3.

3
neposredni uticaj slikarstva na knjizevnost ima dva oblika.
1.Knj delo moze biti inspirisano likovnim delom
2.knj delo moze sadrzati primere neposrednog ukazivanja na sliku, ili njenu
interpretaciju, cak i opis
(za razliku od srednjovek. tradicije gde je presudan uticaj literature na slikarstvo.
Kult knjige)
U vezi sa Jaksicevim stvaralastvom, izrazito plodno je neposredno poredjenje sa
njegovim slikarskim uzorom Rembrantom. Osobenost Rembrantovog slikarstva u
najgrubljim crtama cine: kontrastno, valersko osvetljenje, koje je u funkciji
preciznijeg definisanja kvaliteta osvetljenja. (mozes staviti neku Rembrantovu
sliku ovde za primer). Za primer Rembrantovog uticaja na Jaksica tekst iz
pripovetke "Seljaci", gde se direktno upucuje na samo ime i slikarske osobenosti
rembranta:
"Prozori behu sa pendzerijom izlepljeni, pa je svetlost bila dosta tamna, otprilike
kao na Rembrantovim slikama" (boldovan deo se odnosi na kvalitet osvetljenja
kod Rembranta, kontrast svetla i tame, njemu svojstven)
Dakle, Jaksic tvori knjizevnu sliku koja za osnovu ima odredjen likovni model i
upucivanje na konkretnog slikara. Ovo stvara slozen odnos dvojake egzistencije
slike. S jedne strane "realna" egzistencija knjizevne slike u strukturi knjizevnog
teksta i, s druge strane "asocijativna", koja korespondira sa osobenim slikarskim
postupkom pomenutog slikara. Ova dva modaliteta se u svesti citaoca povezuju.
U istom citatu (gore citat, ovo je samo nastavak istog) iz pripov "Seljaci" nalazi se
opis devojke, koji uzimam za primer Jaksiceve vestine da prikaze portret sluzeci se
slikarskim postupcima.(kontrast svetla i tame opet, plasticno oblikovanje lika)
"...jasno si mogao u toj polusenci razlikovati divotu crtica sirote devojke: visoko
celo okruzeno sa gustim crnim viticama, izgledalo je kao od kararskog mermera,
od gustih trepavica padala je tamna senka na ruzicasto okruglo lice..."
Ovaj tekst predstavlja primer knjizevne transkripcije likovnog dela ciji je centralni
element lumiozno resenje odnosa svetlosti i tame.(u prevodu, svetlosno resenje)
Medjutim, u stvaralastvu Dj. Jaksica mogu se uociti i znatna odstupanja od
dominantne vizibilne, tj., likovne konstrukcije knjizevnog lika. Grupisem ih u 3
dela:
1. knj opis u kom su dominantni apstraktni termini
2. medijska nemogucnost prikazivanja odredj lika
3. nevizibilno prikazivanje unutr. junakovog stanja (Odnosi se na onog junaka koji
posmatra neki prizor)
Primer za 1. u pesmi "U delaonici":
"Gled, kako se jost osmeva,
blaga, krotka, dobre naravi,
moz misliti u naravi,
kakova je lepa deva"
Dakle, apstraktno je, ne moze se zamisliti njen fizicki izgled na osnovu same
pesme, tj. koriscenjem likovnih sredstava, vec samo u recepciji citaoca
Lepota devojke se ne moze ni do kraja likovno predstaviti (gore stavka broj 2.)
Primer u pesmi "Iskusenik":
"Lepo lice pise- ne moze se reci,
(.....)
iskazati je tesko, ispisati teze,
ovo samo slabo kicice iznese"
Primer za 3. u Jelisaveti, knjeginj crnogorskoj , gde kapetan Djurasko odgovara na
pitanje o Jelisavetinoj lepoti. Lepota koju ona poseduje je ona koju pobudjuje u
drugima (Primer iz Ilijade vezano za Helenu bi mozda bila dobra paralela). To su
stihovi:
"Pesma je uznosi?
Ne znas je Bosko, nis je video,
A, tako reci, bi se stideo,
Nisi pred njom kleco, strepio,
Pred njenim sjajem nisi slepio....."
3.4
istrazivanje onog slikarskog, likovnog elementa i atrubuta u Jaksicevim knjizevnim
delima, podrazumeva prvo tumacenje samog slikarstva pesnika.
Pri tom, akcenat stavljam na elemente plasticne strukture , u cijem je fokusu : boja,
linija, oblik, materija, svetlost-senka, perspektiva, masa, volumen, pokret, prostor.
Izdvajanjem svih ovih bitnih plasticnih elemenata Jaksicevog slikarstva, dolazimo
do mogucnosti njihovog komparativnog tumacenja sa pesnikovim opusom u
slikarskoj ravni.
Dakle, u fokusu je kako oni postaju konstitutivni princip knjizevnog dela.
Mozda i najvazniji je plasticni element luministickog resenja: kontrastni odnos
svetlo-tamnog. Ovaj odnos pociva na opoziciji svetlosi i tame koje su posledica
nekog nedefinisanog ili definisanog svetlosnig izvora. (cesto se ovaj Jaksicev
centralni slikarski postupak pogresno razumevao kao njegov nedostatak umeca i
talenta, gde ono sto ne moze tehnicki da naslika, stavlja u potpun mrak. ili se,
takodje pogresno, tumacio kao puki Rembrantov sledbenik ) Jaksic je resenje za
taj luminalni problem je nasao u vestackom nocnom osvetljenju, postavljanjem
njegovog preciznog fizickog odredjenja (vatra, sveca, plamen..), ali se s tim u vezi
javlja drugi vazan problem Jaksicevog slikarstva: definisanje pozicije figure u
prostoru, koje je odredjeno i bitno uslovljeno tipom osvetljenja. (Treba nam jedna
slika sa tim osvetljenjem i nekim figurama, ako nadjes )
U Jaksicevom slikarskom delu, razlikujemo:
1. definisano (npr slika Knez Mihailo na odru, gde je definisani unutrasnji izvor
osvetljenja, i slika Bakljada kroz Stambol kapiju, gde su definisani visestruki izvori
osvetljenja). U slikararstvu zapravo retko koristi bas definisano osvetljenje, dok u
knjizevnosti cesto (treba nam primer ovde) Tu je razlika izmedju slikarstva i
pesnistva.
2 nedefinisano- najcesci postupak. svetlo nije definisano, nema izvora iz kog
dolazi. slika Ubistvo Karadjordja
3 autohtono- osvetljenje nije uslovljeno svetlosnim izvorom. zahvata pozadinski
deo slike ili precizno izdvojeni deo figure. slika Portret direktora Cirica, slika
Devojka sa raspustenom kosom
4 semanticko osvetljenje- emanira iz samog lika, upucujuci na atribute njegove
obozenosti. npr Bogorodica sa Hristom, Sv petar i pavle, Hristos na Gori...
S tim sto su poslednja 2 cesto tesno povezani. npr u liku svetitelja, osvetljenje
dolazi od same njegove pojave (tada je i autohtono i semanticko)

3.5
istrazivanja relacija knjizevnosti i slikarstva mogu biti izrazito plodonosna,
narocito ako se autor koristi istim ili slicnim temama, motivima, likovima, iz cega
se moze izroditi autorov intermedijalni poeticki stav.
npr Miodrag Popovic je uocio da je Jaksic lik Mile Popovic, kojom je inspirisana
pesma "Mila", unosio u slike Devojka u Plavom, Devojce. (i ovde nam trebaju
slike, eventualno neki lepi stihovi iz te pesme). Ovakvo tumacenje bavi se
motivsko- tematskim analogijama Jaksicevog knjizevno-slikarskog dela.
Pokusavajuci da odgovori na pitanje strukturnih veza razlicitih tekstova fundiranih
na motivsko-tematskoj srodnosti, dr Sinisa Jelusic daje sledece primere:
uporedna interpretacija Jaksicevog portreta Knez lazar i pesme Noc u Gornjaku (i
ovde slika ako nadjes moze da se stavi pored stihova npr). primer u pesmi:
"na celu se bledom, gde je kruna sjala,
svetiteljska svetlost divno zablistala..."
Ova svetlosna dimenzija posebno je istaknuta u samom Lazarevom portretu, cak je
i sama likovna usmerenost na krunu. Tekst upucuje na semanticku ravan svetlosti.
Rec je o svetiteljskoj svetlosti.
(u pesmi Noc u Gornjaku:) Opozicija svetlosti i tame, sa razlicitim valerskim
intezitetom(pojednostavljeno, vise svetlosnih izvora), toliko karakteristicna za
Jaksica, uvodi se sledecim stihovima:
"Uzegu se same pogasene svece-
kroz nemo dvoriste neki duh prolece."
Bitno je napomenuti Lesingovu distinkciju knjizevnosti i slikarstva(opet u vezi sa
istom pesmom i slikom gore), gde je knjizevnost imanentno "prikazivanje"
vremenske sukcesije, a slikarstvo "prikaz" izdvojenog segmenta vremena. Dakle,
linearnost, sam protok vremena u knjiz. je moguc, za razliku od slikarstva.
Medjutim, ovo problematizuje vec sam Lesing, uvodeci pojam Plodnog trenutka.
On podrazumeva da i slikarstvo moze iskazati vremensku dimenziju i to tako sto se
slikarstvo bavi kretanjem tela u njihovoj spremnosti na pokret. Za primer slika
"Bakljada kroz Stambol kapiju"(prisutna dinamika pokreta).
Ovaj pojam ne mora se odnositi samo na spoljasnje, narativno, vec i na unutrasnje,
psiholosko. Posebno je prisutno u portretima npr "Knez Lazar". (pored dinamike u
samom liku, svetlosna semantika daje naznaku iskoraka u buducnost- svetiteljska
ravan, koja jos nije aktuelno data, ostvarena. Dimenzija buducnosti se daje u
naznakama. Dok je u pesmi "Noc u Gornjaku"(stih: "svetiteljska svetlost...divno
zablistala") atribut svetitelja je vec ostvaren). Otuda, knjizevnost i slikarstvo se u
ovom primeru bitno semanticki dopunjuju i ucestvuju u razumevanju (bez pesme,
ne bi ni skontali da je poenta na svetackoj svetlosti)
Elementi likovnog jezika u Jaksicevom pesnickom delu cesto su transponovani na
strukturu samog likovnog dela. u primeru pesme "Karaula na Vucjoj poljani",
stihovi:
"Vatra gori, plamen lize
i po tamni duvarovi,
gorostasne senke dize..."
Analogija sa slikom "Odmor posle boja" (Na ovu sliku je taj likovno-pesnicki jezik
transponovan)

3.6
problem prostorne konkretizacije u strukturi umetnickog dela (knjizevnog,
likovnog) je bitan takodje.
U likovnoj umetnosti se odnosi na odnos dvodimenzionalne ravni slike i iluzije
trece dimenzije(probem dubine). Posebno vazna za jaksica je linearna
perspektiva, po kojoj je likovno delo oblikovano (zasniva se na prirodnom zakonu
da se posmatracevim udaljavanjem likovi srazmerno linearno (pravolinijski)
smanjuju i svi nestaju u jednom tacki- nedogledu .)
Postupak linearnog percipiranja prostora ili figure kod Jaksica je relatvno ustaljen,
ne samo u likovnim delima, vec i u knjizevnim ostvarenjima. U kontekstu
uporednog proucavanja ova dva medija (knjiz. i likovna umetnost) bitno je pitanje
prevodjenja likovnog postupka na autonomnu strukturu knjiz. teksta. Primer iz
pripovetke "Jedna noc": "Gledao sam...ono golo tavno stenje plavi se u sivoj
daljini, samo onde gde suncevi zraci dopiru, vidis kao neke bele kule- to su stene
od krecnog kamena..." U ovom primeru posebno se uocava spoljasnja perspektiva
posmatraca, narocitim isticanjem pogleda, vidjenja (upotreba glagola gledati).
Ovakvo eksplicitno upucivanje na vizibilno, upotrebom glagola gledati je za
Jaksica gotovo pravilo. (mozes staviti taj tekst u prezentaciju i podvuci te glagove
npr) . Dakle, saglasno s slikarskim principima, i u knjizevnom tekstu prisutan je
izdvojen posmatrac (koji kao da gleda u ram slike) i staticni, uokvireni prostor koji
se posmatra. (i svetlost, volumen, plasticnost je takodje prisutna, moze se i o tome
nesto reci usputno)
S tim u vezi, kod Jaksica u knjizevnosti prisutna je i dinamicka linearna percepcija
slike, ne samo staticna. Tada je kao pokretna kamera koja prati slike, za razliku od
slikarstva gde to nije moguce. Ova dinamicnost proizilazi i iz same prirode
knjizevnosti, koja, opet za razliku od slikarstva, nije ogranicena na prikazivanje
jednog, izdvojenog vremenskog segmenta. U delu "Kraljica":
"Isao sam, dakle. Mnoga sela, brda i doline ostase za mnom,, naposletku mi se
ukazu sume i planine, cujem udaljeno hujanje plahovite reke i vidim zdrelo kroz
koje hucna sila dere...Poda mnom reka jeci" (kategorije ispred-iza su uocljive u
opisu)
mogucno je i kombinovanje staticne i dinamicke linearne percepcije. npr u delu
"Neverna Tijana":
"Treperilo je Kosovo u zlatu i u krvavom rubinu, a blede glave mirno se odmarahu
na studenoj postelji, koju im je sudbina dugih vekova sa ledenom rukom prostrla"
Dakle, prvo staticna pozicija u strukturi pa dinamicka:
"Dodjose i majke i seje da vide tu krvavu slavu.... I odose da pri osvitku mnoge
bele zore sinovima svojim naricu"
Ovaj isti primer se moze posmatrati i sa stanovista smenjivanja opsteg i posebnog
plana (prvo polje pa onda slike majki i seja koje dolaze ). Ovi termini takodje
dolaze iz likovne prakse.
Takodje, na ovom primeru se uocava i persprektivna dubina(prostorna udaljenost-
linearna percepcija. Kada u prvi plan izbijaju majke i seje. polje Kosovo je iza njih,
u pozadini, i tako se ostvaruje ta prostorna dubina)