provodljivost: Toplotna provodljivost λ ,pokazuje

sposobnost materijala da provodi toplotu.
Što je λ niža materijal ima bolje karakteristike toplotne izolacije
Toplotna provodljivost različitih izolacionih materijala.

0.08
0.07
Toplotna provodljivost
0.06 0.070
0.05
0.04 0.045 0.045

0.040
0.038 0.045 0.045
0.03 0.037
0.035 0.032 0.030 0.032
0.029
0.02 0.022
0.01
0.010
0.00
0.003
Aerogelovi PUR/PIR URSA XPS EPSh EPS GW SW Penjeno staklo
URSA XPS poseduje izvanredne toplotno izolacione karakteristike.

Ovaj materijal svoje karakteristike zadržava i nakon njegovog
izlaganja ekstremnim uslovima: pritisku, vlazi i temperaturi.

.
Područja upo t rebe X P S-a • 1 9 5
Područja upotrebe
Izolacija ravnog i obrnutog ravnog krova
Efikasnost i trajnost ravnih krovova zavisi od različitih faktora
uključujući i položaj izolacije u njegovoj konstrukciji.
Ako je izolacija postavljena ispod strukturne ploče (hladna krovna

konstrukcija), struktura će da ostane hladna zato postoji opasnost
kondenza; takve krovne konstrukcije nisu preporučljive.
Kod izolacije iznad strukturne ploče a ispod vodootpornog sloja

(topla krovna konstrukcija) značajno se smanjuje opasnost od
nastanka kondenza. Međutim, pošto je vodootporni sloj toplotno
izolovan od ostalog dela krovne konstrukcije izložen je velikim
temperaturskim razlikama te stoga posledično i opasnosti od
prebrzog starenja.
Kod obrnutog ravnog krova taj problem smo rešili postavljanjem

toplotne izolacije iznad vodootpornog sloja, održavajući ga tako
na približno konstantnim temperaturama koje su blizu temperatura
unutrašnjosti zgrade, te smo ga tako zaštitili od štetnog
dejstva UV zračenja i od mehaničkih oštećenja.
sloj za
popločavanje šljunak
na nosačima sloj za filtriranje
toplotna
izolacija
krovna
(ekstrudirani
hidroizolacija
polisteren)
Zbog čega XPS?
Primeri upotrebe URSA XPS kod obrnutih ravnih

krovova
Obrnuti ravni krovovi
Neprohodni krov (šljunak) Prohodni krov
Zeleni krov / Krovna bašta Platforma za parkiranje

Na č ini upo t rebe XP S • 1 9 7
Zahtevi kod izolacije obrnutog ravnog krova
Izolacija obrnutog ravnog krova:
• mora da bude dobar toplotni izolator
• mora da poseduje dobru otpornost

na pritisak
• ne sme da apsorbuje vodu
• ne sme da bude osetljiva na česte

cikluse smrzavanja / odmrzavanja
• mora da podnosi opterećenje -

manipulacije na njenoj površini
• mora dugoročno da štiti
hidroizolacioni sloj
• mora da bude nerazgradljiva
ukratko
Samo XPS odgovara svim navedenim kriterijumima!

Zbog čega XPS?
198 • Džepni priručnik o izolacijama
Izolacija temelja - perimetar
Izolacija koja dolazi u kontakt sa

zemljom izložena je ekstremnim
uslovima:
• Dugotrajna izloženost vodi
• Visoka vlažnost zemlje
• Smrzavanje / odmrzavanje
• Kisela zemlja, razvoj buđi i

gljivica
• Razgradnja ili korozija
Navedeni faktori okoline mogu značajno da umanje efikasnost izolacije.
XPS je neosetljiv na uticaj zemlje i vode i zato kod izloženosti

takvim uslovima ne gubi svoje izolovativne karakteristike.
XPS je idealan za izolaciju temelja

Na č ini upo t rebe XP S • 1 9 9
XPS je izolacioni materijal koji u sebi kombinuje

karakteristike dobre toplotne izolacije, izvanrednu
otpornost na pritisak, odličnu vodootpornost i otpornost
na česte cikluse smrzavanje /odmrzavanje kao i
jednostavnu upotrebu.
Glavne prednosti XPS-a
XPS od svih
XPS poseduje jako izolacionih materi- XPS ima
dobru otpornost na jala poseduje veoma dobre
pritisak sa kojom najbolje karakteri- karakteristike
ne mogu da se stike po pitanju toplotne izolacije
porede iste apsorbcije vode i
karakteristike bilo otpornosti na česte
kojeg drugog cikluse smrzavanje
izolacionog / odmrzavanje
materijala.
Samo XPS istovremeno ispunjava sve zahteve. Upravo zbog toga

je URSA XPS idealan materijal za izolaciju obrnutih ravnih krovova,
temelja kao i podova koji su izloženi velikim pritiscima.
Zbog čega XPS?
Česta pogrešna ubeđenja o XPS-u

XPS i EPS
1. EPS je jeftiniji od XPS-a iako ima iste
karakteristike i jednaku efikasnost.
netačno
• XPS ima bolje karakteristike u pogledu otpornosti na
pritisak, vodootpornost i otpornosti na česte cikluse
smrzavanje / odmrzavanje. Pored toga ima veoma
dobre karakteristike kao toplotna izolacije.
• Kod tehnički zahtevnijih namena, kao npr. kod

izolacije temelja ili obrnutih ravnih krovova, upotreba XPS-a
je idealno i cenovno bolje rešenje s’obzirom na prednosti koje
nudi.
Če s t a pogrešna ubeđenja o X P S -u • 2 0 1
XPS i okolina
1. XPS je materijal koji loše utiče na okolinu

netačno
• XPS nema negativnih utjicaja na okolinu.
• Pre svega XPS je materijal koji se 100% reciklira.
• Ušteda energije i smanjenje emisije CO2 gasova u okolinu,

za vreme exploatacije ugrađenog XPS-a, daleko su veće
(za više od 100 puta) od energije potrošene na proizvodnju
materijala i emisije CO 2 u procesu proizvodnje istog.
• Kao primer navodimo da u novoj zgradi, izolovanoj sa 16-18

cm debelim slojem XPS-a, možemo da uštedimo godišnje
343 kWh/m 2. U starijim kućama sloj od 10 - 16 cm, pričvrćen
između tavanice i konstrukcije, godišnje može da uštedi
između 94 i 103 kWh/m 2 .
Zbog čega XPS?
* Izvor: PlasticsEurope.
XPS i okolina
2. XPS se ne može reciklirati

netačno
• XPS je izrađen od polistirenske smole koja je termoplastičan
materijal. To znači da se može topiti i ponovno upotrebiti u
proizvodnom procesu za izradu nove XPS izolacije.
• Činjenica je, da postrojenja za izradu XPS ne proizvode praktično

nikakve otpatke ili otpadni materijal, zahvaljući tome što realno
100% industrijskih otpadnih ploča XPS-a može da se samelje i
pretopi u polisterensku smolu i ponovno koristi u proivodnom
procesu.
Česta pogrešna ubeđenja o XPS -u • 2 0 3
XPS i okolina
3. Kod proizvodnje XPS-a koriste se gasovi staklene

bašte
tačno, međutim samo gasovi neutralnog dejstva na
okolinu
• URSA XPS ne sadrži najštetnije gasove CFC ili HCFC (freoni);

u većini slučajeva radi se o dodavanju CO2 .
• Kao što smo već naveli uštede CO2 za vreme životnog veka
XPS ploče uveliko premašuju emisiju CO2 koja nastaje za
vreme proizvodnje i ugradnje.
Zbog čega XPS?
20 4 • Dž epni priru č ni k o iz ola c ijama
XPS i zvučna izolacija
1. Materijal XPS je bolji zvučni nego toplotni izolator.
netačno
• XPS poseduje jako dobre karakteristike, upotrebljive na
mnogim područjima. Međutim XPS nije materijal namenjen
zvučnoj izolaciji. Činjenica je međutim, da za specifična područja
upotrebe XPS-a karakteristike zvučne izolacije nisu ni potrebne.
• Ako želite ugraditi dobru zvučnu izolaciju preporučujemo vam

upotrebu mineralne staklene vune URSA GLASSWOOL koja
poseduje izvanredne karakteristike kao zvučna izolacija.
XPS i protivpožarne karakteristike
1. XPS doprinosi širenju požara

netačno
• Pravilno ugrađene XPS ploče ne utiču na protivpožarne
karakteristike građevinskih komponenata.
• URSA XPS je otporan na vatru i njegove protivpožarne

karakteristike su usklađene sa važećim propisima i
zakonodavstvom na tom području.
Če s t a pogrešna ubeđenja o XP S -u • 2 0 5
XPS i voda
1. Ako nam je potreban vodootporan izolacioni

materijal ne znači da moramo upotrebiti XPS.
Naše zahteve zadovoljiće i EPS.
netačno
• Vlaga je neprijatelj broj jedan bilo kojeg izolacinog materijala.
Sa vrednošću lambda koja je 10 do 20 puta veća nego kod drugih
izolacionih materijala voda može da poveća vrednost lambda i
tako smanji dugoročnu izolacionu efikasnost kod izolacionih
materijala. Zbog toga je od ključnog značaja da se odabere
vodootporan izolacioni materijal
• Zatvorena ćelijska struktura XPS-a praktično onemogućava

kapilarnu apsorpciju vode. Apsorpcija vode materijala EPS je
u poređenju sa materijalom URSA XPS barem 4 do 7 puta veća.
XPS i zdravlje (sigurnost)
1. Rad sa XPS-om šteti zdravlju

netačno
• XPS odgovara svim zahtevima za očuvanje zdravlja i zaštite
radnika prillikom ugradnje. Radnici ne moraju da nose posebnu
Zbog čega XPS?
zaštitnu opremu jer za vreme instalacije izolacionog materijala

nisu izloženi štetnim uticajima po zdravlje.

Dzepni Prirucnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Dzepni Prirucnik

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dzepni Prirucnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

C M Y CM MY CY CMY K

© URSA Insulation, S.A. Madrid (Spain) 2009

04 • Džepni pr ir učnik o izolacijama

Zbog čega je izolacija uopšte potrebna?

1.1 Namena ovog priručnika 8

2.1 Namena poglavlja 62

Zbog čega mineralna staklena vuna?

3.1 Namena poglavlja 136

Zbog čega XPS?

4.1 Namena poglavlja 174

Zbog čega je izolacija uopšte

Zbog čega je izolacija uopšte potrebna?

1.1 Namena ovog priručnika

08 • Dž epni priru č nik o iz ola c ija m a

Namena ovog priručnika

• Udeo zgrada u ukupnoj potrošnji energije.

• Potencijal izolacije u poboljšanju energetske efikasnosti objekata.

• Kako opovrgnuti opšta pogrešna predubeđenja o izolaciji i ...

• ... končano, kako proceniti potrebe objekata za izolacijom:

Izolacija je najjeftiniji način za

Zbog čega je izolacija uopšte potrebna?

Energetski izvori, energetska efikasnost, energetske

Što zapravo znače ovi pojmovi?

10 • Dž epni priru č nik o iz ola c ijama

Vrste energetskih izvora

Obnovljivi izvori energije poseduju sposobnost regenerisanja i nemoguće

Sunčeva energija Energija vetra

Geotermalna energija Biomasa

Neobnovljivi energetski izvori crpe se iz zemlje u čvrstom, tečnom

• Fosilna goriva (nafta, ugalj i gas)

Zbog čega je izolacija uopšte potrebna?

Neobnovljivi energetski izvori

Fosilna goriva su ugljo-vodonici, pre svega ugalj i nafta (lož ulje

Nafta Ugalj Prirodni gas

Nuklearne energetske izvore

12 • Dž epni priru č nik o iz ola c ijama

Energetska potrošnja i emisije CO 2

Neobnovljivi izvori (92 %)

Fosilna goriva (94%)

Nuklearna energ. (6%)

Izvore emisija CO 2 usled sagorevanja fosilnih goriva delimo na

Ugalj • Čvrsta goriva (npr. ugalj): 29 %

Lož ulje • Tečna goriva (npr. nafta): 39 %

Prirodni gas • Goriva u gasnom stanju (npr. prirodni gas): 26 %

Izvor: Uprava za energetsko informisanje

Zbog čega je izolacija uopšte potrebna?

Ciklus ugljenika uključuje potrošnju ugljen-dioksida zbog fotosinteze

Fosili i fosilna goriva

14 • Dž epn i prir u č ni k o iz ola c ija m a

Ugljen-dioksid: često ga nazivamo po njegovoj hemijskoj formuli CO 2 .

Ugljen-dioksid je zbog sposobnosti zadržavanja određenih talasnih

Povećanje količine CO 2 u atmosferi prouzrokovalo je značajne klimatske

Zbog čega je izolacija uopšte potrebna?

CO2 i efekat staklene bašte

Efekat staklene bašte je prirodna pojava, koja zadržava toplotu

EFEKAT STAKLENE BAŠTE

Jedan deo sunčevog

Veči deo zračenja apsorbuje