Nasilje, društveno nasilje,

političko nasilje

https://www.facebook.com/groups/fenomenologija.nasilja/
 POLITIKA I NASILJE

Manu Chao vs. Hobbes

Zbog čega proučavamo nasilje?

Nasilje je fascinantno Nasilje je (potencijalno) štetno

Nasilje danas
Džon Kin:
20. vek je najnasilniji u
istoriji. Statistike kažu da je
tokom tog veka ubijeno
najviše ljudi, i da je sve veći
broj civilnih žrtava u ratnim
sukobima (I svetski rat: 1/20;
II svetski rat: 2/3; danas
9/10).
Stiven Pinker:
Nasilje je u opadanju
hiljadama godina, i danas
možda živimo u
najmiroljubivijoj eri u istoriji
naše vrste.
Da je u ratovima 20. veka
ubijen isti procenat
stanovništva koji umire u
ratovima tipičnog
plemenskog društva, to bi
bilo dve milijarde žrtava, a
ne 100 miliona.
Šanon, Janomame, okrutni narod,
1992.

Tri najneškodljivija oblik nasilja – udaranje

u prsa, udaranje u slabine i tuča motkama
– omogućavaju takmičarima da izraze
svoje neprijateljstvo tako da ostanu u
relativno prijateljskim odnosima posle
okončanja takmičenja. Prema tome, kultura
Janomame zahteva agresivno ponašanje,
ali istovremeno i obezbeđuje regulisani
sistem u kome se izražavanje nasilja može
kontrolisati.
Dajmond, Mikrobi, puške i čelik,
2004.
Na primer, posetio sam narod Ijau na Novoj Gvineji
baš u vreme kad je jedna antropološkinja intervjuisala
žene tog plemena o njihovim dotadašnjim ličnim
istorijama. Žene su, kad se tražilo da imenuju supruga,
navodile imena nekoliko uzastopnih muževa koji su
umrli nasilnom smrću. Tipičan odgovor bio je otprilike
ovakav: "Mog prvog muža ubili su pljačkaši iz plemena
Elopi. Mog drugog muža ubio je čovek koji me želeo,
pa je on postao moj treći muž. Tog muža je iz osvete
ubio brat mog drugog muža." Takve biografije sasvim
su uobičajene kod takozvanih "blagih" plemenskih
naroda, pa su verovatno doprinele prihvatanju
centralizovanog autoriteta kad su plemenska društva
postala brojnija.
NASILJE. Svake godine više od
1,6 miliona ljudi širom sveta
izgubi život zbog nasilja. Na
svaku osobu koja umre od
posledica nasilja, dolazi mnogo
više povređenih i onih koji pate
od različitih fizičkih, seksualnih,
reproduktivnih i mentalnih
problema. Nasilje je među
vodećim uzrocima smrti kod ljudi
starosti od 15-44 godine na
svetskom nivou, i uzrok je oko
14% smrtnih slučajeva među
muškarcima i 7% smrtnih
slučajeva među ženama u ovoj
starosnoj grupi. Zbog svoje
prodornosti, nasilje se često
doživljava kao neizbežni deo
ljudskog stanja.
Mada je možda intuitivan pojam, nasilje je pojmovno minsko
polje. (Kalyvas, The Logic of Violence in Civil War, 2006)

Pri definisanju nasilja, na um pada često citirana izjava

sudije Potera Stujarta, o tome šta spada u opscene
materijale ili tvrdu pornografiju: “Znam šta je kad ga vidim”.
(Tolan, Understanding Violence in Flannery, Vazsonyi,
Waldman [eds.], The Cambridge Handbook of Violent
Behavior and Aggression, 2007)
Zašto je teško definisati nasilje?

 Pojam nasilja je tesno povezan i

isprepletan sa drugim srodnim
pojmovima (agresija, sila, moć, vlast,
autoritet)
 Nasilje je predmet proučavanja različitih
naučnih disciplina (biologija/fiziologija,
psihologija, antropologija, pravne nauke,
sociologija, političke nauke)
Nasilje i srodni pojmovi:
agresija
 Agresija se određuje kao:
 Instinkt/nagon (uglavnom psihološke discipline)
 Ponašanje (uglavnom društvene nauke –
kriminologija, sociologija, psihologija)
 Da li je urođena ili stečena?
 Da li je pozitivna ili negativna?
Nasilje i srodni pojmovi:
agresija
Ramel: agresivnost je ofanzivna i predstavlja stil
iskazivanja moći (Rummel, Understanding Conflict and
War:[Vol. 3] Conflict in Perspective, 1977)
Mej: može se razlikovati pet nivoa moći:
1. moć da se bude
2. moć samopotvrđivanja
3. moć samopouzdanja
4. agresija – preuzimanje tuđe moći
5. nasilje – fizička manifestacija do koje dolazi jer su ostale
faze blokirane
(May, Power and innocence: A search for the sources of
violence, 1972)
Nasilje i srodni pojmovi
 Politička moć: mogućnost da se formalnim i neformalnim
uticajem u sferi politike utiče na ključne tokove razvoja
društva.
 Sila je sredstvo ostvarenja i održanja moći, a nasilje je
način iskazivanja i sprovođenja moći, kada subjekt moći
svoj uticaj posreduje silom u komunikaciji sa objektom moći.
 Sila je uvek jedna od osnova moći
 Sila: statična kategorija/Nasilje: dinamična kategorija
 Politička vlast je institucionalizovana moć koja počiva na
pozicijama sa pravnom sposobnošću odlučivanja
 Legitimnost primene sile je suštinska karakteristika svake
vlasti.
Neke definicije nasilja
 Nasilje je ekstremni oblik agresije. (Američka asocijacija
psihologa)
 Nasilje je namerna upotreba fizičke sile ili moći,
zaprećena ili stvarna, protiv sebe, druge osobe ili protiv
grupe ili zajednice, koja dovodi, ili bi vrlo verovatno
dovela, do povrede, smrti, psiholoških ozleda, zastoja u
razvoju ili lišavanja. (Svetska zdravstvena organizacija)
 Nasilje je zloupotreba sile (Jacques Pierre Brissot de
Warville, Théorie des lois criminelles, 1781)
 Nasilje je odnos kroz koji se povređuje telo ili život osoba
ili oštećuju stvari (US National Commission of the
Causes and Prevention of Violence)
Da li je nasilje suštinski
sporan pojam?
Najčešće greške pri definisanju nasilja

 Svođenje nasilja na direktno fizičko

nasilje
 Nasilje kao primena sile jačeg nad
slabijim
 Obavezno protivljenje i otpor žrtve
 Nasilje = agresija
Deklaracija protiv nasilja nad ženama
U.N. Doc. A/RES/48/104 (1993)

U cilju ove Deklaracije, temin „nasilje prema

ženama” znači svaki akt polno zasnovanog
nasilja koji rezultira ili može da ima za rezultat
fizičku, seksualnu ili psihičku štetu ili patnje
žena, uključujući pretnje takvim aktima,
ograničenje ili proizvoljno lišavanje slobode, bez
obzira da li proizlazi iz javnog ili privatnog
života.
Definicija nasilja
Nasilje je rad sile kao oblik ljudske delatnosti u
kojoj se direktno ili indirektno koristi sila. Ono je
delatnost kojom se neki čin, aktivnost, radnja ili
proces otpočinju, vrše ili zaustavljaju, odnosno
održavaju ili razaraju nasuprot volji i intenciji
ostvarenja interesa i zadovoljenja potreba
objekta nasilja ukoliko je svestan, odnosno
nasuprot njegovoj unutrašnjoj (prirodnoj)
strukturi ili zakonitostima, ukoliko se ne radi o
čoveku.
Akteri nasilja
Akteri nasilja
(mogu biti pojedinci ili grupe)
Moralna opravdanost nasilja
...moralna procena čina nasilja zavisi od pravnog statusa
čina, odnosa lične i društvene motivacije, stepena lične
odgovornosti koja se ogleda u stavu prema autoritetu,
mogućnosti koje su pojedincu na raspolaganju, odbrambene
ili namerne osnove nasilja, stepena emotivne
poremećenosti, količine sile koja je primenjena i
intencionalnosti čina. Ovim kriterijima se moraju dodati
normativna razmatranja fer-pleja, stepen i forma nasilja,
uzrast i pol žrtve, i, u opštijem smislu, prikladnost mete. Na
kraju, ali verovatno najvažniji, je nečiji stav o ciljevima
nasilja. (Seymour Feshbach, Dynamics and morality of violence
and aggression: Some psychological considerations, American
Psychologist - Vol. 26 - Issue 3 - 1971 - pp. 281-292)
Društveno (socijalno) nasilje

Socijalno nasilje se može odrediti kao

delovanje silom radi stvaranja takve
situacije, odnosno uređivanja
međusobnih odnosa u društvu, koji vode
realizaciji ciljeva i interesa onoga koji vrši
nasilje suprotno volji i interesima onih
učesnika interakcije nad kojima se nasilje
vrši.
Nasilje kao oblik komunikacije

 Svako socijalno nasilje predstavlja tip

komunikativnog ponašanja
 Sila je najopštiji medij komunikacije
 Svaka poruka koja bi trebalo da iziskuje
odbrambeno reagovanje je moguća
forma nasilja
nasilje društveno političko
nasilje nasilje
Političko nasilje

Direktna ili indirektna, latentna

primena sile u sferi politike i
političkog.
Političko nasilje

Političko nasilje je direktna ili indirektna,

latentna primena sile u sferi politike i
političkog, odnosno direktna ili indirektna
primena sile nad svešću, telom, životom,
voljom ili materijalnim dobrima stvarnog ili
potencijalnog, odnosno pretpostavljenog
političkog protivnika.
Spirala nasilja
 Now the egoism of some privileged groups
drives countless human beings into this sub
- human condition, where they suffer
restrictions, humiliations, injustices; without
prospects, without hope, their condition is
that of slaves.
 This established violence, this violence No.
1, attracts violence No. 2, revolt, either of
the oppressed themselves or of youth,
firmly resolved to battle for a more just and
human world.
 When conflict comes out into the streets,
when violence No. 2 tries to resist violence
No. 1, the authorities consider themselves
obliged to preserve or re - establish public
order, even if this means using force; this is
violence No. 3.
Spirala nasilja

Osnovna
nepravda

Nove Nasilni
nepravde odgovor

Nasilni
Eskalacija
kontra-
nasilja
odgovor
 ζῷον πολιτικόν
vs.
homo homini lupus
 Političko nasilje kao “prirodan oblik
političke aktivnosti”
vs.
Političko nasilje kao antagonizmom
interesa uslovljen i iznuđen oblik političke
aktivnosti
Najčešće greške pri definisanju
političkog nasilja

 Političko nasilje = kolektivno nasilje

 Političko nasilje = državno nasilje
 Političko nasilje = terorizam
 Politika se ne može svesti samo na nasilnu borbu
za moć
 Ne treba svoditi politiku samo na upotrebu sile, jer
u politici postoje i druga efikasna sredstva za
dosezanje odgovarajućih ciljeva i razrešavanje
konfliktnih situacija.
 Stepen organizacione sposobnosti za primenu
sile se može odrediti kao stepen mogućnosti
njene brze, svakovremene i po akterima,
konkretnim sredstvima, obimu i intenzitetu – cilju i
uslovima, primerene primene.
 Političko nasilje staro je koliko i politika
 Svako političko nasilje je teleološka delatnost u
kojoj svesno preteže nad nesvesnim
 Ne postoji političko nasilje koje je ideološki
neutralno
 Političko nasilje nije nezavisna determinanta
društvenog razvoja
 Političko nasilje nije samo po sebi ni pozitivno ni
negativno
Država i nasilje
 Monopolizacija nasilja
 Legalnost/legitimnost
nasilja

http://thesocietypages.org/socimages