Morfologija vegetativnih organa

Talus – telo gljivolikih organizama i gljiva.

Protozoa – plazmod (višejedarna ameboidna protoplazmatična masa)
Chromista – neseptirana micelija
Fungi – septirana micelija
Micelija može formirati paučinastu tvorevinu ili kompaktno pseudotkivo. Iz spora klijanjem izrasta infekciona hifa. Na
hifama/miceliji u povoljnim uslovima se formiraju reproduktivni organi.
Talus koji se čitav pretvara u sporu je holokarpičan (Protozoa, Chromista), a ako se samo njegov deo pretvara u sporu je
eukarpičan (Fungi).

Somatske tvorevine tkiva

Rizoidi – izraštaji različitog oblika i veličine slični korenu (Rhizopus)
Rizomorfe – nastaju uplitanjem hifa, mogu se širiti i nekoliko metara kroz zemljište (Alternaria)
Apresorije – formiraju se na mladim hifama, pričvršćuju gljivu za podlogu/domaćina
Haustorije – sisaljke (prodiru u ćelije domaćina, pritom crpe hraniva)

Pseudotkiva:
Stroma – gust splet micelije, prorasta ispod supstrata, u njoj nastaju plodonosna tela gljive. Služi za održavanje parazita
izvan vegetacije i u nepovoljnim uslovima. Tipičan predstavnik je Cercospora.
Sklerocije – čvrste tvorevine nastale zbijanjem i anastomoziranjem hifa. Nakon mirovanja mogu obrazovati miceliju ili
plodonosna tela (apotecije sa sporama).

Razmnožavanje
Vegetativno: fragmentacija – deoba somatskih ćelija na ćerke ćelije
pupljenje – karakteristično za kvasce
Ćelije micelije se mogu zaokružiti debelom opnom i razdvojiti se u hlamidospore koje služe za održavanje parazita.

Bespolno: najznačajniji način razmnožavanja fitopatogenih gljiva, dolazi do formiranja različitih spora (mogu biti
endogene i egzogene).
Endogene nastaju unutar kesolikih ćelija patogena (sporangije) koje se formiraju na krajevima posebnih
ogranaka (sporangiofore). Neke od tih spora su pokretne pomoću biča (zoospore).
Egzogene nastaju kod gljiva sa velikom bogatstvom raznolikih spora. U bespolnom procesu razmnožavanja
stvaraju se konidije na specijalnim ograncima (konidioforama). Konidiofore mogu biti bez grananja ili različito
razgranate što je karakteristično za svaku grupu gljiva. Konidije su jednojedarne, haploidne. Neke konidije nastaju unutar
struktura sa zadebljalim zidovima (piknidi – tamno obojeni, loptasti, sa unutrašnje strane na kratkim konidioforama
nastaju konidije - piknospore). Na vrhu imaju otvor kroz koji se oslobađaju piknospore u vidu sluzaste mase. Pored
piknida postoje i:
- Acervule: gusto zbijene, isprepletene hife koje formiraju plitka udubljenja u tkivu biljke, u njima se na kratkim
konidioforama obrazuju konidije.
- Sporodohije: sastoje se od kratkih konidiofora na masi hifa, razvijaju se iznad površine tkiva

Polno: zastupljeno kod većine Protozoa, Chromista i Fungi

Protozoa – izogamija, nastaje zigot (zigospora)
Chromista – heterogamija (anteridije i oogonije), nastaje zigot (oospora)
Fungi – obrazuju se karakteristične sporonosne tvorevine:
- Ascomycota: anteridija i askogon ---> askospore (nalaze se u askusima). Askusi se mogu formirati direktno na
askogenoj miceliji ili češće u okviru specijalnih plodonosnih tela:
o Apotecije: otvorena, peharasta tela
o Peritecije: okruglasta, kruškasta, sa otvorom na vrhu
o Kleistotecije: loptasta, potpuno zatvorena
- Basidiomycota: bazidiospore, formiraju se unutar bazida (oblik buzdovana)
o Ustilaginales (glavnice i gari): dolazi do spajanja bazidiospora još u bazidu, razvija se dvojedarna
infektivna micelija micelija koja završava razvoj obrazovanjem teleutospora.
o Uredinales: haploidna bazidiospora zaražava prelaznog domaćina gde obrazuje spermagonije sa
spermacijama. Spajanjem spermacija nastaju ecidije sa ecidiosporama. Klijanjem nastaje infektivna
hifa koja zaražava biljku domaćina na kome nastaju uredopustule sa uredosporama (2n). Na kraju
 vegetacije nastaju teleutopustule sa teleutosporama (2n). Iz teleutospora se razvija bazid sa
bazidiosporama (n).
- Deuteromycetes: razmnožavaju se bespolno.

Polna faza (savršen stadijum) je značajna jer se stvaraju trajne spore za održavanje u nepovoljnim uslovima. Najčešće se
javlja jednom godišnje u životnom ciklusu.

Carstvo: CHROMISTA
Razdeo: Oomycota (zoospore sa 2 flagele, u polnom ciklusu nastaju oospore)
Klasa: Oomycetes (neseptirana micelija, spajanjem anteridija i oogonija nastaju oospore)
Red: Pythiales Peronosporales Sclerosporales
Familija: Pythiaceae (zoosporangije nastaju Familija: Peronosporaceae (micelija dobro razvijena, Familija: Verrucalvaceae
duž hifa ili na vrhu, fakultativni paraziti) interćelijska ili intraćelijska sa haustorijama, na - Rod: Scleropthora (konidiofore su hifolike,
konidioforama / sporangioforama se razvijaju zoosporangije dihotomo razgranate pri vrhu)
- Rod: Pythium - poleganje rasada, palež ili spore/konidije koje klijaju direktno u miceliju. U polnom macrospora - plamenjača kukuruza
klijanaca, trulež semena i korena ciklusu nastaju oospore) (ludi vrh)
- Rod: Peronospora (konidiofore dihotomo razgranate)
- Rod: Phytophthora (plamenjače) arborescens - mak
infestans – paradajz i krompir destructor – luk
capsici – paprika farinosa – repa i spanać
nicotinae – crna noga duvana manshurica – soja
parasitica – kupusnjače
tabacina – duvan
viciae – grašak
- Rod: Pseudoperonospora (konidiofore dihotomo
razgranate)
humuli – hmelj
cubensis – krastavac
- Rod: Plasmopara (monopodijalno)
helianthi – suncokret
- Rod: Bremia (dihotomo razgranate sa peharastim
proširenjima na vrhu)
lactucae – plamenjača salate
Familija: Albuginaceae (sporangije se formiraju u nizu)
Rod: Albugo (zoosporangije povezane u nizu,
obrazuju se u pustulama)
candida – bela rđa krstašica

Pythium spp. – prouzrokovač poleganja rasada, paleži klijanaca, truleži semena i korena
Parazitira klijance i mlade biljke gotovo svih ratarskih i povrtarskih vrsta. Seme ne klija, truli, raspada se. Javljaju
se vodenaste pege na klijancima. Razara prizemni deo stable, te biljke poležu i uginjavaju.
U bespolnom ciklusu se obrazuju zoospore koje se kreću u kapi vode i ostvaruju zarazu korena i stable. U polnom
ciklusu se formiraju oospore. Ako je t > 18OC, sporangije i oospore daju klicinu cev, a ako je ispod 18OC, daju zoospore.
Zaštita: metalaksil, propineb, cimoksanil, folpet, fentin-acetat, fentin-hidroksid, cijazofamid, dimetomorf, azoksistrobin,
fosetil-AL, famoksadon, metiram, propamokarb, hlorotalonil. Pre rasađivanja propamokarb-oksihlorid i fosetil-Al.

Phytophthora infestans – prouzrokovač plamenjače krompira i paradajza

Najštetnija bolest krompira u našim uslovima, kao i paradajza. Napada veliki broj vrsta iz familije Solanaceae.
Napada sve organe krompira osim korena. Prvi simptomi se javljaju u vreme cvetanja krompira (početkom leta). Na
starijim listovima se javljaju vodenaste pege, na njihovom obodu, sa naličja se obrazuje beličasta navlaka od sporonosnih
organa. Na krtolama se zapažaju nekrotične pege koje mogu nastaniti saprofiti.
Kod paradajza su zahvaćeni svi nadzemni delovi. U povoljnim uslovima može doći do defolijacije za 10-14 dana. Tkivo
ploda je mrko, prekriveno beličastom navlakom sporonosnih organa. Nekroza se brzo širi i zahvata ceo plod.
Formira intercelularnu miceliju sa haustorijama koje su u krtolama okrugle a u listovima končaste. Kroz stome
izbijaju konidiofore (simpodijalne) sa limunastim sporangijama koje imaju bradavičasti izraštaj na vrhu.
Polno: oospore – potrebna kopulacija anteridija i oogonija različitih polnih tipova A1 i A2.
Bespolno: Prezimljava micelija, u povoljnim uslovima se obrazuju konidije ili zoospore koje zaražavaju donje delove
listova krompira. Zaražen krompir je izvor inokuluma za paradajz. Ako je t < 15 OC i prisutna kap vode, razvijaju se
zoospore koje ostvaruju zarazu kroz stome ili direktno kroz kutikulu. Ako je t > 15 OC i r > 90% formiraju se konidije koje
klijaju u začetak micelije koja se brzo razvija unutar tkiva. Posle 2-3 dana se ispoljavaju prvi simptomi. Pri povoljnim
uslovima može da se ostvari 10 i više reproduktivnih ciklusa parazita.
Zaštita: Krompir – jedan tretman u vreme sklapanja redova, dva u vreme cvetanja
Paradajz – tretiranje na osnovu prognoze, ponavljati na 7-10 dana
Phytophthora capsici – prouzrokovač plamenjače paprike
Jedna od najštetnijih bolesti paprika. Simptomi variraju u zavisnosti od fenofaze u kojoj je izvršena zaraza. Rasad
poleže, odrasle biljke mogu uvenuti (dezorganizacija tkiva u donjem delu biljke). Pri zarazi grane javlja se mrka nekroza,
lišće vene i uvija se, zahvaćeni plodovi nekrotiraju, mogu biti prekriveni belom prevlakom. Pri suvom vremenu tamne i
suše se. Od takvih plodova ostaje samo tamna pokožica. Plamenjača paprika se širi kružno.
Konidiofore su simpodijalno razgranate, konidije (zoosporangije) su limunaste sa papilom (bradavičasti izraštaj).
Konidije se češće ponašaju kao zoosporangije, retko klijaju u miceliju. Oospore klijaju u začetak hife na kojoj se formira
konidija. Održava se u zemljištu.
Zaštita: rasad zaliti propamokarb-hidrohloridom i metalaksilom, prska se stablo i grane.

Phytophthora nicotinae – plamenjače duvana (crna noga duvana)

Polifag, parazitira oko 75 rodova, značajan parazit familije Solanaceae. Najosetljiviji su sejanci. Na prizemnom
delu stable javlja se nekroza i tamnjenje tkiva (“crna noga”). Na odraslim biljkama primećuje se hloroza, uvenuće. Na
naličju se razvija siva paperjasta prevlaka. Na uzdužnom preseku se uočava da stablo tamni.
Hife su zadebljale na mestu grananja. Zoosporangije se obrazuju na simpodijalno razgranatim sporangioforama.
Bespolna reprodukcija se obavlja zoosporangijama unutar kojih su zoospore. Formira brojne hlamidospore. Polna je po
tipu heterogamije, nastaju loptaste oospores a debelim zidovima. U zemljištu se održava micelijom i hlamidosporama.

Peronospora arborescens – prouzrokovač plamenjače maka

Značajno oboljenje semenskog maka. Infekcija se može ostvariti tokom čitave vegetacije. Na naličju kotiledona
se prvo uočava sivkkasta prevlaka. Mlade biljke brzo propadaju. Na starijim biljkama se javljaju lokalni i sistemični
simptomi. Sistemični: patuljavost, deformisanost, odsustvo cvetova. Lokalni: hlorotične i nekrotične poligonalne pege. Sa
naličja se vidi sivkasta prevlaka. Na čaurama se javljaju nepravilne nekrotične pege, one propadaju, ili je seme šturo.
Micelija je interćelijska, konidiofore dihotomo razgranate sa 2 sterigme. Konidije su eliptične, svetlomrke.
Prezimljava oospora iz sistemično zaraženih biljaka. Može prezimeti i micelija. Seme ne predstavlja značajan izvor
zaraze.

Peronospora destructor – prouzrokovač plamenjače luka

Najveće štete pravi u proizvodnji semena crnog luka, napada veliki broj vrsta roda Allium. Iz zaraženih glavica
razvijaju se sistemično zaražene biljke koje zaostaju u porastu i imaju hlorotične listove. Na naličju se obrazuje sivkasta
prevlaka. Kod sekundarnih zaraza oko mesta infekcije se obrazuju krupne, ovalne pege na gornjoj površini lista u okviru
kojih se često razvija prevlaka konidiofora i konidija. Zahvaćena tkiva nekrotiraju, naseljavaju ih fakultativni paraziti.
Dalje dolazi do loma listova i cvetonosnog stable. Seme je šturo, glavica ostaje nedozrela.
Micelija je intercelularna, sa končastim haustorijama. Konidiofore su dihotomo razgranate, konidije limunaste. U
intercelularima formiraju anteridije i oogonije dajući pritom oospore. Održava se micelijiom i oosporama. Ne prenosi se
direktno semenom, već ostacima zaraženih delova. U poovoljnim uslovima pathogen sporuliše obrazujući konidiofore sa
konidijama koje se raznose vetrom.
Zaštita: metalaksil, cineb, hlorotalonil, propineb.

Peronospora farinosa f. sp. betae/f. sp. spinaciae – prouzrokovač plamenjače repe i spanaća
Pričinjava veće štete na semenskoj repi. Na spanaću ne predstavlja ekonomski značajno oboljenje. Na repi
oboljevaju najmlađi listovi u centru rozete, uvijaju se prema naličju ne kome je navlaka sporonosnih organa. Lišće se suši,
a novoformirano oboleva, što dovodi do slabljenja biljke. Na semenskoj repi se deformiše cvetno stablo i suši se, ukoliko
se ne osuši, ostaje sterilno. Na spanaću se javljaju hlorotične, zatim nekrotične pege na listovima kao i siva navlaka.
Razvija endofitnu miceliju, konidiofore su dihotome sa 2 sterigme na kojima se obrazuju ovalne konidije koje
klijaju u začetak micelije (sa haustorijama). U polnom ciklusu nastaju oospore. Oosporama prezimljava f. sp. betae, dok f.
sp. spinaciae prezimljava u vidu oospora a prenosi se i semenom.
Zaštita: odvojeno gajenje semenske i industrijske repe (1-1.5 km).

Peronospora manshurica – prouzrokovač plamenjače soje

Štetna je u godinama kada u prvom delu vegeotacije obiluju padavine, a zatim nastupi sušan period. Usko je
specijalizovan parazit soje. Sistemična zaraza nastaje oosporama na semenu ili dospevanjem oospora na klijance. Biljka
zaostaje u porastu, lišće je uvijeno prema naličju, na kotiledonima se uočava smeđa navlaka. Na pravim listovima se
javljaju žute pege, sa naličja bujna navlaka. Bolest se širi ka vrhu biljke pri povoljnim uslovima. Zahvata i mlade mahune,
na semenu se formira bela navlaka oospora. Seme je sitnije i lakše, često sa pukotinom.
 Micelija jje intercelularna sa haustorijama, konidiofore su dihotome sa 2 sterigme sa po jednom eliptičnom
konidijom koja klija u hifu. Oospore se formiraju u zaraženom lišću, mahuni i semenu soje, kao i u korenu, unutrašnjosti
stable i lisnoj peteljci. Prezimljava kao oospora na semenu i biljnim ostacima. Klija u infektuvnu hifu koja zaražava
klijanac. Sekundarne infekcije vrše konidije sistemično zaraženih biljaka.
Zaštita: folijarno tretiranje se retko izvodi, samo kod semenskih useva. Dezinfekcija semena metalaksilom.

Peronospora parasitica – prouzrokovač plamenjače kupusnjača

Nije ekonomski značajna kod nas. Na mladim biljkama uočavaju se hlorotične pege koje vremenom nekrotiraju.
Na naličju se formira navlaka. Pri jačem napadu u rasadu biljke propadaju.
Razvija miceliju sa haustorijama. Konidiofore su dihotomo razgranate sa 2 nejednaka ogranka sap o jednom
ovalnom konidijom. U polnom ciklusu nastaju oospore kojima prezimljava. Oospore klijaju rano u proleće dajući miceliju
koja obrazuje konidije. Klijanje konidija i infekcija biljaka se vrši preko stominih otvora, tokom relativno niskih
temperatura.

Peronospora tabacina – prouzrokovač plamenjače duvana

Može uticati na značajno smanjenje prinosa prilikom jakog napada. Javlja se tokom čitave vegetacije. U slučaju
zaraze klijanaca, lišće žuti i odumire. Na starijem rasadu se javljaju mrke pege, tkivo nekrotira i ispada. U okviru pega se
formira navlaka na naličju. Pri sistemičnoj zarazi javlja se deformisano lišće sa gustom navlakom oredstavljajući obilan
izvor inokuluma.
Micelija je interćelijskam, daje dihotome konidiofore sa 2 nejednake sterigme sa po jednom limunastom
konidijom. Prezimljava micelija. Konidije čuvaju vitalnost čak i tokom velikog pređenog rastojanja (1600 km). Micelija
najčešće prodire u biljku kroz epidermis lista.
Zaštita: propineb, dimetomorf.

Peronospora trifoliorum – prouzrokovač plamenjače lucerke

Zančajni gubici samo u prvom otkosu. Napada rodove Melilotus, Trifolium, Lotus i Medicago. Lokalizovane pege
na mladom lišću. Ako je zaraza sistemična obuhvaćeni su celi listovi i izdanci. Listovi su uvijeni sa ivicama povijenim ka
naličju. Na naličju lista se nalazi prevlaka konidiofora i konidija. U zaraženom tkivu se formiraju oospore.
Micelija je prozirna, interćelijska. Konidiofore se dihotomo granaju i završavaju sa dve sterigme. Konidije su
ovalne ili široko eliptične. Oospore su glatke ili naborane. Prezimi u sisitemično zaraženim pupoljcima i u kruni biljke.
Konidije vrše primarnu zarazu: - Formiraju se u tami i pri visokoj RH vazduha. Raznose se vetrom i kišnim kapima.
Klijaju u kapi vode. Hifa prodire kroz stome ili kroz epidermis. Osetljivo je mlađe lišće.

Peronospora viciae – plamenjača graška

Ne pričinjava veće štete kod nas. Parazitira sve nadzemne organe biljke. Sistemično zaražene biljke su hlorotične,
patuljaste i prekrivene sivom navlakom. Kod sekundarne zaraze, na likstovima se javljaju hlorotične pege sa navlakom.
Često zahvata i mahune i seme gde stvara nekrotične pege.
Konidiofore su dihotomo razgranate. Micelija se razvija u intercelularima gde nastaje oospora iz anteridije i
oogonije. Održava se u vidu oospora u ostacima ili na semenu. Sekundarne zaraze ostvaruju konidije preko stominio
otvora. Pogoduje im vlažno vreme.

Pseudoperonospora cubensis – plamenjača krastavca

Kod nas pričinjava ogromne štete. Pored krastavca napada dinju, lubenicu, bundeve. Sa lica se javljaju hlorotične
pege koje nekrotiraju, oivičene su nervaturom, na naličju se nalazi siva prevlaka.
Micelija je endofitna, intercelularna (u ćelije prodiru haustorije). Sporangiofore izbijaju kroz stome, dihotome su
sa limunastim konidijama. Zoospore imaju 2 nejednaka biča, klijaju u začetke hife i vrše zarazu. U našim uslovima ne
formira oospore. Održava se u zaraženim biljnim ostacima. Za širenje nije neophodno vlažno i prohladno vreme.
Zaštita: fosetil-Al, propamokarb, azoksistrobin, hlorotalonil, metalaksil, heksakonazol.

Pseudoperonospora humuli – prouzrokovač plamenjače maka

Najznačajnija i najštetnija bolest hmelja (gubici 10-30%, u slučaju napada šišarki mnogo više). Kod sistemične
zaraze izbijaju zadebljali izdanci iz čokota, skraćenih internodija i bledozelenog lišća koje se uvija ka naličju koje je
prekriveno tamnosivom navlakom. Lokalni simptomi obuhvataju uljaste pege na lišću, sa naličja se javlja sivkasta
prevlaka, bolest se širi na gornje lišće. Tokom leta bivaju napadnute cvasti i šišarke.
 Micelija je endogena. Svakog proleća se javlja određen broj sistemično zaraženih mladara na čijem lišću parazit
obilato sporuliše. Konidiofore su dihotome sa 2 sterigme sa limunastim zoosporangijama. Formira oospore. Prezimljava
kao oospora ili kao micelija u pupoljcima na glavi čokota.
Zaštita: fosetil-Al, propineb.

Plasmopara helianthi – prouzrokovač plamenjače suncokreta

Danas je prisutna na osetljivimlinijama suncokreta, parazitira gajene i divlje vrste roda Helianthus. Sistemični
simptomi obuhvataju kržljave biljke sa sterilnim glavicama, na naličju listova se formira gusta bela navlaka. Lokalni su u
vidu pega na lišću, bele navlake na naličju. Javljaju se ređe.
Micelija je endofitna sa loptastim haustorijama. Bespolno: na listu se odvija α-sporulacija a na korenu β.
Konidiofore lišća su monopodijalno razgranate sa jajastim konidijama koje imaju papilu. Na korenu su simpodijalno
razgranate sa većim konidijama koje imaju 3-8 zoospora. U polnom ciklusu nastaju oospore u zaraženom tkivu. Klijaju u
proleće pomoću stimulacije korenskih izlučevina domaćina. Klijaju u promiceliju na kojoj se formiraju zoosporangije sa
zoosporama. Zoospore klijaju u infektivnu hifu sa apresorijama. Suncokret je osetljiv prema sistemičnoj zarazi samo do
određene faze posle nicanja. Sekundarne infekcije nisu od velikog značaja. Zaraze dolaze i do glavica, na semenu se
formiraju oospore ili pak micelija.

Bremia lactucae – prouzrokovač plamenjače salate

Značajna bolest salate, pogoršava kvalitet, nanosi gubitke i do 40%. Parazitira Asteraceae. Klijanci potamne i
uginjavaju, mlade biljčice bivaju prekrivene konidioforama i konidijama i brzo uginjavaju. Kod razvijenih biljaka javljaju
se hlorotične uglaste pege koje postaju mrko-crvene. U slučaju visoke vlažnosti tkivo truli i dobija mrku boju. Na naličju
se formira paperjasta bela navlaka. Sistemični symptom je vezan uglavnom za mlade biljke koje su kržljave, stablo tamni.
Micelija je intercelularna, formira dihotome konidiofore sa peharastim proširenjem i 3-6 sterigmi i jajastim
konidijama (sa 8 ili više zoospora). U zaraženim organima se formiraju oospore. Za sporulaciju je potrebna visoka
vlažnost i noć. Konidije se oslobađaju izjutra.
Zaštita: propamokarb-hidrohlorid, metalaksil, fosetil-Al, azoksistrobin.

Albugo candida – prouzrokovač bele rđe

Značajan pathogen semenskih useva, na merkantilnim može ugroziti ren i rotkvicu. Zaražava oko 250 vrsta iz
porodice kupusnjača. Napada sve zelene delove biljaka izazivajući ispupčenja u vidu pustula. Spore se razvijaju ispod
epidermis koji puca usled pritiska i oslobađa belu prašnu masu. Kod sistemične zaraze javlja se sterilnost, uvijanje,
deformacije i hipertrofija.
Micelija je intercelularna sa okruglastim haustorijama. Konidiofore se ne granaju, konidije se formiraju u
nizovima na konidiofori i međusobno su povezane jednom sterilnom ćelijom (disjunktor). Rasejavaju se putem vetra,
kišnim kapima ili insektima. Oslobađaju 5-7 zoospora koje ostvaruju zarazu. Ispod epidermis se obrazuju pustule sa
sporama. Prezimljava kao oospora ili micelija. Pogoduje joj vlažno vreme za širenje.

Scleropthora macrospora – prouzrokovač plamenjače kukuruza “ludi vrh”

Retko izaziva ozbiljne štete, najveće nastaju pri ranoj zarazi, neposredno nakon nicanja. Javljaju se kržljavi
zaperci, kao i uvijanje listova. Karakteristična je proliferacija matlice, a nekad i klipa. Metlice se preobraćaju u masu
nerazvijenih, gusto poređanih lisnih izdanaka. Zaraženi klip je izdužen, naročito drška, često se javlja veći broj klipova u
rozeti, koji su bez zrna.
Micelija je interćelijska, konidiofore dihotome, sporangije limunaste. Ponekada klijaju direktno u hifu, češće se
transformišu u zoosporangije sa većim brojem zoospore. Oospore klijaju u hifu sa sporangijom na vrhu sa zoosporama
koje uzrokuju primarnu infekciju. Micelija luči materije koje izazivaju karakteristične simptome. U zemljištu se održava
oosporama koje klijaju pri povišenoj vlažnosti zemljišta i sistemično zaražavaju klijanac zoosporama. OOspore se
formiraju u zaraženom tkivu kopulacijom anteridije i oogonije.

Razdeo: Chytridiomycota
Klasa: Chytridiomycetes
(okrugla ili izdužena micelija
bez septi)
Red: Chytridales
Familija: Chytridiaceae
- Rod: Synchytrium
Carstvo: Fungi
Razdeo: Zygomycota Razdeo: Basidiomycota Razdeo: Ascomycota
Klasa: Zygomycetes Red: Uredinales (rđe – obrazuju 4 tipa spora: bazidio, Flamentous Ascomycetes
- Red: Mucorales teleuto, ecidio i uredo) Erysiphales (pepelnice)
Rodovi: Familija: Pucciniaceae Erysiphaceae
Mucor i Rhizopus. - Rod: Puccinia (dvoćelijske teleutospore sa drškom) Blumeria/Erisiphae - graminis , betae , trifolii,
graminis - crna rđa žita i trava pisi, chichoracearum , cruciferarum
tritici – rđa Leveillula - taurica
 endobioticum – rak krompira
Red: Spizellomycetales
Familija: Olpidaceae
- Rod: Olpidium
brassicae – parazit korena
kupusnjača i mnogih biljaka
Red Blastocladiales
Familija: Physodermataceae
- Rod: Physoderma
maydis – mrka pegavost
kukuruza
hordei – mrka rđa ječma Sphaerotheca – humuli, fuliginea
coronata – rđa ovsa
asparagi – rđa asparagusa Pyrenomycetes
recondita – lisna rđa pšenice Diaporthales
striiformis – žuta, crtičasta rđa Valsaceae
helianthi – rđa suncokreta Diaporthe (anam: Phomopsis) - phaseolorum
porri i allii – rđa luka var. sojae,
sorghi – rđa kukuruza phaseolorum var. Caulivora, helianthi
- Rod: Uromyces (jednoćelijske teleutospore sa Hypocreales
drškom) Clavicipitaceae
betae – rđa repe Claviceps - purpurea
appendiculatus – rđa pasulja Hypocreaceae
straiatus – rđa lucerke Giberella (anam: Fusarium) - zeae ,
fabae – rđa boba subglutinans , moniliforme, avenacea
pisi – rđa graška
Hyponectriaceae
Red: Ustilaginales (obrazuju teleutospore/hlamidospore i
Monographella - nivalis
bazidiospore. Bazid je jednoćelijski)
Xylariales
Familija: Tilletiaceae
Xylariaceae
- Rod Tilletia Geumanomyces - graminis
caries i foetida – glavnica pšenice Khuskia - oryzae
controversa – patuljasta glavnica pšenice
- Rod: Urocystis Loculoascomycetes
cepulae – gar luka Dothideales
occulta – gar stable raži Leptosphaeriaceae
agropyri – gar lista pšenice Leptosphaeria (anam: Septoria) - lindquistii ,
herpotrichoides, nodorum
Familija: Ustilaginaceae Mycosphaerellaceae
- Rod: Ustilago Mycosphaerella (anam: Septoria) –
avenae – otkrivena gar ovsa graminicola, tassiana
hordei – pokrivena gar ječma i ovsa Pleosporales
nuda – otkrivena gar ječma Pleosporaceae
tritici – gar pšenice Cochliobolus – sativus, carbonum,
maydis – mehurasta gar kukuruza heterostrophus
- Rod: Sphacelotheca Pyrenophora – teres, avenae, graminea
reiliana – prašna gar kukuruza Setosphaeria - taurica
sorghi – gar sirka Pleospora – bjoerlingii, papaveraceae

Red: Ceratobasidiales (obrazuju membranozni Discomycetes

bazidiokarp, bazidi su bez poprečnih pregrada, sa 4 Helotiales
izdužene sterigme) Sclerotiniaceae
Familija: Ceratobasidiaceae Sclerotinia - sclerotiorum, trifoliorum
- Rod: Ceratobasidium Botrytina - fuckeliana
cereale – trulež korena žita Dermateaceae
- Rod: Thanathephorus Pseudopeziza – medicaginis, jonesii
cucumeris – prouzrokovač bele noge krompira I truleži
korena i plodova mnogih biljaka
Chytridiomycota
Synchitrium endobioticum - rak krompira
Nije ekonomski značajna za našu zemlju. Napada biljke iz familije Solanaceae. Napada sve organe osim korena,
ali se naročito manifestuje na krtolama, stolonima i podzemnom delu stabla. Na krtolama se formiraju bradavičasti
izraštaji, često je cela krtola preobražena u bezobličnu kvrgavu masu. Tumori ne ometaju porast nadzemnih delova biljke,
stoga se bolest zapaža tek nakon vađenja krompira.
Talus se razvija u ćeliji biljke domaćina (endobiotički holokarpni talus). U okviru tumoralnog tkiva, gljiva
obrazuje letnje (svetle) i zimske (debela i mrka membrana) sporangije. U njima se obrazuju zoospore sa jednom trepljom.
U proleće zimske zoosporangije klijaju dajući veliki broj zoospora koje prodiru u epidermis, čije ćelije hipertrofiraju,
nastaje prosorus a zatim i sorus. U njemu se razvija 4-9 letnjih zoosporangija, svaka nosi 200-300 kruškastih zoospora
koje vrše sekundarne zaraze. Ceo ciklus razvića traje 10-14 dana. U nepovoljnim uslovima, letnje zoospore mogu imati
karakter gameta. Kopuliraju, dajući diploidnu zoosporu koja može vršiti zarazu. Kao rezultat toga nastaje debelozidna
zimska zoosporangija, čime se završava ciklus pšarazita.

Physoderma maydis -prouzrokovač mrke pegavosti kukuruza

Nije utvrđena u našoj zemlji - karantinski parazit. Na listu, stablu i ponekad komušini se javljaju simptomi u vidu
ovalnih žućkastih pega. Zaraženo tkivo dobija čokoladno mrku boju. Pege se spajaju i stvaraju nekrotične površine. Ćelije
tkiva zaražene paraziom se raspadaju i iz njih se oslobađa crni prah. Stablo zaraženo uspod klipa se često lomi. Obligatni
parazit. Formira sporangije sa jednim poklopcem.

Basidiomycota
Puccinia graminis – stabljična rđa strnih žita
Davno poznato oboljenje. Javlja se u svim regionima gajenja strnih žita. Kod nas se pojavljuje pri kraju vegetacije
useva, međutim, nije imala značaj već duže vreme. Ima više specijalizovanih formi: tritici - pšenica i ječam, avenae - ovas
i secalis - raž. Simptomi se ispoljavaju pretežno na stablu i lisnim rukavcima u vidu dugih, uskih i eliptičnih uredopustula
paralelnih sa osom stabla. Mogu se spajati po dužini i dostići nekoliko cm. Pred kraj vegetaciju uredopustule potamne i
pretvaraju se u teleutopustule nakon nove infekcije. Na Berberisu se sa lica lista javljaju tamna telašca - piknidi sa
kapljicom tečnost - nektar. Sa naličja se javljaju narandžasto-žuta ispupčenja sa peharastim proširenjem - ecidije.
Uredospore su ovalne sa episporijom na kojoj se nalaze bodljasti izraštaji. Teleutospore su dvoćelijske sa
dugačkom drškom. Gornja ćelija ima zadebljalu opnu. Prezimljava micelija, uredo i teleutospore u zaraženim ostacima.
Teleutospore klijaju posle prezimljavanja, pri čemu dolazi do redukcione deobe jedra. Na svakoj od ćelija teleutospore
obrazuje se po jedan četvoroćelijski bazid, a na svakoj ćeliji bazida po jedna haploidna bazidiospora. Bazidiospore su
polno diferencirane (2 su +, 2 su -), nisu sposobne da zaraze strna žita, nego zaražavaju prelaznog domaćina B. vulgaris.
Bazidiospore klijaju u hifu koja prodire u tkivo i nakon 5-6 dana inkubacije se obrazuju spermagonije (piknidi). Na
tankim sterigmama unutar spermagonija se obrazuju sitne spore - spermacije, koje se oslobađaju u lepljivoj tečnosti. Kroz
kružni otvor spermagonije se pružaju receptivne hife koje sa kojima se spajaju kompatibilne spermacije dajući dvojedarnu
miceliju koja na naličju obrazuje ecidije sa ecidiosporama (sposobne da zaraze strna žita kroz stomine otvore). Ovim
započinje razvoj uredo stadijuma. Tokom vegetacije se širi uredosporama. Pred kraj se formiraju teleutopustule sa
diploidnim teleutosporama. Najveći značaj razvojnog ciklusa na hraniteljci je u stvaranju novih rasa putem prirodne
hibridizacije.

Puccinia hordei – lisna (mrka) rđa ječma

Česta i ekonomski značajna bolest kod nas. Na lišću se pojavljuju sitne kružne uredopustule sa hlorotičnim
oreolom. Pred kraj vegetacije se pojavljuju teleutopustule najčešće na lisnom rukavcu. Teleutospore ostaju dugo
prekrivene epidermisom.
Makrociklična je i heteroksena vrsta. Na ječmu formira uredopustule i teleutopustule sa uredo i teleutosporama.
Na prelaznim domaćinima Ornithogalum spp., Leopolida spp. i Dipcadi spp. formira spermagonije i ecidije sa
spermacijama i ecidiosporama.

Puccinia coronata – narandžasta rđa ovsa

Značajan patogen humidnih regiona, pogoršava kvalitet semena i smanjuje prinos. Simptomi se javljaju na listu u
vidu svetlonarandžastih uredopustula. Oko primarne uredopustule se pojavljuju nove u luku ili krugu. Teleutopustule su
ovalne, crne i dugo pokrivene epidermom. Spermagonije i ecidije se formiraju na prelaznim domaćinima (Rhamus spp. i
Frangula alnus) i relativno su krupne.
Makrociklična je i heteroksena vrsta. Uredospore su okruglaste, teleutospore dvoćelijske sa oko 8 izraštaja na
vrhu, liče na krunu (coronata). Teleutospore klijaju u proleće u bazid sa bazidiosporama koje zaražavaju list prelaznog
domaćina na kom se formiraju spermagonije i ecidije sa svojim sporama. Ecidiospore zaražavaju ovas i druge Poaceae.
Uredostadijum se može ponoviti više puta u toku vegetacije, pred ktaj se formiraju teleutopustule sa teleutosporama.
Zaštita: epoksikonazol, kartbendazim, tiofanat-metil, tebukonazol, triadimenol, spiroksamin, ciprokonazol, propikonazol,
trifloksistrobin, prohloraz, flutriafol, fenpropimorf, epoksikonazol

Puccinia recondita – lisna rđa pšenice

Rasprostranjeno oboljenje pšenice kod nas, redovno se javlja u značajnom intenzitetu. Ima više specijalizovanih
formi: tritici - pšenica, recondita - raž. Simptomi su u vidu sitnih, okruglih uredopustula na gornjoj površini lista. Nakon
njihovog sazrevanja dolazi do pucanja epidermisa i pojavljuje se praškasta masa uredospora. Početkom zrenja biljaka
formira se masa crnih teleutopustula sa teleutosporama koje ostaju pokrivene epidermisom.
Uredopustule su narandžasto-crvenkaste, formiraju se rasute po lišću. Teleutospore su dvoćelijske, sa debelom
opnom i dugačkom drškom, pokrivene epidermisom, crne su i sjajne. Sa lica lista prelazne hraniteljke formiraju se
spermagonije sa spermacijama i receptivnim hifama, dajući sa naličja ecidije sa ecidiosporama (kao kod P. graminis).
Prezimljava na mladim biljkama u uredo stadijumu. U okviru uredopustula mogu prezimeti micelija ili uredospore.
Primarne infekcije mogu nastati od prezimelog parazita ili uredospora prenetih sa većih udaljenosti. Za razvoj uredo-
stadijuma, potrebno je 1-2 nedelje.
Zaštita: hlorotalonil, karbendazim, flusilazol, ciprokonazol, triadimenol, spiroksamin, difenokonazol, propikonazol,
flutriafol, prohloraz, azoksistrobin, famoksadon.

Puccinia striiformis – žuta (crtičasta) rđa pšenice

Kod nas se javlja sporadično i ne pričinjava značajnije ekonomske štete. Simptomi se javljaju uglavnom na listu i
plevama u vidu crtičaste pustule žute boje koja nastaje od linearno poređanih uredopustula između lisnih nerava. Pustule
se često spajaju dajući uzdužne pruge. Pred kraj vegetacije se obrazuju sitne crne teleutopustule.
Uredospore su providne, okruglaste sa žutim sadržajem i kratkim izraštajima. Teleutospore su crne, dvoćelijske sa
drškom. Spermagonije i ecidije nisu utvrđene jer se ne zna da li ima prelaznog domaćina (monokseni patogen,
mikrocikličan - nije mu poznat polni stadijum razvoja).

Puccinia helianthi – rđa suncokreta

Danas ne predstavlja problem. Makrociklični je i monokseni parazit. Napada sve nadzemne organe suncokreta,
najjače zaraze su na lišću. Prvi simptomi su u vidu zelenožutih pega na kotiledonima u okviru kojih nastaju okruglaste
spermagonije i peharaste ecidije. U drugom delu vegetacije javljaju se elipsoidna ispupčenja - uredopustule. Epidermis
iznad njih puca i oslobađaju se uredospore. Pred kraj vegetacije formiraju se teleutosorusi sa dvoćelijskim teleutosporama
sa dugačkom drškom.
Prezimljava u zaraćenim ostacima ili u zemljištu u vidu teleutospora, u toplijim područjima i kao micelija i ecidija
na samoniklim biljkama. Teleutospore klijaju u četvoroćelijski bazid sa haploidnim bazidiosporama koje nošene vetrom
dospevaju na kotiledone ili prve prave listove. Formiraju se spermagonije sa spermacijama i ecidije sa ecidiosporama koje
se prenose vetrom i zaražavaju suncokret. Ecidiospore pri povoljnim uslovima klijaju u hifu koja prodire u tkivo, gde se,
nakon 5-7 dana javljaju uredopustule. Dalju zarazu obavljaju uredospore nošene vetrom.

Puccinia porri i Puccinia allii – rđa luka

Pričinjava štete u regionima intenzivnog gajenja luka, najviše na belom i praziluku. Na lišću se pojavljuju sitne
crvenkasto-mrke uredopustule sa hlorotičnim oreolom. Pred kraj vegetacije se formiraju teleutospore.
Uredospore su eliptične i jednoćelijske, teleutospore su dvoćelijske sa drškom. Ecidije su uronjene u tkivo i
okružene spermagonijama. Ecidiospore su žute i okrugle. P. Porri je monoksen i makrocikličan parazit. Prezimljava u
uredostadijumu u biljkama luka. U proleće se stvaraju uredospore koje obavljaju primarnu zarazu. Teleutospore klijaju u
četvoroćelijski bazid sa 4 bazidiospore i obavljaju zarazu. Nastaju spermagonije sa spermacijama i ecidije sa
ecidiosporama koje ostvaruju zarazu, te se javljaju uredopustule. P. allii je mikrocikličan, monoksen parazit koji formira
samo uredo i teleutostadijum.
Zaštita: zaštita protiv plamenjače će obezbediti i zaštitu od rđe.

Puccinia sorghi – rđa kukuruza

Značajnije štete pravi na šećercu. Prelazni domaćini su Oxalis spp. Napada sve nadzemne organe kukuruza,
najčešće lišće. Uredopustule su okrugle, iznad njih epidermis zvezdasto puca, te se oslobađa praškasta masa uredo,
odnosno teleutospora. Na prelaznom domaćinu formira spermagonije i ecidije.
Stadijum spermagonija i ecidija se retko javlja u evropi. Održćava se teleutosporama, u južnijim predelima može
prezimeti i uredostadijum.

Uromyces betae – rđa repe

Redovno se javlja kod nas, ali ne pričinjava značajne štete. Pored repe napada i blitvu. Napada listove, lisne drške, stablo i
seme. Simptomi su u vidu ispupčenih uredosorusa sa hlorotičnim oreolom razbacanih po čitavom listu repe. Epidermis
iznad puca i oslobašaju se uredospore u vidu rđaste prašne mase. Krajem vegetacije se formiraju teleutosorusi sa
teleutosporama. Na kotiledonim i prvim pravim listovima se obrazuju spermagonije i peharaste ecidije.
Makrociklični je i monokseni parazit. Primarnu zarazu na njivi obavljaju eciidiospore, dolazi do obrazovanja
tamnih uredosorusa. Teleutosorusi su kestenaste boje, teleutospore sa bradavičastim izraštajem i drškom. Prezimljava
teleutosporama u zemljištu kao i na repi semenjači. U proleće teleutospore klijaju u bazid sa bazidiosporama koje vrše
primarnu zarazu mlade biljke dajući spermagonije i ecidije.
Zaštita: suzbijanjem pegavosti, suzbija se i rđa repe.

Uromyces appendiculatus – rđa pasulja

Kod nas se češće javlja u postrnoj nego redovnoj setvi pasulja i boranije. Ima preko 150 fizioloških rasa. Napada
sve nadzemne delove biljaka. Na listovima se pojavljuju bradavičasti izraštaji sa oreolom, epidermis puca i oslobađa se
crvenkasto-mrka praškasta masa uredospora. Pred kraj vegetacije se obrazuju teleutopustule sa teleutosporama. Na
stabljici i mahunama pustule su znatno krupnije.
Parazit je makrocikličan i monoksen. Spermagonije se formiraju na licu lista mladih biljaka, ecidije sa naličja.
Prezimljava teleutospora koje klijaju u proleće dajuči bazid sa bazidiosporama koje obavljaju primarnu zarazu mladih
biljaka na kojima se formiraju spermagonije i ecidije. Ecidiospore vrše prve zaraze u vegetaciji, nastaju uredopustule sa
uredosporama koje obavljaju sekundarne infekcije.
Uromyces straiatus i Uromyces trifolii – rđa lucerke i crvene dateline
Može izazvati preranu defolijaciju, što je od značaja za merkantilnu i semensku lucerku i detelinu. Prelazni
domaćin je Euphorbia cyparisias. Javlja se u drugom delu vegetacije, kada se pojavljuju rđaste uredopustule na listovima,
peteljkama i stablu. Teleutospore su crne i formiraju se na naličju. Na mlečiki obrazuje spermagonije i ecidije koje se
javljaju rano u proleće.
U. straitus je makrociklični i heteroksen, a U. trifolii makrocikličan i monoksen. Uredo i teleutospore su
jednoćelijske, sa kratkom drškom. Prezimljava kao teleutospora na ostacima zaraženih biljaka, u toplijim krajevima i kao
uredospora a U. striatus i kao micelija u sistemično zaraženoj biljci mlečike koje ne cvetaju i imaju brojne ecidije na
naličju.

Uromyces pisi – rđa graška

Može napraviti problem kod proizvodnje semenskog graška, jer se masovno javlja u drugom delu vegetacije. Prelazni
domaćin je Euphorbia cyparissias. Ima brojne fiziološke rase što otežava rad na selekciji otpornih sorti. Na listovima se
uočavaju okrugle pustule, pred kraj vegetacije teleutopustule, jače zahvaćeni listovi nekrotiraju i propadaju. Kod mlečike
je lišće kraće i šire, sa lica se stvaraju tačkaste spermagonije a sa naličja peharaste spermacije.
Uredospore su jednoćelijske, okruglaste. Teleutospore su jednoćelijske sa drškom. Iz njih se razvija bazid sa
bazidiosporama koje zaražavaju mlečiku. Sa naličja lista mlečike se formiraju ecidiospore na ecidijama i vrše primarnu
zarazu. Tokom vegetacije se obrazuje veći broj generacija uredospora pomoću kojih se širi bolest.

Tilletia caries i Tilletia foetida – glavnica pšenice

Jedna od najštetnijih bolesti pšenice. Sadržaj zrna pretvara u prašnu masu teleutospora koje sadrže mikotoksine. Iz
oslobođenih teleutospora isparafa trimetilamin koji podseća na miris pokvarene ribe. Tretiranjem semena fungicidima,
ovo oboljenje je praktično postalo beznačajno. Kod nas postaje ponovo aktuelna '90 godina, usled slabije dezinfekcije
semena. Danas ne pričinjava značajne ekonomske štete. Simptomi se zapažaju od početka mlečne zrelosti pa nadalje. Klas
biljaka je nešto tamniji, uspravniji kod brkulja tipova pšenice. Glavničava zrna pšenice su nešto šira i kraća, sivo-
maslinasta, laka i pucaju pod malim pritiskom. Zarašene biljke su nižeg rasta. Teleutospore iz glavničavih zrna pri vršidbi
dospevaju na zdrava zrna, dajući im zaprljan izgled.
Teleutospore su okrugle, kod T. caries sa rebrastim zadebljanjima na episporiji dok je kod T. foetida episporija
glatka. Za održavanej su najznačajnije teleutospore koje se zadržavaju na zrnima pšenice prilikom vršidbe. Nakon setve
klijaju u jednoćelijski bazid-promicel na kojem se obrazuje najčešće po 8 bazidiospora, končastih i haploidnih. Spajaju se
u obliku slova H. Posle kopulacije razvija se sekundarna, dvojedarna micelija, kasnije višećelijska. Ona zaražava klijanac
pšenice i prati porast biljke intra i interćelijski ne oštećujući je. Dospeva u ovarijum i unutrašnji sadržaj pretvara u masu
teleutospora.
Zaštita (dezinfekcija semena): kaptan, TMTD, TCMTB, hidroksihinolin, tridiamefon, etirimol, tiabendazol, gvazatin-
acetat, flutriafol, karboksin.

Tilletia controversa – patuljasta glavnica pšenice

Nema ekonomski značaj kod nas. Simptomi su slični simptomima obične glavnice, s tim što su zaražene biljke
znatno nižeg rasta, obilato bokore, klasovi su šire otvoreni u odnosu na običnu glavnicu. Zaražena zrna su okruglasta i
razdrobljena u vidu sitnih komadića.
Održava se na semenu, kao i u zemljištu oko 10 godina. Teleutospore klijaju pri nižim temperaturama i ne
zahtevaju vlagu. Karantinski je parazit.

Urocystis cepulae – gar luka

Karantinski parazit, zbog velikih šteta koje nanosi i zbog dugog održavanja u zemljištu. Luk biva zaražen
isključivo na početku razvića iz barut semena, tokom nicanja. Na lišću se pojavljuju crne uske linije duž kojih tkivo puca i
oslobađa se prašna masa teleutospora. Ukoliko biljka preživi, obrazuje sitnu glavicu sa crnim ispupčenjima sa sporama.
Zaraženi arpadžik se loše čuva, napadaju ga saprofiti.
Teleutospore su okružene sitnijim sterilnim ćelijama. Imaju dug period mirovanja, preko 10 godina. Klija u kratku
miceliju (bazid), koji se grana i fragmentira. Fragmenti obavljaju ulogu bazidiospora, koje vrše zarazu mladih biljaka.
Micelija probija epidermis i razvija se intercelularno. Inkubacija traje oko nedelju dana, nakon čega se pojavljuju pege na
kotiledonim listićima. Gljiva prati porast biljke (ukoliko prethodno ne ugine). Na sočnim listovima podzemnog stabla
obrazuju se sorusi ispunjeni hlamidosporama. Pucanjem opni, hlamidospore dospevaju u zemljište.

Urocystis occulta - gar stabla raži

 Uglavnom se ispoljava na stablu ili listu i prouzrokuje šturost klasova. Javlja se na stablu, rede na listu, a još rede
na plevama klasa. Simptomi su u vidu uzdužnih crnih pruga. Pruge su u početku pokrivene epidermisom i ispupčene.
Kasnije epidermis puca i javlja se crna praškasta masa teleutospora. U obolelih biljaka u klasu se, po pravilu, ne razvija
plod i takve biljke ostaju uvek sterilne. Formira masu teleutospora na različitim vegetativnim, a retko na generativnim
organima biljke domaćina. U nas se uglavnom javljaju pojedinačne fertilne teleutospore okružene sterilnim ćelijama.
Vršidbom raži teleutospore se rasejavaju i padaju na zdravo seme. Zaraza nastaje u zemljištu pri nicanju biljaka.
Klijanjem trajnih spora na semenu nastaju bazidiospore koje daju hife i one ostvaruju infekciju. Najjača infekcija nastaje
pri slabijoj vlažnosti zemljišta.

Urocystis agropyri - gar lista pšenice

Na rukavcu i listu javljaju se linearne trake tamnosive boje. Subepidermalni sorusi se razvijaju između nerava
lista. Vremenom se sorusi uvećavaju i epidermis raspukne, pa se oslobađa tamnosiva masa teleutospora. List mehanički
slabi i obično se uzdužno čepa i raspada. Kada se klas pojavi iz zaražene biljke, mogu se primetiti pruge na plevama i
vratu klasa. Napadnute biljke su zakržljale i obično se jače bokore. Simptomi se ne moraju ispoljiti na svim biljkama
jednog bokora.
Teleutospore se formiraju u sorusima na listu i drugim delovima biljke. Teleutospore su obavijene prozirnim
sterilnim sporama. Grupe spora koje se oslobađaju iz lišća kontaminiraju zemljište i seme. Spore dospele u zemljište
mogu održati vitalnost 3 godine. formiraju sporidije koje vrše infekciju koleoptila pšenice.

Ustilago hordei – pokrivena gar ječma i ovsa

Nije ekonomski značajna bolest. Pokrivena gar se uglavnom ispoljava na klasu ječma i na metlici ovsa. Zaraženi
delovi se pojavljuju nešto kasnije od zdravih. Zrna zaraženih delova su pretvorena u crnu masu teleutospora, pleve,
plevice i osje ostaju pošteđeni. Oboleli klasovi i metlice su lagani i stoje uspravno. Pri vršidbi zrna pucaju i oslobađaju se
teleutospore po zdravim zrnima. Sorusi sa teleutosporama se mogu javiti i na listu zastavičaru u vidu pruga ili na stablu u
vidu tumoralnih izraštaja.
Pri klijanju semena, teleutospore prorastaju u višećelijski bazid na kom se razvija veći broj haploidnih
bazidiospora. Bazidiospore kopuliraju i klijaju u sekundarnu (dikariofitnu) miceliju, koja zaražava mladu biljčicu.
Micelija se širi prateći vegetativnu kupu. Pri formiranju klasa ili metlice, parazit prodire u njih, razarajući zrna i
pretvarajući ih u prašnu masu teleutospora.
Zaštita (tretiranje semena): TMTD, karboksin, triadimenol, fuberidazol, imazilil.

Ustilago tritici – gar pšenice

Gubici od ove bolesti ne prelaze 1%. Ne utiče na kvalitet brašna za razliku od glavnice. Simptomi se javljaju na
klasu u vidu prašne mase teleutospora. Izuzev vretena, svi delovi klasa se pretvaraju u teleutospore. Razaranje klasa
nastaje još u toku njegovog formiranja. Zaraženi klasovi se pojavljuju 1-2 dana ranije od zdravih. Prah teleutospora se
osuši i počinje da se rasejava. Od zaraženog klasa ostaje samo vreteno, što predstavlja sekundarni simptom gari.
Teleutospore su okruglaste, jednoćelijske i dvojedarne, na episporiji postoje bradavičasta zadebljanja. Jedna
strana je svetlija, iz nje prorasta u bazid, odnosno promicel na zidu tučka pšenice. U bazidu dolazi do mitotske podele 2
jedra i nastaju 4 haploidna koja se raspodele duž promicela koji se podeli septama. Između pojedinih ćelija bazida dolazi
do kariogamije što rezultuje micelijom koja prorasta do plodnika, gde ostaje u latentnom stanju pored klice semena.
Zaštita (tretiranje semena): difenokonazol, tebukonazol, propikonazol, tiabendazol, flutriafol, karboksin

Ustilago avenae – otkrivena gar ovsa

Ne postoje pouzdani podaci o pojavi ovog oboljenja kod nas. Obolele biljke metliče kasnije od zdravih. Svi delovi
klasa izuzev grana metlice bivaju pretvoreni u prašnu masu teleutospora koje se brzo odnose vetrom ili spiraju kišom. Na
vršnim delovima često ostaju nezaražena 2-3 klasića.
Teleutospore su nepravilnog oblika sa kružnim udubljenjima na episporijumu. Na mladom plodu, klijaju u
miceliju koja prodire u perikarp ili ispod plevica gde ostaje u latentnom stanju. Teleutospore dospele na zrno se na njemu
zadržavaju do setve, pri klijanju daju bazid sa bazidiosporama koje kopulacijom daju dikariofitnu miceliju koja vrši
zarazu klijanaca ovsa. Micelija prati porast biljke pre izbijanja metlice, zahvata plodnik i pretvara ga u teleutospore.

Ustilago nuda – otkrivena gar ječma

Kod nas se javlja redovno, štete se kreću do 10%. Ostvaruje sistemičnu zarazu ječma, simptomi se uočavaju tek
nakon klasanja. Svi delovi klasa, sem vretena su pretvoreni u prašnu masu teleutospora. Na lišću se ne ispoljavaju
simptomi oboljenja.
Teleutospore klijaju u haploidni promicel kada dospeju na žig tučka. Spajanjem promicela nastaje dvojedarna hifa
koja dospeva do plodnika, odnosno u klicu, gde ostaje latentna. Pri klijanju zrna, ona se aktivira i prati porast biljke i u
momentu formiranja klasa zahvata sve delove izuzev vretena i preobražava ih u teleutospore.
Zaštita: dezinfekcija semena - karboksin, flutriafol, etirimol, tiabendazol, tridiamenol, imazalil, tebukonazol, triazoksid,
propikonazol, difenokonazol, fludioksonil, tritikonazol

Ustilago maydis – mehurasta gar kukuruza

Gubici u prinosu ne prelaze 2%. Luči mikotoksin ustilagin. Simptomi su u vidu mehurastih izraslina, tumora na
svim nadzemnim delovima biljke. Opna tumora se vremenom suši i puca, pri čemu se oslobađaju teleutospore. Na metlici
su deformisani prašnici i pretvoreni u gukaste izrasline.
Dvojedarna micelija se transformiše u teleutospore. Diploidna teleutospora zatim klija u bazid na kome se
formiraju vretenaste haploidne bazidiospore. Inicijalna hifa proklijala iz bazidiospora izaziva zarazu mehaničkim
probijanjem epidermisa mlade biljke. U tkivu se zatim spajaju hife čsuprotnog pola (+, -). Na ovaj način nastaje
dvojedarna micelija, čijom deobom nastaje krupnija dvojedarna koja može izazvati formiranje guka na kukuruzu. Pod
uticajem izlučevina gljive, dolazi do hiperplazije i hipertrofije, te nastaju mehuraste tvorevine. Klip je osetljiv na zarazu
od svilanja do kraja oplodnje. Biljka se može inficirati samo dok je mlada, odnosno dok je epidermis još mekan. U
zemljištu se teleutospore mogu održati više godina. Pri povoljnim uslovima se stvara ogroman broj bazidiospora
pupljenjem.

Sphacelotheca reiliana - gar klipa i metlice kukuruza (prašna gar)

Ne pravi značajnije štete. Ima 2 prototipa, jedan specijalizovan za kukuruz, drugi za sirak i sudansku travu.
Napada isključivo klip i metlicu kukuruza. Pri njihovom formiranju se uočavaju i prvi simptomi. Obolele biljke su nešto
niže, klip je zakržljao, pretvoren u masu teleutospora. Zaraženi delovi metlice su zbijeni i pretvoreni u masuz teleutospora.
Teleutospore klijaju u bazid na kome se bočno obrazuju bazidiospore. Nakon kopulacije + i - bazidiospora
ostvaruje se zaraza u fazi klijanja i nicanja kukuruza. Gljiva se potom sistemično širi i prati rast biljke. Iz stabljike, gljiva
prodire u klip, uništi ga, kao i metlicu, gde prašnike pretvori u masu teleutospora. Održava se teleutosporama na semenu i
u zemljištu.

Sphacelotheca sorghi – gar sirka

Bolest uglavnom zahvata samo zrna u osnovi ili vrhu metlice. Umesto zrna razvijaju se cilindrični ili konični,
beličasti ili sivomrki sorusi. Sorusi su pokriveni relativno debelim omotačem koji se obično ne raspada do vršidbe.
Ispunjeni su tamnomrkom prašnom masom teleutospora okupljenim oko jednog tankog centralnog cilindra koji čine ostaci
provodnih sudova.
Infekcija se ostvaruje teleutosporama koje se održavaju na semenu duži niz godina. Kada se inficirano seme
poseje, teleutospore u povoljnim uslovima u zemljištu proklijaju i daju dikariotični začetak hife ili bazid na kome se
stvaraju bazidiospore (sporidije). Pre zaraze bazidiospore komplementarnog polnog tipa (+ i -) se spajaju. Samo mladi
klijanci sirka mogu biti zaraženi. Parazit se obično ne održava dugo u zemljištu jer teieutospore brzo klijaju i dosta brzo
podležu razgradnji.

Thanathephorus cucumeris - bela noga krompira i trulež biljaka (anam: Rhizoctonia solani)
Parazitira preko 550 biljnih vrsta. U našim uslovima pričinjava štete na krompiru i u proizvodnji rasada povrća.
Najčešći simptomi su u vidu oštećenja klijanaca, trulež korena i prizemnog dela stabla, kao i podzemnih delova. Na
krtolama krompira se stvaraju mnogobrojne sitne, pljosnate, crne sklerocije u kori. Okca i izdancu zaraženih krtola pri
klijanju nekrotiraju. Pri osnovi stabla se uočavaju tamnomrke, suve pege. Otežan je dotok organskih materija u krtole.
Parazit uzrokuje i propadanje stolona. Pri vlažnim uslovima, u junu i julu, formira se teleomorfni stadijum, u vidu bele
navlake na prizemnom delu stabla - "bela noga".
Na repi prozrokuje palež klijanaca i mrku trulež korena. Trulež korena se manifestuje u vidu venjenja i iznenadne hloroze
lišća, kao i pojavi crnila lisnih drški. Listovi odumiru i formiraju mrku ropzetu. Na korenu se formira prstenasta nekroza i
lezije koje su površinske i u okviru njih se formira micelija parazita.
Micelija je mrka, višećelijska, stvara sklerocije. Neke hife zadebljavaju i pretvaraju se u monilioidne ćelije u
kraćim nizovima. Teleomorf se razvija neposredno iznad površine zemljeć na himenijalnom sloju koji čine holobazidi. Na
bazidu se obično nalaze 4 sterigme na kojima se formiraju bazidiospore. Održava se sklerocijama na krtolama i u
zemljištu ili micelijom u zemljištu. Pogoduje mu suvo i prohladno zemljište.

ASCOMYCOTA
Blumeria/Erysiphe graminis – pepelnica strnih žita
U našim uslovima gubici nastaju kada pepelnica u vreme formiranja zrna zahvati gornju trećinu biljke, naročito
zastavičar i klas. Napada sve nadzemne delove biljke. Primarna zaraza se ostvaruje na bazalnom delu donjih lisnih
rukavaca biljke, i to na mestima gde je usev najgušći. Kasnije zahvata list i bolest se širi ka gornjim delovima biljaka. Na
zaraženim listovima formira belu pahuljastu navlaku, najpre u vidu gomilica. Pri kraju vegetacije u miceliji se formiraju
mrke kleistotecije u vidu crnih tačkastih telašaca. U slučaju jake zaraze, zahvata i sam klas.
Micelija je epifitna, sa haustorijama. Sa micelije se razvijaju nerazgranate, kratke konidiofore sa konidijama
(oidije – značajnije za zarazu od askospora). Pred kraj razvića domaćina, micelija stvara polne reproduktivne organe
(anteridijum i askogon). Oplođeni askogon obrazuje više askusa (sa 8 askospora) oko kojih se obrazuje plodonosno telo
(kleistotecija). Pojedine ćelije spoljnog dela kleistotecije obrazuju izraštaje (apendicesi). Primarna zaraza kod ozimih žita
se događa u jesen pomoću askospora ili oidija. Intenzivan razvoj bolesti počinje u proleće pa do mlečne zrelosti biljaka.
Posle tog perioda, masovno se obrazuju kleistotecije (za održavanje izvan vegetacije). Održavanje parazita između dve
vegetacije osigurano je i razvojem parazita na samoniklim biljkama strnih žita.
Zaštita: Za tretiranje semena – tridiamenol, flutriafol, tiabendazol, etirimol, fuberidazol, imazalil, propikonazol. Za
folijarno tretiranje – prohloraz, flusilazol, tebukonazol, propikonazol, hlorotalonil, azoksistrobin, karbendazim,
ciprokonazol, dinikonazol, epikonazol.

Erysiphe betae – pepelnica šećerne repe

Kod nas se javlja u malom intenzitetu i ne prouzrokuje značajne štete. Javlja se početkom jula, kada se na
srednjem lišću javlja navlaka micelije i sporonosnih organa u vidu gomila – pustula. Razvojem bolesti, navlaka postaje
sve deblja, lišće izgleda kao da je posuto brašnom. Tokom avgusta u okviru zaraženog tkiva se formiraju kleistotecije
Formira konidije (oidije) na konidioforama koje mogu biti u nizovima (ređe) a ćešće krupne i pojedinačne.
Konidije klijaju u širokom temperaturnom dijapazonu i sadrže veliku količinu vode, tako da za njihovo klijanje nije
potrebna kap. U polnom ciklusu se formiraju kleistotecije sa 3-8 askusa (sa po 3-5 askospora). Prezimljava kao micelija u
toplijim krajevima. Uloga kleistotecija u prezimljavanju nije potpuno jasna (verovatno se održava na zaraženim ostacima).

Erysiphe chichoracearum – pepelnica krastavca i duvana

Značajna za krastavac u zatvorenom prostoru, umanjuje prinos i kvalitet duvana. Simptomi se javljaju na lišću u
vidu bele, rastresite, praškaste navlake u vidu pojedinačnih pustula koje se kasnije spajaju. Lišće se suši, kovrdža i
postepeno propoada.
Micelija je višećelijska, epifitna sa haustorijama. Bespolno se razmnožava oidijama (formiraju se pri suvom
vremenu i rasejavaju vetrom). U polnom ciklusu formiraju askuse sa askosporama, retko kleistotecije sa hifolikim
apendicesima (ima više askusa sa po 2-3 askospore koje su jednoćelijske). Najpogodniji uslovi za širenje su toplo vreme
sa čestim kišama. Prezimljava pomoću kleistotecija, u toplijim krajevima micelijom i oidijama.
Zaštita: heksakonazol, tridemorf, triadimefon, triadimenol, triforin, mikobutanil, dinokap, bupirimat.

Erysiphe pisi – pepelnica graška

U našim uslovima ne pričinjava ekonomske štete. Na nadzemnim organima javlja se sivobela brašnasta micelija
koja ubrzo prekriva ceo list. Tkivo postaje purpurno a zati i mrko. Ređe se pred kraj vegetacije formiraju kleistotecije.
Na površini organa razvija se micelija i pojedinačne, ili u nizovima konidije (oidije) elipsoidnog oblika. Na
kleistotecijama se nalaze nerazgranati apendicesi. Askospore su ovalne. Prezimljava na ostacima gajenih biljaka
domaćina, kao i na nekim korovima u obliku kleistotecija. Jedna od retkih pepelnica koja se prenosi i semenom.
Sekundarno se širi oidijama. Za klijanje i širenje pogodno je suvo vreme.
Zaštita: fenarimol i triforin su efikasni ali njihova primena nije ekonomski opravdana.

Erysiphe cruciferarum – pepelnica kupusnjača

Kod nas nema veći ekonomski značaj. Javljaju se bele pustule na lišću koje vremenom prekrivaju ceo list, nakon
čega spoljašnje lišće žuti, nekrotira a zatim dolazi i do truleži unutrašnjeg lišča.
Konidije se formiraju pojedinačno ili u kratkim lancima. One se raznose vetrom na veća rastojanja. Održava se na
biljkama koje prežive zimu, na kojima u proleće nastaje nova generacija konidija. Klijaju pri vlažnosti od 0-100%. Retko
formira kleistotecije.
Zaštita: triadimefon, benomil, dinokap, sumporna jedinjenja. Superparazit Cicinnobolus cesatii.

Erysiphe trifolii – pepelnica crvene deteline

U našim uslovima nije ekonomski značajna. Na obolelom lišću se javlja beličasta prevlaka koja se širi i pokriva
liske koje najčešće žute, kovrdžaju se i opadaju. Za vreme toplog vremena, lišće ispoljava simptom uvelosti.
 Micelija je epifitna sa haustorijama. Beličastu navlaku čine micelija i nizovi ovalnih oidija. Pri kraju vegetacije
formira crvenkaste kleistotecije pomoću kojih i prezimljava. Askusi imaju 3-8 askospora. U slučaju blagih zima, može se
održati i micelijom. Pogoduje joj suvo i toplo vreme.

Leveillula taurica – pepelnica paprike

Kod nas se javlja povremeno na paprici u zaštićenom prostoru. Sa lica lista se zapažaju svetle hlorotične pege
čijim širenjem dolazi do nekroze i masovnog opadanja lišća. Na naličju se razvija slaba prevlaka sporonosnih tvorevina,
zapažaju se sitni bradavičasti izraštaji.
Micelija je epiendofitna, konidiofore izbijaju kroz stomine otvore sa po 1-4 bezbojne, nerazgranate konidiofore sa
po 1-3 konidije (vršna je limunasta, ostale su valjkaste). Kleistotecije su sa hifolikim spendicesima, sadrže oko 20 askusa
sa po 2 askospore. Na paprici i paradajzu ne formira savršeni stadijum, već samo nesavršeni – Oidiopsis taurica. Održava
se uglavnom u vegetativnoj formi. Optimalni uslovi za razvoj podrazumevaju nisku vlažnost vazduha.
Zaštita: Nije laka zbog delom endogene micelije. Triadimefon, propikonazol, sumporna jedinjenja.

Sphaerotheca fuliginea – pepelnica krastavca (anamorf: Oidium erysiphoides)

Javlja se istovremeno sa E. cichoraceum koji je češći uzročnik pepelnice krastavca. Smanjuje kvalitet plodova.
Simptomi su isti poput onih koji se javljaju pri napadu E. cichoraceum.
Ima jedan askus sa 8 askospora u kleistoteciji sa hifolikim apendicesima. Životni ciklus je sličan kao i kod E.
cichoraceum, međutim imaju različite ekološke zahteve. Suzbijanje je isto kao i kod E. cichoraceum.

Sphaerotheca humuli – pepelnica hmelja

Štete od pepelnice se često pripisuju plamenjači hmelja. Prvi simptomi se mogu uočiti na tek izraslim izdancima
(prekriveni belom prevlakom) ili na listovima (bele praškaste pustule, javljaju se plikovi) koji se tek formiraju.
Najosetljiviji delovi su cvetovi i mlade šišarke na kojima se takođe obrazuje bela navlaka, deformišu se i propadaju.
Starije šišarke se deformišu i lome pri berbi. Sa formiranjem kleistotecija, boja navlake se menja u sivu.
Micelija je višećelijska, epifitna. Oidije se obrazuju u nizovima. Kleistotecije sadrže 1 askus sa 2-8 askospora.
Prezimljava micelijom u zaraženim pupoljcima na čokotu. Sekundarne zaraze povećavaju količinu inokuluma i mogu
inficirati delove hmelja po bilo kakvom vremenu, pogotovo pri višim t. Ne odgovaraju joj jake kiše, jer spiraju inokulum.
Zaštita: preparati na bazi sumpora, dinokarp, pirazofos.

Diaporthe helianthi - sivomrka pegavost stabla kukuruza (anamorf: Phomopsis helianthi)

Do uvođenja otpornijih hibrida ’80 godina pričinjavala je ogromne ekonomske štete. Simptomi se javljaju na listu,
lisnim drškama i stablu. Prvi se javljaju na donjim listovima ’, nastaju svetlomrke pege u okviru kojih tkivo nekrotira.
Nekroza se širi duž glavnih nerava lista u obliku slova V. Zaražene delove stabla parazit dezorganizuje, usled čega može
doći do loma i poleganja biljaka. U okviru sivomrkih pega na stablu se uočavaju crnkasta telašca – piknidi. U vreme
nastajanja pega na stablu, biljke gube turgor i javlja se hloroza gornjeg lišća. Do potpunog uvenuća dolazi kada bolest
prstenasto zahvati stablo. Glavice su zakržljale sa sitnim i šturim semenkama.
Na zaraženim biljnim delovima formiraju se piknidi delom utonuli u tkivo. Na vrhu piknida se nalazi ostiola kroz
koju izlazi sluzasta masa sa velikim brojem piknospora. Beta-piknospore su končaste i sterilne. Alfa-piknospore su
eliptične, retko se obrazuju. Na zaraženim biljnim ostacima se obrazuju peritecije sa izduženim vratom. Askospore su
dvoćelijske, eliptične. U svakoj ćeliji se nalaze po dve jasno vidljive kapi ulja. Prezimljava u obliku micelije i peritecija na
biljnim ostacima. Na proleće se sa peritecija oslobađaju askospore koje dospevaju na lišće. Peritecije se mogu formirati i
na semenu. Uloga alfa i beta piknospora nije značajna.
Zaštita: Prskanje u fazi butona (prečnik glavice oko 2 cm) kombinacijom benomil, karbendazim + dithane ili cineb.

Diaporthe phaseolorum var. caulivora – crna pegavost stabla soje (anamorf: Phomopsis sojae)
Spada u najznačajnije štetočine soje, štete zavise od vremena infekcije (ranije - opasnije). Prve pege se javljaju na
kotiledonima. Kasnije se zaraza širi na stablo, na mestu rukavaca, gde se najduže zadržava voda. Intenzivan razvoj bolesti
se javlja u drugom delu vegetacije. Crvenomrke pege tada prstenasto zahvataju stablo. Tkivo nekrotira i poprima crnu
boju. Lišće se uvija i ostaje da visi na uvelim biljkama. U okviru pega se obrazuju peritecije.
Loptaste peritecije su uronjene u tkivo, sa dugačkim vratom koji probija epidermis. U peritecijama se nalazi više
askusa sa po 8 askospora (izdužene, dvoćelijske, sužene kod septe). Na Čapek podlozi obrazuje i piknide sa
piknosporama. Održava se u zaraženim ostacima u vidu micelije i peritecija i u obolelom semenu. Iz zaraženog semena
micelija obuhvata kotiledone na kojima se obrazuju peritecije iz kojih se oslobađaju askospore i vrše dalju zarazu.
Rasejavanje askospora se vrši kišnim kapima ili vetrom. Do klijanja i zaraze dolazi u pazuhu lisnih rukavaca.
Zaštita: Dezinfekcija semena benomilom.
Diaporthe phaseolorum var. sojae – palež stabla i mahuna soje (anamorf: Phomopsis sojae)
Bolest koja se sve više širi. Pored smanjenja prinosa smanjuje i sadržaj ulja i proteina u zaraženim zrnima.
Simptomi se najčešće javljaju na stablu, bočnim granama, mahunama i semenu, ređe na lišću. Prvi se javljaju na
kotiledonima, ali ostaju nezapaženi. Ukoliko oboli hipokotil, klijanac uginjava. Na stablu, bočnim granama i mahunama
simptomi se pojavljuju u drugom delu vegetacije. Na njima se krajem vegetacije obrazuje mnoštvo piknida (na mahunama
su rasuti, na stablu u linearnim redovima). Zaražena zrna su nerazvijena, semenjača puca i prekrivena je beličastom
micelijskom navlakom.
Piknidi se formiraju u stromi u kompaktnim grupama. U piknidima se nalaze alfa (eliptične, sa 2 uljane kapi) i
beta (končaste, sterilne) piknospore. Retko formira peritecije (loptaste, sa izduženim vratom) na prizemnom delu stabla sa
većim brojem askusa sa po 8 askospora (dvoćelijske, sa 2 uljane kapi u svakoj ćeliji). Klijaju u kapi vode dajući hifu na
jednom ili oba kraja. Prezimljava u biljnim ostacima u obliku micelije, piknida ili peritecija. Može se održati i putem
semena iz koga se u proleće razvija zaražena mlada biljka. Tokom vegetacije, bolest se širi na stablo i mahune soje.
Primarne zaraze su uglavnom slabe, tek posle cvetanja se ostvaruju uslovi za širenje bolesti putem alfa piknospora i
askospora (toplo i vlažno vreme).
Zaštita: Dezinfekcija semena sa TMTD, prskanje useva benomilom ili karbendazima (pred cvetanje i pred formiranje
zrna)

Claviceps purpurea – glavnica raži (anamorf: Sphacelia segetum)

Može izazvati značajno smanjenje prinosa raži. Poznata je još od 400. Godine p.n.e. Štetnost je veća zbog
otrovnosti za ljude i životinje, jer sklerocije koje stvara patogen sadrže niz otrovnih alkaloida. Izaziva promene na cvetu i
plodu raži (plodnik zadebljava, ružičast je i prekriven beličastom navlakom iz koje se izliva mutna sluz). Iz zaraženog
plodnika se ne razvija zrno raži nego sklerocije („pseći nokat“) koje štrče iz klasa.
Micelija je višećelijska, prožima plodnik, a njeni ogranci na površini plodnika obrazuju konidijski stadijum S.
segetum. Konidije su sitne i mogu se širiti insektima, vetrom, kišnim kapima. Konidije i askospore vrše zarazu kada
padnu na žig tučka, gde hifa prorasta kroz stubić i tako dospeva u plodnik iz koga se ne razvija zrno, već sklerocija
(ispadaju iz klasa na zemljište, ili vršidbom sa zrnom). U sklerociji se razlikuju spoljašnji (sterilni) i unutrašnji (svetliji,
fertilni, sagrađen od živih hifa) sloj. Veoma su postojane, klijanjem daju nekoliko desetina končastih tvorevina (1-8 cm
dugih) na čijem kraju se formira proširenje – stroma sa sitnim otvorima peritecija koje se obrazuju u njoj. U peritecijama
se formiraju askusi, a u njima končaste askospore. Sklerocije obično klijaju u vreme cvetanja domaćina, pogodni su vlažni
uslovi za ostvarenje sekundarne infekcije.

Giberella zeae – fuzariozna trulež korena i stabla strnih žita i kukuruza (anamorf: Fusarium graminearum)
Široko rasprostranjeno oboljenje, štetnost zavisi od spoljnih faktora, kao i osetljivosti hibrida. Kod mladih biljaka
strnih žita zahvaćeni delovi korena i stabla nekrotiraju i dobijaju mrku boju. Kod starijih je zaraza ograničena na delove
korena, kolenaca u vidu nepravilnih pega, nekada može prstenasto da zahvati stablo. Na uzdužnom preseku se uočava
belo-ružičasta micelija parazita. Kod kukuruza se simptomi uočavaju u vreme nalivanja zrna u vidu prevremenog zrenja.
Dolazi do sušenja najpre donjih a kasnije ostalih listova. Na donjem delu stabla se javljaju nekrotične površine, najpre oko
čvorova, koren i prizemni deo stabla propadaju i može doći do masovnog poleganja biljaka. Klip usled nedovoljnog
nalivanja gubi čvrstinu i savitljiv je.
Patogen se održava na biljnim ostacima u vidu micelije, konidija, hlamidospora i peritecija. Prenose se i putem
zaraženog semena. Tokom vegetacije se u zemljištu širi micelijom, a konidijama i askosporama vetrom. Na površini
zaraženih delova
F. graminearum obrazuje septiranu ružičastu miceliju sa sporodohijama u kojima obrazuje blago savijene makrokonidije
(imaju 3-7 poprečnih septi) sa izraženim „stopalom“ na jednom kraju. Gljiva obrazuje okrugle hlamidospore, dok
mikrokonidije ne formira. Pri razvoju savršenog stadijuma (G. zeae), na površini biljnih delova formira tamne peritecije sa
izduženim askusima (do 8 askospora koje imaju po 3 septe). Dominira u suvljim regionima, pa i kod nas.
F. avenaceum obrazuje ružičasto-crvenkastu miceliju, u sporodohijama uglavnom makrokonidije, retko mikro. U polnom
ciklusu formira peritecije sa askosporama.
F. moniliforme obrazuje beličasto-ružičastu miceliju, mikrokonidije u lančastim nizovima i lažnim glavicama,
makrokonidije na monofijalidama. U polnom ciklusu formira peritecije sa askosporama.
F. subglutians obrazuje beličasto-ružičastu miceliju, mikrokonidije u vidu lažnih glavica, makrokonidije na polifijalidama
i monofijalidama. U polnom ciklusu formira peritecije sa askosporama.
F. culmorum obrazuje kraće i šire makrokonidije, dok ne obrazuje mikrokonidije i peritecije. U zemljištu formira
hlamidospore za održavanje. Dominira u vlažnijim i prohladnijim regionima.
Prouzrokovači ovog oboljenja parazitiraju isključivo slabe biljke. U našim uslovima biljke gube vitalnost najčešće usled
nedostatka vode u sušnim godinama.

Giberella zeae – plesnivost klipa kukuruza

Povremeno se javlja u jačem intenzitetu kada štete mogu biti veoma značajne. Smanjuje se prinos i hranljiva
vrednost zrna. Većina uzročnika proizvodi i mikotoksine (zaeralenon, F2, DON, DAS). U zavisnosti od prouzrokovača,
razlikuju se i simptomi.
F. graminearum – ružičasta plesnjivost je najčešći tip plesnivosti. Gljiva zahvata klip na vrhu i širi se ka osnovi slepljujući
pritom perušu sa klipom. Na njoj obrazuje makrokonidije u vidu crvenkaste navlake. Ponekad se i na klipu razvija
savršeni stadijum (G. zeae) obrazujući peritecije na peruši. Redovno proizvodi mikotoksine. Zaražava klip preko svile u
fazi precvetavanja pomoću askospora oslobođenih iz peritecija sa biljnih ostataka. Zarazi pogoduje toplo i vlažno vreme.
F. moniliforme i F. subglutinans – bela plesnivost zahvata pojedinačna zrna ili grupe zrna prekrivene gustom navlakom
belo-ružičaste micelije. Ostvaruju zarazu klipa nešto kasnije, preko oštećene peruše (kukuruzni plamenac, ptice, glodari).

Giberella zeae – fuzarioza klasa pšenice

Redovno se javlja u manjem ili većem intenzitetu. Štete se ispoljavaju u smanjenju prinosa i kvaliteta zrna.
Prouzrokovači ovog oboljenja proizvode mikotoksine. Poseban problem predstavlja kod semenskih useva, smanjuje
klijavost, opada energija klijanja. Simptomi se javljaju nakon cvetanja. Klasci gube zelenu boju, postaju slamasto žuti.
Deo klasa iznad ostvarene zaraze nekrotira. Formiraju se zrna različitog stepena nalivenosti i zahvaćenosti micelijom
(postaju bela do ružičasta, pri kombajniranju se odstranjuju). Pri osnovi klasaka se formira crvenkasta navlaka micelije i
sporonosnih organa parazita. Krajem vegetacije nekrotirane delove klasa naseljavaju saprofiti, stvarajući čađavu prevlaku.
Karakteristika je i mrko-ljubičasta boja stabla neposredno ispod klasa.
Infekcija klasa se ostvaruje askosporama ili konidijama u fazi cvetanja i formiranja zrna. Izvor inokuluma su
ostaci kukuruzovine zaraženi peritecijama F. graminearum. Do početka cvetanja pšenice, u peritecijama se obrazuju
askusi sa askosporama. Povećana vlažnost u vreme cvetanja omogućava njihovo oslobađanje i zaražavanje klasa. Zaraza
klasa može nastati i konidijama, što je slučaj kod F. culmorum. Fuzarioza klasa javlja se uglavnom u reonima gde u toku
cvetanja i formiranja zrna preovladava toplo i vlažno vreme.
Zaštita: prskanje u veme cvetanja i formiranja zrna – famoksadon, flusilazol, prohloraz, propikonazol, azoksistrobin,
ciprokonazol, metkonazol, epoksikonazol, tebukonazol.

Monographella nivalis – snežna plesan strnih žita (anamorf: Microdochium nivale)

Rasprostranjena na ozimim strnim žitima, gde se snežni pokrivač duže zadržava. Štete nastaju usled masovnog
propadanja zaraženih biljaka, odnosno bokora u većim ili manjim oazama. Pri slabijoj zarazi, biljka ne uginjava, ali
bokorenje obično izostaje. Prvi simptomi se javljaju kasno u jesen na listovima (krupne nekrotične pege sa ružičastom
navlakom sporodohija sa srpastim konidijama). Tipični simptomi su vidljivi u rano proleće (manje ili veće oaze sasušenih
biljaka sa lišćem slepljenim uz zemlju). Na mestima gde su biljke uništene, javljaju se korovi. Kod inficiranih biljaka koje
su preživele zarazu uočavaju se simptomi fuzariozne truleži prizemnog dela stabla.
Kasno u jesen formiraju se ružičaste sporodohije na listovima u kojima se obrazuju konidije sa 1-3 septe. Ispod
snega se formira bela micelija na zaraženim delovima biljke. U drugom delu vegetacije, pri vlažnom vremenu na lisnim
rukavcima se formiraju peritecije (polni ciklus). Peritecije sadrže veći broj askusa sa po 8 askospora (izdužene sa po 3-4
septe). Održava se u zemljištu na biljnim ostacima, micelijom, konidijama i perittecijama. Prenosi se i putem semena.
Zaštita: Dezinfekcija semena karboksin + tiram

Gaeumannomyces graminis – crna trulež korena i prizemnog dela stabla strnih žita (anam: Phialophora radicicola)
U našim uslovima se javlja sporadično, najčešće tamo gde je ponovljena setva pšenice, odnosno gde se gaji u
monokulturi. Štete nastaju usled nekroze i dezorganizacije korena i prizemnog dela stabla, što dovodi do šturosti klasova.
Kod zaraženih mladih biljaka ne dolazi do bokorenja. Nekrotirani delovi dobijaju svetlomrku do potpuno tamnu boju, a na
njima se razvija micelijska prevlaka iste boje. Kod starijih biljaka simptomi se uočavaju u vreme klasanja (nekroza korena
i prizemnog dela stabla sa tamnom micelijskom navlakom). Biljke su nižeg rasta sa šturim klasovima. Lako se čupaju iz
zemlje, na korenu se uočava tamna micelija sa slepljenim grudvicama zemlje.
Micelija je septirana, tamna, grana se u bočne hife na kojima se formiraju hifopodije a kasnije peritecije sa
izduženim vratom. Askospore su vretenaste/končaste sa 3-7 septi. Održava se u zemljištu više godina u vidu micelije i
peritecija. Zaraze obavljaju micelija i askospore. Peritecije na biljnim ostacima sazrevaju do jeseni i oslobađaju askospore
koje vrše zarazu mladih biljaka. Zaraza se može obaviti i u proleće. Zarazi pogoduje smanjena vitalnost biljaka, blage
zime, kasni prolećni mrazevi. Mnogi zemljišni MO su antagonisti ove gljive.
Khuskia oryzae – trulež klipa i stabla kukuruza (anam: Nigrospora oryzae)
Retko pričinjava ekonomski značajne štete. Javlja se kod osetljivih genotipova. U našim uslovima napada
isključivo klip, ređe stablo i koren. Na njemu napada dršku, korun i zrno. Simptomi su u vidu razdvajanja provodnih
snopića u niti kod koruna. Usled promena na korunu, čitav klip se lako cepa uzduž i popreko. Pri osnovi zaraženih zrna
stvaraju se crne konidije, dajući tkivu sivkasto-crnu boju. Zaražena zrna su štura.
Na kukuruzu formira samo miceliju, konidiofore i konidije koje postaju crne dok sazrevaju. Teleomorfni stadijum
se veoma retko formira, a ukoliko do njegovog formiranja dođe, dešava se na nekim drugim biljkama. Tada formira
peritecije u grupama sa jednoćelijskim askosporama. Gljiva se održava konidijama i micelijom na zaraženim organima.
Zrno predstavlja značajan izvor inokuluma. K. oryzae je parazit slabosti biljaka (suša, povreda, preobilne kiše pred
branje).

Leptosphaeria lindquistii – crna pegavost suncokreta (anam: Phoma macdonaldi)

Pored smanjenja prinosa smanjuje se u sadržaj ulja u zrnima. Prvi simptomi bolesti javljaju se u fazi cvetanja i
početka formiranja zrna suncokreta. Primarne zaraze se ostvaruju na starijim listovima gde se zapažaju nekrotične pege
različitih veličina i oblika. Znatno češće se javlja na lisnim drškama. Prilikom jačih zaraza, pege se spajaju te se ceo list
suši. Najtipičniji simptomi se javljaju na stablu, gde se na donjim delovima javljaju krupne crne pege. Pri jačim zarazama
biljke venu i uginu prevremeno.
Obrazuje brojne piknide (uronjeni u tkivo) na zaraženim biljnim delovima, najviše na stablu i lisnim drškama.
Vrh piknida je izdignut sa otvorom kroz koji se oslobađaju piknospore u sluzastoj masi (jednoćelijske, eliptične, sa 2 kapi
ulja). U zaraženim ostacima formira tamnomrke pseudotecije. Zaraženi ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze, održava
se micelijom, piknidima i pseudotecijama. Piknidi ostaju vitalni do 3 godine, kada dolazi do obrazovanja pseudotecija,
pomoću kojih parazit nastavlja održavanje. Primarne zarase se obavljaju putem pikno i askospora. Sekundarne se vrše
piknosporama

Leptosphaeria nodorum – siva pegavost lista i klasa pšenice (anam: Septoria nodorum)
Rasprostranjena širom sveta u području gajenja pšenice. Kod nas je ovaj parazit manje prisutan i manje štetan od
S. tritici. Javlja se na plevama, stablu, lisnom rukavcu i listu. Sitne, sivkaste ili mrke pege se obično javljaju na gornjoj
trećini pleva, 2-3 nedeIje posle klasanja. Pege se povećavaju i postaju čokoladnomrke boje. Kasnije, centar pega postaje
siv, a u okviru njih se javljaju tamni, tačkasti, slučajno raspoređeni piknidi. Dolazi do lomljenja i poleganja stabla. Razlika
od S. tritici je to što se pege na listu ispoljavaju u vidu sočivastih svetlomrkih površina.
Formira peritecije sa askusima sa po 8 askospora kao i piknide sa piknosporama. Prenosi se semenom pšenice.
Održava se micelijom u živim biljkama, a u obliku piknida u zaraženim biljnim ostacima se može održati 2-3 godine . U
jesen ili u proleće, piknospore cure iz piknida u vidu želatinozne mase. Piknospore se raznose kišnim kapima na donje
lišće zdravih biljaka. Za infekciju je potrebno minimalno 6 časova neprekidnog vlaženja.

Leptosphaeria herpotrichoides – mrka pegavost lišća

Parazit pšenice, ječma, raži i drugih biljaka u familiji trava (Poaceae). Javlja se pri uslovima dugih i obilnih
padavina i vlage. Kada vlažni uslovi neprekidno traju 48 časova na listu se mogu javiti žutomrke pege. Raž i ječam su
otporniji na ovu bolest od pšenice. Formira pseudotecije, askuse i askospore. Prezimi u obliku micelije u biljnim ostacima
i u obliku askospora sa askusima u pseudotecijama na slami.
Ukoliko se ukaže potreba, suzbijanje ove bolesti vrši se na isti način kao i kod Septoria tritici.

Mycosphaerella graminicola – siva pegavost (septorioza) lista pšenice (anam: Septoria tritici)
Bolest u ekspanziji poslednjih 20 tak godina, zbog primene patuljastih ili polupatuljastih sorti čije lišće bliže
površini zemljišta. Može prourokovati i sušenje 60% listova pšenice. Napada pšenicu i druge Triticum vrste. Javlja se u
toku cele vegetacije na svim nadzemnim delovima. Prvi simptomi u obliku hlorotičnih pega na lišću koje leži na zemlji.
Pege nepravilnog oblika, šire se, ograničene nervima. Postaju uzdužne i paralelne. U okviru pega se formiraju piknidi.
Jako zaraženo lišće može propasti. Ponekad propadaju i čitave biljke.
Formira peritecije. Askusi, askospore su dvoćelijske. Piknospore: makropiknospore ili mikrospore. Kod nas
piknospore izvor primarne zaraze. Piknospore klijaju za 12 h i u list prodiru posle 24 h . Prodiranje direktno kroz
epidermis ili kroz strome. Za infekcioni proces potrebna je vlažnost. Simptomi se pojavljuju posle 14-21 dan. Više
sekundarnih zaraza u toku vegetacije.
Zaštita: benomil, dinikonazol, prohloraz, propikonazol, triadimefon, hlortalonila, kaptafola

Mycosphaerella tassiana - crnilo klasova pšenice (anam: Cladosporium herbarum)

 Na klasovima i drugim organima u periodu dozrevanja pšenice kada je žetva produžena zbog padavina razvija se
tamnozelena, crna micelijska navlaka parazita. Posebno se razvija na klasovima, crnilo klasova. Medna rosa pogodna za
razvoj gljive
Maslinasto mrka micelija. Konidiofore su sa jednoćelijskim konidijama. Razvija se saprofitski na izumrlom
biljnom tkivu. Spore se formiraju na biljnim ostacima i lako se raznose vetrom. Razvija se u širokom temperaturnom
intervalu.

Cochliobolus sativus - trulež korena i stabla i pegavosti lista žita i trava (anam: Drechslera sorokiniana)
Manje značajan u Evropi, kod nas se javlja na ječmu i kukuruzu. Palež klijanaca nastaje iz zaraženog semena. Na
korenu se javlja mrka trulež. Na listovima se formiraju pege različite veličine i često se spajaju. Zaražena zrna imaju crne
tačkaste pege.
Micelija je maslinasta, starenjem potamni. Konidiofore se javljaju pojedinačno ili u grupama, izbijaju kroz stome.
Konidije su cilindrične sa do 10 septi. Teleomorfni stadijum se retko sreće. Pseudotecije se javljaju na biljnim ostacima,
askusi su mehurasti

Cochliobolus carbonum - pegavost lišća kukuruza (anam: Bipolaris zeicola)

U merkantilnoj proizvodnji ne pričinjava štete. Štete nastaju u semenskoj proizvodnji kod osetljivih linija usled
sušenja jače zaraženih listova. Pege na lišću spu ovalne, svetlosmeđe. Jače zahvaćeni listovi se suše usled nekroze tkiva.
Napada i lisni rukavac, komušinu klipa i zrno. Zaražena zrna su pokrivena crnom navlakom micelije i konidijama
parazita.
U prirodi se javlja u konidijskom obliku. Kroz stomine otvore izbijaju konidiofore sa cilindričnim konidijama.
Pege su pokrivene tamnom, čađavom navlakom konidiofora i konidija. Prezimljava na biljnim ostacima u vidu micelije i
na semenu. Konidije izazivaju primarne i sekundarne zaraze. Primarne zaraze se uočavaju na donjem lišću. U
laboratorijskim uslovima formira pseudotecije, askospore su sa 5-9 septi.

Cochliobolus heterostrophus - južne pegavosti lišća kukuruza (anam: Bipolaris maydis)

Karantinski patogen kod nas. Pričinjavao ogromne štete u SAD. Ima 2 rase: T (više patogen, napada sve
nadzemne organe) i O (manje patogen, napada isključivo lišće). O stvara pege između lisnih nerava. Kod T su pege
vretenaste sa hlorotičnim oreolom, napada lišće, lisni rukavac, zatim stablo i klip.
Konidiofore su dugačke, izbijaju kroz stome u buketićima, konidije su srpaste sa 3-13 septi, klijaju na oba
pola (Bipolaris). Hilum (mesto pričvršćivanja za konidiofore) nije izražen. Retko obrazuje pseudotecije u prirodnim
uslovima. Askusi imaju do 8 končastih askospora sa do 9 septi. Prezimljava kao micelija i konidija na zaraženim biljnim
ostacima, a rasa T i na semenu. Primarne i sekundarne zaraze se obavljaju pomoću konidija raznošenih vetrom i kišnim
kapima.

Pyrenophora teres – mrežasta pegavost ječma (anam: Drechslera teres)

U našim krajevima se javlja redovno u manjem ili većem intenzitetu, u zavisnosti od osetljivosti sorte. Simptomi
se javljaju na listovima (duguljaste pege), lisnim rukavcima i zrnima (mrke tačke na plevicama). Pege mogu da se spoje i
unutar njih se stvaraju tamne linije, što im daje mrežast izgled.
Retko formira konidiofore sa konidijama. Često obrazuje okrugle piknide sa bezbojnim jednoćelijskim
piknosporama (uloga ima je nepoznata, ne mogu ostvariti infekciju ječma). Na ostacima obrazuje pseudotecije sa jednim
ili više otvora. U askusima sadrži najčešće 8 askospora sa 3-5 septi i jednom uzdužnom. Odrzava se u ostacima
(micelijom i pseudotecijama), divljim travama i na zaraženom semenu. U održavanju značajnu ulogu imaju i zaražene
samonikle biljke ječma.
Zaštita: epoksikonazol, karbendazim, tiofanat-metil, tebukonazol, triadimenol, spiroksamin, ciprokonazol, azoksistrobin,
trifloksistrobin

Pyrenophora avenae – pegavost lista ovsa (anam: Drechlera avenae)

Primarni tip vezan sa pojavom bolesti na sejancima jer se P. avenae prenosi semenom. Kada seme proklija,
micelija sa plevica i spoljnog tkiva prodire u koleoptil i zatim u prvi listić. Zahvaćeni klijanci često propadaju pre ili
neposredno posle nicanja. Primarne zaraze - javljaju se na prvom listu u vidu nekoliko hlorotičnih, zatim mrkih pega, koje
se ubrzo spajaju te nastaju pruge. Zaraženo lišće se uvija i propada. Primarna faza u razvoju bolesti se obično završava
razvojem bokorenja. Sekundarna faza razvoja bolesti počinje sporulacijom gljive na primarnim lezijama. Konidije
zaražavaju gornje lišće i rukavce i nastaju tamnocrvenkaste pege, često oivičene žućkastim prozirnim oreolom. Ova faza
se jače razvija u drugom delu vegetacije. Konidije nastale u sekundarnoj fazi bolesti mogu, pod povoljnim uslovima
vlažnosti, služiti za dalje širenje bolesti u usevu, što dovodi do zaraze klasova i semena.
 Formira pseudotecije sa svetložutim askosporama. Konidiofore se nalaze na zidu peritecije. Prezimi ispod
omotača semena u obliku micelije, spora na semenu, kao micelija ili peritecija na zaraženim ostacima. Iz zaraženog
semena nastaje zaraza sejanaca. Konidije nastale na inficiranim sejancima se raznose vetrom i šire zarazu. Zaraza starijeg
lišća može nastati od askospora koje su se formirale u peritecijama. Razvoju bolesti pogoduje hladno i vlažno vreme.

Pyrenophora graminea – pegavost lista ječma (anam: Drechslera graminea)

U našim uslovima se javlja redovno, pogotovo ako se ne obraća pažnja na zdravlje semena i dezinfekciju. Bolest
zahvata celu biljku, ali najtipičniji simptomi se javljaju na lišću. Javlja se zaostajanje u porastu, listovi nekrotiraju i
uzdužno se cepaju, klas je sterilan. Prvi simptomi se zapažaju u vreme bokorenja u vidu bledožutih hlorotičnih pega koje
se protežu duž nerava. Kasnije pege postaju nekrotične. Obrazuje konidije i dolazi do masovne zaraze semena.
Na pegama se obrazuje tamna skrama konidiofora i konidija. Konidije su ovalne, imaju do 6 septi. Na njihovom
vrhu se ponekada razvija nova, kraća konidija. Na biljnim ostacima formira pseudotecije, delimično uronjene u supstrat.
Na njima se u početku formiraju sete na čijim vrhovima se obrazuju konidije. U zreloj pseudoteciji-periteciji, razvijaju se
askusi i višećelijske askospore. Pseudotecije imaju mali značaj u održavanju i širenju parazita. Uglavnom obrazuje
konidijski stadijum.
Zaštita: tebukonazol, triazoksid, difenokonazol, ciprokonazol, fludioksonil, dinikonazol

Setosphaeria taurica – siva pegavost lista kukuruza (anam: Exerohilum turcicum)

Spada u ekonomski najznačajnije bolesti kukuruza kod osetljivih genotipova, danas je izgubilo značaj. Na lišću
obrazuje sivo-zelene ili smeđe eliptične pege oivičene tamno-smeđim rubom. Javljaju se prvo na donjim listovima, potom
šire i na ostale. Ne zaražava klip i zrno iako se pege javljaju na peruši.
Isključivo konidijski stadijum ima značaja u razvoju ovog oboljenja. U okviru pega formiraju se konidiofore koje
izbijaju kroz stome. Konidije su višećelijske, valjkaste sa 3-8 septi, sa papilom. Pseudotecije (nemaju značaja u ciklusu
razvohja, formiraju se samo u laboratoriji) su eliptične sa dvoslojnim askusima u kojima se formira do 6 askospora (2-6
septi). Prezimljava na ostacima u vidu micelije, konidije i pseudohlamidospora koje nastaju transformacijom konidija.
Konidije izazivaju primarne i sekundarne zaraze.

Pleospora bjoerlingii – palež klijanaca, trulež korena i pegavost lišća repe (anam: Phoma betae)
Danas se kod nas javlja u malom procentu i ne pričinjava značajnije štete. Palež klijanaca kao problem ne postoji
već duži niz godina, Pegavost se javlja u veoma malom intenzitetu. Infekciju lišća ostvaruju askospore. Pege su krupne,
nepravilne sa crnim telašcima (piknidima). U slučaju truleži korena, simptomi se ispoljavaju uvenućem lišća i ulegnutim
pegama na površini glave korena. U okviru trulog dela korena na površini se obrazuju piknidi. Na stablu se uočavaju
vretenaste pege sa brojnim piknidima. U slučaju jake infekcije, pege se spajaju i stablo se lomi. U okviru pega formiraju
se prvo piknidi, a zatim pseudotecije koje služe za održavanje.
Retko obrazuje pseudotecije. Ako se pak formiraju, onda je to u prezimeloj semenskoj repi. U askusima se nalazi
8 askospora. Anamorfni stadijum formira piknide sa jednoćelijskim piknosporama (sa 1 ili 2 kapi ulja). Prenosi se
semenom piknidima i micelijom i pseudotecijama u ostacima ili semenskoj repi. Sistemična infekcija dovodi do zaraze
cvetova i semena. Širi se kišnim kapima u toku vegetacije.

Pleospora papaveraceae – crna pegavost maka (anam: Dendryphion penicillatum)

Najveće štete čini na opijumskom maku. Ugrožava mak u svim razvojnim stadijumima, simptomi se ispoljavaju
na svim organima, pri čemu je čaura najosetljivija na infekciju. Simptomi su u vidu crnih uglastih pega na listu, stablu i
čaurama. Rano zaražene čaure su sterilne.
Micelija je žuto-mrka. Anamorf formira konidije sa 10 septi. U polnom ciklusu obrazuje pseudotecije sa askusima
i askosporama (sa uzdužnim i poprečnim pregradama). Održava se micelijom i konidijama u ostacima i semenu, ili
pseudotecijama u ostacima. Pojedini izolati obrazuju mikrosklerocije i hlamidospore.

Sclerotinia sclerotiorum – bela trulež suncokreta i drugih biljaka

Pored smanjenja prinosa, smanjuje i sadržaj ulja i proteina u semenu suncokreta. Seme se rasipa iz glavica. Na
soji se značajnije javlja u vlažnijim regionima i godinama. Može prouzrokovati štete i pri skladištenju korenasto-krtolastih
biljaka i lukovica. Polifag je, napada preko 400 biljnih vrsta. Prouzrokuje simptome tokom svih razvojnih stadijuma svih
svojih domaćina. Ukoliko zaražava biljke tokom klijanja i nicanja, dolazi do njihovog izumiranja uz pojavu bele
micelijske navlake. Veoma često zaražava i koren i prizemni deo stabla. Ukoliko su napadnuti nadzemni delovi, javlja se
bela trulež stabla, cvetova i plodova. U slučaju visoke vlažnosti, dolazi džo formiranja guste bele micelijske prevlake. U
kasnijoj fazi oboljenja primetne su crne sklerocije u okviru zaraženog tkiva. Na uskladištenim proizvodima stvara belu
micelijsku navlaku, unutar koje se formiraju sklerocije.
U slučaju bele truleži suncokreta mogu se razlikovati korenska, stabljična i bela trulež glavice. Korenska forma (početak
butonizacije-kraj vegetacije). Prvi simptom je u vidu gubitka turgora. Zatim sledi nekroza tkiva prizemnog dela stabla.
Bolest prstenasto zahvata stablo, biljka vene usled razarana provodnih snopića. Pred kraj vegetacije se obrazuju brojne
tamnomrke sklerocije u okviru zaraženih biljnih delova.
Stabljična forma se javlja u vreme porasta biljaka. Zaraza se ostvaruje preko lisne drške, na mestima oštećenja. Na
zaraženim delovima se formiraju pege na kojima se pri vlažnim uslovima formira gusta micelija sa crnim sklerocijama.
Pege se povećavaju i spajaju, obavijajući prstenasto stablo, iznad koga biljka vene. Može doći i do loma biljke.
Bela trulež glavica javlja se krajem cvetanja i tokom nalivanja zrna. Na leđnoj strani glavice se javljaju ugnute pege koje
se brzo uvećavaju. Tkivo razmekšava i truli. Između semenki se obrazuje bela micelija koja stvara sklerocije. Pri kraju
vegetacije zaražene glavice se raspadaju, na stablu ostaje samo skelet sudovnih snopića. Seme je prazno ili šturo,
neprijatnog mirisa i gorkog ukusa.
Micelija je epiendofitna, prodire u tkivo kroz kutikulu. Luči pektolitičke i celulolitičke enzime, što rezultira
truleži. Posle formiranja gustog spleta micelije, anastomoziranjem nastaju sklerocije. Sklerocije predstavljaju osnovni
izvor inokuluma, koji se uglavnom održava u zemljištu (vitalne 3-7 godina). Nakon prezimljavanja iz sklerocije se razvija
veći broj apotecija. Na gornjem delu apotecije se nalazi himenijalni sloj sa askusima koji sadrže askospore. U povoljnim
uslovima askospore se izbacuju i uglavnom vrže zarazu nadzemnih organa suncokreta. Korenska forma nastaje
prorastanjem micelije iz sklerocije. Pri dodiru sa tkivom, micelija obrazuje apresorije, odakle se formiraju infektivne hife
koje mehanički prodiru u tkivo korena.
Zaštita: vinklozolin, karbendazim, flutriafol, boksalid, dimoksistrobin.

Sclerotinia trifoliorum - trulež krune i stabla crvene deteline i lucerke

Inficirano lišće i stablo požuti, gube turgor i na kraju venu. Na nekrotiranim delovima biljaka ili na površini
zemljišta javlja se bela micelijska navlaka parazita koja služi za širenje zaraze na nove biljke. Kad gljiva potroši svu hranu
svoga domaćina ili kada su ekološki uslovi nepovoljni za porast i razvoj, ona formira tvrde, crne sklerocije na ili u stablu i
tkivu krune biljke domaćina. Sklerocije serazvijaju sporije i klijaju dajući apotecije sa askusima koji imaju 8
jednoćelijskih askospora. Na miceliji u čistoj kulturi formiraju se nefunkcionalne mikrokonidije. Heterotalična, tako da
mikrokonidije jednog izolata mogu vršiti spermatizaciju sklerocija s drugog i formiraju se 4 velike i 4 male askospore.
Kada propadnu, biljčice crvene deteline ostaju na zemljištu, a s njima ostaju i sklerocije. Micelija koja nastaje
klijanjem sklerocija ima ograničen porast i retko inicira zaraze novih biljaka. Sklerocije formirane u proleće padaju na
zemljište i ostaju u stanju mirovanja preko leta. Askospore bivaju izbačene iz apotecija i pomoću vetra dospevaju na lišće
i stablo biljaka domaćina. Na površini epidermisa, pre infekcije, micelija formira jedan razgranati splet hifa. Kutikula se
razgrađuje, a epidermalne i parenhimske ćelije degenerišu. Posle razgradnje kutikule i epidermisa, gljiva zahvata i druga
tkiva, raste inter i intraćelijski. Micelija je obično ograničena u parenhimskom tkivu, ali povremeno dospeva i u ksilem. U
neke domaćine gljiva prodire i kroz stome.

Botrytina fuckeliana – siva trulež suncokreta i drugih biljaka

Prouzrokuje značajne štete u polju, zaštićenom prostoru kao i tokom skladištenja. Kod nas najznačajnije štete
pričinjava na glavicama suncokreta i luka. Značajno smanjuje i sadržaj ulja u zrnima. Polifag je, napada preko 200 biljnih
vrsta. Na semenu i klijancima se pojavljuje gusta siva micelija. Oboljenje se javlja i na stablu, ređe listovima. Oboleli
delovi su prekriveni sivkastom praškastom navlakom konidiofora i konidija. Najčešće se javlja na glavici suncokreta. Sa
leđne strane se javljaju ugnute pege, koje se postepeno uvećavaju. Pri visokoj vlažnosti se na svim zaraženim tkivima
obrazuje siva paučinasta navlaka od micelije i reproduktivnih organa u kojoj se ponekada formiraju sklerocije gljive. Jače
zahvaćeni delovi glavice ispadaju.
Micelija je siva, višećelijska, njenim anastomoziranjem nastaju crne sklerocije. Konidiofore su duge uspravne sa
okruglim konidijama. Na sklerocijama se formiraju apotecije sa askusima sa po 8 askospora. Održava se micelijom i
sklerocijama u ostacima, zemljištu i semenu. Posle prezimljavanja sklerocije klijaju u miceliju i formira se konidijski
stadijum. Uloga apotecija sa askosporama nije dovoljno razjašnjena. Infekciju ostvaruju konidije, klijaju u kapi vode.
Polenov prah pospešuje njihovo klijanje. Gljiva prvo zahvata cvetove, zatim prodire u plodnik i sunđerasto tkivo posle
čega dospeva do dorzalne strane, stvarajući pege.
Zaštita: flutriafol, karbendazim, boksalid, dimoksistrobin, prosimidon, iprodion, vinklozolin, prohloraz.
Pseudopeziza medicaginis – crna pegavost lista lucerke
Smatra se jednom od najštetnijih bolesti lucerke. Pegavost se javlja na lišću, retko na stablu, peteljkama i
mahunama. Prvo je zahvaćeno donje lišće, kasnije se zaraza širi ka gore. Pege su sitne i brojne. Starenjem tame i
zadebljavaju. Lišće opada ili se kovrdža. Pri jačem oboljenju, stabljika se potpuno ogoljava.
Obrazuje samo polni stadijum na opalim listovima na kojima se formiraju tanjiraste apotecije sa askusima i
askosporama. Apotecije se formiraju na stromatičnoj tvorevini koja se nalazi u centru pege. Askusi su ovalni sa
jednoćelijskim askosporama. Održava se u zaraženim opalim listovima u vidu micelije i apotecija.

Pseudopeziza jonesii - žuta pegavost lista lucerke

Sitne hlorotične pege na licu lista 10 dana posle infekcije. Kod osetljivih sorti pege se izdužuju u hlorotične
pruge, koje zatim postaju žute ili oranž boje. Pege se šire između nerava i na kraju dobijaju okruglast izgled. U okviru
pega sa gornje strane lista, formiraju se brojni piknidi. Iz piknida curi beličasta masa spora čija se uloga ne zna, jer ne
klijaju i ne vrše infekciju. Centar pege dobija tamnomrku boju jer se formiraju strome. Zaraženo lišće opada, što se
odražava na kvalitet sena. Apotecije se formiraju se na stromama. Askusi su sa 8 bezbojnih jednoćelijskih askospora.
Piknidi su subepidermalni a piknospore jednoćelijske i ne klijaju.
Pri povoljnoj vlažnosti i temperaturi na zaraženom lišću formiraju se askospore. Askospore nastale u dozrelim
apotecijama su jedini izvor inokuluma. Klijanjem askospora nastaje začetak hife koji direktno prodire u list lucerke.

ZBIRNA GRUPA DEUTEROMYCETES

Fungi imperfecti (nesavršene gljive) - nemaju polnu reprodukciju, razmnožavaju se bespolnim putem. Spore (konidije) se formiraju na
konidioforama pojedinačno ili grupisane u posebne strukture (sporodohije) ili se formiraju u posebnim plodonosnim strukturama (acervule, piknidi).

Formniraju konidije na slobodnim
konidioforama, direktno na miceliji
- Rod: Verticillium
albo-atrum, dahliae - uvenuće biljaka
(verticilioza)
- Rod: Ramularia
beticola - siva pegavost lišća repe/ramularioza
- Rod: Cercospora
beticola - pegavost lišća šećerne repe
- Rod: Alternaria
helianthi - mrka pegavost suncokreta
solani – crna pegavost krompira i paradajza
brassicae – crna pegavost kupusnjača
- Rod: Fulvia
fulva – plesnivost lista paradajza
- Rod: Chlara
elegans – crna trulež žila duvana
- Rod: Kabatiella
zeae – sočivasta pegavost kukuruza
- Rod: Fusarium
culmorum - trulež korena i prizemnog dela
stabla, šturost klasova pšenice
oxysporum – fuzariozno uvenuće brojnih biljnih
vrsta
Formiraju konidije u okviru acervula
- Rod: Colletotrichum
trifolii - antraknoza crvene deteline
graminicola - antraknoza kukuruza
dematium - antraknoza soje
lindemuthianum – antraknoza pasulja
lagenarium – antraknoza lubenice,
dinje
Formiraju konidije (piknospore) u piknidima
- Rod: Ascochtya
pisi - antraknoza graška
- Rod: Septoria
helianthi - siva pegavost lišća suncokreta
glycines - mrka pegavost soje (septorioze)
apicola – pegavost celera
lycopersici – siva pegavost paradajza
- Rod: Phoma
medicaginis - crnilo stabla i pegavost lista lucerke
exigua – antraknoza krompira
- Rod: Macrophomina
phaseolina - ugljenasta trulež korena i stabla soje i
suncokreta
- Rod: Stenocarpella
maydis - suva trulež kukuruza
- Rod: Phialophora
gregata – mrka trulež stabla soje

Verticillium albo-atrum i Verticillium dahliae - zeleno (verticiliozno) uvenuće biljaka

Izaziva ekonomski vrlo značajne bolesti lucerke, krastavca, krompira, paradajza, paprike i drugih biljaka.
Polifagni parazit, preko 200 vrsta. Teško se suzbija. Češće se javlja u zatvorenom prostoru. Izaziva traheomikoze,
odnosno traheoverticilioze. Simptomi su u vidu gubitka turgora i venjenja. Spolja se ne uočavaju nikakvi simptomi
nekroze, tek na uzdužnom preseku prizemnog dela stabla i glavnog korena se uočavaju nekrotične promene u sprovodnim
elementima.
Razlike između ove dve gljive su u građi konidiofora i konidija i formiranju mikrosklerocija. V. dahliae formira
mikrosklerocije različitog oblika i veličine. V. albo-atrum obrazuje septiranu, zadebljalu crnu miceliju koja služi za
održavanje u zemljištu. Dobro čuvaju vitalnost, čak i do 15 godina. Micelija ostvaruje zarazu preko korenskih dlaćica ili
kroz povrede. Prvo kolonizuje parenhim, zatim ksilem, gde intenzivno raste. Iz sprovodnih elemenata dospeva do lisnih
nerava gde obrazuje konidiofore sa konidijama koje se rasejavaju i dolazi do sekundarnih zaraza. Obrazovanjem
mikrosklerocija i debele micelije ciklus razvoja se završava.

Ramularia beticola - siva pegavost lišća repe - ramularioza

Kod nas se retko javlja i nema praktičnog značaja. Napada srednje i starije lišće uzrokujući krupne uglaste
sivomrke pege (kod C. beticola su sitne i okruglaste). Obrazuje beličastu navlaku konidiofora i konidija. Prelaz između
zdravog i obolelog tkiva nije jasno razgraničen.
 Konidiofore izbijaju kroz stomine otvore u buketićima. Klijanjem konidija nastaju infektivne hife koje prodiru
kroz stomine otvore u tkivo domaćina. Održava se ostacima i semenom.

Cercospora beticola - pegavost lišća šećerne repe

Danas raširena širom sveta, u našoj zemlji ekonomski najznačajnija bolest šećerne repe, smanjuje prinos korena i
šećera kao i tehnološku vrednost. Pegavost se javlja uglavnom na lišću, ali se može javiti i na lisnim drškama,
cvetonosnom stablu i glavi korena. Prvo se javlja na starijem potpuno razvijenom lišću rozete u vidu okruglastih sitnih,
sivkastih pega oivičenih zonom tkiva mrkocrvene boje. U nekrotiranom delu se uočava pepeljasta navlaka. Kod repe
semenjače može biti napadnuta i cvast i delovi sveta i sami plodova.
Višećelijska micelija se razvija endofitno u tkivu u okviru pega. Na površini formira snopiće konidiofora koje
nose izdužene, višećelijske konidije koje su na jednom kraju zaobljene, a na drugom zašiljene. Parazit ima veliki
potencijal razmnožavanja, samo na jednom listu formira preko 250 miliona konidija. Kišne kapi su najznačajniji faktor
širenja. Održava se u zaraženim ostacima repe u polju.
Zaštita: karbendazim, flusilazol, ciprokonazol, azoksistrobin, tebukonazol, fenpropimorf, epoksikonazol, tiofanatmetil,
piraklostrobin, tetrakonazol, hlorotalonil, prohloraz, đpropikonazol, flutriafol, difenokonazol, fentin-acetat

Alternaria helianthi - mrka pegavost suncokreta

U vreme gajenja sovjetskih sorti suncokreta ova bolest se često javljala. Javlja se na svim nadzemnim delovima
suncokreta u vidu pega različitog oblika i veličine. Početni stadijum predstavljaju sitne, nekrotične pege. Kasnije pege
uvećavaju obim, a zaraženo tkivo uginjava i nekrotira. Pege su okruglaste u obliku koncentričnih krugova. Na stablu se
javljau izdužene eliptične pege, različite veličine, tamnomrke. Pege su utonule u tkivo, često sa pukotinama. Na glavici se
pege javljaju krajem vegetacije, sitne tamnomrke sočivastog izgleda.
Gljiva u uslovima visoke vlažnosti vazduha formira brojne konidiofore i konidije. Zaraženi ostaci na njivi
predstavlju osnovni izvor inokuluma. Gljiva se održava u vidu micelije na kojoj se naredne vegetacije obrazuju spore.
Spore nošene vetrom i kišnim kapima dospevaju na biljne organe i vrše infekciju, prenosi se i semenom.

Alternaria solani - crna pegavost krompira i paradajza

Štete mogu biti značajne usled sušenja jače zaraženih listova. Napada sve nadzemne organe paradajza, kod
krompira i krtole. Simptomi se prvo javljaju na starijim listovima u vidu nekrotičnih sivo-mrkih pega sa zonama
raspoređenim u koncentričnim krugovima. U sredini pega se formira praškasta prevlaka konidiofora i konidija. Jače
zahvaćeni listovi se suše i ostaju na biljci. Pege na stablu su ovalne i veće od onih na listovima i plodovima. Ukoliko
prstenasto obuhvati stablo, dolazi do uvenuća i poleganja rasada.
Micelija je septirana, mrke boje, konidiofore pojedinačne ili u manjim grupama, konidije mrke sa do 11 poprečnih
i kojom uzdužnom septom. Obrazuje okrugle hlamidospore. Održava se u biljnim ostacima, može se preneti i semenom,
krtolama i rasadom u obliku micelije, konidija, hlamidospora i stromatičnih tvorevina.
Zaštita: Većina fungicida za suzbijanje plamenjača

Alternaria brassicae i A. brassicicola - crna pegavost kupusa i mrka trulež karfiola

Pogoršava kvalitet kupusa, kod karfiola napada cvast, napada i uljanu repicu. Simptomi su u vidu okruglih mrkih
pega, sa koncentričnim krugovima i hlorotičnim oreolom. U središnom delu se obrazuje prevlaka konidiofora i konidija.
Kod karfola se javljaju crne pege na cvasti u okviru kojih tkivo truli.
Micelija je razgranata i septirana, konidije se formiraju u grupama, konidije su pojedinačne ili po 4 u nizu sa 16-
19 poprečnih i do 8 uzdužnih septi. Održava se micelijom i konidijama na ostacima, semenu, neizmrzlim biljkama u polju.
Zaštita: fungicidi protiv plamenjača su efikasni.

Alternaria alternata - crna pegavost lista i plodova

Parazitira Solanaceae. Zaražava sve delove biljaka, najčešće starije organe, jer je parazit slabosti.
Micelija je septirana i razgranata, na kojoj formira konidije u nizovima. Konidije su višećelijske sa uzdužnim i
poprečnim septama, oblika buzdovana, bez izražene drške za razliku od drugih vrsta ovog roda. Održava se na biljnim
ostacima micelijom.

Alternaria dauci i A. radicina - crna pegavost lišća i korena mrkve

Kod nas se javlja u uslovima intenzivnog gajenja i navodnjavanja. A. dauci napada sve nadzemne organe, pege na
lišću su nepravilnog oblika, sa žućkastim oreolom. Tkivo lista izumire. Biljke zaostaju u porastu usled smanjenja lisne
mase. A. radicina izaziva propadanje klijanaca, kasnije i trulež korena. Na korenu se javljaju krupne crne ugute pege. Na
zaraženim delovima se obrazuje crna navlaka sporonosnih organa. Biljke su hlorotične i zakržljale.
 Micelija je septirana i razgranata. Na konidioforama se u nizovima obrazuju konidije. Održava se u zaraženim
ostacima, prenose se i semenom. Tokom vegetacije konidije se šire vetrom, vodom i insektima.
Zaštita: iprodion, hlorotalonil

Fulvia fulva - plesnivost lista paradajza

Pričinjava problem većinom u zaštićenom prostoru. Napada lišće i to starije. Sa lica se javljaju žute pege sa
nejasnim ivicama. Na naličju lista dolazi do sporulacije gljive i nastaje sivomrka prevlaka. Listovi postaju hlorotični,
zatim nekrotiraju i uvijaju se. Na kraju venu i opadaju.
Micelija je septirana, konidiofore nerazgranata, na njima se formiraju cilindrične konidije u nizovima. Održava se
u biljnim ostacima u zemljištu kao saprofit, zatim sklerocijama i konidijama. Prenose se semenom.
Zaštita: boksalid, piraklostrobin.

Chlara elegans - crna trulež žila duvana

Kosmopolitski zemljišni parazit. Širok krug domaćina. Pored direktnih šteta propadanja mladih biljaka, dovodi do
slabijeg kvaliteta i manjeg sadržaja nikotina. Tip simptoma zavisi od vremena ostvarene infekcije. U rasadniku može doći
do poleganja mladih biljaka. Kod starijih biljaka, hloroza, zućenje lista crnjenje korena.
Formira mikrokonidije(endokonidiospore) i makrokonidije (hlamidospore ili aleurospore). Zemljišni parazit.
Održava se 4-5 godina pomoću hlamidospora na zaraženim biljnim ostacima. Gljiva kao saprofit u zemljištu može živeti
neograničeno. Klijanjem konidija i hlamidospora nastaje začetak micelije koja direktno prodire u biljno tkivo. Klijanje
stimulisano eksudatom iz korena biljke domaćina. U tkivu se razvija intraćelijski i interćelijski. Na površini zaraženog
korena formiraju se hlamidospore koje služe za širenje parazita. Intenzitet pojave bolesti zavisi od temperature zemljišta.
Jače se razvija pri nižoj temp.
Zaštita: dezinfekcija zemljišta hlorpikrinom, metil-bromidom i Na-metil.ditiokarbamatom

Kabatiella zeae - sočivaste pegavosti kukuruza

Redovno se javlja i predstavlja potencijalnu opasnost za proizvodnju kukuruza. Napada samo kukuruz. Simptomi se
javljaju se na listu, ali se mogu uočiti i na lisnom rukavcu, komušini, retko na stablu. U početku se na listu zapažaju
brojne sitne, prozirne pegice, obično ovalne. Kasnije, postaju tamnije s purpurnim obodom i jednim hlorotičnim oreolom,
podseća na izgled oka.
Parazit formira strome i konidije. Opisan je telemorfni stadijum Aureobasidium zeae. Prezimi u obliku micelije u
zaraženim biljnim ostacima u polju. Konidije se formiraju na biljnim ostacima a kada dospeju na zdravo lišće, klijaju u
kapi vode i vrše infekciju. Zaraza obično počinje na donjem, a zatim se širi na gornje lišće.

Fusarium culmorum - truleži korena i prizemnog dela stabla, šturost klasova pšenice
Nema specijalizacije na nivou domaćina, značajne štete, propadanje klijanaca pšenice. Javlja se zajedno sa F.
graminearum i F. Nivale, vizuelnim pregledom nemoguće razlikovati zaraze. Na kukuruzu prodire u mlade biljke preko
hipokotila ili korena i izaziva propadanje klijanaca. Pšenica- trulež korena i prizmnog dela stabla obično u fazi mlečne
zrelosti. Usled propadanja korena javljaju se beli klasovi. Na listu sporadično tamnomrke ili čokoladne pege, ovalne
tamnije nego kod F. Nivale. Trulež uskladištene šećerne repe.
Nema polni stadijum. Makrokonidije -formiraju se na monofijalidama. Hlamidospore su uglavnom interkalarne.
Održava se kao saprofit u obliku hlamidospora na biljnim ostacima. Zemljišni parazit. Uspešno podnosi niske
temperature. Infekcija ponika od infekcije semena. Gljiva može prodreti u koren i hipokotil i iz zemljišta. Kada je klas
zaražen odmah posle pojave prašnika, tkivo prašnika se raspada i to je dobar supstrat za razvoj gljive i početak
kolonizacije plevica.

Fusarium oxysporum - fuzariozno uvenuće biljaka

Ima više specijalizovanih formi: cepae - luk, lycopersici - paradajz, pisi - grašak, melonis - dinja, niveum -
lubenica. U slučaju da se inokulum nalazi na semenu/krtoli, klijanac propada. Kod mladih biljaka je primetan gubitak
turgora, za par dana biljke venu. Kod starijih biljaka se na pojedinim delovima uočavaju simptomi venjenja, što zavisi od
zahvaćenosti sudovnog tkiva, koje nekrotira i postaje žuto-rđasto. Kod luka, zaraženi delovi su prevučeni ružičastom
navlakom micelije i sporonosnih organa parazita.
Micelija je beličasta, septirana. Makrokonidije su povijene sa 3-5 septi, sa ćelijom u obliku stopala. Formiraju se
na fijalidama i u sporodohijama. Mikrokonidije su jednoćelijske na kratkim fijalidama, grupisane u lažne glavice.
Hlamidospore su pojedinačne ili u kraćim nizovima. Održava se micelijom i hlamidosporama u biljnim ostacima duži niz
godina (preko 10).
Zaštita: biološko suzbijanje sa Pseudomonas cepae, hiperparazitskom gljivom Trichoderma spp.
Fusarium solani - suva trulež krompira
Nanosi značajne štete tokom skladištenja. Na povređenim krtolama se javljaju mrke nekrotične zone. Na kraju se
cele krtole suše i mumificiraju. Takve krtole postaju šupljikave. Na površini nekrotiranog dela stvaraju se ružičaste
gomilice micelije i sporonosnih organa.
Micelija je bela do krem boje, septirana. Makrokonidije su široke sa 1-8 ćelija, formiraju se na monofijalidama u
sporodohijama. Mikrokonidije su ovalne, sa 1-2 ćelije, formiraju se na monofijalidama. Formira hlamidospore u starijim
makrokonidijama i u miceliji. Održava se hlamidosporama u zaraženim krtolama i ostacima.

Colletotrichum trifolii - antraknoza crvene deteline

Na otpornijim sortama javljaju se pege napravilnog oblika, dok su na osetljivim one krupne, ovalne ili izdužene .
Boja pege je slamasta s tamnom ivicom. Tamne acervule se stvaraju u okviru pega i vide se pod lupom. Pege se
povećavaju, prstenasto zahvataju biljku. Parazit napada i krunu lucerke, pa nastaje nekroza.
Formira acervule. Konidiofore se formiraju naizmenično sa konidije na vršnom delu. Parazit prezimi u biljnim
ostacima. Spore se raznose kišnim kapima i rosom. Parazit sa stabla može preći i na krunu gde se razvija, što direktno
slabi sposobnost biljke za prezimljivanje, ili može uništiti biljku.

Colletotrichum graminicola - antraknoza kukuruza

Javlja se i u našoj zemlji, ali je ekonomski manje značajna. Napada kukuruz, ali i druge biljke u familiji trava:
pšenicu, raž, ječam i vrlo širok krug dragih travnih vrsta. Na mladim biljkama kukuruza javljaju se pege na listu, dok se
pri kraju vegetacije javlja trulež stabla i pegavost lista. Osetljivost kukuruza prema antraknozi se povećava od cvetanja
prema kraju vegetacije. Na listu se javljaju mrke, vretenaste pege sa žućkastom ili crvenkasto mrkom ivicom. Na
uzdužnom preseku stabla srž je tamnomrke boje. Na sirku simptomi se prvo javljaju na listu u vidu sitnih, hlorotičnih pega
koje vremenom postaju žutomrke do tamnocvene, a u njima se formiraju acervuli. Sa lista se zaraza širi na stablo, koje
postaje crno ("crna trulež“ ).
Formira acervule i konidije. Prezimi u biljnim ostacima u obliku micelije i konidija. Prenosi se i semenom u vidu
stroma ili hifa u epidermisu. Konidije se kišnim kapima ili vetrom raznose na zdrave biljke i vrše infekciju. Najveće pege
se javljaju na donjem, najstarijem lišću. Moguća je i površinska infekcija zrna, koja je izvor inokuluma za infekciju
korena i mladih biljčica kukuruza. Pojava antraknoze je u velikoj meri povezana sa slabim, neplodnim i lošim zemljištem.
Njena pojava i intenzitet su usko povezani sa kontinuiranim gajenjem cerealija ili plodoredom, gde cerealije imaju većeg
udela.

Colletotrichum dematium - antraknoza soje

Raširena u celom svetu. Štete mogu biti u vidu smanjenja prinosa ili smanjenja kvaliteta semena. Bolest je
prisutna i u našoj zemlji. Soja je osetljiva prema antraknozi tokom ćele vegetacije. Simptomi se najčešće javljaju na
stablu, mahunama i lisnim drškama u vidu nepravilnih mrkih pega. Stablo i mahuna mogu biti zaraženi, a da ne
ispoljavaju simptome, već se oni pojave kada nastanu uslovi povoljni za razvoj bolesti. Tkivo je prekriveno crnim
plodonosnim telašcima – acervulima. U okviru acervula se formiraju crni igličasti izraštaji – sete. Micelija u potpunosti
može ispuniti unutrašnjost mahune, seme biva zaraženo, tamno je mrko i smežurano.
Formira acervule na stromama, iz njih izrastaju brojne igličaste sete. Konidije su jednoćelijske sa nekoliko uljanih
kapi. Prezimi u zaraženim biljnim ostacima u obliku micelije ili u semenu. Sekundarne zaraze se dešavaju u toplim i
vlažnim uslovima. Soja je najosetljivija od cvetanja do nalivanja zrna.

Colletotrichum lindemuthianum - antraknoza pasulja

Kod nas retko pričinjava značajnije štete. Na lišću se javljaju nejasne pege, dolazi do hloroze i nekroze, samim
tim i do propadanja lista. U središnjem delu pega se obrazuje ružičasta prevlaka od acervula sa konidijama. Na stablu i
mahunama se javljaju ulegnute izdužene pege. Preko mahuna, parazit dopire do semena i zahvata ga u vidu raznobojne
pegavosti. Iz takvog semena razvijaju se klijanci koji brzo poležu i propadaju.
Micelija je septirana, razgranata, ružičasta. Vremenom tamni. Formira acervule u kojima se obrazuju konidiofore
sa konidijama u sluzavoj masi. Održava se u zaraženim biljnim ostacima i putem semena micelijom i hlamidosporama.

Colletotrichum lagenarium - antraknoza krastavca, lubenice i dinje

 Napada sve nadzemne organe. Simptomi su u obliku pega na lišću u okviru kojih tkivo nekrotira i ispada. Pojava
većeg broja pega na stablu izaziva sušenje delova iznad napadnutog mesta. Na plodu se javljaju krupne pege pri donjem
delu, plod često truli.
Micelija je višećelijska, vremenom tamni. Obrazuje acervule u kojima se formiraju konidije u nizovima. Između
konidiofora se obrazuju septirane mrke sete. Obrazuje i hlamidospore. Odrćava se u zaraženom semenu u vidu micelije,
kao i u zaraženim biljnim ostacima.

Ascochtya pisi - antraknoza graška

Ekonomski najznačajniji patogen graška kod nas. Napada list, stablo, mahune i zrno. Na listu formira pege sa
piknidima u središnjem delu. Na stablu i mahunama, pege su uronjene u tkivo. U centru se nalaze piknidi. Preko mahuna
se zaražava seme, koje je osnovni izvor zaraze za narednu vegetaciju.
Micelija je beličasto-narandžasta, septirana. Piknidi su uronjeni u tkivo. U piknidima se formiraju kratke
konidiofore sa dvoćelijskim piknosporama. Retko formira hlamidospore. Održava se u zaraženom semenu i ostacima u
zemljištu u obliku micelije, piknida i hlamidospora.
Zaštita: kaptan, tiram, karbendazim, benomil, tiofanat.

Septoria helianthi - siva pegavost lišća suncokreta

Raširena u svim reonima gajenja sunokreta, redovno se javlja i u našoj zemlji. Bolest zahvata donje starije lišće i
ne utiče značajnije na prinos. Bolest zahvata list ređe se javlja na stablu ili glavici. Ponekad se može javiti na
kotiledonima. Više se javlja u prvom delu vegetacije. Na donjem lišću se formiraju svetlosive pege koje vremenom
postaju mrke, u početku sitne kao čioda, a kasnije se povećavaju.
Na hranljivoj podlozi gljiva formira miceliju, hlamidospore i piknide sa piknosporama. Konidiofore su prozirne u
osnovi zadebljale. Prezimljava u biljnim ostacima u vidu piknida i stroma. Strome se verovatno održavaju duže vreme u
zemljištu. Postoji mogućnost da se parazit održava i na semenu. Pri vlažnim uslovima konidije se oslobađaju iz piknida i
šire se kišnim kapima na donje lišće. Konidije klijaju i ostvaruju zarazu. U okviru novih pege obrazuju se piknidi sa
piknosporama koji služe za širenje zaraze.

Septoria glycines - mrka pegavost soje

Kod nas je česta pojava ove bolest na soji. Štetan uticaj mrke pegavosti nastaje usled prevremenog opadanja lišća,
značajno utiče i na masu 1000 zrna, sadržaj ulja i proteina. Prvi simptomi javljaju se u proleće odmah nakon nicanja
biljaka. Prisutni su tokom celog vegetacionog perioda na svim nadzemnim organima biljke. Na prostim listovima se
javljaju mrkocrvene pege koje su u početku sitne, kasnije dostižu i 4-5 mm u prečniku, pege oivičene lisnim nervima, u
povoljnim uslovima mrka pegavost se širi i zahvata formirane tropere, u početku su to ovalne, vlažne, smeđe pege koje
starenjem dobijaju sivkastu boju, u okviru pega vidljivi su crni piknidi uronjeni u tkivo.
Piknidi su u izumrlom tkivu, uronjeni u supstrat. Početni inokulum potiče iz zaraženih biljnih ostataka i semena.
Konidije se raznose vetrom i kišnim kapima. Parazit prodire kroz strome.

Septoria apicola - pegavost lišća celera

Pege se javljaju na lišću, ređe drškama. U okviru pega se uočavaju loptasti, crni piknidi. Pege su prvo hlorotične,
potom sive, sa tamnom ivicom. Zatim nekrotiraju. Oko pega se obrazuje hlorotični oreol.
Micelija je višećelijska i razgranata. Piknidi se formiraju pojedinačno ili u grupama, piknospore imaju do 5 septi.
Prezimljava u obliku micelije na površini ili unutrašnjosti semena (osnovni izvor inokuluma), ostacima biljaka i
zaraženim biljkama u obliku piknida, piknospora i micelije.

Septoria lycopersici - siva pegavost paradajza

Najrasprostranjenije oboljenje paradajza kod nas. Na donjim listovima nastaju brojne sitne okruglaste pege u
čijem se centru formiraju piknidi. Pege se najčešće spajaju, pri čemu se lišće uvija, zatim suši i opada, pri čemu se
usporava porast biljaka. Gljiva stvara toksine koji nepovoljno deluju po hlorofil.
Micelija je septirana, vremenom tamni. Subepidermalno obrazuje loptaste žuto-mrke piknide. Piknospore su
končaste sa do 6 septi. Održava se piknidima u zaraženim ostacima. Prenosi se rasadom i semenom.
Zaštita: većina fungicida za plamenjaču

Phoma medicaginis - crnilo stabla i pegavost lista lucerke

Napadnuti su svi nadzemni delovi. Rano u proleće na donjem lišću, lisnim drškama i stablu javljaju se brojne,
sitne, tamne ili cmomrke pege. U uslovima veće vlažnosti pege se javljaju i na mahunama koje menjaju boju i
smežuravaju se.
 Na prezimilim ostacima, gljiva formira mrke ili crne piknide, oni su okrugli sa ostiolom na vrhu. Piknospore su u
vidu jedne želatinozne končaste mase. Zaražena kruna i gornji delovi korena takođe služe za održavanje parazita. Spore se
oslobađaju iz piknida u proleće i raznose na mlade izdanke: kišnim kapima, vetrom, insektima. Prvi otkos je najviše
oštećen ovom bolešću.

Macrophomina phaseolina - ugljenasta trulež korena i stabla soje i suncokreta

Bolest je raširena u celom svetu, kod nas je prisutna naročito u sušnim godinama, napada više od 500 gajenih i divljih
vrsta. Na suncokretu karakteističan simptom iznenadno uvenuće obično posle oplodnje. Parazit prvo zahvata koren na
kome se javljaju nekrotične pege koje se postepeno šire, zaražena tkiva dobijaju mrku boju, kasnije trule i propadaju,
obično prstenuje stablo. Na starijim biljkama se obično javlja posle cvetanja u vidu srebrnaste boje epidermalnog i
subepidermalnog tkiva korena i prizemnog dela stabla. Vaskularno tkivo dobija crvenkastomrku boju i širi se dalje na
nadzemne delove stabla.
Obrazuje septiranu i razgranatu miceliju, bočne hife rastu pod pravim uglom. Sklerocije se formiraju u korenu,
stablu, listu i plodovima, crne su glatke. Održava se u obliku sklerocija u zemljištu, biljnim ostacima i semenu. Prodiranje
u koren vrši se apresorijama kroz epidermalne ćelije ili bez njih kroz prirodne otvore. Hife rastu interćelijski, a zatim
intraćelijski kroz ksilem i formiraju sklerocije koje zapušavaju sprovodne sudove.

Stenocarpella maydis - suva trulež kukuruza

Pojavu i žirenje bolesti u nas je sprečlo verovatno suvo vreme u fazi oplodnje kukuruza, tako daje S. maydis i dalje
karantinski parazit za našu zemlju. Kukuruz može biti zaražen tokom cele vegetacije. Međutim, obično se javlja nekoliko
nedelja posle svilanja. Zaražene biljke uginu, lišće vene, osuši se i postaje sivozeleno kao da je oštećeno mrazom. Donje
internodije su mrke ili slamaste boje, sunđeraste i lako se lome. Srž biva razgrađena, a provodni sudovi ostaju pošteđeni.
Na površini stabla u blizini kolenaca javljaju se subepidermalni piknidi. Rano zaražen klip dobija sivkastomrku boju,
smežuran je, i potpuno istruli. Zaraženi klipovi su lagani i ostaju uspravni. Komušine su međusobno prožete micelijom i
slepljene. Kasnije zaraze klipova se ne primećuju. Ukoliko se uklone zrna, micelija se primećuje između redova. S.
maydis inficira klip najčešće od osnove jer parazit u njega dospeva preko drske klipa.
Održava u obliku - piknida (na biljnim ostacima, na semenu), micelije, konidija. Zaraženo seme može izazvati
palež klijanaca. Piknospore cure iz piknida u vidu dugih crvuljastih uvijutaka i raznose se kišnim kapima, vetrom i
insektima. Infekcija kukuruza se vrši - u kruni, mezokotilu, korenu, u nodusu između krune i klipa. Parazit zatim prodire u
stablo, ali gljiva ne napada ćelu biljku.

Phialophora gregata - mrka trulež stabla soje

Biljke soje zaražene pre pojave mahuna ne pokazuju spoljne znake bolesti. Infekcije se prirnećuju polovinom
vegetacije. Kada se stablo soje raseče po dužini, uočava se tamnocrvenkasta ili mrka boja sudovnih elemenata i srži
korena i krune. Donji deo stabla potamni, a zatim nastaje iznenadno sušenje biljke i lišće može opasti pre vremena. Tkivo
lista između nerava postaje nekrotično, a oko nerava se nalazi zeleni rub koji traje nekoliko dana.
Konidije se formiraju sukcesivno na vrhu konidiofore i skupljaju se u sluzavoj kapi u obliku nepravilne glavice.
Prezimi u zemljištu i na biljnim ostacima. Sporuliše na svim ostacima soje izuzev mahuna. Konidije koje se formiraju na
biljnim ostacima su glavni izvor inokuluma. Prodire u biljku kroz glavne i bočne korenčiće i sporo napreduje naviše kroz
ksilemski deo snopića.