Д р ЉИ ЈБА Н А П А ВЛ ОВИ Б -САМ У РОВИ Б (Бео г р ад)

К А Л И ЛА И А И М Н А И СТ ЕФ АН И Т И И Х Н И Л А Т — П РИ Л ОГ
К О М П А РА Т И В Н ОМ П РОУ Ч А В А Њ У Ш П А Н СК Е И С Р П СК Е
СРЕ Д Њ Е ВЕК О В Н Е БАСН Е

Збирк а ист очњачк их басни и пр ича под називом К њига о

К алили и Д имни или Бидпаиј еве басне, део ј е, к ао што ј е то
п озн ат о, П анчатант р е, стар оин ди ј ск ог к њиисевног дела н аст алог
т ок ом I I I столећа п ре наше ере. Д а подсетим : ок о 570. ова к њи га
ј е с а санск рт а пр еведена на пехлеви ; ок о 750. године ибн ал-М у-
к афа, роћен у Персиј и 725. године, превео ј е ово дело на арап-
ск и. Захвал.уј у ћи у право бр ој ним преписима овог превода, ин-
д иј ск и т ек сто ви о д ож ивљај им а д ва ву к а (и ли два ш ак ала) , на-
мењени владар има и свима оним а к ој е ј е тр ебало осп особити
з а у с п еш н о с н а л а ж ењ е у с л о ж е н и м д р у ш т в е н и м о д н о с и м а , п о -
себ но они ма к ој и су поседовали власт , почели су да се ши ре по
многим земљама Азиј е, Африке и Евр оп е. И ак о су дож ивљавали ,
у ток у пр евоћења, мно ге прераде и пр илагоћавања средини к ој а
их ј е пр и х ват ала , о н и с у , по ми ш љењ у п ознавалац а о ве обл асти ,
ч у вали осн о вн у к о н ц еп ц и ј у из в о р н и х т ек ст о в а.
Ш пан иј а ј е пр ва зап адноевр оис к а земља у кој ој ј е ово ст а-
р оинди ј ск о п р озно дело слож ене стр у к т у р е п р еведен о на ј ед ан
иар одни ј ези к . Са ал-Му к афиног ар апск ог превода преведено ј е
на хсастиљанск и половином X I I I век а. Већ и н а ст ру чњак а иниц и-
ј ат и в у за о ва п
ј р ев од п р и п и суј е к аљ
р у К астиље, Ал фо нсу X У ч е-
н ом (A lf o nso X el Sab io , 1221— 1284), а настај ање пр евода дати р а
у 1251. годин у . Сач у вано ј е нек олик о п р еписа овог п р ев ода и
о н и с у v т о к у о в о г в е к а у в и ш е н а в р а т а д о ж и в ел и к р и т и ч к а и л и
поп у лар на издања . У п р аво ове годин е из аш ло ј е и н ај нови ј е
ш п ан с к о к р итичк о издање ов ог дела за чи ј е р азн е ви дове у Ш п а-
ниј и постој и н еоспор н о тр ај но и н т ересовање. 1
Изу зетн о з н ачај н а за г ен ез у б асн е к ао к р ат к е п розне вр сте
к ак о у Ш паниј и тако и у Србиј и у ср едњем век у , ова к њиг а, т ј .
њени пр еводи и п р еводи тих п р евод а п р у ж ај у , по м о м миш љењу ,
1 Cal il a е Di m n a . E d i c io n de Juan M an u el Cach o B lecua у M ari a Jesu s
L acar r a . Ed , Cast al ia , M ad r i d , 1984, 418 ст р .

87
обиље г р ађе за р азн овр сн а к омп ар ати сти ч к а изу ч авања. Чиње-
н и ц а д а и п р ев о д н а к а ст и ља н с к и , к а о и п р е во д н а с р п с к и п о т и ч у
из истог из вор а — и бн ал-М у к афиног арапск ог тек ста — посебно
ми се чин и з ани мљи вом . Н а п р в ом м ест у о н а с вед оч и о веома
вели к о ј п р и с у т ност и а р а п ск о г тек ст а и његових пр ево д а н а д в а
к р ај а Евр опе. Затим , занимљив о ј е д а су и ш п а н с к и и с р пск и
пр евод н астали у X I I I столећу (ш панск и мож да педесетак годи -
на р аниј е, дир ек тн о са ар апск ог , а ср пск и са г рчк ог ) . Рец епц иј а
индиј ске к њиге ир иповедак а и басни несу мњиво ј е била веома
вел ик а у о ве д ве с р ед ине р азли ч ите етнич к и , вер с к и , ј ези ч к и и
к у лт у р но. Та н еобичн а кому ник ативн ос т овог т ек ста велик им
д ело м обј аш њава ду бок е, неизб р исиве т р аг о ве к о е
ј ј е он ост а-
ви о к ак о у писан ој , т ак о и у у смен ој к њиж евности Ш пан и ј е и
Срби ј е по р ед м н огих др у ги х земаља .
Y овом р аду чиј и ј е опсег одр еђен самом његовом наме-
ном , п ок у ш ала сам , к ао пр во, да обј едини м осн овн е податк е о
п р еводим а К ал ил е и Д и м не на ср п с к ох р ватск ом ј езич к ом п од -
р у ч ј у ; затим , д а п ок аж ем к олик о од т и х под атак а сто ј и у к њизи
шпанск ог библиог рафа И сидора М онтиела H i st or i a у bibl i ogr aj i a
del l i b ro d e Cal i l a у D i mna, и н ај зад , да на п р имеру Басн е о ли-
си ци и бу бњу и њен ом окви р у у ст р у к т у ри п огл авља у к оме се
н алази у к аж ем н а мог у ћн ост п р аћ ења и п роу чавања обр аде ј ед-
н ог мо т ива у нек ол и к о вари ј ант и ист о г дел а.
Д ок ј е у Ш пани ј и у X I I I век у , у в р еме т р ај ања Рек онк исте
к ада су н а И бер и ј ск ом полу ост рву М авар и би ли веома пр ису т ни
не сам о к ао во ј н а, већ и к ао к у лт ур н а сила, било п р и р од н о да
су Алфонсови хш огоброј н н сар адни ц и — преводиоц и н а К алилу
и А имну н аишли у п раво у ар апск ом , и бн ал-М у к афином прево-
ду , до гле е с
ј у р де њевек о вн С би
у р ју ова зби р к а басни и пр ипо -
в едак а дош ла и з Визан т иј е, са г р чк ог . Већ у X I век у Сим еон
Сит , византи ј ск и писац и лек ар п р евео ј е с а ар ап ск ог , ал-М у к а-
фино г п р ев о да ово дело на г р чк и . Y г р чк ом п р евод в
у у к ови К а-
лила и Д имн а доб или су нова имен а — Стефанит и И хнилат .
Са ов ог п р ев ода дело ј е к ас ни ј е п р еведен о н а м н оге ј език е, из-
мећ у ост алог и н а ср пск ословенск и . См ат р а се д а ј е н ај стар и ј и
препис (к ој и не обу хвата Сит ов пр евод у целини) на српск осло-
вен ск ом онај из з би р к е В. И . Г ригор ович а (X I I I , евен г у ално п о-
четак X I V век а) . К р итичк о издање на ср пск ословенск ом , н а осно-
ву више сачу ваних словенск их ру к описа, прир едио ј е и обј авио
Бур а Д анич ић . Он ј е тек ст п од насл овом И нди ј ск е пр и че пр оз ва-
не Ст ефан ит и Ихн илат пр едао н а седни ци филолош к о-истор иј -
ci co r р аз р ед а Ју г ословенск е Ак адемиј е знан ости и у м ј етности 25.
новембр а 1869 , а обј ави о га 1870 . у Ак адем иј ин ој п у блик ац и ј и
—
Стар ин е I I , ст р . 26 1 310. 2
Y тек ст у к ој и пр етхо ди пр еводу Ст ефанита и Их нилата
Б у р а Д ан ичић , из н осећи генезу овог дела, н а п очетк у пиш е:
2 Репр инт и здање у к њизи Ситниј и списи Б е Д ан и чића, I I I , CAHY
ур ,
Беог р ад , 1575. П р и р е дио Бо р ђе Т р и фу новић , стр . 261— 310.

88
„ З наме ни то е
ј у у мпом ж и в от у сви ј ех н а р о д а ев р о п ск их и ази -
ј атск их и н д и ј ск о к њи ж евн о дј е л о к о ј е се с ад а з о в е „ П а н ч а т а н -
"
т р а , т ј . пет к њи га. И з т ога се дј ела превог ј ењем и пр ипови ј е-
дањем р ази дош е ин дн ј ск е н р и че по свиј ем нар одима у А зи ј и и
V Европи , и сву да бише п римл>ене т ак о да ј е н ај виш е н ародн и-
"
ј ех пр ича свиј ех н арода д о кој их допр иј еш е од њих постало .
I I м ало даље : „ Санск р итск и се ор игин ал сач у вао у п р и ј еписи ма
у к о ј има е
ј ј ак о п р еи и ач ен и о д к о ј их ј е сви ј ех ста и
р ј и и о р и -
гиналу в ј ер н иј и ар апск и п р иј ево д . А на ар апс к и ј е о во дј ело са
средњега перси ј с к ога (пехлви) , на к ој и ј е био преведен о V I
виј ек а , а на к о м га сада нема , п р еведен о V I I I ви ј ек а добивш и
"
име „ К алила ва Д имна , т.ј . неразу мни и лу кави , к ој е ј е управо
њи и њим п зван " 3
и ме само пр вој к з , па ј е ро о ц ј е о дј е о. Y
и л л
наст авк у из н оси п одатк е о п р ево ду н а г р чк и Сим ен о н а Си га , за-
тим по ми ње п р ево д на лат и нск и к о ј и ј е са ј евр еј с к о г са ч и н ио у
X I I I век у Јован из К ап у е, да би к асни ј е дао ис ц р п ан п р еглед
с л о в е н с к и х р у к о п и с а о в о г т ек с т а .

Тек ст К алил е и А имне п р еведен ј е с а пер си ј с к ог н а т ур с к и.

Ово ј е и п рер ада и п ревод тек ст а ; п реводи лац ј е Алиј а Челебн ј а.
Ч елеби ј а, к ој и ј е ж ивео у пр вој поло ви ни X V I век а, би о ј е пр о-
есо
ф р п ес ништв а и го во р ништв а у ш к о ли к о ју ј е М ур ат I I осно -
в ао у А н др иан оп олису . Он ј е свој п р ево д по св ет ио Су леј м ан у I
Вели ч анс твен ом . Су леј ман му ј е у знак захв ално ст и дао м есто
к адиј е у Бр у си . Овај п р ев од на т у рск и сач у ван ј е у в иш е п р епи -
са к ој и се налазе у многим европск им библиотек ама. П ревођење
К алиле и А им н е са ово г п р ево да з н ач ај н о ј е к ак о з а Ш пани ј у ,
так о и за н ас , а мож е се слобод но р ећ и , и за евр опск у к њиж ев-
ност у опште. Н аим е, са тур ск ог н а ш п анск и п р евео г а ј е у X V I I
4
век у Д у бровчанин Виц к о Брат утовић . Брат у товићев п ревод ј е
об ј авл>ен под следећим насловом: Esp ej o poli t i co у m or al p ar a
p r tncip es у m inist r os у todo genero de perso nas. T radu ci do de l a
len gu a t n r ca en l a cast ell ana. Por V icent e B r att u ti , Ragu seo , inter -
(pret e de l a lengu a t urca de Fel i pe Cuar to el Gr ande геу de las
Espanas, etc. Par te p r imer a, en M adr i d , por Domingo Garcl a у
°
Mor r as, anno 1654 , 4 . Par te segunda p or Josef Fer nan dez Bu en -
d f a , 1659.
Ca Бр ату т овић евог п ревода на ш панск и н ап р ављен ј е п ре-
вод на латинск и к ој и ј е 1725. године обј ављен у Ф р анк фурту —
н а Одр и .
Бр ату товић ј е н а шпанском д вору несу мњиво у ж ивао ве-
лик и у глед к ао добар пр еводилац са турск ог ј език а. Д ок ј е
3 Н ав. дело, ст р . 93.
4 ,,'Гај ј е Д у бр овч ани н Ви ц к о Брат у товић (V i n cen zo Brat u t t i ) , р ођ ен
у ово м г р аду нег де ок о 1615. године, али ј е после ду гог ст р ан ствовања ,
ум р о у М адр иду , пр иближ но ок о 1680. го дине, у свој ству т у мача т у р ск ог
"
ј език а на ш панск ом двору .
М и р ослав П анти ћ , И з к њчж евн е п р ош лост и. СК З , . Беог р ад , 1978,
ст р . 162 .

89
Х р оник у о пореклу и о папредовању отоманске к у ће лр евео са
т ур ск ог и а и т али ј ан ск и , д отле ј е К ал илу и А имну п ревео па
ш п а н с к и .

Образлаж ући разлоге к ој и су r a навели да за образовану

чит алачк у пу блик у барок не Ш п аниј е преведе ово дело, к ој е се
н ес у м њ и в о у к л а п а л о у к р и т и ч к о -д и д а к т и ч н е т о к о в е т а д а њ е ш п а н -
ск е к њиж евности , он , у у водној реч и — прологу , обр аћај у ћ и се
бу ду ћем чит аоцу , к аж е: „ . . . he tradu zi do de l a l eng.ua Tur ca en
l a Cast ell ana, L a Pr i mer a Par t e del Espej o Pol i t ico у Mo ral ; el q ual
esta l l eno d e sab i dur ia, у d octr i na, у de con sej os, у document os:
у por que de l a nat u r aleza humana fuesse mayorm ent e acept o, у
agr adeci do, va ent retegi do con muchas f abulas, у met a,phor as, у
con much as hi st or i as, у relaciones de l a lengua de l as f ieras, у au es,
l len as d e sen t en ci as, у enud i cio nes, p ar a q u e assi lo s sab io s, co m o
los vul gar es tomen m ot i u o de l eer lo , у ap ren der l o con f ac i l i dad .
Este l i'br o verdaderament e es vn j ardi n de olor osas flores de doc-
t r ina, у d e suau i si m os f rutos de sabidur ia : у es de tal , у t ant a
ex cel en ci a . у v t i l i dad , q ue desde el p r i nci p io de su p ubl i caci on
hast a estos tiem p>os si ep re h a i l ust rado, у pr o siper ado sus am ado-
r es, у est udiosos, у nu nc a se h a v i st o , ni oi d o li br o sem ej ante a
este . L o com p u so un excel ent e D oct or de l a Ch i na, q u e se l lamaua
" 5
Berhem en i o Bi dpay . . ,
Мислим да би евенту алн о траг ање за судбином ове Брату -
товић еве к њиге у наш им к р ај евима могло да буде занимљиво.
И сто так о веруј ем да сам Брат у товићев п ревод заслу ж уј е да
бу де исц рпно пр оу ч ен . Он ниј е дож нвео к р итичк о издање, и ак о
м у п р и п а д а у г л е д н о м ес т о н а л и с т и п р е в о д и л а ц а е г з о т и ч н и х д е л а
у Ш пан и ј и и Евр оп и.
Године 1953. сарај евск и ориј енталиста Бесим К ор к у т обј а-
6
вио ј е у Сар ај еву свој превод са арапск ог овог дела. Y наж алост
в н
к р атко ј у о д ој бе леш и
ц , пош то е
ј дао о сно вн е по датк е о ге-
нези К алиле и Д импе, к ао и о иб н ал-М у к афи , он износи свој у
оц ен у к њиж евн е вр едн ости овог дела к ој а ј е ис товр емено и
об р аз лож ење нас т анк а његовог п ревода: „ Старе и ндиј ск е п р и-
повиј етке Калила и Димна (Панчатантра) ј е збирк а к раћих и
дуж их басни у к ој има су врло духовито и мисаоно обрађене
-
м н о г е р аз н о л и к е г е м е и з љу д с к о г ж и в о т а и к аз а н е м н о г е о п ш т е
љу дск е особине. . Оно битно у К алили и Д имни : источ њачк а
м у д р о с т к а о и з р аз ж и в о т н о г н а р о д н о г и с к у с т в а , д у х о в и т а и г р а
л>у дск и х к ар ак т ер а , ск епс а к о ј ом ј е п р ож ет а свак а мис ао и к ој а
свак ој ми сли дај е особиту др аж — то ј е сач у вано, то се ничим
н е мож е засј енити . 7 "

5 Vi cen te Brat v t i , Esp ej o polit ico у moral para r inci es

p p у ministros,
Par t e p ri m er a, M ađr i d , 1654 (Н ац и онална Библи отек а у Мадр и ду , си гна
т у р а Р 6835) .
6 К елила и Д им на. Ст аре индиј ск е пр иповетк е. Св етлост , Са а ево ,
ј р ј
1953. П о но вљено из д а њ е из 1957.
7 Н а в . дело , с т р . V I и V I I .

90
 Год ине 1767. М ат иј а Ант у н Рељк овић ј е са фр ан цу ск ог пре-
вода п р евео на х р ватск и П ан чатант р у . За њег о во г ж ивота т ај
превод ниј е обј ављен ; обј ављен ј е виш е од ст о го дин а к ас ниј е,
8
у ок виру пишчевих сабраних дела.
На изванр едно бо гатој листи сту диј а и ог леда п освећ ен их
древној к љизи индиј ск их басни и прича "налаз и се и H i st or i a у
bi bl i ogr af ia del „ L i bro de Cali la у Di mna И сидора Монтиела. 9
У ок ви ру десет поглавља он дај е исц р п ан др еглед генезе К њи г е
о К ал ил и и Д ими и поч ев о д п р вих тек стова на санск р т у , п р ек о
п р ево да н а п ех леви , ар аггски , г р чк и , латин ск и , ј евр е ј ск и , к ао и
у ток у сред њег век а н а р оманск е, гер манск е и сло венс к е ј език е.
И зн оси по датк е о ру к описима, п р еп исима, к ао и , у к асниј им
раздобљи ма, о издањима к ој а су мно гоброј не вар иј ант е овог
д е л а д о ж и вел е у ч и т а во м с в е т у .

За нас су посебн о занимљиви подаци к ој и се односе н а

п р ево де овог т ек ста н а ор п с к и и х р в атск и ј език .
Y I V поглављу , после инфо р мациј е о пр еводу овог тек ста
на г рчк и к ој и ј е ур адио Симеон Сит , I , М онтиел наводи под атк е
о ру к описима Стефанита и Ихнилата (наслов к ој и ј е К њига о
К ал ил и и Д имни добила уп раво у Сит ово м п рево ду ) . Позивај у ћи
се на рад ит алиј анск о г професора Емилиј а Тесе, он к аж е да 10
поред ру к описа кој е ј е он сам навео, италиј анск и професор го-
вор и о постој ању ј ош осам ру к описа у Ру с иј и и ј едног у Бео-
г раду . Y белеш ци к ој а пр ати овај навод, М он т и ел пише: „ Еп р .
"
163 ci t a (Teza) и п а tradu cc ić n servi a ћесћ а p or G. Dan i ći ć . Ни к а-
к ав дру ги податак ту не стој и . М ећу тим, у истом по главл.у , у
одломк у чиј и наслов ј е Ims t r aducci ones esl avas о н на п рвом
месту наводи следећи пода гак : „ I nd i sj sk e (si c) pr ice p rozv ane St e-
"
fani t i I h ni l at (Los p r in ci pes in d i os ll amados Stef ani t e I hn i lat ) ,
Miscel l any of An cient Do cu m ent s, I I , Agram , 1870 . Tr aduccion croa-
ta, mencionada por V i t tor i o Punt oni , Kei t -Fal coner , p, L X X X I V , у
V i ct or Chauv in , I I , p . 24, nu m . 42."
Н еоспор но j e да ce у п р аво овај подат ак односи н а Д ани-
ч и ћево и здање (н е и ревод) помену тог текст а об ј ављеног 1870 . у
Стар инару у Загребу , само што шпанск и библиог раф, у зимај у ћ и
инфор мациј е из р азличитих изво ра н иј е у очи о да се у п р етход-
ном и у ово м слу ч ај у р ад и о истом п одатк у .
'
Гр еба наиомен у ти да ј е Монтиел у ок ви ру овог п одатк а
поч ини о ј ош две г реш к е; пр во , он ј е именицу пр иче (к о д њега
8 Mat i j a A n tu n Rel kovi ć, D j ela. Vi nkovci 1875. N ovo izdanj e: D j ela
Mati j e Ant una Rel k ovi ća , JAZU , Zagr eb , 1916, ст р . 349— 460.
9 I sidor o Montiel , H i stori a у bi bl i ograf i a đel „ Li br o de Calil a у Di mna "
Ед . Н а ци онал , М ад р и д , 1975.
10 Em il io T eza, D el l o Stephani tes K . I chnelat es p resso gl i Slavi . Gio rna-
'
l e Napol et ano di f ilosofi a e letter e, science m or al i e pol i t iche, V I (Nap oli ,
1881) , pp . 16 1— 171.
11 И . М онтиел , нав. дело , ст р . 97.

91
pri ce) превео ca pr inci pes (к неж еви), a дру го , за овај превод ј е
написао да ј е ур ађен на хр ват ск и ј език (а ради се о ср пск ом тј .
ср пс к ословен ск ом) .
0 пр еводу на х р ватск и М ати ј е Ан т у н а Рељк овића у овој
к њизи н ем а помена. Н и ј е сп о мен у т ни К ор к у тов п р евод са
ар ап с к о г .

V ј едн ом о ва к о слож ен ом р ад у , к р ц ато м об иљем п одат ак а

из р аз н и х нац ионалн их и ј езичк их ср един а, очигледн о ј е било
н еми но вн о да се шпан ск ом би б ли ог рафу потк раде и понек а
г р еш к а .

Г од ин е 1980 , нај зад, доби ли смо мо дер ан п р ево д П анчат ан -

т р е на наш ј ези к ; д и р ек т н о са са нс к р т а п р евел а г а ј е Зд р авк а
12
М атишић . Са опсехсн ом у водном ст удиј ом, к оментари ма и ни -
зом би блио гр афск и х подат ак а, овај п рево д отвара н ове п у т еве
за пр оуч авање н аст анк а басн е у наш им п ростор и ма. Инсисти р а-
ј у ћ и на ч ињени ц и да ј е неоп х од но п ознавање ин ди ј ск ог извор н ог
м атер и ј ала за свак и пок у ш ај к омпар ати вног п р о у ч авањ а ев р оп -
ск их п розни х врста, а посебн о б асне, 3. М атишић резимир а нек е
оп ш те ставове о пор ек лу басне у Евр опи : „ I stov r em en o s p i t an j i -
ma o p odr i j et lu b aj ke i p r i p ovi j et k e po kr enu t o j e i p i t ainj e o p o d-
r i j et l u b asne. Podudar nost u m o t i v i m a i zm eđu nek ih b asan a iz
Pancatantr e i nek i h iz E zop ove zb i r k e p odi j el i l a j e m i šl j enj a i st ra-
živača u dva tab or a. Jedni sm at r aj u da j e Pancat an t r a u t j ecal a n a
Ezop a , a dru gi d a j e E zo p ut j ecao na Panca t ant r u . I zvo đen i su i
k r aj n j i zakl j učci koj i s j edne st r ane tvr de da j e I n d ij a domovi na
svih b asan a, a s d r u ge da j e to Gr č ka . . . I ak o basn a k ao izr azi t o
knj i ževna, a ne nar odna t vorev ina k ao da t r aži j ednoznačno odr e-
đenj e geneze, i pak ne t r eba sk l j uči t i mogućnost pol i geneze. П ре-
i " 1
3
г ледан г рафи ч к и пр ик аз пр евода тек ста Панчатантр е од V I век а
до савремен ог доба, ш т амп ан на к рај у к њиге к ао Pr il og I I , по-
себно ј е значај ан за евенту ална буду ћа пр оу чавања генезе басне
н а н аш ем тл у , н ар очито у оним слу ч ај евим а у к ој има би био
п р и м ењ и в а н к о м п а р а т и в н и м ет о д и с т р а ж и в а њ а .

Веру ј у ћи да би у право компар ативно п роу чавање обраде

пој еди н и х мотива к ој и су из П анчатан тр е пр ек о ар апск ог ал-М у -
к афиног превода у ш ли у српск ословенск у и ш панск у к њиж ев-
ност , могло бар у нек олик о да осветли њих ову ди ј ахр ониј ск у ево -
лу циј у у одр ећени м друш твеним и к у лт ур ни м срединама, н а п р и-
меру бас не о лиси ци и бу бњу , у нај к раћим цр тама излож ић у
оне елементе обр аде к ој и су им зај едничк и , к ао и оне к ој и су
р азл и ч и т и .

12 Panca t an t r a u n aj sta r i j o j saču vanoj r ecenzi j i Tan t r a kh y ay i ki . Pr i j e-

vod sa sansk r t a, p r ed govor i tu m ačen j e Z d r av k a M at i ši ć . Nap r i j ed , Zassr eb ,
19 80 .
13 Н ав . дело, ст р . 14— 15.

92
 БА С Н А О Л И С И Ц И И БУ БЊ У

П АН ЧАТ АН Т РА ( мав. изд ., ст р . 57— 58)

"
Д амана к а : „ К р аљу , мо р ам г и н еш то р ећи .
П и нгалак а: "
„ К аж и ш то ж ели ш р ећи .
Д ам анак а : „ Госп одар би ј аш е нау мио да се н аии ј е воде. Заш то
"
ј е онд а зас тао ?
Д а би с ак р и о ш т о м у ј е било на ду ш и , П ингалак а р ек не : „ Д а-
"
манак о , не посто ј и нек и п осебан р азло г .
Д аманак а: „ К рал>у , ак о ј е т о неш т о шт о се не сми ј е р ећи , оида
"
ј а одох .
Ч у вш и то , П и нгала к а помисли : „ Он ј е п р и к лад на особа , т р еба
" — и р ек не: „ Д аманак о , ч уј еш ли овај гл ас ? "
д а mv к аж ем
"
Д аманак а : „ Господару , ј асно г а ч уј ем .
Пин галак а : „ Д р аги , ж елим о т ић и и з ове ш у ме ј ер ј е у њу
до шло биће за к о ј е се п ри ј е ниј е з н ало , а чи ј у р ик у ми сада слу -
ш а мо . У ск ладу с гласом би т ћ е и би ћ е , а у ск ладу с б и ћем и ње-
гова м о ћ . Т к о дру гом е у ли ј ева ст р ах , т ај си г ур н о н е з на з а њега .
Зат о н и у к о ј ем сл у ч ај у н е м ог у о вдј е ос тат и ."

Д а м ана к а р ек не: „ Зар ј е мог госпо д а р а п р егшаш ио само ј ед а н

г л ас ? О си м т ог а
50 . К ао ш т о eoć u р аза р а б р ан у , р а з о р и г и с е м ож е
н ем у в а н у нак ану ;
и к левета так о разар а љу бав, а к у к ави цу и ри ј ени
саме р аза р ај у .
Зат о ни ј е д об р о д а г о спо д ар само због гласа нап у с т и о ву ш у м у
к о ј у ј е в ећ одавна стек ао. Y њ ој се ионак о ч уј у р азни гласо ви , а
док с у то само гласов и н е т р еба их се бо ј ати . П ос то ј и , на п р им ј ер ,
гласање г р мљавин е, л у т ње , т р стик е, вј ет р а , бу б ња , з во на , в р ат а , р аз-
н и х нап р ава , к ола и м ног а др у га. Њ их се не т р еба бој ат и . А и р е-
ч ен о ј е:
51. И сп р ва сам м ислио — ово ј е п у но маст и .
Ушаош и, видио сам — сам о др во и к ож а. "
"
П и н гал а к а : „ К ак о се т о зб ило ?
Д амана к а :

2. Ш А К А Л И БУ БА Њ

Једном ј едан ш ак ал вр ата м р ш ава од и зглад њелости л у њај у ћи

амо-тамо у гледа бој но п оље н а к ој ем су се биле ср еле двиј е во ј ск е,
и зач у ј е сил ан г лас. Ср ц а у здр ман а ст р ахом пом исли : „ Ш то ј е то ?
"
Изг у бљен сам . Чи ј и ј е то глас , гдј е ј е и к ак ве ј е в рсте ? М ислећи
о томе опаз и бу бањ сл ичан в рх у бр да и у пи та се: „ Д а ли ј е т о
"
његов п р и р одан глас или ј е нечим пота к н у т ? Т ад а п р имн ј ет и да
се гласа т ек к ада га дотак н у г р ане по к р ен у те вј ег ро м , а пи ач е не,
и то ra умири .

Y ж ељи да у п озна њег ове ј ак е и слабе ст р ане сасвим м у се

п риближ и , у дар и га из знатиж еље по обј е опне, и пом исли : „ М огу
"
ј а т о свладати , па ч ак и пој ест и .

93
 Обу зет глађ у так о одл у чи и р азд ер е г а ј едни м з у бо м . К ож а
ј е би ла веома тв рд а и ч у д о ј е д а н и ј е сломио зу б .
Н о , ј ош у век се иадао и помисли : „ Сиг ур н о ће се у њему наћи
"
неш т о за ј ел о , па одл уч и да сасви м р аздер е оп ну и у ву че се у н у -
т ра . А ли ни у н у т р а не нађе ниш та, а нат р аг ниј е могао . Заглављен
п олови ном т и ј ел а н асми ј е се и р ек не: „ И сп р ва са м мисл и о . .

( К р ај 2. п р иче)
Зато ј а к аж ем : „ Само због г л аса н е т р еба се заб р и њ ав ат и . Ја
"
ћу чак и отићи до онога к оме он припада .
П и нг ал ак а : „ Зар се у с у ђ уј еш отић и до њег а ?"
"
„ Н ар авн о , р ек н е Д амана к а .

К ЕЛ ИЈ1А И Д И М Н А (п р евод са а р апск ог на с р пск ох р ватск и , н ав.

изд ., с т р . 58—59)
Отад а се Д имиа стално н алазио у лаво ву д ру ш т в у , с њи м на-
сам о бивао , па м у ј ед но г д ана р еч е:
— П р и мет ио с.ам да ц а р н ик у да не и де, ш та ј е р азлог то ме?

Д ок с у о ни так о р азго в ар али , во Ш е гр еба изнен ада ст р аш но

рик ну , па се лав од тог а у знеми р и , али му би м р ск о да о томе ма
ш та р ек и е Д и мни . Д и мна п р ими ј ети да ј е т а р ик а п р ест р аш ила
л ав а , п а г а у п и т а :
— Д а ниј е ц ар а што у зн емир ила т а ри к а ?
— Б аш м е го у знеми р ило , — о д гово р и м у лав .
— Ц а р н е т р еба д а н ап у ш т а св о ј е м ј ест о з бо г нек ак вог гл аса ,
— р еч е м у Д имна . — Д а вн о с у у ч ен и љу д и р ек л и д а о д с в а к о г гл аса
н е т р еба ст р ах овати .
— П а , м ож еш ли т и м ен и н авести к ак ав п р и м ј ер за то ? — у пи-
т а га л а в .

— П р и чај у д а ј е ј едн а ли си ц а дош л а у н ек а к в у ш у м у v к ој о ј

ј е о ј ед н о др во би о обј еш ен бу бањ . К ад год би ду х н у о в ј ет а р к р оз
г р ане то г др вет а , зањи х ао би и х , и оне би у да р и ле о бу бањ , па би
се тада ч у о ј ак и звон ак г лас . Ч у вш и тај глас , лиси ц а иође п р ема
б у бњ у . К ад ј е д ош ла т а м о , п р ими ј ет и д а ј е б у бањ вел и к п а п о ми сли
да ј е о н п у н лој а и меса. М ного се нам у чила док га ниј е подерала.
К ад се у в ј ер и д а ј е бу ба њ ш у п аљ и д а у њ ем у нема ниш га , у зв и к н у :
— Н е зн ам , али ми се чини да с у н ај безн ачај ни ј е ств а р и н аЈ-
звонк и ј е и нај већ е!
— Ј а ти навед ох овај п р и мј ер , — р еч е Д и м на ла в у , — да се
у вј ер и ш да би и тај глас , к ој и нас ј е у плаш ио , био безнач ај ниј и
него ш т о н а м ј е изглед ало , к ад би г а изближ е ч у ли . Ак о ц ар ж ели
нек а ост ане г д ј е ј е , а нек а мене п о ш аље т амо д а м у д онесем п р аву
ви ј ес т о т о ме глас у !
Лав се слож и са Д имн ом и дозволи му д а оде т ам о от к у да ј е
до п и р ао гл ас .
CA L I L A Е DI M N A (п р евод са ар ап ск о г на ш пан ск и , у „ Cal i la е D im -
" E i ion i t r oducci o
na . d c , n n у no tas de Juan M anuel Cac h o B lecu a у
'
M ar i a Jesu s L acar r a. Clasico s Castal ia , M adr i d , 1984, ст р . 134— 135.
 E t p ues q ue se ovo sol aza do Di g n a con el l ećn , d i xo : — V eo , senor ,
q ue i ih a ti em po q ue est as en un l u gar , q ue t e n on m udas . i -Esto p o r
q u e es?
Et el l eon non quer i a que so p iese Din a q ue l o f azi a con cobar dez,
et d i xo : — N o n es p o r m i edo .
'
E t estan do amos asi br amo Cen^ eba m u y f u er t e, et tamano fue
— *
el m iedo q u e ovo , q ue l e fi zo [ dezi r ] : Est a boz m e t ov o aq u i en
este lu gar et non se q ue es. E n p er o , veo q ue l a p er son a q ue l a faze
deve ser t an gr ande com m o l a b oz , et su f uer ga t an g r an de com mo l a
per sona . E t si est o asi es, non mor em os en este l u gar .
Di xo Di g n a al l eo n : — Escan d al izastet e de ot r a cosa f uer a d es t a .
Ca si n on te f izo al p av or si n on esto , non deves dexar t u p osada , ca
la f laq ueza es o casi o n de l a b eudez , et l a desver guen ga es ocasion de
la p el ea, et la mezcla es ocasi on d el am or , et l a gr an t boz es ocasi on
d el fl aco cor agon . E t est o se dep ar te en un p r ov erb io q ue dize: — Non
se d ev e o m n e t em e r d e t o d a s b o zes .
D i x o e l l eć n : — i Co m m o f u e eso ?
L a z o r r a u el t a m b o r
D ix o Di gna: — Dizen q ue u na gu l p ej a f anb r ien t a p aso p o r u n
ar bol , et est ava u n atam bor col g ado del ar b ol ; et m o vi o se el v i en to
et fi r i er onlo los r am os, et sonava n i u y f uer te; et l a gu l p ej a о у о aq u el la
b oz et f u ese co n t r a ell a f ast a q ue l lego al la. E t en q ue vi o q ue er a
f i nchado , cu idose q ue er a de m ucha car n e, q ua avi a d e much a gor dez,
et fen di ol o et vio q ue er a h ueco , et d i xo : — Non se, p or v entu r a la s
"
rn as i l acas cosas han m av or es p er sonas et m as al t as bozes. [ у ово м
р у к о пис у недост ај е пастава к тек с га ]

СТ ЕФ АН И Т И И Х И И ЛАТ (пр евод на ср пск ох рватск и Д ан ичићевог

п р евода са г р чк о г н а с р п с к осло венск и : „ И з наш е к њиж евност и феу -
"
далн о г доба . И збо р , р ед ак ц и ј а , п р ев од и к омента р и др Д р агољу б
Павловић и Радмил а М арин к овић . Свј етл ост , Сарај ево , 1959, ст р . 277)

Ви де, дак ле, И хнил ат лавово љу базно у с р ћ е п р е ма њем у , па м у

р ече , насамо гово р е ћи : „ З аш т о , о ц а р е , за м ного в р е м е на ос т а д е не-
"
п ок р ет ан и не п реће на дру го место? М иш љаше лав да м у су мњу
сво ј у у тај и , али се догоди , да се, док говор ах у , ч у p HKai be телеће,
и погш аш ив се веома , р ече: „ Бој и м се о н о г а з вер а , да не бу де п рема
г л ас у њ е г о в у и гел о њ ег о в о , а п р ем а т ел у и си л а , а п р е м а с и л и и
"
мудрост. Јер , ак о так о буде, беж имо одавде!
А И хнилат , пр и хватив , рече: „ Н е 6oj се обилних гласова , ј ер
cv п р азни , па ак о се и ј ак о ч у ј у .
Јер пр ича се к ак о се нек ој ли си ц и , к ој а ј е х р ан у т р аж ил а , до-
годило да н ек у ств ар наће , к ој а се зове бу бањ, к ој а ј е о д р вет у ви -
сн ла , и , вет ром љу љана , глас исп у ш т ала . Видевш и то лиси ц а , по-
бој а се п р иближ ити , ј едно — ш то се бу бњеву изгледу дивила , а дру -
r o — ш то се ј ачи не гласа бој ал а . И п ак , глаћу савладана , у суд и се
п р исту пити , и к ад се пр иближ и бу Зњу , мишљаше д а ћ е об илно месо
доби т и . И так о изг ледом п р евар ен а, сву снаг у св о ј у наи р ег н у вш и ,
р аст р ж е г а и , ви девш и п р аз на , р еч е : „ Ох , к ак о се и веома вели к а и
"
велегласна т ела п о к азуј у ниш тавним и п р азн н м !

95
 Тако и сада, о даре, и ми страдамо, гласом так вог звера пре-
варени, и ако хоћеш , поћи ћу њему , и видев к ак ав ј е, брзо hy се
"
вратити . И посла г а лав, ј ер му т ак ва реч би у годна.
( Н ап омена: Y даљем гек ст у П — Панч ат ан т ра , С е D — Cali l a е Di m -
na, К и Д , К елила и Д им на, С и И — Стефани т и Ихни лат .)

Мот ив: Y сва чети р и наведена одломк а мотив ј е истове-

тан : човек чиј и изглед и понашање не одраж авај у његову праву
вредност . У з помоћ пер сонифик ациј е бу бањ предст авља наиз-
глед важ ну и опасн у особу , а лав и лисица људе у плашене ње-
н о м с н а го м .

Стру ктура: Мотив ј е обрађен v склопу ок вирна приче.

Ок вир ну пр ичу чини диј алог између лава и ву к а (Пингалак а и
Д аманак а у П , цар лав и Д имн а у К и Д , лав и Д имна у С е D
и цар лав и Ихни лат у С и И ) . I I : одломак се састој и од у вод-
н о г д ел а о к в и р н е п р и ч е у к о м е с е н а д в а м е ст а н а л аз е с т и х о ви ;
прва строфа садрж и у општено разматрање о узроцима разних
зал а , а дру га п оу к у . Y одл ом ц им а К и Д , С е D и С и И овак ви х
строфа нема. Ок вирн а прич а у П , к ак о њен у водни так о и за-
врш ни део су у диј алош к ом облик у , док се у самој басни сме-
њу ј у деск р ип циј а и монолог ш ак ала (у ост алим одломц има у век
е
ј р еч о лиси ц и ) п р ед н еп озн ат м
ох ст вар и. Ок ви р н е п р иче у од-
ломцима из К и Д , С е D и С и И , т ак ође су у диј алош к ом обли-
к у ; у сва тр и ова тек ста басна ј е сведена н а деск рипци ј у ; поу к а
н а к р ај у басне у сва т р и тек ста ј е монолош к и и ск аз лиси це.
Од нос измеђ у оби ма ок ви р не п р иче и басне ј е р азличит : у П о к -
ви р н а п р ича ј е ск ор о исге ду ж и н е к ао и басн а д ок ј е у С е D и
К и Д ок ви р н а п р ича знатн о ду ж а од сам е б асне ; у С и И ок ви р -
на п рича ј е незнатн о ду ж а од басне. Везничк а форм у ла („ К ак о се
"
то збило? ) између ок ви р не п р иче и басн е постој и у П и у С е
D . Y т ек ст у из К и Д о н а ј е п р ош и р ен а у д у ж у у п и тн у р ечен и ц у ,
а из тек ста из С и И она ј е потп у н о иш чезла.
П о у к а. У П по у к а ј е из р еч ен а у ст и х ови м а к ој и се н алазе у
о к ви р н о ј п р ичи , а у остала т р и т ек ст а њ у к аз уј е л и си ц а н а самом
к р ај у басне и о н а са мали м вар и ј ант ама гласи : М ож да су н ај -
слаби је ствар и нај већ е и имај у н ај ј аче гласо ве.
И н а ос нову овог к р ај ње с у мар ног у по р ед н ог исп ит ивања
( к ом п ар ат ивн о ист р аж ив ање стилск их к ар ак тер истик а н аведе-
них т ек стова мор ало ј е, наж алост , да изос тан е због огр аничен ог
простор а) , мож е се зак љу чити да ј е испит и ван и мотив у овим
преводима сачу вао свој у извор ну к онцепц иј у и да ј е био обр а-
ђиван , у з мања одсту пања, у ок вир има пр вобитне н аративне
ст р у к т у ре.

96
Dr L j il j ana Pav l ović-Sa m u ro vić

CA L I L A Y D I M N A Y S T E F A N I T I I H N I L A T — CO N T R I B U C I O N
AL E ST U D I O CO M PA R A DO D E L A F A B U L A M E DI EV AL
E S PA R O L A Y S E R B I A

R e su m e n

L a coleccićn de f ab ul as у cuento s i n d ios baj o el t i t ul o de L ibr o d e

Cal il a у Di mna fue t r aducid a en el si glo X I I I en E sp an a (del ar ab e) у en
Ser bi a ( del gr iego q u e a su v ez h ab ia sid o t r aducida d e l a t r aduc c io n ar ab e
de al -Mu kaf f a) . L a r ecepcion de amb os l ibr o s f ue m u y gr ande t ant o en l a
Esp ana medieval com o en l a Ser bia m edieval ; sus h u el l as est an p r esent es
en l a li t er atu r a escr i ta у de t r ad icion o r al en am bo s p ai ses.
En est e tr abaj o se r eu n en los dat os basicos r el at iv os a l as tr ad u ccio-
n es del L i br o de Cal i la у Di m na en l a a r ea l i ngii ist ica ser bocr oata . Lu ego
se h a r eal i z a d o u n an a l i si s d e l o s d a t o s ex i st en t es en el l ib r o d el b ib l i ć -
g rafo esp an o l I si dor o Mont iel H isto r i a у bi bl iog r af t a del l i br o de Cal i l a у
Di m na, con m ir as a com l et ar l os у cor r egi r ci er t os er r o r es q u e se l e h an
escap ad o al autor . Por u l t i mo , cr eyendo que el est udio com p ar ado de al gu-
nos m o tiv os qu e han ent r ad o de Panchatant r a a t r aves d e l a t r aducci on
ar ab e d e al -M uk af f a en l a l i t er atur a ser boesl ava у esp anola p odri a acl ar ar
al meno s en p ar t e su evol uci on diacr o n i ca en di f er ent es medios soci al es у
cul tur al es, se h a l levado a cab o un an al isi s su m ar i o d e l a Fd bu l a d e l a zor r a
у el tambor del Panchatant ra traduccion del sanscr i to al serbocr oata), de
K el il a i D imna (t r aduccion del arabe al serbocroat a), d el l ibr o Cal i l a у
Di m na (tr aduccion del ar abe al esp anol ) у Stef ani t i I h ni lat (t raducci on del
gr i ego al ser b oesl avo) .

97